{"id":47316,"date":"2010-03-30T08:45:15","date_gmt":"2010-03-30T08:45:15","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47316"},"modified":"2010-03-30T08:45:15","modified_gmt":"2010-03-30T08:45:15","slug":"uzbuna-evropska-unija-klizi-u-nacionalizam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/03\/30\/uzbuna-evropska-unija-klizi-u-nacionalizam\/","title":{"rendered":"Uzbuna, Evropska unija klizi u nacionalizam!"},"content":{"rendered":"

Rajna je postala šira od Atlantskog okeana, jer su Berlin i Pariz zaboravili da govore \\'evropski\\’<\/em> <\/p>\n

Pi\u0161e: Denis Macshane*<\/strong><\/em><\/p>\n

Na samitu EU okupljeni su strepeli od Grka, pogo\u0111enih krizom. Odgovr šta im je \u010diniti mogao immje dati jedino Francuz – stru\u010dnjak Dominik Straus-Kan iz MMF ili dvojica evropskih konzervativaca – \u017doze Manuel Barozo i Herman van Rompej, obojica sa va\u017enim titulama, samo što se ne zna ko od njih kome komanduje. <\/p>\n

Grci mogu tragati za rešenjem u dva pravca: „Uzdaj se u sebe" i „Ništa preko mere". Bi\u0107e bolno, ali ni Britanci nisu imali sre\u0107e kada se 1976. godine MMF latio posla, pa su morali da odbace suvišni etatizam i prekomerne socijalne rashode. Zadatak je rešiv i treba ga rešiti. <\/p>\n

U suštini, pred Briselom se nalazi druga\u010dije pitanje: „U kom se to pravcu kre\u0107e Evropa? I ima li pilota u kabini Evropske unije? <\/p>\n

U prošlosti su uvek bila po dvojica pilota: predsednik Francuske i kancelar Nema\u010dke. Konrad Adenauer i Šarl de Gol. Vili Brant i \u017dor\u017e Pompidu. Helmut Šmit i Valeri \u017diskar d'Esten. Hemut Kol i Fransoa Miteran. Svima njima polazilo je za rukom da pot\u010dine prirodno nacionalno samoljublje svojih velikih naroda i da kuju i razvijaju ose\u0107anje zajedništva u procesu izgradnje postnacionalne Evrope. \u010cak su i Gerhard Šreder i \u017dak Širak \u010duvali spone francusko-nema\u010dkog prijateljstva kada su zajedni\u010dki istupali protiv predsednika D\u017eord\u017ea Buša Mla\u0111eg i premijera Tonija Blera u sporu zbog rata u Iraku. <\/p>\n

Sada se pred našim o\u010dima doga\u0111a postepeno klizanje Evrope u suprotnom pravcu – u nacionalizam. Rajna je postala šira od Atlantskog okeana jer su Francuska i Nema\u010dka zaboravili da govore „po evropski", pa nacionalne prioritete stavljaju „uber alles". <\/p>\n

Nesloga zbog nove spoljne politike Ketrin Ešton predstavlja simptom odsustva uzajamnog poverenja u Evropskoj uniji, koje je nastalo nakon Lisabonskog sporazuma. Da je Eštonova bila takav diplomata kao što je to bio Meternih, Talejran i Kisind\u017eer, i to svi zajedno, sve bi bilo OK. Me\u0111utim, Evropa ne oglašava uopšte nikakve spoljnopoliti\u010dke poruke, pa, prema tome, mora\u0107e da se ustreli njen predstavnik. <\/p>\n

Zemlje EU ne mogu da se dogovore \u010dak ni oko tako perifernog pitanja kao što je Kosovo; ne mogu da daju Gr\u010dkoj da ne dopusti Makedoniji da u\u0111e u EU i NATO zbog toga što se ta zemlja tako zove. O pitanjima Turske, Rusije, imigranata, energetici, ljudskih prava u Kini i na Kubi -o svim tim pitanjiam vode\u0107e evropske zemlje razilaze se u stavu i oglašavaju se protivure\u010dno. <\/p>\n

Nema sloge ni oko pitanja kako doprinositi rastu evropske ekonomije. Nema\u010dku grde zato što mnogo izvozi. Smešno je da se u Evropi pozitivni saldo spoljnotrgovinskog bilansa sada smatra problemom. Predsednik Francuske Nikola Sarkozi je pustio na Nemce svog najsvirepijeg psa – bivšeg njujorškog bankara sada ministra finansija Kristina Lagarda i nalo\u017eio mu da Berlinu odr\u017ei predavanje kako da uredi ekonomiju. Kancelar Nema\u010dke Angela Merkel, ne ostaju\u0107i mu du\u017ena, izjavila je da zemlje koje krše pakt o stabilnosti i rastu treba isklju\u010diti iz evrozone. Imaju\u0107i u vidu da Francuzi u tom smislu nisu nastupili ništa lošije od svih, naro\u010dito u vreme kada je ministar finansija bio Sarkozi li\u010dno, onda nema sumnje u na koga se to odnosi. <\/p>\n

Prisetite se, pore\u0111enja radi, kako se De Gol se\u0107ao svig nema\u010dkog nau\u010denog u liceju, kada je pozivao Adenauera u Kolombo-le-dez-Egliz 1960. godine ili kako su Miteran i Kol grubo oduvali Margaret Ta\u010der u stranu i zajedni\u010dki krenuli u pravcu ujedinjenja tr\u017eišta. Oni su uspešno pove\u0107ali broj evropskih zemalja sa devet na petnaest i postavili temelje jedinstvene monete u ujedinjenoj Evropi.  <\/p>\n

I sada Evropu pokušavaju smanjiti. Ustavni sud Nema\u010dke pokušava ograni\u010diti u\u010deš\u0107e zemalja u poslovima EU, Evropski parlament je postao uto\u010dište ekstremisti\u010dkih partija, pored ostalog, otvoreno antisemitskih iz najrazli\u010ditijih zemalja od Velike Britanije do Isto\u010dne Evrope. Godine 1988. godine oko 85 odsto prihoda u bud\u017eetu EU formiralo se od carinskih da\u017ebina i PDV, a 2010. godine više tri \u010detvrtine svih bud\u017eetskih sredstava sti\u017ee direktno od zemalja \u010dlanica alijanse. Niko ne prime\u0107uje prihode koji sti\u017eu automatskim re\u017eimom od PDV i od da\u017ebina na še\u0107er. Svi prime\u0107uju prihod koji sti\u017ee iz nacionalnih bud\u017eeta i koji bi mogao biti usmeren na penzije, obrazovanje, odbranu, ili u šta ho\u0107ete drugo, ali, umesto toga, ta sredstva ostaju birokratama iz Brisela. <\/p>\n

Ispada da se evropske institucije, koji su nekad slu\u017eile Evropljanima, sada tretiraju kao nefunkcionalne i veoma skupe jer pare koje se troše na njih mogu na\u0107i bolju primenu u pojedinim zemljama. Koliko evropskih lidera bi SAD, Kina i drugi igra\u010di od svetskog zna\u010daja, poput Turske, Indije i Brazila, bi trebalo da puste na susrete „dvadesetorice" i na druge me\u0111unarodne forume? I zašto bi evropski gra\u0111ani trebalo da glasaju za Evropski parlament ako u njemu ima toliko rasista i politi\u010dara krajnje \u010dudne struje? <\/p>\n

Kada \u0107e Francuska i Nema\u010dka ponovo odlu\u010diti da zajedni\u010dki pilotiraju avionom, koji vozi ka evropskoj budu\u0107nosti? Britanija se udaljava sve više, i Dejvid Kameron im je stavio do znanja da, ako do\u0111e na vlast, uopšte ne\u0107e fermati Evropu, ne\u0107e komunicirati sa Evropom, niti \u0107e hteti da \u010duje re\u010d Evropa. Svoje unutarpartijske probleme on \u0107e time rešiti, a u britanskoj istoriji sli\u010dnih presedana neslavne izolacije ima podosta. <\/p>\n

Pravi odgovor na evropska pitanja trebalo bi da usledi iz Berlina i Pariza, ali, na \u017ealost, niko ne\u0107e da se oglasi. <\/p>\n

*Autor je bivši  ministar Velike Britanije za pitanja Evrope.<\/em><\/p>\n

Standard\/The Wall Street Journal<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Rajna je postala šira od Atlantskog okeana, jer su Berlin i Pariz zaboravili da govore ‘evropski’<\/em> <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47316","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47316","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47316"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47316\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47316"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47316"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47316"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}