{"id":47314,"date":"2010-03-28T07:53:34","date_gmt":"2010-03-28T07:53:34","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47314"},"modified":"2010-03-28T07:53:34","modified_gmt":"2010-03-28T07:53:34","slug":"srbija-izmedu-krsta-i-zirafe","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/03\/28\/srbija-izmedu-krsta-i-zirafe\/","title":{"rendered":"Srbija izme\u0111u krsta i \u017eirafe"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Mirko \u0110or\u0111evi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Nema ve\u0107 davno Stevana Sremca – pisca koji je ispisao briljantnu fenomenologiju palanke – i tek s vremena na vreme o\u017eivi u nama ona ljupka fraza, negde iz balkansko-aromunske ili cincarske lingvisti\u010dke baštine, onog dijalekta koji smo za davnih de\u010da\u010dkih dana govorili i znali – krs i aratos. Ko se ne se\u0107a Srem\u010devih proznih „traktata" na temu: mo\u017ee li magare Micko da bude had\u017eija. Prozni iskazi su gra\u0111eni tako uspešno da uistinu idu u sam vrh evropske proze satiri\u010dno-ironijskog tipa. Srem\u010devi junaci satima vode \u010ditave sporove o tome da li i u magaretu ima ne\u010deg svetog, ako je ve\u0107 bilo u Jerusalimu sa svojim gazdom (Isusom). Naravno, krst je simbol i svetinja, kao što je i Jerusalim – ali magare ostaje magare i nakon had\u017eiluka. Aratos je pak kada ljude sna\u0111e beda i smejurija oko ne\u010dega što je svetinja, ali što oni izmere palana\u010dkim aršinom. To je samo Sremac umeo da prika\u017ee – palanku i njen dah.<\/p>\n

Desilo se to i u ponosnoj Šumadiji usred Kragujevca oko krsta „\u0111ur\u0111evdanskog", a podelilo je i Srbiju vascelu.<\/p>\n

Gradski oci su se našli na mukama, jer se narod podelio tako da jedni ho\u0107e krst nad gradom a drugi ga ne\u0107e i gle \u010duda – koalicija demokratske vlasti je za „krs", a opozicija ga ne\u0107e pa ne\u0107e – i niko ne zna, pa ne znaju ni opozicioni prvaci zbog \u010dega to ne\u0107e, kao što ni demokratska vlast ne zna zbog \u010dega zapravo to ho\u0107e: dah i duh neke klerikalne megalomanije trese Srbiju. A koliko se novaca rasipa to niko i ne pita – i to u vreme kada su Crkvu ojadili mangupi u njenim redovima odnevši ogromne sume oko kojih se sada preganja po sudovima, e da bi se nešto novca povratilo. Preosve\u0107eni episkop šumadijski Jovan jedini zna zbog \u010dega ho\u0107e krst. To \u0107e drugi da plati, a to su poreski obveznici. Burna je bila sednica SO grada Kragujevca. Crkva tu redovno daje pomen i Nedi\u0107u i Ljoti\u0107u, \u010diji je komadant Marisav Petrovi\u0107 izvodio \u0111ake na streljanje. Nije to baš tako, ka\u017eu tajkuni u mantijama: "Izveo je pred strelja\u010dki stroj dvesta Cigana umesto Srba." Sve to treba da stane pod monumentalni krst. Tako \u0107e i biti. Legendarni Lord Mayor Kragujevca Veroljub Stevanovi\u0107 je bukvalno \u010dinodejstvovao i odr\u017eao ne govor nego propoved kakva gradona\u010delniku ne prili\u010di. Bio je nadahnut i u oratorskom zanosu citirao je oce i u\u010ditelje Crkve, pa i samog vladiku Nikolaja koji je spevao himnu-akatist Dimitriju Ljoti\u0107u. Pred zbunjenim gra\u0111anima na galeriji dvorane i u gradu, umesto nekog objašnjenja di\u010dni Lord Mayor je o\u010ditao isihasti\u010dku molitvu: „Isuse Hriste, sine Bo\u017eji, pomiluj mene grešnoga". Molitva nije ganula veliki broj odbornika, pa je jedan ve\u0107nik grad i Srbiju stavio pred novu dilemu: „Mi ovde jasno treba da ka\u017eemo jesmo li za krst ili za \u017eirafu". To je malo smirilo duhove i odluka je doneta da se „krs" podigne na kru\u017enom putu, pa neka bude šta bude, jer vlast je vlast. Nije isklju\u010deno da \u0107e se Srbija dr\u017eati i krsta i \u017eirafe u cilju istorijskog pomirenja. Malo je kome tu do krsta, svima je do \u017eirafe za koju niko i ne pita koliko košta i šta \u0107emo s njom kao simbolom koji nije srpskog porekla. <\/p>\n

Nije mnogo veselije ni u Valjevu u kojem je na delu jedna nova politi\u010dka partija koja se zove Naša Rusija. Zaratila je regija valjevsko-šaba\u010dka sa Bajinom Baštom oko Save Savanovi\u0107a, legendarnog srpskog vampira. Problem je \u010disto politi\u010dke prirode, ka\u017eu sami ve\u0107nici, ali su zaboravili da vampir Sava iz Gliši\u0107eve pri\u010de nije autenti\u010dni srpski vampir nego neka vrsta rusko-srpskog vampira. Naime, Gliši\u0107 je koristio Gogoljevu pri\u010du "Vij" u kojoj poltavski vampir \u010dini isto ono što Gliši\u0107 posle opisuje. Ovaj \u010dovek u opancima i selja\u010dkoj šubari briljantno je preveo Tolstojev "Rat i mir" na srpski jezik,a njegovo znanje francuskog bilo je zadivljuju\u0107e. Nije veliki pisac kriv za ovu podelu u Srbiji. Duh palanke je naše mentalno stanje i mi i od svetinje napravimo lakrdiju – uvek politi\u010dku i neukusnu. Najgore je to što se sada demokratski \u010delnici trude da budu bli\u017ei Nikolaju nego sama opozicija. Negde u svetu to bi delovalo kao paradoks. Kod nas ni govora o paradoksu, nego nam je potreban što ve\u0107i i glamurozniji krst da pokrije našu palana\u010dku bedu i politi\u010dko slepilo.<\/p>\n

Ima rešenja i za to – \u017eirafa, to ljupko stvorenje, bi\u0107e kršteno po svim propisima i crkvenih i gradskih otaca. Oko njenog imena nacija ve\u0107 hita sa predlozima. Ne\u0107e biti problem to što ovo stvorenje nije po\u010dinilo praroditeljski greh, pa mu krštenje nije potrebno, jer to \u0107e biti lakrdijaško-politi\u010dki doga\u0111aj.<\/p>\n

Bilo kako bilo, Sremac je rano umro, ali je o nama u palanci stigao bezmalo sve da ka\u017ee.<\/p>\n

Peš\u010danik<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Mirko \u0110or\u0111evi\u0107 Nema ve\u0107 davno Stevana Sremca – pisca koji je ispisao briljantnu fenomenologiju palanke – i tek s vremena na vreme o\u017eivi u nama ona ljupka fraza, negde iz balkansko-aromunske ili cincarske lingvisti\u010dke baštine, onog dijalekta koji smo za davnih de\u010da\u010dkih dana govorili i znali – krs i aratos. Ko se ne se\u0107a […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47314","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47314","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47314"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47314\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47314"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47314"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47314"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}