Mnogi jadikuju da je problem sadašnje vlasti pre svega u tome što ne ume da artikuliše bilo kakvu ideologiju. A u stvari, ideologije nikada nije ni bilo. <\/p>\n
Pi\u0161e: Lev Rubin\u0161tejn<\/strong><\/em><\/p>\n Izgleda da nam nije su\u0111eno da nam istorija bude niz odlu\u010duju\u0107ih ideja koje se kroz vreme me\u0111usobno smenjuju. Pre \u0107e biti da je ona samo „niz etapa", u kojima se svaka slede\u0107a vlastna (kako danas vole da ih nazivaju) elita, ponekad samo u prenosnom a ponekad i u bukvalnom smislu te re\u010di, naoru\u017eava novom autoritarnom leksikom i frazeologijom.<\/p>\n Mnogi jadikuju da je problem sadašnje vlasti pre svega u tome što ne ume da artikuliše bilo kakvu ideologiju.<\/p>\n A u stvari, ideologije nikada nije ni bilo. Samo mi danas \u017eivimo u vremenu kada je njeno odsustvo lakše uo\u010dljivo.<\/p>\n U svim vremenima se ovom zemljom upravljalo samo pomo\u0107u magije i magiji svojstvenih klju\u010dnih re\u010di i sintagmi. A kada bi se mantre (danas ih nazivaju „sloganima") od preterano \u010deste upotrebe sasvim izlizale, zamenjivane su novima, po pravilu poreklom iz filozofije nama dalekih prekomorskih krajeva. Naravno, da bi bile prilago\u0111ene uslovima našeg neizmernog bespu\u0107a, morale su prethodno biti podvrgnute postupku prostodušno naivnog usavršavanja. S velikim naporom su te re\u010di bivale naduvavane našom (njima nerazumljivom) duhovnoš\u0107u, koja se njima, tim prekomorskim \u010dudacima, ukazivala kao još jedan primer (nepodnošljive) lako\u0107e našeg postojanja.<\/p>\n Imati cara-ba\u0107ušku za vladara, bila je i ostala naša postojana unutrašnja potreba. Ona sve vreme \u017eivi u nama i samo povremeno odlu\u010dno zahteva radikalne terminološke obnove. Carizam nikako nije mogao da se oslobodi „samodr\u017eavlja-pravoslavlja-nacije" i zato je propao. Sve tada izgovarano bilo je ta\u010dno, ali oni dole više nisu \u017eeleli da slušaju stari jezik, a oni gore nisu umeli da progovore novim. Novim jezikom su progovorili boljševici i dogodila se revolucija. Usledile su silovite i nagle mutacije retorike, koje su narodu dale \u010dak i danas vatreno voljenog Staljina, a on im je, sasvim uspešno, u punoj saglasnosti sa njihovim iskrenim o\u010dekivanjima, ispunio ono što su od njega tra\u017eili: odigrao je ulogu oca. U ovom slu\u010daju oca svih naroda, a ne nacije. On je bio taj koji je dotakao i probudio sav onaj mo\u0107ni i ve\u010dno aktuelni, duboko mra\u010dni arhaizam i baš zato što ga je tako \u010desto \u017eestoko natapao bukvalnim i naivnim razumevanjem „svetske revolucije", „svenarodnog bratstva" i „svetle budu\u0107nosti \u010ditavog \u010dove\u010danstva", udahnuo mu je novi \u017eivot. Zato je Staljin bio i ostao, bez bilo kakve ironije i bez navodnika, a saglasno savremenoj terminologiji – efikasni menad\u017eer. Nema sumnje da \u0107e u re\u010dniku sinonima savremene ruske politi\u010dke magije, za izraz „efikasni menad\u017eer"(savr.) kao najbli\u017ei sinonim biti predlo\u017een „veliki genije svih vremena i naroda"(zast.). <\/p>\n Tokom olujnog dvadesetog veka, magijski tezaurusi su se smenjivali dosta burno. Posle „oca naroda" pojavili su se u bliskom paru „vlada i partija", za koje je u mojem okru\u017eenju koriš\u0107ena skra\u0107enica „ViP". Kada je „ViP", svakodnevno nas zasipaju\u0107i svim onim „izgradnjama komunizma", „programima snabdevanja prehrambenim proizvodima", „lenjinovskim miroljubivim politikama" i „razvojima socijalizma" po\u010deo listom da dovodi do nekontrolisanih napada smeha, uklju\u010duju\u0107i tu i same magove, smenili su ih „ubrzani rast", „perestrojka" i ostala „glasnost". A dalje…? Re\u010di su se, kao da nekuda \u017eure, ne daju\u0107i nam ni minuta da ih zapamtimo, a kamoli promislimo, ubrzano smenjivale.<\/p>\n A javnost? Šta je s javnoš\u0107u? – zapita\u0107e neko. Evo primera. Dovoljno je da neko sa visoko postavljenog televizijskog ekrana samo izgovori re\u010d „modernizacija", pa da se lako razdra\u017eljiva medijsko-analiti\u010dka javnost odmah baci na raspravu i u prizoru u kojem svi svima upadaju u re\u010d po\u010dinje gatanje – bi\u0107e batina, ne\u0107e biti batina. Oni manje nervozni pokuša\u0107e da pogode sa koje strane ili na koju stranu \u0107e ovoga puta (opet mimo njih), biti proneti d\u017eakovi sa novcem. A šta ako se iz nekoga od tih d\u017eakova, slu\u010dajno, nešto malo i po putu prospe – gataju oni najpromu\u0107urniji – ne bi bilo loše na\u0107i se negde u blizini. Ali treba biti oprezan i ne stajati isuviše blizu. Za svaki slu\u010daj.<\/p>\n I to je sasvim ispravan pristup, jer ni u kome slu\u010daju ne treba razmišljati o zna\u010denju izgovorenih re\u010di ili se upuštati u pokušaje razumevanja onoga što je izgovoreno. Dejstvo magije nije skriveno u zna\u010denju magi\u010dnih re\u010di, niti u vezama tih re\u010di sa ostalim re\u010dima, ve\u0107 u zvuku koji one proizvode, u izrazu lica onoga koji ih izgovara, u intonaciji i ritmu koje sobom nose i u u\u010destalosti njihovog ponavljanja.<\/p>\n Bilo koja magijska praksa zahteva redovno obnavljanje alata. U protivnom ona prestaje da deluje i u najboljem slu\u010daju se pretvara u sirovinsku bazu umetnosti, odnosno kanališe se u kulturu. <\/p>\n To va\u017ei za svu magiju, osim za onu najdrevniju, ro\u0111enu još u prvom osvitu \u010dove\u010danstva. Od pamtiveka je ona bila i ostala najaktuelnija i uvek najozbiljnija konkurencija oficijelnoj magiji. Nije slu\u010dajno da je ova iskonska, u svim vremenima aktivna, uvek \u017eiva i otporna magija, ve\u010dito bila izlagana ljutim napadima i surovim zabranama od strane svih onih budnih zaštitnika dr\u017eavnosti, bilo da su obu\u010deni u duge crkvene rize, bilo da prete u\u010diteljskim prutevima ili se ko\u010dopere pod svetlucavim epoletama.<\/p>\n No ova je magija pobe\u0111ivala u svim vremenima i pre\u017eivljavala sve epohe. Pre\u017eive\u0107e ona i „modernizaciju".<\/p>\n Evo reci sam, dragi \u010ditao\u010de. Reci pošteno. Koje \u0107eš re\u010di, onako sa straš\u0107u i razgovetno izgovoriti u slu\u010daju da se dok prolaziš ulicom, iznenada s nekog visokog krova, tik ispred tvog nosa sru\u010di ledena sve\u0107a tvoje veli\u010dine? Nije valjda da \u0107eš re\u0107i : „Da, drugovi, još uvek se nazire poneko slabo mesto u razvoju doma\u0107ih nanotehnologija". Ne verujem. Nešto mi govori da \u0107eš izgovoriti nešto sasvim drugo. I ne moraš mi re\u0107i šta. Mislim da znam.<\/p>\n