Kako \u0107emo znati da li je uspeo? Vrlo jednostavno: tako što \u0107e za dve godine biti \u017eiv. <\/p>\n
Pi\u0161e: \u017deljko Cvijanovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Ako sam ga dobro razumeo, Boris Tadi\u0107 je shvatio sve. Na primer, da je borba protiv kriminala ozbiljan dr\u017eavni projekat, bar koliko i krstaški pohod Ri\u010darda Lavljeg Srca na Jerusalim, a ne stvar pozorni\u010dkog hapšenja nekoliko tetoviranih likova koji prepodne prodaju drogu, popodne se me\u0111usobno ubijaju iz „audija", a uve\u010de maltretiraju svet u diskoteci. Istovremeno, ako je suditi prema srpskim novinama, ve\u0107ina likova koji ih danas pune seire\u0107i nad propasti Stanka Suboti\u0107a i ekipe nisu shvatili ništa. Na primer, da \u0107e ozbiljna antimafijaška kampanja najpre po\u010distiti Caneta, a da \u0107e se onda vratiti po njih. <\/p>\n Jer, ako oni budu u pravu, odnosno ako se sve ovo završi tako što \u0107e Cane sa nekoliko svojih konsiljerea, partnera i vojnika postati Legijin cimer, a ovi koji se danas kunu kako ga nikad nisu videli posle toga budu još bogatiji i još mo\u0107niji, bi\u0107e to samo znak da se u Srbiji istorija ponavlja, i to u sve manjim krugovima i da smo imali nešto što smo ve\u0107 videli, kada je, kako bi onaj Smerdjakov iz „Karamazovih" rekao, „jedan gad ubio drugog gada". Pa \u0107emo onda u slede\u0107em ciklusu još jednom govoriti o ratu protiv mafije koja je tehnološki savršenija i otpornija bar za onoliko koliko je to ova crnogorska ekipa u odnosu na zemunski klan. <\/p>\n Jer, hajde da se setimo ko je bio stvarni pobednik „Sablje" iz 2003. godine, u koju se i danas kunu zašti\u0107eni svedoci, sumnjivi politi\u010dari, policajci koji su izdali stare za ra\u010dun novih prijatelja, kriminalci koji su zamenili ko\u017enjak „pal zilerijem" i biznismeni koji i posle toliko vremena veruju da izme\u0111u prvog i stotog miliona nema nikakve razlike jer ni za jedan ne moraju da ka\u017eu odakle im. Prepozna\u0107ete nadimke pobednika iz 2003: Cane, \u010cume, Šari\u0107i, \u010ceda, \u0110ura Mutavi, Beba, Bagzi… Spisak se ne, naravno, time ne završava. <\/p>\n Nedugo posle „Sablje", cena droge na ulicama bila je još ni\u017ea nego pre nje; prljavi novac je još više pljuskao u srpskim privatizacijama; politi\u010dari odani tr\u017eišnoj ideji u\u010dili su nas da bez prljavog novca nema novca uopšte, kontroverzni biznismeni više nisu krali nego su investirali; a Legija i ekipa, uprkos tragi\u010dnom bilansu koji su ostavili iza sebe, pokazali su se kao obi\u010dni seljaci koji su imali ku\u0107u sa bazenom, „Identitet", pun gepek oru\u017eja i nekoliko tipova iz politike i biznisa koje su oslovljavali sa „batice". <\/p>\n Ovi novi, istina, ne znaju ko je Oblomov, ali znaju šta je „joint venture", umeju da objasne zašto je tr\u017eišna privreda bolja od dogovorne; savršeno znaju da artikulišu cenovnu politiku, na primer, da ni\u017ea cene droge nego iz vremena Dušana Spasojevi\u0107a širi potra\u017enju i multiplikuje profit. Ovi novi znaju da sto hiljada prljavih para mo\u017ee da vas otera na robiju, dok sto miliona mo\u017ee da vas odvede gde god ho\u0107ete, \u010dak i da vršite pritisak na dr\u017eavu preko gomile „pristojnih" medija, a ne preko onog divlja\u010dkog i\u017eivljavanja iz „Identiteta"; da s tim mo\u017eete da delegitimišete ministre koji vam hapse drugara, mo\u017eete da pohapsite konkurenciju, pa \u010dak, kako se pokazalo, i da vodite dr\u017eavu na koju svet nema previše primedbi. <\/p>\n Ali da se razumemo, ni onog obra\u010duna sa mafijom iz 2003. godine ni ovog o kome govori Boris ne bi bilo bez stranaca. Borbu protiv „zemunaca" stranci su zahtevali onog trenutka kada se njihov uticaj na dr\u017eavu sudario sa uticajem podzemlja, koje je postalo pretnja njihovom kolonijalnom investiranju u srpsku privredu. Re\u010dju, stranci u ono vreme nisu ozbiljno ra\u010dunali ni sa regionom ni sa Srbijom, osim kao sa teritorijom koja bi mogla da proizvodi manje sranja nego pre, tek toliko da njihovi ljudi, skloni riziku ulaganja u nenormalne dr\u017eave, mogu da ra\u010dunaju s tim da ne\u0107e biti ubijeni kad do\u0111u da kupuju srpsko tr\u017eište. Zato im nije bio problem da na lokalne gadove koji nisu njihovi udare uz pomo\u0107 lokalnih gadova koji su njihovi. <\/p>\n Danas oni ozbiljno razmatraju \u010dinjenicu da ovaj region nije mogu\u0107e dugoro\u010dno kontrolisati ako ne bude integrisan, i tu mesta za gadove, \u010dak ni njihove, nema previše. To \u0107e re\u0107i da su ranije o raznim stvarima mogli da se dogovaraju sa lokalnim politi\u010darima za koje su znali da su ne samo uklju\u010deni u mafijaški poredak nego i da imaju više funkcije u dr\u017eavi nego u mafijaškoj hijerarhiji. Ali sa takvim tipovima, svesni su, jedino ne mogu da razgovaraju o integracijama. <\/p>\n Zato temeljna Borisova antimafijaška kampanja, ako je bude, bi\u0107e stvar kojom \u0107e Srbiju legitimisati kao dr\u017eavu, umesto kao mra\u010dno mesto gde se pare nose u torbi. Pored toga, u nedostaku jake privrede, nikakve vojske i tanušnog ugleda zemlje, borba protiv regionalnog kriminala bi\u0107e jedan od njegovih najva\u017enijih spoljnopoliti\u010dkih resursa. Šta to zna\u010di? Boris koji se zaista beskompromisno obra\u010dunava sa regionalnim kriminalom, a ne sa Canetom i Šari\u0107em, mo\u0107i \u0107e sebi da dozvoli da ne ide nateran i pokunjen na Brdo kod Kranja. Mo\u0107i \u0107e da se pohvali time da je u Evropsku uniju uneo ozbiljan miraz i da na ime tog miraza mo\u017ee da tra\u017ei poštovanje i razumevanje, \u010dak i tamo gde ga danas ne nalazi. Za to \u0107e, dakle, morati da do\u0111e glave Canetu, Šari\u0107u i njihovim partnerima, ali \u0107e jednako morati da proveri sve ono \u010dime mu danas ta ekipa preti preko novina jer taj svet zna više o srpskoj prljavštini nego što \u0107e on ikada znati sa svim svojim slu\u017ebama i agencijama. <\/p>\n Jer granice mafije i granice prljavog novca jesu limes koji razdvaja onu Srbiju koja radi na svom samoubistvu i onu koja \u017eeli da pre\u017eivi kao normalan svet, naravno i o politi\u010dkoj normalnosti je re\u010d. Zato je u\u010dinak svake administrativne refome u dr\u017eavi ili svaka vrednosna reforma društva na kraju jalov posao ako ga niste zapo\u010deli obra\u010dunom sa mafijom. I zato je taj najavljeni Borisov obra\u010dun veliki problem, ništa manji rizik i velika šansa da se izvu\u010de iz ove gomile neuspeha njegove vlade i da napravi neku vrstu novog po\u010detka, koji \u0107e biti vidljiv svima. <\/p>\n Kako \u0107emo znati da li je uspeo? Vrlo jednostavno: jedan, tako što \u0107e za dve godine biti \u017eiv; dva, tako što \u0107e gram kokaina biti sto evra; tri, tako što na sceni više ne\u0107e postojati bar dve politi\u010dke partije; \u010detiri, tako što \u0107e se na \u010delu stranaka promeniti bar pet lidera; pet, tako što \u0107e bar 20 odsto politi\u010dara koji nam danas ne silaze sa ekrana za to vreme oti\u0107i sa obrazlo\u017eenjem da \u017eele da se posvete nau\u010dnom radu ili zemljoradnji; šest, tako što \u0107emo za sve neponištene privatizacije znati da su \u010diste; sedam, tako što \u0107emo, kad neko bude zapljunut u medijima, po\u010deti da se pitamo da li je stvarno kriv, umesto što se danas pitamo da li je zasmetao dr\u017eavi, mafiji ili tajkunima; osam, tako što \u0107e ljudi na utakmice po\u010deti da idu sa svojom decom; devet, tako što u prozapadnim medijima ne\u0107emo \u010ditati da je patriotizam drugo ime za kriminal; deset, tako što \u0107e na listi sto najuspešnijih kompanija u Srbiji za 2011. faliti bar njih dvadeset iz 2009. <\/p>\n Sve što ne bude ovako, zna\u010di\u0107e da je, kao i prošli put, jedna mafija iskoristila dr\u017eavu da se obra\u010duna sa konkurencijom ili da je dr\u017eava poverovala kako nema zlatnije marketinške koke od antimafijaške kampanje. A to \u0107e jedino biti gore nego da ne rade ništa. Zašto? Zato što mafija, ako je ostavite na miru, jednom postane neraskidiv deo društva. Daleko je to od dobrog, ali s tim se nekako \u017eivi. Ali ako oterate staru mafiju da biste doveli novu i ako to \u010dinite u redovnim ciklusima, s tim se \u017eiveti ne da.<\/p>\n