Nikoli\u0107 prvi priznao veze sa predstavnicima krupnog kapitala, ali sada ka\u017ee da sa njima nije ni u kakvom odnosu <\/p>\n
Pi\u0161e: B. Bakovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Miroslav Miškovi\u0107 i Milan Beko svakako nisu jedini biznismeni koji su povezivani sa politi\u010dkim strankama i politi\u010darima, ali su sigurno me\u0111u onima koji su naj\u010deš\u0107e dovo\u0111eni u tu vezu. Kakvog su sve oblika i intenziteta te veze nikada, bar ne javno, nije ustanovljeno, kao što nije utvr\u0111eno ni za odnose drugih biznismena sa svetom politike. Verovatno zbog toga, deo javnosti je sklon da poveruje, uprkos demantijima, da „ima nešto" u re\u010dima „kontroverznog biznismena" Stanka Suboti\u0107a Caneta kada ka\u017ee da mu pomenuta dvojica duguju 50 miliona evra koje su dali, navodno, za u\u010deš\u0107e u privatizaciji za \u010dije sprovo\u0111enje je odgovorna dr\u017eava.<\/p>\n U svakom sli\u010dnom slu\u010daju ili aferi (koji se uglavnom završavaju bez sudskog epiloga) partije prebacuju odgovornost sa sebe na druge, ogra\u0111uju\u0107i se od biznismena, dok biznismeni uglavnom \u0107ute. Tako Miškovi\u0107 i Beko nikada nisu potvrdili ili demantovali navode Tomislava Nikoli\u0107a od septembra 2008. da su pomogli kampanju radikala za izbore odr\u017eane u maju te godine (finansiranjem jedne emisije i iznajmljivanjem prevoza). Nikoli\u0107 je bio prvi politi\u010dar koji je priznao takav odnos sa predstavnicima krupnog kapitala.<\/p>\n Nikoli\u0107 je pre dva dana, najavljuju\u0107i da \u0107e njegova Srpska napredna stranka ispitati sve privatizacije, izri\u010dito rekao da sa Miškovi\u0107em i Bekom on li\u010dno „nema nikakav odnos". Privatizacije koje je pomenuo Suboti\u0107 obavljene su za vreme vlade Vojislava Koštunice, ali Demokratska stranka Srbije ka\u017ee da je sve bilo po zakonu. I tako u krug. Jedni tvrde da se ništa nije dogodilo, drugi da znaju sve i da \u0107e sve rešiti \u010dim do\u0111u na vlast. Sti\u010de se, zapravo, utisak da sadr\u017eina iskaza zavisi od toga da li je stranka u opoziciji ili je u vladaju\u0107em bloku.<\/p>\n Zbog ovakve istorije srpskih privredno-politi\u010dkih veza, odnosno zbog toga što su takve veze dovele do nemo\u0107i institucija sistema, ekonomista Danilo Šukovi\u0107, \u010dlan Saveta za borbu protiv korupcije, ne o\u010dekuje da \u0107e se ovog puta isterati na \u010distac navodi Stanka Suboti\u0107 o tome \u010diji novac je u\u010destvovao u privatizaciji „Ve\u010dernjih novosti" i Luke „Beograd". „Institucije u Srbiji su zarobljene, da li od politi\u010dkih partija, da li od tajkuna ili kriminalaca, neka tuma\u010di kako ko ho\u0107e, ali one to ne mogu da isteraju", ocenjuje Šukovi\u0107.<\/p>\n O\u010dekivanja da \u0107e posle demokratskih promena po\u010deti izgradnja institucija i svega ostalog što je bila slabost prethodnog re\u017eima, dodaje on, izneverena su. Oni koji su finansirali prethodni re\u017eim verovatno su nastavili to da \u010dine i dalje. Politi\u010dke partije su zagazile u korupciju, ne dozvoljavaju da iko pogleda kako se finansiraju, feudalizovali su javna preduze\u0107a, dele ih kao svoje posede, isti\u010de Šukovi\u0107.<\/p>\n „Zato se sada iš\u010du\u0111avamo otkud Šari\u0107, Suboti\u0107, monopoli, siromaštvo. Ali, Šari\u0107 je tu deset godina. Ko su ti koji su mu dozvolili da to radi, ko je dozvolio da brojna preduze\u0107a kupe kriminalci, da se pere novac? Savet za borbu protiv korupcije ispitivao je mnoge slu\u010dajeve – ‘Sartid’, ‘še\u0107erna afera’, ‘Jugoremedija'… ali institucije su neme. A iza tih institucija su politi\u010dke stranke. To je ona sprega o kojoj je Tadi\u0107 govorio na Kopaoniku prošle godine – sprega partija, kriminala, privrede i pravosu\u0111a", ka\u017ee Šukovi\u0107.<\/p>\n Sasvim sigurno je da ostavlja loš utisak to što srpske vlade nisu detaljnije razmatrale izveštaje Saveta i izašle u javnost sa nedvosmislenim stavom u pogledu svake ta\u010dke koju je Savet ozna\u010dio kao problemati\u010dnu, ukazuje Nemanja Nenadi\u0107, programski direktor Transparentnost Srbija. „U najmanju ruku takvo postupanje vlada duguje javnosti", dodaje on i isti\u010de da netransparentno finansiranje stranaka veoma odma\u017ee i samim strankama i \u010ditavom društvu.<\/p>\n „U situaciji kada nijedan od partijskih finansijskih izveštaja do sada nije bio podvrgnut adekvatnoj kontroli, postoji prili\u010dno osnovana sumnja da ti izveštaji ne odgovaraju u potpunosti stvarnom stanju i da se me\u0111u finansijerima stranaka nalaze i još neki ljudi i firme osim onih koji su tamo navedeni. Uostalom, takve sumnje potvr\u0111uju i izjave Tomislava Nikoli\u0107a nakon rascepa u SRS-u, ali i bivšeg gradona\u010delnika Zrenjanina Gorana Kne\u017eevi\u0107a posle hapšenja. <\/p>\n Pre nego što se uspostavi adekvatan sistem kontrole izveštaja koje stranke podnose o svom finansiranju (a sada šanse za to rastu, sa po\u010detkom funkcionisanja Agencije za borbu protiv korupcije i Dr\u017eavne revizorske institucije), takve sumnje \u0107e se neminovno javljati", navodi Nenadi\u0107, dodaju\u0107i da, ukoliko su stranke zavisne bilo od biznismena, bilo od koga drugog, nije baš mogu\u0107e o\u010dekivati da \u0107e u\u010diniti nešto što bi išlo na štetu onima od kojih zavise.<\/p>\n