{"id":47299,"date":"2010-03-16T21:11:11","date_gmt":"2010-03-16T21:11:11","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47299"},"modified":"2010-03-16T21:11:11","modified_gmt":"2010-03-16T21:11:11","slug":"protekcionizam-u-srbiji-i-regionu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/03\/16\/protekcionizam-u-srbiji-i-regionu\/","title":{"rendered":"Protekcionizam u Srbiji i regionu"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Sne\u017eana Draga\u0161*<\/strong><\/em><\/p>\n

Jedna od posledica svetske ekonomske krize je i sve \u010deš\u0107a pojava protekcionizma u dr\u017eavama koje se trude da zaštite svoja tr\u017eišta, podstaknu doma\u0107u proizvodnju i sa\u010duvaju radna mesta. <\/p>\n

Iako su ministri finansija sedam najrazvijenijih zemalja sveta posle sastanka u Rimu 2009. godine izrazili bojazan od rasta protekcionizma i zaklju\u010dili da napori vlade ne smeju dovesti to gušenja slobodne konkurencije i trgovine, otvorenost nacionalnih tr\u017eišta je sve \u010deš\u0107e ugro\u017eena. <\/p>\n

I Svetska trgovinska organizacija je zaklju\u010dila da protekcionizam u svetu raste i da je neophodno izbegavati mere za blokiranje uvoza. U izveštaju generalnog direktora Organizacije Paskala Lamija iz januara 2010. godine, navodi se da su mnoge drzave ignorisale poziv Grupe 20 industrijski najrazvijenijih zemalja da se ne podi\u017eu trgovinske barijere. <\/p>\n

Iako su se mnogi slo\u017eili da je protekcionizam globalno štetan, pojedine vlade se ipak odlu\u010duju na takve poteze pod pritiskom javnosti i svojih glasa\u010da koji zahtevaju spasavanje doma\u0107ih radnih mesta. <\/p>\n

Francuska je, na primer, dala povlaš\u0107ene kredite proizvodja\u010dima automobila uz uslov da kupuju delove u Francuskoj i da fabrike ne sele u inostranstvo. Rusija, Kina, Indonezija, Egipat i druge zemlje podigle su carine, a najve\u0107u pa\u017enju javnosti izazvao je poziv ameri\u010dkog predsednika Baraka Obame "Kupujmo ameri\u010dko". Iako je taj moto kasnije ubla\u017een, protekcionizam u SAD nije zaustavljen – pove\u0107ane su carine na raznu kinesku robu. <\/p>\n

Nedavno su Velika Britanija i Francuska javno optu\u017eile Vašington da na velikom tenderu Pentagona vrednom 50 milijardi dolara, nepravedno opstruira evropskog proizvodja\u010da letelica EADS, odnosno Erbas (Airbus), u korist ameri\u010dkog Boinga (Boeing). Tender je za nabavku takozvanih lete\u0107ih tankera, velikih letelica koje se koriste za dopunu goriva borbenih aviona u vazduhu. <\/p>\n

Ako SAD "\u017eele da budu ozbiljno shva\u0107ene u borbi protiv protekcionizma, onda moraju da daju bolji primer" drugima, rekao je francuski predsednik Nikola Sarkozi u otvorenoj kritici na ra\u010dun ameri\u010dke vlade, koja ina\u010de \u010desto optu\u017euje druge za protekcionizam. <\/p>\n

Rivalstvo I uzajamne optu\u017ebe izmedju EADS-a i Boinga traju ve\u0107 godinama. Prvobitni ugovor za lete\u0107e tankere, iz 2003. godine, bio je poništen zbog nepravilnosti. Na drugom tenderu su pobedli konzorcijum EADS i Nortrop Graman (Northrop Grumman), ali je i taj poništen. Na tre\u0107em tenderu EADS i Nortrop su se demonstrativno povukli zbog izmenjenih uslova koji, navodno, favorizuju Boing. <\/p>\n

I Srbija, kao i druge zemlje na Balkanu, u borbi protiv krize donosi mere radi stimulisanja doma\u0107e proizvodnje i svoje privrede. Jedna od mera ja subvencionisanje kamatnih stopa za bankarske kredite za pove\u0107anje likvidnosti, za investicije, stambene i neke potroša\u010dke kredite. Prošle godine je tako privredi i gradjanima u Srbiji plasirano oko 1,1 milijarda evra kredita. <\/p>\n

Preduze\u0107ima su za likvidnost odobreni krediti od 936,1 milijarde evra, za investicije 2,4 miliona evra, dok je obim potroša\u010dkih kredita za doma\u0107u robu bio 169,4 miliona evra (automobili, traktori, poljoprivredna mehanizacija, nameštaj i podne obloge, gradjevinski materijal, ku\u0107ni aparati). Istovremeno, korisnici subvencionisanih kredita nisu smeli da otpuštaju radnike. <\/p>\n

Za potroša\u010dke kredite, najve\u0107e interesovanje je vladalo za automobil Punto – u prošloj godini tako je prodato više od 16.000 vozila, a dr\u017eava je samo kroz naplatu poreza na dodatu vrednost od toga prihodovala 16 miliona evra. <\/p>\n

Osim podsticanja potrošnje, dr\u017eava je na taj na\u010din pomagala proizvodnju u Zastavi, ali su uvoznici automobila imali ozbiljne primedbe jer su te mere drasti\u010dno ugrozile prodaju stranih vozila na srpskom tr\u017eištu. <\/p>\n

Vlada u Beogradu je najavila da \u0107e i u 2010. godini nastaviti da podr\u017eava privredu subvencionisanim kreditima i za te svrhe je izdvojila 3,5 milijardi dinara. Za potroša\u010dke kredite, spisak robe koju \u0107e gradjani mo\u0107i da kupe u ovoj godini je sli\u010dan – dodati su kamioni i gradjevinske mašine, a ukinuta podrška za turisti\u010dke aran\u017emane po Srbiji jer je za njih ionako bilo slabo interesovanje. <\/p>\n

Osim kreditnog podsticaja za kupovinu doma\u0107e robe, Srbija je kao i mnoge druge zemlje pokrenula promociju doma\u0107ih proizvoda, akciju "Birajmo doma\u0107e" koju vodi nevladina organizacija Moja Srbija, uz podršku Ministarstva trgovine. <\/p>\n

U Hrvatskoj je sli\u010dnu akciju pokrenula Privredna komora, kao podršku zapošljavanju i doma\u0107oj privredi. Bosna i Hercegovina ima sli\u010dnu akciju, a \u010dak i u Sloveniji, \u010dlanici EU, trgovinski lanci pozivaju potroša\u010de na kupovinu doma\u0107eg. <\/p>\n

U organizaciji Moja Srbija tvrde da projekat "Birajmo doma\u0107e" ne predvidja konkretne mere protiv strane robe. Zdrava konkurencija iz inostranstva podsti\u010de doma\u0107e proizvodja\u010de da bolje i kvalitetnije rade, ali ih u toj utakmici treba ohrabriti i osna\u017eiti na razli\u010dite na\u010dine, navodi ta organizacija. <\/p>\n

Potroša\u010d prirodno bira robu koja je kvalitetnija i jeftinija, a cilj akcije "Birajmo doma\u0107e" se odnosi na situacije kada se bira izmedju doma\u0107e i strane ponude sli\u010dnog kvaliteta i pribli\u017eno iste cene. <\/p>\n

"Podizanje svesti gradjana o va\u017enosti kupovine doma\u0107ih proizvoda je suština za opstanak proizvodnih kapaciteta u Srbiji", rekao je potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesovi\u0107, na prezentaciji projekta "Birajmo doma\u0107e", uz prisustvo ministra trgovine Slobodana Milosavljevi\u0107a. <\/p>\n

Pa ipak, mnogi potroša\u010di tra\u017ee potpunu slobodu izbora i eliminaciju dr\u017eavnog uplitanja. U Asocijacji potroša\u010da Srbije navode da potroša\u010di imaju pravo da za svoj novac dobiju robu i usluge garantovanog kvaliteta i adekvatnu pravnu zaštitu. Predstavnica te asocijacije Edina Popov ka\u017ee da dr\u017eava ne štiti doma\u0107u proizvodnju na pravi na\u010din. Kao primer navodi da su u toj asocijaciji potroša\u010da testirali doma\u0107e margarine i upredjivali njihov nutritivni kvalitet sa evropskim. <\/p>\n

"Naš margarin skuplji je od prose\u010dnog evropskog ali nije takvog kvaliteta", rekla je Popov. Kako je rekla, dr\u017eava je mogla da ka\u017ee da štitimo doma\u0107e proizvodja\u010de margarina sa carinom od 30 odsto, ali istovremeno da donese evropski pravilnik kvaliteta i da proizvodja\u010di imaju obavezu da proizvode margarin po evropskim propisima. <\/p>\n

"To bi bila prava zaštita doma\u0107e proizodnje. Da ih u\u010dinimo konkurentnim", rekla je ona. <\/p>\n

U pripremi je i novi zakon o zašstiti potroša\u010da koji bi trebalo da bolje štiti njihova prava i da bude uskladjen sa EU. Klju\u010dna novina u novom zakonu je da se "teret dokazivanja u kupoprodajnim odnosima sa potroša\u010da prebacuje na trgovca". Trgovci \u0107e i imati obavezu obaveštavanja potroša\u010da o njihovim pravima pre donošenja odluke o kupovini. <\/p>\n

Novim zakonom bi\u0107e uvedena mogu\u0107nost vansudskog poravnanja, odnosno vansudskog rešavanja potroša\u010dkih sporova, kao i mogu\u0107nost kolektivnih tu\u017ebi potroša\u010da, \u010dime \u0107e biti rastere\u0107eni sudovi, a pove\u0107ana efikasnost u rešavanju sporova male pojedina\u010dne vrednosti. <\/p>\n

Protekcionizam i monopoli<\/strong> <\/p>\n

Pitanje slobode potroša\u010dkog izbora je tesno povezano sa problemom preostalih monopola u Srbiji i u regionu. <\/p>\n

Srbija se nalazi na 130. mestu od ukupno 133 zemlje po efikasnosti antimonopolske komisije, po oceni Svetske banke i Svetskog ekonomskog foruma. Do sada u Srbiji nije doneta nijedna izvršna presuda protiv monopolista, a pomak se o\u010dekuje primenom novog zakona o zaštiti konkurencije. Novi zakon, koji je stupio na snagu 1. novembra prošle godine, trebalo bi da poboljša poslovni ambijent. <\/p>\n

Pomak u novom zakonu je što Komisija prvi put mo\u017ee da izri\u010de kazne kompanijama za koje se utvrdi da su prkršile zakon. Po starom zakonu, to su radili sudovi ali oni nisu doneli nijednu presudu protiv monopolista u Srbiji. <\/p>\n

Predsednica Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Markovi\u0107- Bajalovi\u0107 navela je da se u Srbiji ništa nije promenilo na bolje po pitanju monopola. Ona je kazala da o\u010dekuje da \u0107e primena novog Zakona o zaštiti konkurencije doprineti poboljšanju na tr\u017eištu i da se prime\u0107uje da su kompanije u Srbiji po\u010dele da vode ra\u010duna o primeni zakona i da pokušavaju da se prilagode, jer su svesni sankcija. <\/p>\n

Problem u sprovodjenu je i u tome što još nisu izabrani novi \u010dlanovi komisije i Savet koji je nadle\u017ean za donošnje odluka. <\/p>\n

Poseban probem su monopoli u javnom sektoru Srbije – energetika, saobra\u0107aj, komunalne delatnosti, ali i u privatnom sektoru poput duvanske industrije, prerade poljoprivrednih proizvoda, mleka. <\/p>\n

Markovi\u0107 je rekla da dr\u017eava \u010desto favorizuje doma\u0107e kompanije – zakon o javnim nabavkama otvoreno daje prednost doma\u0107im kompanijama, \u010dime se odredjeni sektori štiti od konkurencije. <\/p>\n

Primer je nabavka lekova za dr\u017eavne zdravstvene ustanove gde se prednost daje doma\u0107im proizvodja\u010dima, iako su neki od stranih lekova povoljniji. Sli\u010dno je I sa ministarstvom poljoprivrede koje na tenderima tra\u017ei doma\u0107e proizvodja\u010de. <\/p>\n

I Zakon o osiguranju dozvoljava Udru\u017eenju osigurava\u010da da odredjuju minimalnu cenu auto osiguranja, što je drašti\u010dan primer kartela koji bi u drugim sredinama bio ne samo nepo\u017eeljan ve\u0107 i ka\u017enjiv. <\/p>\n

Sve to, smatra Markovi\u0107, ote\u017eava dolazak stranih kompanija, koji imaju primedbe na duge administrativne procedure, zatvorenost nekih sektora i favorizovanje doma\u0107ih proizvodja\u010da. <\/p>\n

Subvencije dr\u017eavnim preduze\u0107ima<\/strong> <\/p>\n

Najve\u0107i monopolisti na tr\u017eištu Srbije su javna preduze\u0107a, a ekonomisti se sla\u017eu da je potrebno da se što pre privatizuju i restrukturiraju, kako bi se dao prostor privatnom kapitalu. Uprkos tome što su mnoga od tih preduze\u0107a gubitaši, dr\u017eava iz bud\u017eeta subvencioniše njihov opstanak i vešta\u010dki ih odr\u017eava. <\/p>\n

Dr\u017eava je subvencije davala EPS-u, \u017deleznicama Srbije, Jat ervezju, Rudarsko-topioni\u010darskom basenu Bor, rudnicima Resavica, a subvencioniše i poljoprivredu, isplate otpremnina, socijalni program, turizam. Dr\u017eava je godinama subvencionisala i Zastavu, \u010diji je ve\u0107inski vlasnik sada Fijat. <\/p>\n

Ranije najavljene privatizacije preduze\u0107a EPS-a, Telekoma, Aerodroma Beograd su za sada odlo\u017eene do izlaska iz krize i poboljšanja uslova na tr\u017eištu, a za ove godinu jedino se najavljuje privatizacija Galenike. <\/p>\n

Iako je ve\u0107inski vlasnik Naftne industrije Srbije postao ruski Gasprom, NIS i dalje ima monopol na preradu naftnih derivata, a liberalizacija tr\u017eišta najavljena je za kraj 2010. <\/p>\n

Telekom Srbije tek ove godine dobija konkurenciju u fiksnoj telefoniji, nakon što je norveški Telenor platio preko miliona evra za licencu da udje na to tr\u017eište, tako da \u0107e gradjani Srbije mo\u017eda mo\u0107i da biraju operatera. <\/p>\n

Otvaranje tr\u017eišta i Prelazni trgovinski sporazum sa EU<\/strong> <\/p>\n

Prelazni trgovinski sporazum sa Evropskom unijom stupio je na snagu 1. januara 2010. godine i vodi\u0107e daljem smanjenju carina. Srbija je još prošle godine po\u010dela jednostrano da primenjuje taj sporauzm, a EU je \u010dak 2000. godine ukinula neke carine i kvote za robu iz Srbije. <\/p>\n

Sporazum bi trebalo da pogoduje srpskim potroša\u010dima zahvaljuju\u0107i daljem otvaranju tr\u017eišta za proizvode iz EU, a polako uvodi i pravila unije o zaštiti konkurencije i o kontrolisanju dr\u017eavne pomo\u0107i firmama. Sve to bi trebalo da pomogne uspostavljanju fer pravila za poslovanje svih kompanija, bolje cene za kupce i racionalnije koriš\u0107enje novca od poreza. <\/p>\n

Uzgred, Srbija dobija i ekskluzivne kvote za izvoz odredjenih proizvoda koji su u EU pod posebnim re\u017eimom – še\u0107er (180.000 tona), vino (63.000 hektolitara), junetina (8.700 tona) i odredjene vrste ribe. <\/p>\n

Carine na uvoz automobila iz EU, po\u010dev od 1. januara 2010. godine, iznose 7,5 odsto, umesto dosadašnjih 10 odsto. Po\u010detkom 2011. godine trebalo bi da bude smanjena na 5 odsto, da bi 1. januara 2012. carina na uvoz automobila iznosila 2,5 odsto, a od prvog dana 2013. godine potpuno ukinuta. <\/p>\n

Srbija je dugo imala visoke carine na uvoz automobila radi navodne zaštite Zastave, ali to nije spasilo Zastavu od propadanja. <\/p>\n

Prelazni trgovinski sporazum sa EU takodje dopušta Srbiji takozvanu dijagonalnu kumulaciju robe, to jest status doma\u0107e robe za sve što je napravljeno od sirovina iz tre\u0107ih zemalja koje su u Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA), kao i iz Turske i iz zemalja EFTA (Norveška, Švajcarska, Island i Lihtenštajn). <\/p>\n

Stru\u010dnjaci navode da od Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU o\u010dekuju više nego od CEFTE, koja ipak nije uspela da potpuno ukloni trgovinske barijere, pre svega one necarinske. <\/p>\n

CEFTA – regionalni put ka liberalizaciji<\/strong> <\/p>\n

Regionalni pakt o slobodnoj trgovini CEFTA u sadašnjem sastavu obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju, Moldaviju, Srbiju, Crnu Goru i UNMIK\/Kosovo. Bivše \u010dlanice Rumunija i Bugarska sa automatski izašle iz grupe kad su postale \u010dlanice Evropske unije. <\/p>\n

Direktor Biroa za regionalnu saradnju u Privrednoj komori Srbije Milivoje Mileti\u0107 ka\u017ee da CEFTA donosi ve\u0107u harmonizaciju trgovinskih odnosa nakon prethodnog stanja kada je mre\u017ea pojedina\u010dnih bilateralnih sporazuma komplikovala medjusobne odnose. <\/p>\n

Mileti\u0107 ka\u017ee da je nakon slobodnijeg prometa medju CEFTA \u010dlanicama, dogovorena i dalja liberalizacija u oblasti poljoprivrede. Srbija je ukinula carine na sve industrijske proizvode u razmeni sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Hrvatskom, kao i carine na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Albanije i Makedonije. <\/p>\n

Dalja dinamika liberalizacije predvidja da do 2012. godine bude uklonjeno više od 70 odsto carinskih pozicija, pre svega u razmeni poljoprivrednih roba, navodi Mileti\u0107. <\/p>\n

Pa ipak, CEFTA nije eliminisala neke necarinske barijere i razne pokušaje protekcionizma u vidu administrativnih i tehni\u010dkih prepreka s kojima se su\u010davajuj proizvodja\u010di i trgovci. Kao primer Mileti\u0107 je naveo srpsku kompaniju koja je pokušala da u Hrvatsku izveze priplodna jaja ali je naišla na problem sa dobijanjem dozvole jer na\u010din kontrole salmonele u Srbiji nije prilagodjen standardima EU. <\/p>\n

Ako bi svi sertifikati o kvalitetu, odnosno akreditaciona tela koja ih izdaju, bili usaglašeni u regionu sa evropskim standardima, ne bismo imali uzorkovanje roba i laboratorijska ispitivanja sa obe strane granice u bilateralnoj razmeni, navodi Mileti\u0107 i dodaje da Hrvatska prednja\u010di u uskladjivanju sa evropskim standardima, što ote\u017eava razmenu za one koji ne sprovode reforme dovoljno brzo. <\/p>\n

Prioriteti za ovu godinu – u vreme kada je Srbija presedavaju\u0107a CEFTA – jeste liberazilacija usluga i javnih nabavki kako bi u regionu postojala jednaka pravila konkurencije. <\/p>\n

Mileti\u0107 navodi da ipak ne zna\u010di da \u0107e sve biti liberalizovano – postoji mogu\u0107nost da se nešto zaštiti, ali postoje pravila kako se to radi. Ne mo\u017ee dr\u017eava jednostano doneti odluke koje spre\u010davaju trgovinu, kao što je Bosna i Hercegovina donela zakon o zaštiti doma\u0107e proizvodnje, koji je Ustavni sud suspendovao. <\/p>\n

Bosna i Hercegovina i Srbija su usaglasile sporazum o saradnji u oblasti akreditacije izmedju Insitiuta za akreditiranje BiH i Akreditacionog tela Srbije. Zaklju\u010deno je da ne postoje medjusobni problemi u trgovini kada su u pitanju industrijski proizvodi, ali BiH ima primedbe na nepriznavanje sertfikata svojih organa koji idu uz pošiljke prehrambenih proizvoda, kao i obavezno slanje na labortorijska ispitivanja svih pošiljki. <\/p>\n

Smatraju da tu postoji neopravdana diskriminacija i ograni\u010denje Srbije prema BiH, navodi Mileti\u0107. <\/p>\n

S druge strane, srpski proizvodjaci i izvoznici se \u017eale na uzorkovanje mleka, jer se isti posao radi dva puta, sa obe strane granice. <\/p>\n

Što se ti\u010de Srbije i Hrvatske, Beograd i Zagreb nisu uspeli da potpišu bilateralne sporazume kako bi se u okviru CEFTA smanjile carine za poljoprivredne proizvode. Zato Srbija kao izvoznik hrane bele\u017ei deficit u razmeni sa Hrvatskom od \u010dak 117,3 miliona dolara, a problem za srpsku stranu je i to što hrvatski carinici tra\u017ee da prate\u0107a dokumentacija bude isklju\u010divo na latinici, kao i da se u proizvodja\u010dke specifikacije ta\u010dno unesu normativi utroška materijala – što zadire u pravila o zaštiti poslovne tajne. <\/p>\n

U Srbiji posluje oko 200 hrvatskih firmi, dok broj srpskih kompanija u Hrvatskoj ne prelazi 10. Ulaganja hrvatskih privrednika u Srbiju rastu i iznose oko 500 miliona evra, srpska investicija je vredna 20 miliona evra. <\/p>\n

Hrvatska je šesti najve\u0107i ulaga\u010d u Srbiji, a prva srpska investicija u Hrvatskoj plasirana je tek 2008. godine – kompanija Svislajon Takovo je prva iz Srbije uspela da ulo\u017ei u Hrvatsku kupovinom fabike Eurofood market iz Siska. <\/p>\n

Centar za razvoj preduzentištva smatra da je bilo puno neuspelih pokušaja iz Srbije da se kupe hrvatske firme – Denjub fud grupi je navodno uskra\u0107ena kupovina Karlova\u010dke mlekare iako je dala jedinu validnu ponudu. Komtrejd je na jednom tenderu u Hrvatskoj imao najni\u017eu cenu, ali je posao dobila drugoplasirana firma. <\/p>\n

Neke od smernica Svetske trgovinske organizacije upravo imaju za cilj da se eliminišu ovakve nepravilnosti. Zemlje CEFTA imaju dogovor da najkasnije do 1. maja 2010. godine usaglase propise o zaštiti konkurencije i da usaglase mere protiv diskriminacije pri javnim nabavkama. <\/p>\n

Ostaje, medjutim, i mogu\u0107nost da ukoliko neki proizvod iz jedne \u010dlanice CEFTA po\u010dne da se uvozi u drugu u koli\u010dinama koje prete da izazovu ozbiljnu štetu lokalnim proizvodja\u010dima, uvozna strana mo\u017ee preduzeti mere zaštite. <\/p>\n

I tako dok se na Balkanu lome koplja oko tehni\u010dkih detalja oko mleka ili kukuruza, Svetska trgovinska organizacija na globalnom nivou bele\u017ei sve sofisticiranije i krupnije pojave protekcionizma medju velikim svetskim igra\u010dima. <\/p>\n

Nedavni spisak STO od 91 potencijalno opasne mere protekcionizma u svetu, odnosio se na pojave u periodu od aprila do avgusta 2009. godine. Od tog broja, 15 pojava je bilo od strane SAD, a u njih spadaju kampanja "Kupujmo ameri\u010dko", restrikcije protiv meksi\u010dkih drumskih prevoznika, kao i mere spasavanja ameri\u010dke auto industrije od kojih su koristi mogle imati samo oni koji sastavljaju vozila na ameri\u010dkom tlu. <\/p>\n

Od ostalih organizacija koje prate ovakve pojave, Global Trade Alert – ina\u010de povezan sa Svetskom bankom – registrovao je više od 100 pokušaja diskriminisanja strane robe, odnosno usluga u korist doma\u0107ih proizvodja\u010da, i to u okviru grupe G20 najrazvijenijih privreda na svetu. Medju primerima su i odluka kineske vlade da se sredstva kreditne stimulacije usmere samo na firme koje su u isklju\u010divo kineskom vlaništvu, kao i namere Japana da ograni\u010di uvoz prehrambenih proizvoda. <\/p>\n

Bete<\/p>\n

Ovaj tekst je deo serije analiza o stanju i perspektivama pojedinih privrednih grana u Srbiji. U narednim nedeljama Beta \u0107e objavljivati analize sadašnjeg stanja i mogu\u0107nosti za razvoj najve\u0107ih privrednih grana u zemlji.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Sne\u017eana Draga\u0161* Jedna od posledica svetske ekonomske krize je i sve \u010deš\u0107a pojava protekcionizma u dr\u017eavama koje se trude da zaštite svoja tr\u017eišta, podstaknu doma\u0107u proizvodnju i sa\u010duvaju radna mesta. Iako su ministri finansija sedam najrazvijenijih zemalja sveta posle sastanka u Rimu 2009. godine izrazili bojazan od rasta protekcionizma i zaklju\u010dili da napori vlade […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47299","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47299","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47299"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47299\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47299"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47299"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47299"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}