{"id":47296,"date":"2010-03-13T22:43:41","date_gmt":"2010-03-13T22:43:41","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47296"},"modified":"2010-03-13T22:43:41","modified_gmt":"2010-03-13T22:43:41","slug":"zemlja-se-zagreva-ljudi-cvokocu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/03\/13\/zemlja-se-zagreva-ljudi-cvokocu\/","title":{"rendered":"Zemlja se zagreva, ljudi cvoko\u0107u"},"content":{"rendered":"

Postoji li ikakva veza izme\u0111u sveopšteg otopljenja i sadašnjih olujnih me\u0107ava širom sveta, pa i u Srbiji<\/em> <\/p>\n

Pi\u0161e: Stanko Stojiljkovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Osam klimatskih zabluda Šta se to zbiva s vremenom koje ne merimo \u010dasovnikom: u mnogim delovima sveta zavejani kolovozi, zale\u0111ene ulice i olujne me\u0107ave?<\/p>\n

Klima se i u prošlosti poprili\u010dno kolebala u velikim razmacima, nalik klatnu koje je neko jako zanjihao. Smenjivala su se \u017earka razdoblja na ve\u0107em prostranstvu planete, bez zale\u0111enog pokriva\u010da na polovima, i ledena doba u kojima je ve\u0107i deo umerenog pojasa prekivao podebeli sloj leda.<\/p>\n

Zemlju ponovo hvata groznica: do kraja stole\u0107a \u017eiva u termometru pope\u0107e se, u proseku, za osam, a u tropskim krajevima, koji su ionako topliji, za pet podeljaka. Nalikova\u0107e sebi od pre 55 miliona godina kada je nastupilo veliko otopljenje, sa otprilike istim porastom temperature od vulkanskog pepela i prašine. Tada nije bilo dvono\u017enih razumnih bi\u0107a s termometrima da nam ostave svedo\u010danstvo.<\/p>\n

Prohujalo je 200.000 godina – na geološkom \u010dasovniku treptaj oka, za \u010doveka veoma dugo razdoblje – pre nego što se povratilo pre\u0111ašnje stanje. Procenjuje se da je iz vulkanskih kupa u atmosferu izba\u010deno od 0,3 do tri teratone (hiljada milijardi tona) ugljenika koji se spojio s kiseonikom i na\u010dinio „pakao ugljen-dioksida" (Pakao je postojao, ako niste znali? A za raj pitajte nekog drugog.) I u naše vreme je otpušteno, najmanje, pola teratone preko dozvoljene mere.<\/p>\n

Prekretna ta\u010dka<\/strong><\/p>\n

Gasovi od kojih nastaje tzv. staklena bašta (propušta sun\u010deve zrake, ali ne dozvoljava da se vrate) danas se iskazuju u iznosu od 380 \u010destica na milion, a pre industrijske revolucije bilo ih je 275. Izra\u010dunato je da je 400 gornja granica, posle koje su klimatske promene nepovratne. Nastavi li se sadašnjim korakom – a nema naznaka da ne\u0107e – dosti\u0107i \u0107emo je za deceniju.<\/p>\n

Da li je naša planeta prekora\u010dila „ta\u010dku bez povratka" – ona se zagreva, a ljudi cvoko\u0107u?<\/p>\n

Kada bi se sav led i sneg istopili, mora i okeani narasli bi još 60 metara! Za sada je izvesno da se antarkti\u010dki lednici, „uspavani divovi", bude iz ve\u010ditog dreme\u017ea i polagano razbla\u017euju slanu vodu, što \u0107e ugroziti najve\u0107i „lanac ishrane". Istovremeno se povla\u010de gle\u010deri sa 142 od 144 najviše planine sveta.<\/p>\n

Prou\u010davanjem leda s dubine od tri kilometra ustanovljeno je da u minulih 650.000 godina ugljen-dioksid nijednom nije premašio današnju koncentraciju!<\/p>\n

Produ\u017ei li se (do)sadašnjom korakom, polovinom stole\u0107a iš\u010deznu\u0107e \u010detvrtina kopnenih \u017eivotinja i biljaka, a to je milion \u017eivih vrsta!<\/p>\n

Sumorni nagoveštaji podudaraju se sa skorašnjim izveštajima mnogih me\u0111unarodnih istra\u017eiva\u010dkih ustanova, iako su Ujedinjene nacije nedavno odlu\u010dile da klju\u010dne nalaze još jednom podvrgnu strogoj proveri imaju\u0107i u vidu neke nesaglasnosti i nedore\u010denosti.<\/p>\n

Klimatolozi su se, o\u010digledno, zabunili. Na videlo je izišlo i da su, pripremaju\u0107i izveštaj (više od 1.000 stranica) za svetski sabor u Kopenhagenu krajem prošle godine, pojedine opominju\u0107e podatke dosolili.<\/p>\n

Zar je \u010dudno što je pre nekoliko dana maltene svaki drugi (48 odsto) od 1.014 odraslih \u017eitelja SAD izjavio „Galupovim" propitiva\u010dima da je planetarno zagrevanje – preuveli\u010dano! Podrška je za dve godine opala za sedam posto – sa 40 na 33.<\/p>\n

Sasvim je izvesno da su propustili ubedljivo opovrgavanje osam klimatskih zabluda koje je 2007. objavilo Kraljevsko društvo Velike Britanije. Nije zgoreg da ih se podsetimo (videti tabelu). Zaklju\u010dak: nau\u010dno razumevanje klimatskih promena zvu\u010di dovoljno uverljivo kada se ka\u017ee da gasovi „staklene bašte" (ugljen-dioksid, metan i drugi) uzrokuju sveopšte otopljenje.<\/p>\n

Porast nepoverenja<\/strong><\/p>\n

Hteli ne hteli, \u017eiva u termometru se uzdi\u017ee, najverovatnije (više od 90 posto), kao posledica gomilanja ugljen-dioksida u atmosferi. Mo\u017eemo li to znati sasvim pouzdano? Ne. Zašto? Zato što li\u010di na „ruski rulet" revolverom s devet od deset metaka. Ko je voljan da kuša sre\u0107u?<\/p>\n

Na samom izmaku januara Godardov institut, pod okriljem NASA, objavio je da je decenija koju smo otpratili (2000-2009) najtoplija od 1880. godine, a prvooptu\u017eeni zove se ugljen-dioksid. Na pozornicu stupa, re\u010dnikom fizi\u010dara, povratna sprega: gomilanje gasa pospešuje porast temperature, porast temperature pospešuje gomilanje gasa.<\/p>\n

Ali, \u010dovek nije jedini vinovnik klimatskih promena, pomenu\u0107emo odstupanja u Zemljinoj putanji (Milankovi\u0107evi ciklusi), izlive na Suncu, riganje vulkana i prirodno ispuštanje pojedinih štetnih gasova.<\/p>\n

Ukoliko niste znali, u sto nepoznanica koje nau\u010dnici do kraja nisu rasvetlili uvrš\u0107ene su dve klimatske: koliko \u0107e otopliti zbog „staklene bašte" i kako \u0107e ekosistemi odgovoriti na sveopšte otopljenje?<\/p>\n

U minula dva desetle\u0107a opa\u017eeno je, me\u0111utim, i da je sve toplije na Marsu, Jupiteru, Neptunu, Plutonu i najve\u0107em Neptunovom pratiocu Tritonu. Ko je krivac, ako \u010dovek tamo još nije kro\u010dio?<\/p>\n

Politika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Postoji li ikakva veza izme\u0111u sveopšteg otopljenja i sadašnjih olujnih me\u0107ava širom sveta, pa i u Srbiji<\/em> <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47296","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47296","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47296"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47296\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47296"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47296"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47296"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}