{"id":47292,"date":"2010-03-10T12:27:09","date_gmt":"2010-03-10T12:27:09","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47292"},"modified":"2010-03-10T12:27:09","modified_gmt":"2010-03-10T12:27:09","slug":"frensis-fukujama-infantilni-mislilac-americke-hegemonije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/03\/10\/frensis-fukujama-infantilni-mislilac-americke-hegemonije\/","title":{"rendered":"Frensis Fukujama: Infantilni mislilac ameri\u010dke hegemonije"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Jelena Ponomarjova<\/strong><\/em><\/p>\n

Knjiga Frensisa Fukujame „Sna\u017ena dr\u017eava. Upravljanje i svetski poredak u 21. veku (State Building. Governance and World Order in the Twenty First Century), napisana 2004. godine, do\u017eivela je ve\u0107 tre\u0107e izdanje u Rusiji. Takva „popularnost" štiva osrednjeg nivoa, koje se bavi razmatranjem svetskog poretka u uslovima globalizacije objašnjiva je sasvim prosto: opus Fukujame formira u svesti Rusa bezalternativnu (preciznije anglosaksonsku) predstavu o upravljanju svetom u 21. veku. <\/p>\n

Svetska ekonomska kriza, kao zakonomerna posledica takozvanog tre\u0107eg talasa demokratizacije i „kraja istorije" bipolarnog sveta, ne samo da je zaoštrila unutrašnje protivre\u010dnosti kapitalisti\u010dkog sistema nego im je pridodala i javni karakter. Ono što se ranije diskutovalo iza zatvorenih vrata Rimskog i Bilderberškog kluba, zatim na zasedanjima Trilateralne komisije i Saveta za me\u0111unarodne odnose i tek se u doziranom obliku iznosilo pred sud javnosti – danas se servira javnom mnenju kao jedini na\u010din spre\u010davanja ozbiljnijih potresa. <\/p>\n

Primarna obrada javnog mnenja, njegova priprema za fazu manipulacije sveš\u0107u poverena je nau\u010dnicima, ideolozima, javnim i politi\u010dkim pregaocima zapadnog sveta. U sastavu te intelektualne udarni\u010dke kolone su takva imena kao što su \u017d. Atali, M. Ahtisari, Z. B\u017ee\u017einski, M. Gorba\u010dov, A. Grinspen, H. Kisind\u017eer, B. Klinton, \u017d. Kolomer, M. Olbrajt, K. Omae, M. Ta\u010der, T. Fridman, F. Fukujama, R. \u010cejni. Ne mo\u017eete ih sve ni nabrojati jer „njihovo ime je legija". Posebnu pa\u017enju u svetlu krize u borbi za hegemoniju zaslu\u017euje jedan od poslednjih radova \u010dlana Bilderberškog kluba \u017daka Atalija. Njegova knjiga „Svetska ekonomska kriza, a šta dalje?" („La Crise, et Après?") posve\u0107ena je fundiranju neophodnosti „uspostavljanja nadnacionalne uprave" i „stvaranja globalnog regulativnog sistema". Zaklanjaju\u0107i se iza vrednosti tr\u017eišta i demokratije, \u010dija ravnote\u017ea je, tobo\u017ee, „najzna\u010dajniji uslov za harmoni\u010dni razvoj u planetarnim dimenzijama", Atali otvoreno promoviše ideju svetske vlade insistiraju\u0107i na neophodnosti da se „stvore instrumenti za realizaciju principa globalnog suvereniteta: parlament, vlada, predlozi za Svetsku deklaraciju o ljudskim pravima, o\u017eivotvorenje odluka Me\u0111unarodne organizacije za rad (MOR) u oblasti radnog prava, centralna banka, zajedni\u010dka valuta; planetarni sistemi oporezivanja, policija i pravosu\u0111e, opšteevropski minimalni prihod i rejtig-agencije, sveobuhvatna kontrola finansijskih tr\u017eišta". <\/p>\n

STVARANJE SVETSKE UPRAVE<\/strong> Atali je svestan toga da se sve to ne\u0107e pojaviti uskoro i da \u0107e proces biti dug i slo\u017een kao scojevremeno i stvaranje UN posle Drugog svetskog rata. Štaviše, on ne isklju\u010duje „još strašniji rat kako bi perspektiva takvih reformi bila shva\u0107ena ozbiljno". Zato, za po\u010detak (po svoj prilici, u o\u010dekivanju rata), filozof i ekonomista predla\u017ee da se „ograni\u010di na stvaranje skromne svetske uprave", a za to je potrebno da se donese pet odluka i operativno prevali pet etapa: da se proširi G-8 do G-24; na bazi G-24 i Saveta bezbednosti UN da se stvori jedan Savet uprave, koji ima ekonomska ovlaš\u0107enja i koji vrši zakonsku politi\u010dku regulativu; da se tom Savetu uprave pot\u010dini Me\u0111unarodni monetarni fond, Svetska banka i druge me\u0111unarodne finansijske institucije; da se reformišu sastav i na\u010din glasanja u me\u0111unarodnim finansijskim institucijama, pored ostalog u MMF i Svetskoj banci; da se prošire izmene u Savetu bezbednosti UN i da se navedene institucije situiraju neophodnim finansijskim sredstvima. Na taj na\u010din \u0107e biti utemeljeni organizaciona i finansijska baza „planetarne dr\u017eave"  <\/p>\n

Predstavnik druge mondijalisti\u010dke strukture i \u010dlan Saveta za me\u0111unarodne odnose Frensis Fukujama problemu me\u0111unarodne uprave prilazi sa druge strane. Taj pristup je još opasniji jer se ideja uništavanja nacionalnih dr\u017eava i suverenih prerogativa servira kao projekat „izgradnje nacionalne dr\u017eave". <\/p>\n

Problem urušavanja ili zna\u010dajnog slabljenja institucija dr\u017eave s po\u010detka 90-ih godina prošlog veka ostaje jedan od najdiskutabilnijih problema, a „neophodnosti izgradnje sna\u017enih dr\u017eava" analiti\u010dari su svesni ve\u0107 niz godina. Upravo ta premisa da se razmisli o „spornoj ulozi dr\u017eave", da se zamisli nad time zašto je „okon\u010dani hladni rat minirao ekonomske i politi\u010dke snage \u010ditavog niza zemalja na Balkanu, Kavkazu, Bliskom Istoku, u Centralnoj i Ju\u017enoj Aziji" – ne samo da izaziva nesumnjivo interesovanje za Fukujaminu knjigu nego i na poseban na\u010din disponira \u010ditaoca i psihološki ga opušta. U suštini rad Fukujame je apologetika neoimperijalizmu SAD ili, kako bi to rekao drugi liberal Farid Zakarija, obrazlo\u017eenje postameri\u010dkog ure\u0111enja sveta, u kome nema mesta za Rusiju i u kome je glavni cilj „preure\u0111enje dr\u017eava" i „ostvarivanje rukovo\u0111enja u slabim dr\u017eavama" u interesu SAD. <\/p>\n

Ideološka strateška postavka izlo\u017eena je u tre\u0107oj glavi knjige „Slabe dr\u017eave i me\u0111unarodni legitimitet", koja je posve\u0107ena obrazlaganju hegemonizma SAD. Ispostavlja se da „logika ameri\u010dke spoljne politike posle 11. septembra tu zemlju stavlja u situaciju u kojoj ona ili preuzima na sebe odgovornost za rukovo\u0111enje slabo razvijenim dr\u017eavama ili tu misiju predaje u ruke me\u0111unarodne zajednice". Svi moramo da shvatimo i prihvatimo formulaciju iz govora Buša Mla\u0111eg u Vestpointu iz juna 2002. godine i iz Dokumenta o strategiji nacionalne bezbednosti iz iste godine. Re\u010d je o doktrini „profilakti\u010dkog ili, preciznije, preventivnog rata, koji \u0107e fakti\u010dki dovesti SAD u polo\u017eaj vlasti nad potencijalno neprijateljskim stanovništvom zemalja, koje prete Americi terorizmom". Smisoa je u tome da je Vašington postao svetski policajac silom prilika i ispostavlja se da on bukvalno štiti i našu i vašu slobodu. Stvar je u tome što „neophodnost nastavljanja rata u Avganistanu (udubite se u te re\u010di; prim. aut.) primorava ameri\u010dke vojnike da upadaju i u takve zemlje kao što su Tad\u017eikistan, Turkmenija i Uzbekistan, koje su ranije bile u interesnoj sferi SSSR i gde je krajnje zaoštren problem rukovodstva". <\/p>\n

A dalje – još više. Doktrina „preventivnog rata", kao što dobro znamo, u praksi ozna\u010dava „periodi\u010dno kršenje suvereniteta drugih zemalja" i „humanitarne intervencije". Prema logici Fukujame, u savremenim uslovima „princip suvereniteta sam po sebi nije dovoljan za zaštitu zemlje od koje dolazi opasnost", a principi poštovanja ljudskih prava name\u0107u „neophodnost upada u takve zemlje i preuzimanje na sebe rukovo\u0111enje njima kako bi se smanjila opasnost i spre\u010dilo njeno nastajanje u budu\u0107nosti". Kod mene se posle iš\u010ditavanja takve argumentacije i analize posledica takve spoljne politike pojavljuje velika sumnja u adekvatnost i nau\u010dnu kompetentnost onoga koji je to napisao. <\/p>\n

PROMAŠAJI NA BALKANU<\/strong> Uz svu kritiku rada Fukujame, trebalo bi odati du\u017eno priznanje filozofu zbog toga što pokušava da bude objektivan. Pored ostalog, on isti\u010de da „SAD i me\u0111unarodna zajednica, imaju\u0107i posla sa slabim dr\u017eavama u prvom stadijumu njihovog poratnog preure\u0111enja i stabilizacije, nisu postigli mnogo. SAD i druge me\u0111unarodne organizacije na\u010dinile su mnogo grešaka u Panami, Somaliji, Haitiju i Bosni". Šteta što se pritom ne navodi broj \u017ertava tih grešaka niti njihova ekonomska i humanitarna cena. <\/p>\n

Zaklju\u010dak koji izvodi Fukujama iz veoma površnog i ideološki optere\u0107enog rasu\u0111ivanja o prirodi svetskog poretka u 21. veku sasvim je logi\u010dan. Fukujama ne govori o neophodnosti prekida ekspanzionisti\u010dke politike i preispitivanju doktrine „preventivnog rata". Prema njegovoj logici, „izgradnja sna\u017ene dr\u017eave neophodna je ne samo propalim ili slabim dr\u017eavama tre\u0107eg sveta ve\u0107 se ona ispostavila nu\u017enom i za Vašington". Stvar je u tome što je odsustvo „naro\u010ditih uspeha na izgradnji samostalnih dr\u017eava" u zemljama u kojima su SAD i me\u0111unarodna zajednica nameravali da to u\u010dine povezano ne sa samom krvolo\u010dnom praksom razaranja nacionalnih i dr\u017eavnih organizama i suverenih institucija ve\u0107 sa time što „me\u0111unarodna zajednica i veliki broj nevladinih organizacija šalju u slabe zemlje toliko stru\u010dnjaka vrhunske klase da oni \u010desto ne samo da potiskuju nego i ne dopunjavaju krajnje slabe lokalne dr\u017eavne institucije. Kao rezultat prilikom vršenja funkcije upravljanja, kvalifikacija lokalne administracije se ne pove\u0107ava, i te zemlje, po pravilu, ponovo se vra\u0107aju u pre\u0111ašnje stanje \u010dim me\u0111unarodna zajednica za njih izgubi interesovanje ili odlazi u druge krizne regione". U prevodu na normalan jezik to zna\u010di, da „me\u0111unarodna zajednica" pod okriljem UN urušava dr\u017eavni aparat konkretne zemlje, seje smutnju u upravljanju, diskredituje administrativni rad i, podmirivši svoje operativne i strateške interese, odlazi u novu „slabu" zemlju. <\/p>\n

Postavljaju se pitanja: Na šta se svodi uspeh „izgradnje nacionalne dr\u017eave"? Ima li pozitivnih primera realizacije tog projekta? Dopusti\u0107u sebi da odgovorim direktno, ne navla\u010de\u0107i filozofsku maglu. Saglasno ciljevima i zadacima hegemona svetskog kapitalisti\u010dkog sistema, projekat „izgradnje nacionalne dr\u017eave" pretpostavlja likvidaciju takve u svim strateški va\u017enim regionima za njih. A ta va\u017enost sa svoje strane zavisi od ekonomskih (energetskih, resursnih, finansijskih), geopoliti\u010dkih i psihoistorijskih interesa. <\/p>\n

Fukujama, po svoj prilici, ne naslu\u0107uju\u0107i to ni sam, razotkriva prirodu neoimperijalizma SAD, rasu\u0111uju\u0107i o nepostojanju alternative „kvazipermanentnim i kvazikolonijalnim odnosima izme\u0111u ‘vazalne’ zemlje, koja dobija pomo\u0107, i me\u0111unarodne zajednice". On pozdravlja to što me\u0111unarodna zajednica uspostavlja pre\u0111ašnji mandatni sistem Lige naroda, „kada su odre\u0111ene kolonijalne vlasti dobile privilegije da upravljaju nekom teritorijom u svom interesu". Kako nas ube\u0111uje futurolog, glavni se spor danas ne vodi o samom principu suvereniteta i suverene dr\u017eavnosti. „Danas je spor me\u0111u \u010dlanovima me\u0111unarodne zajdnice koncentrisan na tome ko treba da donosi odluku o narušavanju suvereniteta i na kom osnovu. <\/p>\n

Fukujama nas ube\u0111uje u to da je taj spor \u010disto nominalan. Bez obzira na postoje\u0107e razlike izme\u0111u SAD i njenih evropskih saveznika o pitanju savremenog ure\u0111enja sveta, Evropljani su prinu\u0111eni da slede kurs liberalnog internacionalizma koji sprovode SAD. Stvar nije samo u tome da Amerikanci dominiraju u svetskoj ekonomiji zarad svoje velike koristi, ve\u0107 i u tome što su oni, uz pomo\u0107 razgranate mre\u017ee nadnacionalnih institucija, stavili svet pod kontrolu svojih interesa. Prema tome, perspektiva realizacije \u017eelja Evropljana da izgrade višepolarni svet veoma je fantomska.  <\/p>\n

Istovremeno u Beloj ku\u0107i dobro shvataju: princip „što je dozvoljeno Jupiteru nije dozvoljeno volu" ne odgovara baš uslovima „dirigovanog haosa". „Bik" se ne mo\u017ee uvek kontrolisati. Drugim re\u010dima, „pravo dr\u017eave da zapodeva preventivne ratove", \u010dak kao odgovor na opasnost „ne mo\u017ee slu\u017eiti kao dobro opšte pravilo me\u0111unarodnih odnosa". Jer SAD bi verovatno bile protiv sli\u010dnog predloga Rusije ili Kine". Zato je osnovna namena takve fukujamovske knjige zapravo, u obrazlaganju neophodnosti davanja „slobode delovanja u datom pitanju jednoj zemlji" od strane me\u0111unarodne zajednice". <\/p>\n

UNIVERZALNE VREDNOSTI<\/strong> dok se vode teorijski sporovi o tome kako SAD, Evropa i ostatak sveta shvataju me\u0111unarodni legitimitet i principe suvereniteta, Vašington je, tamo gde je mogao ve\u0107 po svome preuredio svetski poredak. Vlast sile je merilo društvenog razvoja tokom milenijuma i savremeni svet se u tom smislu ni po \u010demu ne razlikuje od epohe Aleksandra Makedonskog ili Napoleona Bonaparte. Za\u010du\u0111uje samo politi\u010dki infantilizam Fukujame, koji on pokušava u\u010diniti mudrom normom svojim \u010ditaocima. Te\u017enje ka hegemonizmu mislilac objašnjava specifi\u010dnim ameri\u010dkim shvatanjem dr\u017eavnosti i suvereniteta, ose\u0107anjem isklju\u010divosti politi\u010dkih institucija prave demokratije. Opravdanje za vapiju\u0107e ispoljavanje sile za njega su Deklaracija o nezavisnosti i Ustav SAD, koji za Amerikance ovaplo\u0107uju „univerzalne vrednosti i imaju za \u010dove\u010danstvo zna\u010daj koji se\u017ee daleko izvan granica SAD. To ose\u0107anje vremenom dovodi do tipi\u010dno ameri\u010dke sklonosti da brkaju sopstvene nacionalne interese sa širim interesima sveta u celini". Samo što to „brkanje" ide isklju\u010divo na ruku samim Amerikancima i njihovim saveznicima. <\/p>\n

I na kraju \u017eelim da podvu\u010dem: sladunjavi zvuci fukujamovskih sirena o „sna\u017enoj dr\u017eavi" – to nije o nama, nije o Rusiji. Strateški ciljevi Atalija i Fukujame su podjednaki: „za budu\u0107i svetski poredak najva\u017enije je da se nau\u010di izgra\u0111ivati dr\u017eava". Samo jedan u\u010di da se gradi „planetarna dr\u017eava" a drugi ideološki fundira novi imperijalizam „sna\u017ene dr\u017eave" SAD. <\/p>\n

Novi Standard<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Jelena Ponomarjova Knjiga Frensisa Fukujame „Sna\u017ena dr\u017eava. Upravljanje i svetski poredak u 21. veku (State Building. Governance and World Order in the Twenty First Century), napisana 2004. godine, do\u017eivela je ve\u0107 tre\u0107e izdanje u Rusiji. Takva „popularnost" štiva osrednjeg nivoa, koje se bavi razmatranjem svetskog poretka u uslovima globalizacije objašnjiva je sasvim prosto: opus […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47292","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47292","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47292"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47292\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47292"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47292"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47292"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}