Molimo Vas, ovako ponizni, neupu\u0107eni i neuki – pustite nas da se jednom branimo sami. <\/p>\n
Pi\u0161e: Tomislav Lovrekovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Zamislite grupu adrenalinom nabijenih, pustolovnih istra\u017eiva\u010da, koja kroz neprohodnu d\u017eunglu kr\u010di put tupom ma\u010detom, polako i oprezno odmeravaju\u0107i svaki korak i mu\u010dno, \u0107utke kora\u010daju\u0107i u blatom i teškom kaljugom natopljenim, ishabanim \u010dizmama pod kojima se kriju na\u017euljeni, izranjavani prsti. Nešto kao Survivor, samo bez kamera, neprijatno navalentne face Andrije Miloševi\u0107a i trep\u0107u\u0107ih poziva na kojekakva SMS glasanja. Zamislite potom da ista ta grupa, omamljena od \u017eestokog pr\u017eenja sunca, sa minimumom vode i obeshrabrena skepsom u vezi sa preciznoš\u0107u kompasa, iza nekog grma nabasa na manje-više dobro\u0107udno, ali primitivno pleme, do kojeg dašak savremenog sveta još uvek nije dopro i kome su sve, vekovima gra\u0111ene, civilizacijske tekovine apstrakna i nepoznata pojava. Šta raditi – okrenuti se i ostaviti ih u toj nirvani, ili dovu\u0107i misionare, reportere, lekare bez granica i uneti svetlo današnjice u mrak prohujalih vremena?<\/p>\n Ako \u0107emo pitati naše oce nacije, tu prekaljenu, nacionalnu osveš\u0107enu intelektualnu elitu, visoke duhovne krugove i društveno anga\u017eovane, levi\u010darski nastrojene umetnike, ako tra\u017eimo mišljenje tata Dobrice, „o\u010de, grešio si" Amfilohija, Kneza od Drvengrada ili „lete\u0107e pošasti" Jeremi\u0107a, odgovor je decidiran, nedvojben i beskompromisno oštar – ne! No, ono što je bitnije od presecanja ovog svojevrsnog Gordijevog \u010dvora, jesu motivi koji iza takvog stava stoje – jer, u slu\u010daju postepene integracije junaka ove pri\u010de u dvadeset prvi vek, mo\u017eda bi upala plu\u0107a umesto gneva bogova i proklestva velikog duha bila okarakterisana kao rutinski posao za antibiotik terapiju, mo\u017eda bi dragi naši domoroci shvatili da nije naro\u010dito moralno recimo naskakati na majku ili sestru, mo\u017eda bi ovladali i pismom, mo\u017eda bi se, posle izvesnog vremena, tehnologija odoma\u0107ila, pa bi mesto pr\u017eenih prsti\u0107a u kazanu zaigrao neki od recepata D\u017eejmija Olivera, ali, sutra, šta bi bilo sutra? Sutra bi, sa znanjem, napretkom i inovacijama, stigli i poroci: ne bi prošlo ni mesec dana, a ve\u0107 bi se uz logorsku vatru purnjale ameri\u010dke cigarete, ve\u0107 bi, tamo gde je do ju\u010de bio oganj za \u017ertvovanje sijala Coca-Cola reklama i ve\u0107 bi majke umesto „Sina velikog medveda" na svet donosile razne D\u017eonove, Majklove i Stivene. A, onda i dalje – prvo McDonalds, pa monetarni sistem, pa krediti u ameri\u010dkim bankama, pa filijale ameri\u010dkih firmi, nalozi na Facebooku i homepage visoko na Googlu… Ne, ne, dragi moji, zato je, znaju naši oci nacije, sve i krenulo – zato su, po ko zna \u010dijem tajnom nalogu i od ko zna \u010dijih para (e, moj Sorošu) i krenuli naši istra\u017eiva\u010di, i nisu oni slu\u010dajno nabasali, niti su slu\u010dajno odabrali baš taj rejon, niti su te ma\u010dete slu\u010dajno proizvedene, niti je ta d\u017eungla slu\u010dajno tu gde jeste. Mo\u017eda, našem, naivnom i nedoraslom umu, ne deluje logi\u010dno da neki tamo ameri\u010dki multimilijarder, koji vu\u010de konce iza zavesa, koji upravlja sa pola planete na daljinski i zara\u0111uje dnevno par bud\u017eeta Srbije, posveti toliko pa\u017enje i vremena da asimiluje neko zaostalo plemence, niti vidimo dalji, dublji i ve\u0107i strateški interes i zna\u010daj toga, ali ne mari, zato su tu oni (dakako, Oci nacije) da misle umesto nas, da delaju umesto nas i da nas brane umesto nas. I od nas, kada zatreba, sve zarad opšteg interesa. I, kona\u010dno, da ne daju da nam bilo šta bude nametnuto! Nešto kao Veliki Brat, samo bez Macinih neinvetivnih upadica i šokantnih seks zapleta na o\u010digled milionskog auditorijuma.<\/p>\n Zanimljivo je, doduše, da je nacija – kojoj su sve tekovine kojima se hvali, sve vrednosti, norme i svetinje zbog kojih se busa u grudi, sva tradicija kojom se di\u010di i ponosi, nametnute – vazda orijentisana i odlu\u010dna protiv nametanja. I zanimljivo je kako se u toj borbi protiv imperijalisti\u010dkog zla nekako uvek zaboravljaju ili slu\u010dajno smetnu s uma \u010dinjenice – kao, recimo, ona da su se Srbi, narod koji se, generalno, do groba uzda u pravilo „krsta i tri prsta", u 9. veku digli na oru\u017eje protiv Vizantije, smatraju\u0107i da Hriš\u0107anstvom koja ova promoviše, gube svoju slobodu i samostalnost. Zanimljivo je da je dobar deo tadašnje vlastele, naroda kome je \u0107irilica svetinja, bio krajnje neblagonaklon prema \u0106irilu i Metodiju, kao i da ni nacionalna ikona (tu negde, odmah posle Seke, Legije i Marka Panteli\u0107a), Vuk Stefanovi\u0107 Karad\u017ei\u0107 nije niti odmah niti lako bio prihva\u0107en, slavljen i „odobren". Indikativno je, a podjednako i intrigantno da narod, koji je, pod uticajem jedne ideologije postao slepi sledbenik kralja, neguju\u0107i kult umerenog nacionalizma i ideje oficirske \u010dasti, preko no\u0107i odbacio tu ideologiju, pod uticajem druge. Da su do mraka na \u010delu igrale kokarde, a od jutra su petokrake zamenile mrske krune, da se kler do predve\u010derja kleo u njegovo viso\u010danstvo, a od praskozorja i ga\u0107e crvene imao, pa onda, opet, par godina kasnije, da je drug D\u017eugašvili od Boga koji hoda transformisan u eksponat na deponiji istorije. Zanimljivo je da je 60 godina jedinstva, kumljenja, bratimljenja i duha svih naroda i narodnosti, tako\u0111e pod uticajem jedne propagande, za tili \u010das raspršen uz huk topova, izbacivanja veš mašina i podmazivanje „oslobodali\u010dkih" kama. Treba li spominjati da su oni, koji su uz pesmu mantije vešali, po\u010deli da ih ponizno ljube, a oni koji su crkve palili po\u010deli da ih veli\u010daju? I kona\u010dno, neverovatno je da glas protiv globalizma, jedini, pored ve\u0107 antologijskog Uga, dragog severnokorejskog Velikog Vo\u0111e i iranskog „uranium smile" Ahmadined\u017eada, di\u017ee narod kome je \u010dak i sopstvena samostalnost nametnuta, iako se protiv nje svim silama i sredstvima borio.<\/p>\n I, ne, nije problem u izboru – on je jasan. Ili \u0107emo a) biti integralni deo Evrope, ravnopravni participant na najve\u0107em i najliberalnijem (uz sve mane i nedostatke) tr\u017eištu robe, ideje, kapitala i ljudi zabele\u017eenom u savremenoj ljudskoj istoriji; izgraditi temelje civilnog društva, nau\u010diti se demokratiji i otvoriti nove privredne i duhovne horizonte – ili \u0107emo b) ostati izolovano, zaboravljeno i skrhano ostrvo jada. Ostrvo jada, doduše, na kome se ne puše ameri\u010dke cigare. Problem je u posledicama i odnosu sa onim drugima, koji su prodali dušu za paklu Marlbora, naivno smatraju\u0107i da ti antibiotici, monogaman brak, moderna tehni\u010dka dostignu\u0107a i nisu tako loša stvar.<\/p>\n Izbor, dakle, jeste slobodan, ali u slu\u010daju još jednog istorijskog „njet", \u010dega se sada stidljivo i suptilno dr\u017eimo, moramo znati neke stvari – ne mo\u017ee se o\u010dekivati da Obama, kao ravnog sebi, ozbiljnog i odgovornog sagovornika, pa u nekom momentu i partnera (ili suparnika?) za astal primi gologuzog, primitivnim pirsinzima izbušenog glasnika poglavice, koji \u0107e pokušati da ga impresionira di\u017eu\u0107i zmiju iz kutije uz pomo\u0107 frule i turaju\u0107i mu pod nos mape na koje \u0107e „veliki duh" ucrtati granice, makar se taj glasnik zvao i Vuk Jeremi\u0107. Mo\u017ee, dakle, primera radi, jedan flautista da odbaci notni sistem, zanemari pravila disanja, izbaci iz glave harmonijske osnove, ne upozna se sa rasporedom dirki i ne poštuje stil u kome je delo napisano, te da spontano i slobodno, bez nametanja puše u instrument, no ne mo\u017ee o\u010dekivati diplomu Akademije umetnosti, ne mo\u017ee o\u010dekivati pune koncertne dvorane, aplauze, klanjanja, autograme, niti da ga majstori flaute tretiraju kao sebi ravnog, pa makar ga savetovao i podr\u017eavao i Sr\u0111an „fill-harmony" Šaper li\u010dno. Mo\u017eemo, bez sumnje, da se loptamo krparama ispred zgrade, na avliji, kako su to naši stari radili, da bi o\u010duvali tradiciju i sa\u010duvali je od narušiteljskih spoljnih uticaja, ali ne mo\u017eemo o\u010dekivati da nam na megdan do\u0111e Real, Inter, Juventus, ne mo\u017eemo o\u010dekivati pune stadione, mušeme LŠ i belosvetske glavonje u VIP lo\u017eama.<\/p>\n Osim, naravno, ako Oci nacije ne znaju bolje. Opet. U odbrani nacionalnih interesa, dakako, imaju iskustva na pregršt – branili su, seti\u0107e se, Srbe u Hrvatskoj. Završilo se sa pola miliona ljudi u pani\u010dnom begu, uz par ruksaka na brzaka skupljenih krpa natovarenih na traktore. Posipali su ljubavlju i inatom svetinje na Kosovu – odgovor je došao u vidu posipanja zemlje uzdu\u017e i popreko hiljadama projektila. Branili su Srbiju, krst i tradiciju i u Srebrenici – završilo se sa osam hiljada majki zavijenih u crno. Zato, ovaj put, molimo Vas, ovako ponizni, neupu\u0107eni i neuki, nemojte više – pustite nas da se jednom branimo sami. Pa, makar završili sa ameri\u010dkim cigarama i \u010dizburgerom…<\/p>\n