{"id":47275,"date":"2010-02-23T09:36:58","date_gmt":"2010-02-23T09:36:58","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47275"},"modified":"2010-02-23T09:36:58","modified_gmt":"2010-02-23T09:36:58","slug":"pogled-iz-rusije-sta-je-stajalo-iza-hajke-na-episkopa-artemija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/02\/23\/pogled-iz-rusije-sta-je-stajalo-iza-hajke-na-episkopa-artemija\/","title":{"rendered":"Pogled iz Rusije: \u0160ta je stajalo iza hajke na episkopa Artemija"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Georgij Engelgardt<\/strong><\/em><\/p>\n

Do sada nezabele\u017eena kampanja za ocrnjivanje vladike Artemija i njegovih pomo\u0107nika, podr\u017eana u vode\u0107im (prozapadnim) srpskim medijima, minira reputaciju Crkve u srpskom društvu <\/p>\n

Sinod Srpske pravoslavne crkve (SPC) je 13. februara episkopu raško-prizrenskom i kosovo-metohijskom Artemiju (Radosavljevi\u0107u) uskratio upravljanje eparhijom. Za eparhijalnog administratora postavljen je Atanasije (Jevti\u0107), bivši episkop zahumsko-hercegova\u010dki. Ovo prvo ozbiljno kadrovsko rešenje za vreme novog srpskog Patrijarha Irineja (Gavrilovi\u0107a) ne mo\u017ee pro\u0107i bez dugoro\u010dnih unutarcrkvenih i politi\u010dkih posledica.  <\/p>\n

Episkop Artemije jedan je od najpoznatijih arhijereja SPC. On je rukovodio raško-prizrenskom eparhijom SPC od 1991. godine, zamenivši na toj du\u017enosti nedavno preminulog srpskog Patrijarha Pavla. Njemu je pripalo teško breme – eskalacija kosovske krize 1990-ih, vojna kampanja NATO i okupacija pokrajine 1999. godine, postepeno pretvaranje Kosova i Metohije u albansku dr\u017eavu u 2000-im. Tokom svih tih godina vladika Artemije bio je jedna od klju\u010dnih figura srpske zajednice Kosova, neumorno brane\u0107i interese svoje pastve na lokalnom i me\u0111unarodnom nivou. <\/p>\n

On se zalagao protiv kosovske politike vlade Slobodana Miloševi\u0107a i u više navrata sastajao se sa albanskim liderima i predstavnicima Zapada. To je odigralo svoju ulogu posle okupacije NATO Kosova u leto 1999. godine. <\/p>\n

Srpski \u010dinovnici napustili su pokrajinu zajedno sa odlaze\u0107om armijom, ali pravoslavno sveštenstvo na \u010delu sa episkopom Artemijem ostalo je na Kosovu. Kao i u vreme turske vladavine, Crkva se našla u ulozi jedinog zaštitnika kosovskih Srba. Misija UN i komanda KFOR priznavali su vladici Artemiju status istaknutog predstavnika srpske zajednice, što mu je omogu\u0107ilo da se stalno bori i za lokalne interese svoje pastve: pomo\u0107 u obezbe\u0111enju strane mirovnih snaga, organizacija dopremanja humanitarne pomo\u0107i, poseta izlovanim srpskim enklavama, stvaranje sistema narodnih kuhinja u enklavama, redovo prikupljanje i dopremanje pomo\u0107i iz Srbije i srpske dijaspore, skretanje pa\u017enje na slu\u010dajeve progona iza kojih su stajali Albanci). Borio se i za politi\u010dke interese: na me\u0111unarodnoj areni episkop se aktivno zalagao protiv odvajanja Kosova od Srbije. <\/p>\n

U jeku diskusija o Ahtisarijevom planu 2006. godine episkop je sredstvima eparhije preduzeo široku me\u0111unarodnu PR kampanju za zaštitu celovitosti Srbije. Anga\u017eovana je ameri\u010dka lobisti\u010dka firma a sam arhijerej je intenzivno nastupao na raznim tribinama – od Kongresa SAD i evropskih struktura u Briselu do Ju\u017enoafri\u010dke Republike, zahtevaju\u0107i da se interesi Srba uzmu u obzir. Isto tako je aktivno delovao u Srbiji zala\u017eu\u0107i se u Beogradu za realnu, a ne deklarativnu zaštitu interesa svojih sunarodnika na Kosovu. <\/p>\n

OZBILJNA SMETNJA Delatnost episkopa u 2006. godini u zna\u010dajnoj je meri poremetila realizaciju Ahtisarijevog plana tako što je spre\u010dena pasivna pozicija srpskog rukovodstva. Kasnije je zvani\u010dni Beograd sledio primer odva\u017enog arhijereja i razvio me\u0111unarodnu agitaciju u cilju podrške svojih prava na Kosovu.  <\/p>\n

Do kraja 2000. godine episkop Artemije je postao ozbiljna smetnja me\u0111unarodnim strukturama, koje su prekrajale Balkan. Involvirani u kosovski proces zapadni diplomate i politi\u010dari stalno su izra\u017eavali nezadovoljstvo zbog „radikalizma" episkopa, koji nipošto nije \u017eeleo da javno odobri njihovo delovanje u pokrajini. Ostale lidere kosovskih Srba uvek je bilo mogu\u0107e optu\u017eiti za nelegitimitet, ali prava Srpske crkve bila su zvani\u010dno priznata i u UN i u drugim me\u0111unarodnim strukturama. Nezadovoljstvo Zapada postepeno se po\u010delo dopunjavati i iritiranoš\u0107u aktuelnih vlasti Beograda. Vladika Artemije je prisno sara\u0111ivao sa pre\u0111ašnjom vladom Vojislava Koštunice, otvoreno ga podr\u017eavši na izborima 2008. godine. Kasnije je redovno optu\u017eivao administraciju predsednika Borisa Tadi\u0107a za neaktivnost na kosovskom pravcu. <\/p>\n

Episkop je ukazivao da je du\u017enost dr\u017eave da primeni sva sredstva uklju\u010duju\u0107i i silu u cilju zaštite celovitosti zemlje i bezbednosti sugra\u0111ana. Šef eparhije je redovno javno osu\u0111ivao svaki ustupak Beograda strukturama me\u0111unarodnog prisustva na Kosovu. I uskoro su nove vlasti po\u010dele da uzvra\u0107aju Artemiju. Prilikom putovanja na Kosovo predsednik Tadi\u0107 ga je demonstrativno ignorisao. Pose\u0107ivao je manastire pokrajine ne obaveštavaju\u0107i o tome rukovode\u0107eg arhijereja. Ni episkop sa svoje strane nije propuštao priliku da otvoreno prekori šefa dr\u017eave za kršenje pravila pristojnosti. <\/p>\n

Sredinom 2009. godine u beogradske medije procurile su vesti o tome kako se prekomerno troše i zloupotrebljavaju sredstva koja dr\u017eava izdvaja za podršku kosovskoj eparhiji (mese\u010dni rashodi vladike dostizali su 1.500 evra). Ulje na vatru dodala je poseta potpredsednika SAD D\u017eozefa Bajdena Beogradu u maju 2009. godine. Vlasti Srbije su toj poseti pridavale ogroman zna\u010daj, a jogunasti episkop nije javno blagoslovio posetu Bajdena \u010duvenom manastiru De\u010dani. A vladika to nije u\u010dinio zato što je Bajden bio jedan od glavnih propovednika bombardovanja 1999. godine i što pripada aktivnim pokroviteljima kosovske politike SAD. Vlada je morala hitno da pribegne pomo\u0107i Sinoda SPC, koji je „u ime hriš\u0107anske ljubavi i gostoprimstva" ukinuo odluku vladike Artemija i pozvao Bajdena da poseti pravoslavnu svetinju. <\/p>\n

Episkop Artemije je 4. februara 2010. godine bio me\u0111u organizatorima Sabora kosovskih Srba u Mitrovici, koji je sazvan u vezi sa pretnjama Prištine da \u0107e izvršiti „reintegraciju severa". U rezoluciji Sabora je istaknuto „da je danas Kosovo mnogo dalje od Srbije nego pre dolaska aktuelnih vlasti. (…) Kosovo i Metohija se postepeno, ali dosledno, prinosi kao \u017ertva evroatlantskim integracijama. Za vlast u Beogradu nastao je poslednji trenutak da promene politiku i zaista zaštiti Kosovo". <\/p>\n

SINOD VS. ARTEMIJE Me\u0111u \u010dlanovima Sinoda SPC tako\u0111e je raslo nezadovoljstvo kosovskim episkopom, koji je ometao odr\u017eavanje nepomu\u0107enih odnosa sa me\u0111unarodnim strukturama. Posle albanskog pogroma 17. marta 2004. godine, episkop Artemije je podneo tu\u017ebu Me\u0111unarodnom sudu protiv zapadnih dr\u017eava, \u010dija je vojska dopustila talas nasilja i razaranja. Na Zapadu je to izazvalo ljutnju i Sinod je zatra\u017eio od episkopa da opozove tu\u017ebu. Istovremeno, on je uporno odbijao da potpiše Memorandum o obnavljanju porušenih hramova sa Savetom Evrope i sa prelaznim kosovskim vlastima. Episkop je stalno izjavljivao o nedopustivosti da se „rušiteljima poverava obnavljanje svetinja", tojest, da se ne dopusti anga\u017eovanje albanskih kompanija na obnovi svetinja. Episkop je zahtevao da se obavi profesionalna restauracija uz anga\u017eovanje srpskih i inostranih stru\u010dnjaka. Me\u0111utim, 2005. godine Memorandum je potpisao Patrijarh Pavle, ali su radovi na obnovi naj\u010deš\u0107e obavljani nestru\u010dno i nepa\u017eljivo, zbog \u010dega i sam projekat nije doneo o\u010dekivano smanjenje napetosti u pokrajini. <\/p>\n

Situacija se ponovila kada je vladika Artemije odbio da primi obnovljene objekte i objavio kriti\u010dki izveštaj o niskom kvalitetu radova. Pokušaji da se od njega dobije pristanak nisu uspeli, pa je u ime SPC dokument o prijemu niza objekata potpisao episkop niški Irinej (Gavrilovi\u0107), koji je u januaru 2010. godine postao novi srpski Patrijarh. <\/p>\n

Mnoge su iritirali i bogoslovski pogledi episkopa. U\u010denik istaknutog srpskog bogoslova prepodobnog Justina (Popovi\u0107a), vladika Artemije nastavlja njegovu tradiciju starog svetoo\u010dinskog pravoslavlja. On se dosledno zala\u017ee protiv ekumenizma, osu\u0111uje modernisti\u010dke struje u savremenom srpskom episkopatu i uvo\u0111enje bogoslu\u017ebenih izmena. Monaštvo raško-prizrenske eparhije postalo je jedan od bastiona svetoo\u010dinske vere u SPC. Artemijevi pogledi neizbe\u017eno su se sukobljavali sa pogledima episkopa modernista, pristalica širenja kontakata sa inoslavnim, u prvom redu sa Vatikanom. <\/p>\n

Tokom poslednjih godina iritiranost Sinoda preto\u010dila se u planski pritisak na nepokornog vladiku. Godine 2006. namesnik manastira De\u010dani Teodosije (Šibali\u0107) je proizveden u \u010din episkopa i nazna\u010den vikarnim arhijerejem raško-prizrenske eparhije. Postepeno se vladika Teodosije, koji je sprovodio politiku saradnje sa me\u0111unarodnim strukturama i vlastima Prištine, pretvorio u osnovnog saugovara\u010da Sinoda SPC na Kosovu. Stalnim napadima podvrgavano je i okru\u017eenje Artemija, a njega samog su optu\u017eili za nepot\u010dinjavanje odlukama Sinoda i za finansijske prekršaje. <\/p>\n

Sinod SPC je 5. februara u eparhiju uputio komisiju na \u010delu sa mitropolitom Amfilohijem (Radovi\u0107em) i episkopom Grigorijem (Duri\u0107em) radi provere vo\u0111enja „finansijsko-materijalnih poslova". Rezultat delatnosti komisije je optu\u017eba protiv rukovodstva eparhije za finansijsko-imovinske prekršaje, pored ostalog, u delatnosti gra\u0111evinske firme koju je osnovala eparhija, zatim u sistemu javnih kuhinja i prodaji dela crkvenog zemljišta Albancima. Poslednjim je trebalo da se podrije reputaciju borca za Kosovo iako su sredstva od ugovora utrošena za pla\u0107anje u inostranstvu lobisti\u010dke kampanje protiv otcepljenja Kosova. Episkopu Artemiju se stavlja na teret i odbijanje da otpusti svog najbli\u017eeg saradnika, eparhijskog sekretara igumana Simeona (Vilovskog) i to što ga je proizveo u \u010din arhimandrita bez saglasnosti Sinoda. Prema izveštajima iz srpske štampe, još u januaru su neki zapadni diplomate u Beogradu izra\u017eavali nadu u mogu\u0107e „personalne promene" u kosovskoj eparhiji. <\/p>\n

PO\u010cINJE ISTRAGA Podršku vladiki Artemiju pru\u017eili su 12. februara i u\u010desnici Srpskog nacionalnog ve\u0107a Kosova i Metohije i Srpskog nacionalnog ve\u0107a Severnog Kosova „za celokupni njegov rad u poslednjih deset godina na o\u010duvanju Srba i srpske dr\u017eave na Kosovu". Oni su optu\u017eili „deo me\u0111unarodne zajednice i deo zvani\u010dnog Beograda za traganje za poslušnim kadrovima u eparhiji za rušenje poslednjeg stuba srpske zajednice u pokrajini". <\/p>\n

Malo kasnije, 13. februara je Sinod SPC na osnovu izveštaja komisije odredio zvani\u010dnu istragu o situaciji u raško-prizrenskoj eparhiji i za vreme njenog trajanja suspendovao episkopa Artemija sa mesta \u010delnika eparhije. Rukovo\u0111enje je povereno administratoru, za koga je postavljen penzionisani episkop Atanasije (Jevti\u0107). Na prvoj konferenciji za štampu o rezultatima zasedanja episkop Ba\u010dki Irinej (Bulovi\u0107) je govorio u veoma opreznom tonu, prebacivši svu odgovornost za prekršaje na okru\u017eenje vladike Artemija. <\/p>\n

Imenovanog za administratora – episkopa Atanasija, zajedno sa mitropolitom Amfilohijem i episkopom Artemijem su 90-ih godina nazivali „Tri A" Srpske crkve. U\u010denici prepodobnog Justina (Popovi\u0107a) tada su zajedni\u010dki istupali protiv re\u017eima Miloševi\u0107a i zalagali se za preporod pravoslavlja i nacionalnih tradicija. Me\u0111utim, tokom poslednjih godina pozicije i pogledi vladika Amfilohija i Atanasija su pretrpeli evoluciju, što je zaoštrilo i njihove li\u010dne odnose sa starim saborcem. Prvi koraci eparhijskog administratora poja\u010dali su napetost unutar SPC. Episkop Atanasije je zauzeo eparhijski centar u manastiru Gra\u010danica i pokušao da spre\u010di ulazak u manastir pristalica Vladike Artemija. Emitovani širom sveta, kadrovi tu\u010de monaha pored manastira naneli su nesumnjivu štetu Srpskoj crkvi. Novo rukovodstvo eparhije je delovanje prethodnika podvrglo \u017eestokoj kritici i zatvorilo eparhijski sajt. Borba se prenela na Internet jer se mnogi srpski monasi i vernici nisu pomirili sa progonom vladike Artemija. <\/p>\n

Lideri Srpskog nacionalnog ve\u0107a Kosova i Metohije dobili su pravo da posete episkopa kako bi mu izrazili svoju podršku. Posle susreta, oni su izjavili da se sada episkop Artemije fakti\u010dki nalazi u ku\u0107nom pritvoru u svojoj keliji u Gra\u010danici. <\/p>\n

Srpske medije zapljusnuo je talas istupa protiv episkopa Artemija i njegovog okru\u017eenja. Ve\u0107 17. februara uhapšen je Predrag Suboti\u010dki, šef eparhijske gra\u0111evinske firme „Rade Neimar", koji je optu\u017een za prisvajanje 300 hiljada evra. Sumnjiv je i sam „privredni" karakter optu\u017ebe. Poznato je da se poslovanje mnogih eparhija SPC odvija u „sivoj zoni" ekonomije, podalje od striktne poreske evidencije i pla\u0107anja preko ra\u010duna. Isklju\u010divi polo\u017eaj raško-prizrenske eparhije, koja se nalazila pod spoljnom okupacijom i u uslovima višegodišnje anarhije, podrazumevao je koriš\u0107enje odgovaraju\u0107ih mehanizama i metoda, a iznenadno „prozrenje" revizora u takvoj situaciji izgleda veoma neiskreno. Isto je tako o\u010digledno da je kojim slu\u010dajem vladika Artemije bio gramzivac, ništa mu ne bi smetalo da uzme mnogo ve\u0107a sredstva ako bi pribegao saradnji sa ideolozima otcepljenja Kosova. <\/p>\n

PROBLEMI I POSLEDICE Progoni hrabrog arhijereja Srpske pravoslavne crkve ve\u0107 su iznedrili ozbiljne probleme. Gestovi novog patrijarha na strani Vatikana, odobrenje koje je dao za „gonjenje vladike ispovednika" postepeno transformiše još nedovoljno koherentno „zilotsko" krilo Srpske pravoslavne crkve u konsolidovano udru\u017eenje koje je sposobno da pru\u017ei ozbiljan otpor sadašnjem kursu sinodskih vlasti. <\/p>\n

Do sada nezabele\u017eena kampanja za ocrnjivanje vladike Artemija i njegovih pomo\u0107nika, podr\u017eana u vode\u0107im (prozapadnim) srpskim medijima, minira reputaciju Crkve u srpskom društvu. Te\u017eak udarac nanesen je kosovskim Srbima, kojima je pokazao šta \u010deka odlu\u010dne borce protiv otcepljenja pokrajine. Ogra\u0111ivanje od nepokolebljivog episkopa mo\u017ee postati za Borisa Tadi\u0107a pirova pobeda jer se sada ni jedno pogoršanje polo\u017eaja Srba ne mo\u017ee pripisati „nerazumnom vladiki". Bez „crkvenog radikala" zvani\u010dni Beograd \u0107e biti još neotporniji na pritiske Zapada. <\/p>\n

Odstranjenje i diskreditacija episkopa Artemija za vlast Prištine je dragocen dar na drugu godišnjicu „nezavisnosti" pokrajine. Omrznut me\u0111u Albancima, Artemije je uklonjen rukama samih Srba, a štab otpora, kakvim je ranije bila eparhija, utonuo je u razdor. Sve to treba da pomogne kosovskim Albancima u ostvarivanju njihovih planova o „reintegraciji" Severnog Kosova. <\/p>\n

Standard<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Georgij Engelgardt Do sada nezabele\u017eena kampanja za ocrnjivanje vladike Artemija i njegovih pomo\u0107nika, podr\u017eana u vode\u0107im (prozapadnim) srpskim medijima, minira reputaciju Crkve u srpskom društvu Sinod Srpske pravoslavne crkve (SPC) je 13. februara episkopu raško-prizrenskom i kosovo-metohijskom Artemiju (Radosavljevi\u0107u) uskratio upravljanje eparhijom. Za eparhijalnog administratora postavljen je Atanasije (Jevti\u0107), bivši episkop zahumsko-hercegova\u010dki. Ovo prvo […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47275","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47275","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47275"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47275\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47275"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47275"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47275"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}