\u017delja nam je samo jedna, da fašizma više nema, ay Carmela, ay Carmela!<\/p>\n
Pi\u0161e: Ljubi\u0161a Vujo\u0161evi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n U novijoj istoriji antifašizam i antiratni pokret nikada nisu ozna\u010davali istu pojavu. Pacifizam je uvek bio širi i dosezao je dalje od antifašizma, kao i od mnogih organizovanih religija, ali zato nije imao ni njihovu oštricu ni snagu. Tridesetih godina prošlog veka avangarda antifašizma bio je komunizam ili, bolje re\u010deno, radni\u010dki pokret. Tada se komunizam deklarisao kao demokratski, antireligiozni i antinacionalisti\u010dki, a antifašisti\u010dka levica prihvatala je intelektualno najsjajnije pripadnike profesorske i studentske generacije evropskih elitnih univerziteta. Nije izostajalo ni \u010dlanstvo poreklom iz \u017eenskih koled\u017ea, kakvi su, npr., bili Girton i Njuhem u Engleskoj. Ja\u010danjem fašizma i opasnosti da bi mogao da ugrozi svetski mir, antifašisti\u010dkom pokretu postepeno su pristupale i druge snage: sve širi slojevi inteligencije, evropsko gra\u0111anstvo, radnici, seljaci, studentska i srednjoškolska omladina, delovi vladaju\u0107e bur\u017eoazije i vojske i drugi. Svetska društveno-politi\u010dka pozornica se zgušnjavala, a fašizam, s jedne, i antifašizam, s druge strane, bivali su sve ja\u010di i sve sukobljeniji, oba ra\u010dunaju\u0107i na široku narodnu i svetsku podršku. Neposredno pred Drugi svetski rat antifašisti\u010dki pokret imao je samo jednog neprijatelja – fašizam, pra\u0107en velikim brojem ljudi koji ili nisu hteli ili nisu smeli da mu se suprotstave.<\/p>\n Radi podse\u0107anja \u010ditalaca treba re\u0107i da je fašizam vrsta totalitarne ideologije i prakse, i danas \u017eiva iako veoma su\u017eena i suzbijena od strane demokratskih snaga, nastala u Evropi (Italiji, Nema\u010dkoj, Španiji i Portugalu) posle Prvog svetskog rata, a koja je svoj vrhunac dostigla, a i izgubila, u Drugom svetskom ratu, pobedom alijanse antifašisti\u010dkih snaga, tzv. sila Antante. U navedenim, i još nekim zemljama, u Drugom svetskom ratu, fašizam i njegov ekstremni oblik – nacizam – prerasli su u vojno-politi\u010dke sisteme koji su vodili rat protiv ostatka sveta, rat najve\u0107ih razmera, razaranja i ljudskih \u017ertava u istoriji \u010dove\u010danstva. Otuda nije \u010dudo što su zajedni\u010dke osobine istorijskih oblika fašizma bile militantni nacionalizam, dr\u017eava kao najviša vlast, iznad koje su bili samo Firer i Gospod-bog, idolatrija vo\u0111e, totalitarizam, ideologija »krvi i tla«, rasne isklju\u010divosti i genocida nad »ni\u017eima i pot\u010dinjenima« i istrajavanje u ratnom stanju do kona\u010dne pobede ili poraza koji, uistinu, nije bio vi\u0111en kao alternativa pobedi, a koji je, na njihovu \u017ealost, postao njihova istorijska sudbina. Pa ipak, fašizam ni danas nije mrtav. Naprotiv! Opet je stupio na istorijsku scenu u liku neofašizma, neonacizma i drugih oblika ekstremno reakcionarnih ideologija.<\/p>\n Kao antipod i kao \u017eivo se\u0107anje na zlodela fašizma, ni antifašizam nije sišao s istorijske scene. Od svog po\u010detka antifašizam je imao me\u0111unarodni i univerzalni karakter. U njega je ugra\u0111eno podizanje politi\u010dke svesti u borbi protiv neofašizma i neonacizma. Kao takav, antifašizam je utkan u temelje politi\u010dke demokratije, svetske levice, kulture, nauke i umetnosti, a svoje pristalice našao je u svim društvenim slojevima. Ozbiljni istori\u010dari ga, stoga, smatraju globalnom civilizacijskom tekovinom, s jedne strane, i svetskim pokretom za pravdu, slobodu i ljudska prava, s druge strane. Tako je, manje-više, u svim zemljama koje te\u017ee miru, slobodi i ljudskom blagostanju.<\/p>\n Ako se osvrnemo na posleratnu istoriju vide\u0107emo da se obele\u017eavanje sto pedesete godišnjice Marksovog ro\u0111enja, zapo\u010deto maja 1968, u Parizu, poklopilo s vrhuncem studentske pobune koja je prerasla u široki radni\u010dki štrajk i krizu De Golovog re\u017eima, i prevazišla granice Francuske, uklju\u010duju\u0107i i »Jun 1968« u Beogradu. \u010cak ni akademski dostojanstvenik, \u010duveni profesor Francuske revolucije Alber Sobul na pariskoj Sorboni nije odoleo izazovu »Descandre de la rue!« i zajedni\u010dkom maršu sa pobunjenim studentima. I u Beogradu su, me\u0111u pobunjene studente, koji su se okupljali u dvorištu ondašnjeg Filozofskog fakulteta, iz dimljivih i tesnih slušaonica silazili i s njima protiv re\u017eima protestovali i njihovi profesori, istina retki, poput Nebojše Popova, Miladina \u017divoti\u0107a, Zage Golubovi\u0107 i Dragoljuba Mi\u0107unovi\u0107a. Ne obavezuje ljude samo pripadnost plemstvu, nego i tradicija revolucije! U sudbonosnim istorijskim trenucima, i u Parizu i u Beogradu, kao i u drugim svetskim metropolama, ljudi su silazili na ulice i u\u010destvovali u masovnim protestima protiv vladaju\u0107ih re\u017eima.<\/p>\n I tako, dok u drugim delovima sveta, posebno u Evropi, progresivne snage \u010dove\u010danstva lako izlaze na kraj s ostacima fašizma, u Srbiji se dešava nešto neshvatljivo retrogradno: neofašisti\u010dke snage su sve ja\u010de, po svoj prilici i pod zaštitom re\u017eima, a ako i nisu toliko jake, barem slobodno i sve militantnije istupaju u raznim oblicima i pod raznim imenima, od religioznih fanatika do ekstremnih fudbalskih navija\u010da i huligana.<\/p>\n Gra\u0111anske demonstracije, koje su se odigrale u Beogradu (1996\/97. i 2000), privremeno su ulile nadu u demokratsku izgradnju društva na demokratski usvojenim ustavnim na\u010delima i pravima gra\u0111ana, zbog \u010dega nisu zna\u010dile samo spontani odgovor na »lopovski marifetluk« u to vreme vladaju\u0107e Socijalisti\u010dke partije i kra\u0111u parlamentarnih i lokalnih izbora u Srbiji. Bio je to, izme\u0111u ostalog, i veliki antifašisti\u010dki protest protiv svih, bivših i budu\u0107ih, oblika vi\u0111enog i nevi\u0111enog ugro\u017eavanja ljudske slobode.<\/p>\n Nakon 5. oktobra 2000. godine, a posebno posle gnusnog ubistva premijera \u0110in\u0111i\u0107a, dr\u017eavna vrhuška je, jednu po jednu, gasila baklje novouspostavljene gra\u0111anske slobode. Pod okriljem Crkve i dr\u017eave fašizmu su ponovo izrasla i operjala krila. Pokazalo se da u Srbiji ne bivaju ubijene samo lu\u010donoše progresivnih i slobodarskih ideja nego i same te ideje, \u010diji egzekutori, pri tom, zaga\u0111uju i tlo na kojem bi se te ideje eventualno mogle ponovo odnegovati, i koji podi\u017eu »plastenike« za br\u017ee sazrevanje mr\u017enje, nasilja, rasizma, ksenofobije, privredne i politi\u010dke mafije, nacizma i klerofašizma, ubijanja i nekrofilije. Prebrzo su srpske vlasti zaboravile i na antifašizam! Setile su ga se, namah, neposredno pred posetu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, kada su napre\u010dac »doterale« Groblje oslobodilaca Beograda, na kojem po\u010divaju i posmrtni ostaci brojnih ruskih vojnika i rodoljuba, \u010diji je obilazak bio u agendi beogradskog boravka predsednika Medvedeva.<\/p>\n I dok u svetu, pogotovo u Evropi, u suo\u010denju sa mestimi\u010dnim povampirenjima fašizma, ja\u010da antifašizam kroz odbranu ljudskih prava i sloboda, pravde i jednakosti, ljudske, klasne, rasne i rodne solidarnosti, dostojanstva ljudskog \u017eivota, civilizacijskih tekovina i plodova kulture, u Srbiji se širi proces fašizacije društva! U Srbiji se, prema re\u010dima sociologa dr Todora Kulji\u0107a, promenila »kultura se\u0107anja«, a time i odnos prema fašizmu. Nova sadašnjost tra\u017ei novu prošlost, kako bi sebi pronašla »novi« put u budu\u0107nost. I izvan granica Srbije, nakon hladnog rata, sloma komunizma i pada Berlinskog zida svuda je uzdrmana ta «antifašisti\u010dka kultura se\u0107anja«. Ali, nigde kao u Srbiji! Fašisti\u010dka reakcija na antifašizam – tzv. anti-antifašizam primila se danas i u Srbiji (termin je skovala nema\u010dka ultradesni\u010darska grupa »Evropa nacija« poodavne 1972. godine). Anti-antifašizam se pojavljuje kao »patriotski pokret«: Milan Nedi\u0107 se svrstava me\u0111u izabrane znamenite Srbe, \u010detnici se i zakonski proglašavaju antifašistima i izjedna\u010davaju s partizanima, Dra\u017ea Mihailovi\u0107 potiskuje Tita, Ravna gora postaje mesto autenti\u010dnog antifašizma, a oslobo\u0111enje Beograda i Sremski front poprišta zlo\u010dina, 20. oktobar se pominje kao »dan okupacije a ne oslobo\u0111enja, u ime pravoslavne sabornosti militarizuje se »veruju\u0107a omladina«. Srpski anti-antifašizam relativizuje zlo\u010dine fašista, rehabilituje kvislinge i istorijske \u017ertve preobra\u0107a u d\u017eelate.<\/p>\n Istu istorijsku gra\u0111u, na osnovu koje su u Titovo vreme pisani doktorati i bujali tomovi antifašisti\u010dkih traktata i bezbrojnih feljtona i se\u0107anja u\u010desnika rata, današnji istori\u010dari, \u010dast izuzecima, \u010ditaju u svetlu kojim provejava nacionalisti\u010dka svest, koja ili negira ili minimalizuje zlo\u010dine pripadnika srpskog naroda. U Srbiji je, jednom re\u010dju, na delu planski zaborav antifašizma. Novope\u010deni istori\u010dari zaboravljaju da nema nacionalnog antifašizma, da je on internacionalan, globalan ili univerzalan, ili da ga nema. Pod antifašizam se ne mogu podvoditi ni \u010detni\u010dka ni ustaška divljanja i zlo\u010dini, koncentracioni logori i jame pune poubijanog naroda, antisemitizam i pogromi Jevreja, Cigana i komunista. U Srbiji se to, navodno, ne zna. Prema re\u010dima Mirka Tepavca, »Srbija još nije našla svoje pravo mesto u odnosima sa susedima, s Evropom i svetom«. Stoga uzimam slobodu da na ovom mestu ponovim njegovo pitanje iz nedavno objavljenog broja Republike: »Da li je Srbija nedvosmisleno rešena da ispuni sve uslove za pridru\u017eenje Evropskoj uniji, za blisko prijateljstvo sa susedima, za punu istinu o srpskoj odgovornosti za raspad Jugoslavije, ratovanja, zlo\u010dine i zlo\u010dince, za realan odnos prema ve\u0107 osamostaljenom Kosovu, autonomiji Vojvodine i dr\u017eavnoj celovitosti Bosne i Hercegovine?«<\/p>\n I danas, na šezdeset petu godišnjicu pobede nad fašizmom, raznorazne i sve novije nacifašisti\u010dke grupe, koje sre\u0107om još nisu prerasle u široki »narodni« front, uprkos dr\u017eavnim pretnjama o zabrani njihovog delovanja, sve više ja\u010daju i postaju sve brojnije i militantnije. Dotle sve re\u0111e i malobrojnije antifašisti\u010dke i mirotvorne organizacije civilnog društva, kojima sasvim pristoji naslov – Akteri bez društva – nedavno objavljene, u Beogradu predstavljene, knjige Sr\u0111ana Dvornika iz susedne Hrvatske, u centru milionskog Beograda, u prestonici Srbije, povodom nacisti\u010dkog pogroma Jevreja u »kristalnoj no\u0107i« fašisti\u010dkog divljanja u Hitlerovoj Nema\u010dkoj u osvit Drugog svetskog rata, ne uspevaju da organizuju skroman antifašisti\u010dki marš »Solidarno protiv fašizma«, kojem bi se pridru\u017eilo više od par stotina gra\u0111ana. Kako to objasniti? Deo odgovora le\u017ei i u \u010dinjenici da je današnji antifašizam i sam parcijalizovan, usitnjen i teorijski heterogen, tako da, nezavisno i jedan pored drugog, \u017eivotare liberalni, otad\u017ebinski, komunisti\u010dki, opštenarodni, levi\u010darski, anarhisti\u010dki, nacionalni, radni\u010dki, studentski, feministi\u010dki i drugi me\u0111usobno neupoznati antifašizmi. Kada bi istorija doista bila u\u010diteljica \u017eivota mi bi, verovatno, zaslu\u017eili magare\u0107u klupu.<\/p>\n Otuda neka nas ne \u010dudi što je 9. novembar 2009. godine, dan se\u0107anja na »Kristalnu no\u0107«, organizovan od strane manjeg broja NVO, predvo\u0111enih \u017denama u crnom i Inicijativom mladih u Beogradu prošao gotovo nezapa\u017eeno. Kao što marš od Pionirskog parka do platoa ispred novog Filozofskog fakulteta nije privukao ve\u0107i broj gra\u0111ana, tako ni gromoglasna himna »Ay Carmela«, koja je pored koncerta \u017eive muzike emitovana na tom platou, nije uspela da iz udobnih kabineta Fakulteta izmami ijednog od profesora da, po ugledu na antifašizam iz Drugog svetskog rata i ne tako davnu, ni zaboravljenu 1968, si\u0111u u »dvorište« fakulteta i podele ose\u0107anja s malobrojnim, ali ponosnim skupom uglavnom mladih \u017eena i muškaraca, pripadnika nevladinih organizacija. Jedva da je sišla omanja grupica radoznalih studenata. Kao bivšem studentu Filozofskog fakulteta, i kao radniku tog istog fakulteta, jer u ovoj zemlji mnogi od nas nismo u prilici da biramo posao, antifašizam je, uprkos visokoj ceni pristupnice, i dalje moj izbor!<\/p>\n