{"id":47242,"date":"2010-01-27T23:10:39","date_gmt":"2010-01-27T23:10:39","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47242"},"modified":"2010-01-27T23:10:39","modified_gmt":"2010-01-27T23:10:39","slug":"kotrljanje-savesti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/01\/27\/kotrljanje-savesti\/","title":{"rendered":"Kotrljanje savesti"},"content":{"rendered":"

Milka Vojinovi\u0107: Ne znam zbog \u010dega niko od nadle\u017enih ne preduzme nešto i sahrani lobanju. Da imam snage ja bih to u\u010dinila<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: V.Kandi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Deceniju i po traje "putovanje" jedne lobanje na samom ulasku u Plu\u017eine iz pravca Nikši\u0107a, na gradskom groblju i trošnoj baraci u kojoj stanuje šest familija, smeštenih u blizini grobnica. I nikako da se završi! Kotrljala su je deca, šutirala kao da je lopta, a kada su saznali o \u010demu se radi do\u017eivela su šok. I niko ne zna kako je dospela u ovoj deo grada.<\/p>\n

Prošle godine nakratko joj se izgubio trag, pa su njene prve „komšije" iz barake pomislile da se neko setio i kona\u010dno sahranio. Ali – ne. Lobanja se opet pojavila i ovih dana ponovo „po\u010diva" u jednoj kesi, zavu\u010dena u grmlje, \u010dekaju\u0107i trenutak kada \u0107e biti sahranjena.<\/p>\n

Milka Vojinovi\u0107, stanarka pomenutih baraka, ne krije ogor\u010denje.<\/p>\n\n\n\n
\n

Kosti su svetinja<\/strong><\/p>\n

Sveštenik had\u017ei Dragan Kruši\u0107 zgranut je saznanjem da još niko u Plu\u017einama, plemenu pivskom nije smogao snage da se lobanja dostojno sahrani.<\/p>\n

– Ljudska kost je svetinja, jer je gospod Isus Hristos primio ljudsko telo od presvete Deve Marije i postao \u010dovek. I zbog toga je na Pivljanima da lobanju dostojno sahrane. Sama re\u010d sahrana zna\u010di sa\u010duvati posmrtne ostatke do dana strašnog suda kada \u0107e Gospod do\u0107i da sudi \u017eivima i mrtvima. Takve sahrane dostojna je i ova lobanja.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

– Kada sam je prvi put ugledala samo što nisam pala u nesvest – ka\u017ee Milka. – Uspela sam da se saberem, o\u010distim je od zemlje i stavim u kesu. \u010cak su se i deca sa njom igrala, misle\u0107i da je lopta. U\u017eas! Šutirali su je ispod naših prozora. Ne znam zbog \u010dega niko od nadle\u017enih ne preduzme nešto i sahrani lobanju. Da imam snage ja bih to u\u010dinila. <\/p>\n

Gotovo da nema \u010doveka u Pivi koji nije zgranut celim doga\u0111ajem. Kosta Radovi\u0107, pesnik, ka\u017ee da su ose\u0107anja milosti i odnos prema pokojniku prešli u varvarstvo.<\/p>\n

– Nastupilo je vreme ravnodušnosti. Bezbo\u017eništvo i sebi\u010dnost prelili su se u ravnodušnost. Mi kao pravoslavci ne smemo da budemo ravnodušni pred zlom – ka\u017ee za „Novosti" Radovi\u0107. – Šta \u0107e re\u0107i potomci ako „htednu da padnu u nesvest" zbog neke sudbine naših lobanja, koje privremeno nosimo na njihovom telu!<\/p>\n

U okru\u017eenju nema sli\u010dnijeg primera. Šest familija sa više od dvadeset \u010dlanova dugo ve\u0107 \u017eive u monta\u017enoj baraci nasred gradskog groblja u Plu\u017einama. Navikli su, ka\u017eu, da slušaju leleke, ali i da im krovovi prokišnjavaju, strahuju\u0107i ho\u0107e li izdr\u017eati pod teretom snega.<\/p>\n

– Pre dve decenije uselio sam se u ovu baraku – pri\u010da Sreten Vojinovi\u0107, glava sedmo\u010dlane porodice. – Ranije, dok su bile stare Plu\u017eine, dakle, pre njihovog potapanja za potrebe HE „Piva" bile su dve sli\u010dne barake koje su izgorele u po\u017earu. Posle toga sklepana je ova gra\u0111evina usred groblja. Sve je propalo, zidovi samo što se nisu srušili. \u010culi smo da \u0107e neka zgrada sada da se gradi na ovom prostoru, ali nas o tome niko ništa ne obaveštava.<\/p>\n

Ve\u010dernje novosti<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Milka Vojinovi\u0107: Ne znam zbog \u010dega niko od nadle\u017enih ne preduzme nešto i sahrani lobanju. Da imam snage ja bih to u\u010dinila<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47242","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47242","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47242"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47242\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47242"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47242"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47242"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}