{"id":47224,"date":"2010-01-10T08:59:39","date_gmt":"2010-01-10T08:59:39","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47224"},"modified":"2010-01-10T08:59:39","modified_gmt":"2010-01-10T08:59:39","slug":"zapad-mora-nauciti-da-razumeva-kineze","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/01\/10\/zapad-mora-nauciti-da-razumeva-kineze\/","title":{"rendered":"Zapad mora nau\u010diti da razumeva Kineze"},"content":{"rendered":"

Tako govori vode\u0107i ruski i svetski sinolog Vladimir Vja\u010deslavovi\u010d Maljavin u intervjuu za beogradski Danas<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Tanja Triki\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Kineska kultura po\u010diva na druk\u010dijoj paradigmi spoznaje sveta. Ve\u0107 sam kineski jezik, kineski hijeroglifi nam ne dozvoljavaju da sastavljamo logi\u010dke konstrukcije na koje smo navikli u klasi\u010dnim evropskim jezicima. U kineskom je prakti\u010dno nemogu\u0107e re\u0107i „ovo je to". Re\u010d „jeste", ta kopula, fakti\u010dki ne postoji u kineskom jeziku. Kineski jezik nam daje igru nijansi ili detalja koji nemaju neku opštu crtu, ali u tome postoji unutrašnja logika razvoja. <\/p>\n

Oni polaze od toga da se \u017eivot sam razvija, dobija slo\u017eenije oblike i \u010dak prerasta vlastite granice. \u017divot ima svoje unutrašnje protivre\u010dnosti. Ukratko, oni polaze od unutrašnjeg, imanentnog zakona samog \u017eivota. Evropska civilizacija po\u010diva na apstraktnim istinama koje se projektuju na stvarnost. Ideje, pojmove, vrednosti, ideale Evropljani prvo formulišu za sebe, pa ih onda tra\u017ee u \u017eivotu. Kod Kineza toga nema. Oni polaze od unutrašnje datosti samog \u017eivota. I zato je Evropljanima to teško da shvate – ka\u017ee u razgovoru za Danas vode\u0107i ruski i svetski sinolog Vladimir Vja\u010deslavovi\u010d Maljavin \u010dija se knjiga enciklopedijskog karaktera o Kini nedavno pojavila na srpskom jeziku u izdanju ku\u0107e NNK internacional iz Beograda.<\/p>\n

Ako bismo hteli da u par re\u010di opišemo tipi\u010dnog Kineza – za Italijane ka\u017eu da su dobri ljubavnici, Francuzi imaju dobru kuhinju, itd, a šta je sa Kinezima? Šta je ono po \u010demu se prepoznaju Kinezi, koje su njihove osnovne karakteristike?<\/em><\/p>\n

– Kod Kineza su veoma stilizovani, tipizirani i pokreti i misli. Oni ostavljaju utisak promišljenih ljudi, u njima kao da po evropskim merilima nema mnogo individualnosti. Zato im to omogu\u0107ava da efikasnije komuniciraju me\u0111u sobom. Kineska civilizacija je efikasna upravo na planu komunikacije velikih masa ljudi. To donekle izgleda kao ne baš \u017eivotno, realno, po evropskim shvatanjima, jer Evropljanin tra\u017ei uvek izuzetke od pravila. Kinez, naravno, mo\u017ee tako\u0111e da narušava pravila, ali samo narušavanje u traganju za nekim novim formama poti\u010de iz \u017eelje da se tipizira svoje iskustvo. Treba po\u0107i od toga što \u0107emo shvatiti da ponašanje Kineza ne li\u010di na naše evropsko i da u Evropi \u010desto izaziva nedoumice. Ali treba da u\u010dimo da ga razumemo.<\/p>\n

Kinezi \u010desto deluju \u010dudno Evropljanima. A kako mi izgledamo njima? Pošto vi više od 10 godina \u017eivite u Kini, kako oni nas do\u017eivljavaju?<\/em><\/p>\n

– Za njih su Evropljani tako\u0111e \u010dudni. Delimi\u010dno im zavide – zavide im na individualizmu i slobodi. \u010cini im se da su Evropljani više individualni i slobodniji, što mo\u017eda i odgovara istini. Ali sam pojam slobode ne poklapa se u zapadnoj civilizaciji i Kini. Jer za Kineza je sloboda preciznost definisanja njegovog odnosa prema drugima. Odnosno, njegova sloboda se svodi na slobodu da bude ono što mu je odre\u0111eno u društvu. To je dijametralno suprotno modernisti\u010dkom shvatanju slobode da se ne bude ono što okolina \u017eeli da budete. To jest, na zapadu dominira negativan pojam slobode. I zato, s jedne strane, oni zavide Evropljanima, a s druge se plaše da \u017eive kao oni jer nemaju naviku da rade ono što rade Evropljani. Tako\u0111e, imaju naviku da uspešno guše svoja ose\u0107anja. Mladi Kinez mo\u017ee satima da sedi, posebno u prisustvu starijih, ne otkrivaju\u0107i ni na koji na\u010din svoja ose\u0107anja, jer se smatra da je loše ako ih iskazuje.<\/p>\n

Da li je svetskim medijima uspelo, da tako ka\u017eemo, da iskvare Kineze, da ih nateraju da preuzmu nešto iz Evrope i Amerike?<\/em><\/p>\n

– Da, svakako. Mada se na to pitanje mo\u017ee gledati razli\u010dito. Ja mislim da i pored tih raznih novina koje su Kinezi preuzeli u poslednje vreme taj princip komunikativnosti na kome po\u010diva kineska civilizacija ne mo\u017ee da se izmeni. On je u manjoj ili ve\u0107oj meri prisutan svuda u jugoisto\u010dnoj Aziji, uklju\u010duju\u0107i Japan, i daje specifi\u010dnost tim zemljama. Štaviše, on zapravo savršeno odgovara modernom na\u010dinu \u017eivota, on nema nijednu lošu stranu. On je \u010dak pogodniji za savremeni na\u010din \u017eivota od evropskog. Kinezi su sada na konju, veoma se ponose svojim dostignu\u0107ima i otvoreno ka\u017eu da \u0107e Kina biti rukovode\u0107a sila u svetu.<\/p>\n

Nedavno ste se vratili iz Kine s konferencije o kineskoj filozofiji. Koji su vaši utisci?<\/em> <\/p>\n

– To u mnogome zavisi od toga ko nastupa, ko govori. Ako govore nau\u010dnici ili politi\u010dari, oni obi\u010dno ka\u017eu da \u0107e Kina biti vode\u0107a ideološka zemlja sveta i veoma su optimisti\u010dno raspolo\u017eeni kada ocenjuju svoje mogu\u0107nosti. Ako pak govore predstavnici taoisti\u010dke religije – ja sam bio na forumu posve\u0107enom toj religiji – oni obavezno naglašavaju da Evropljani ne mogu da shvate kinesku mudrost, osim ako se sami ne bave nekom praksom, usavršavanjem. Sa tog stanovišta, akademsko prou\u010davanje taoizma je potpuno besmisleno. Pritom, mi samo to i radimo na zapadu.<\/p>\n

Smatrate li da njihovo verovanje da \u0107e biti globalna sila ima osnova?<\/em><\/p>\n

– Naravno, ima osnove u dostignu\u0107ima Kineza. Ali teško je re\u0107i da li ono ima osnova u realnom \u017eivotu Kineza, jer bar zasad \u010dini mi se da se kod njih uo\u010dava malo stvarala\u010dkog potencijala. U ovom trenutku oni više, da tako ka\u017eemo, glancaju forme i ponašanje koje im je zadala tradicija. Veoma im je teško da razvijaju vlastiti kreativni potencijal zato što on na izvestan na\u010din narušava zakone kineske tradicije u celini. Kinez se ne\u0107e šaliti, ne\u0107e praviti cirkus, to je u Kini prosto nemogu\u0107e, ne\u0107e ironisati, ne\u0107e biti javno cinik. A u Rusiji je to, recimo, sasvim normalno.<\/p>\n

Što se ti\u010de religije, mi smo ovde na Balkanu navikli da se nacija povezuje s odre\u0111enom religijom. U Kini toga nema. \u010cime se to objašnjava?<\/em><\/p>\n

– Kinezi mogu biti veoma razli\u010diti, pritom veoma mobilni, a da ipak efikasno uspostavljaju odnose. Oni se nikad ne\u0107e gr\u010devito dr\u017eati za nešto iz prostog razloga što ne poznaju ni dogme, ni teologiju, tj. sve ono što \u010dini logi\u010dko-gramati\u010dki diskurs koji predstavlja Evropu. Evropljanin \u0107e re\u0107i: Bog je to i to. Kod Kineza je to nemogu\u0107e, za njega to nije va\u017eno. Za njega je bitno na koji na\u010din se to ispoljava u našim odnosima.<\/p>\n

Da li to zna\u010di da Kinez mo\u017ee da ispoveda nekoliko religija odjednom?<\/em><\/p>\n

– Da, ako to prakti\u010dno odgovara potrebama njegovog \u017eivota, jer kroz te razne forme on artikuliše razli\u010dite aspekte svog \u017eivota. On nije pritisnut dogmama i idejama jer one ne postoje kod njega i veruje da sve religije imaju istu osnovu. Istina, ta osnova se ne da izraziti re\u010dima. Ona je samo slutnja, neodre\u0111eno iskustvo, iskustvo prosvetljenosti, \u010disto ose\u0107anje koje se ne mo\u017ee formulisati re\u010dima.<\/p>\n

Da li se konfu\u010dijanizam mo\u017ee smatrati religijom?<\/em><\/p>\n

– To zavisi od stanovišta, postoje razli\u010dita mišljenja. U principu, nijedna kineska religija sa zapadne ta\u010dke gledišta nije religija. Jer u njoj ne postoji suprotstavljenost Boga i materijalnog sveta, sveta stvari. Svet i bo\u017eansko su rezultat unutrašnjeg samorazvoja \u017eivota. Istina, taj samorazvoj neprestano prevazilazi sopstvene granice i zato mo\u017ee da stvara forme koje su neobi\u010dne, nove. Izme\u0111u Boga i \u010doveka u Kini nema distance. Veoma va\u017ena kineska poslovica glasi: Kada se ostvari \u010dovekov put, put Neba \u0107e se ostvariti sam od sebe. Jer osim delovanja ljudi ne postoji nikakva druga bo\u017eanska realnost. Ali to ne zna\u010di da se sve završava našim razumevanjem. To su stvari koje su teško pojmljive Evropljaninu. Na koji na\u010din se kod Kineza ostvaruje ta sinteza? S jedne strane je sve ljudsko, a s druge, sve je bo\u017eansko. Dosta interesantan pristup.<\/p>\n\n\n\n
\n

Zapadna demokratija nije mogu\u0107a<\/strong><\/p>\n

– U Kini postoji više desetina etni\u010dkih grupa, mnogo naroda i nacionalnih manjina. Kineze objedinjuje hijeroglifsko pismo, klasi\u010dno nasle\u0111e koje na razli\u010dite na\u010dine ulazi u svest i formira je i to je zajedni\u010dka osnova. Kineska knji\u017eevnost formira jedinstven tip mentaliteta, on mo\u017ee da se ispoljava u materijalnom smislu veoma razli\u010dito. Materijalne kulture su razli\u010dite, postoji masa dijalekata. Kinezi mogu da se me\u0111usobno ne razumeju, ali to mo\u017ee da se zanemari jer – mo\u017ee li biti nešto univerzalnije i efikasnije od našeg napora da komuniciramo. Kod Evropljana je druk\u010dija situacija. Oni mogu da negiraju komunikaciju. \u010cak i Japanci, kroz harakiri, recimo. Za Kineze to nije karakteristi\u010dno. Va\u017ean je ritual. On doduše podrazumeva hijerarhiju statusa. On uopšte ne predvi\u0111a ravnopravnost. To je tako\u0111e veoma interesantan problem jer je Kina zemlja u kojoj je pobedio liberalni kapitalizam, ali je i zemlja autoritarnog poretka.<\/p>\n

Da li to onda zna\u010di da demokratija, u zapadnom smislu te re\u010di, u Kini nije mogu\u0107a?<\/em><\/p>\n

– U zapadnom smislu, nije mogu\u0107a, jer sloboda, ravnopravnost, bratstvo onako kako je to postavila Francuska revolucija kod Kineza nisu mogu\u0107i. Kod Kineza ne postoji pojam bratstvo, jer mo\u017ee postojati samo stariji i mla\u0111i brat. Za nas je bratstvo ipak zajednica ravnopravnih ljudi. U Kini ne mo\u017ee biti ravnopravnih. Od dvoje ljudi jedan je uvek stariji. Odatle sve proisti\u010de. Svako mora da prihvati taj status i to ide spontano. On ve\u0107 zna ko je stariji a ko mla\u0111i.<\/p>\n

\u010cekaju\u0107i graditelje beogradskih mostova<\/strong><\/p>\n

Kinezi \u0107e u bliskoj budu\u0107nosti graditi most u Beogradu, a o\u010dekuju se i nove kineske investicije. Šta biste vi posavetovali u biznisu s Kinezima i mo\u017ee li se smatrati da su oni pouzdani poslovni partneri?<\/em><\/p>\n

– Pre svega vrlo je dobro što Kina priti\u010de u pomo\u0107 Srbiji, što poma\u017ee da se realizuju va\u017eni projekti. \u017deleo bih da istaknem da je to iskustvo saradnje vrlo dobro i treba ga podsticati i širiti na svaki na\u010din. Što se ti\u010de kineske civilizacije, ona ima ima specifi\u010dne, samo njoj svojstvene principe na kojima po\u010diva. I \u010dini mi se da Evropljanima nije tako lako da ih razumeju. Zato bih \u017eeleo da posavetujem srpskim poslovnim ljudima i politi\u010darima da se ne nadaju da \u0107e preko no\u0107i, lako i brzo shvatiti kinesku dušu i kineske partnere i zbog toga treba da se naoru\u017eaju strpljenjem i lagano, ali istrajno da idu ka svom cilju, a to je da osvoje prijateljstvo Kineza. Za to \u0107e biti potrebno vreme, ali uveren sam da \u0107e rezultat prevazi\u0107i sva o\u010dekivanja. Jer Kinezi sve odnose me\u0111u ljudima cene pre svega sa stanovišta prijateljske komponente, li\u010dno. Oni treba na prvom mestu da se zdru\u017ee sa svojim partnerima, a tek onda \u0107e veoma mnogo uraditi za njih ako ih smatraju svojim prijateljem.<\/p>\n

Da li oni ekonomske interese stavljaju iznad prijateljskih odnosa, ili je mo\u017eda obrnuto?<\/em><\/p>\n

– U \u017eivotu se dešavaju razli\u010dite situacije, i ovako, i onako. Sada im je uglavnom ekonomski interes na prvom mestu, ali i politi\u010dki projekti mogu da donesu velike ekonomske dividende. Kinezi, kao i svaka druga zemlja, uzimaju u obzir dva faktora: politi\u010dki i ekonomski. Njima je va\u017eno da imaju pouzdanog partnera. U Evropi, na Balkanu je to pre svega Srbija i to je odli\u010dno. Rekao bih da je to dobro za Srbiju. Po mom mišljenju, u Kinezima \u0107e na\u0107i dobre i pouzdane partnere ali je va\u017eno da im ne name\u0107e svoje stavove, nego da u\u010di da ih razume a za to \u0107e, ponavljam, biti potrebno vreme.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tako govori vode\u0107i ruski i svetski sinolog Vladimir Vja\u010deslavovi\u010d Maljavin u intervjuu za beogradski Danas<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47224","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47224","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47224"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47224\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47224"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47224"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47224"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}