{"id":47216,"date":"2010-01-02T14:09:28","date_gmt":"2010-01-02T14:09:28","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47216"},"modified":"2010-01-02T14:09:28","modified_gmt":"2010-01-02T14:09:28","slug":"revolucija-%e2%80%98ruke-koja-daje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/01\/02\/revolucija-%e2%80%98ruke-koja-daje\/","title":{"rendered":"Revolucija \u2018ruke koja daje’"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Peter Sloterdajk<\/strong><\/em><\/p>\n

Ako je za verovati klasicima, privredu su iznedrile samovolja i lakovernost. Ruso u \u010duvenoj uvodnoj re\u010denici drugog dela Rasprave o nejednakosti iz 1755. godine daje potrebno objašnjenje: "Onaj ko je prvi ogradio komad zemlje, kome je palo na pamet da ka\u017ee – ‘ovo pripada meni!’, i koji je našao ljude dovoljno prostodušne (simples) da mu veruju, taj je pravi utemeljiva\u010d gra\u0111anskog društva (société civile)". <\/p>\n

Dakle, ono što mi nazivamo "privrednim \u017eivotom" po\u010delo je tako što je neko uspeo da postavi verodostojnu ogradu i što je ogra\u0111eni teren autoritativnim govornim \u010dinom stavio sebi (gospodaru ograde) na raspolaganje: Ceci est a moi. Prvi preduzetnik je onaj ko je prvi uzeo – prvi gra\u0111anin i prvi lopov. Njega je neizostavno pratio i prvi katastarski bele\u017enik. Tako nešto kao što je obrada zemlje koja daje višak vrednosti jeste pred-ekonomsko "\u010dinodejstvo" koje se ne sastoji ni od \u010dega drugog osim sirovog gesta prisvajanja. Bez pristanka "prostodušnih" koji veruju u validnost prvog uzimanja, pravo na posedovanje ne bi se dugo odr\u017ealo. <\/p>\n

Ono što po\u010dinje kao zaposedanje, zape\u010da\u0107uje se unosom u katastar – najpre samovolja, a onda blagoslov legalnog priznanja. Prema tome, tajna gra\u0111anskog društva krije se u naknadnom blagosiljanju inicijative koja u sebi nosi nasilje. Kada je re\u010d o po\u010detnoj plja\u010dki koja \u0107e se kasnije pretvoriti u vlasni\u010dko pravo, najva\u017enije je biti prvi. Ko je kasno stigao, toga \u0107e \u017eivot kazniti. Ko \u017eivi sa pogrešne strane ograde, taj ostaje siromašan. Siromašnima svet izgleda kao mesto na kome je ruka drugog sve uzela još i pre nego što su oni stigli na mesto doga\u0111aja. <\/p>\n

Samovolja kao osnova privrede<\/strong> <\/p>\n

Rusoovski mit o nastanku gra\u0111anskog društva iz zaposedanja zemlje ostavio je sna\u017ean utisak na \u010ditaoce u doba politi\u010dke moderne. Marks je bio toliko impresioniran izvornim postavljanjem ograde da je pokušao da \u010ditavu ranu istoriju "kapitalizma" svede na takozvanu prvobitnu akumulaciju, na zlo\u010dina\u010dku samovolju nekoliko britanskih zemljišnih veleposednika kojima je, kako je on mislo, palo na pamet da ograde ogromne površine zemlje i puste da se tu napasaju velika krda kapitala sa krznom – a što je svakako podrazumevalo da su prethodno oterali ranije posednike ili korisnike te zemlje. <\/p>\n

Kada je Marks kasnije svoju teoriju privrede vo\u0111ene kapitalom razvio u obliku "Kritike politi\u010dke ekonomije", on je to u\u010dinio na temelju slutnje, inspirisane Rusoom, da \u010ditava privreda po\u010diva na pretpostavci predekonomske samovolje – upravo na onoj inicijativi nasilnog ogra\u0111ivanja iz koje je, posle mnogo me\u0111ukoraka, proizašao aktuelni vlasni\u010dki poredak gra\u0111anskog društva. Prve inicijative beati possidentes jednake su izvornom zlo\u010dinu – one nisu ništa manje do ponavljanje prvobitnog greha na polju vlasni\u010dkih odnosa. \u010covek je do\u017eiveo pad \u010dim je privatno vlasništvo izdvojeno iz zajedni\u010dkog. Taj pad se nastavlja u svakom narednom privrednom \u010dinu. <\/p>\n

Ispravljanje po\u010detne nepravde<\/strong> <\/p>\n

Takav na\u010din gledanja na stvari nalazi se u osnovi modernog habitusa nepoštovanja va\u017ee\u0107eg prava (habitusa karakteristi\u010dnog za marksizam, ali ne samo za njega), naro\u010dito najgra\u0111anskijeg me\u0111u pravima, prava na nepovredivost svojine. Svako onaj ko veruje da je u stanju da prozre "postoje\u0107e" kao rezultat jednog po\u010detnog neprava, automatski \u0107e prestati da poštuje pravo. Pošto se svojina, tako posmatrano, mo\u017ee svesti na izvornu "plja\u010dku" iz difuznog zajedni\u010dkog imetka, onda sadašnji vlasnici treba da ra\u010dunaju s tim da \u0107e jednog dana u sferi politike do\u0107i na red korigovanje tako nastalih odnosa. Taj dan \u0107e svanuti kada "prostodušni" prestanu to da budu. Tada \u0107e se oni setiti "zlo\u010dina" koji je po\u010dinjen postavljanjem prve ograde. Ispunjeni prosve\u0107enim revolucionarnim elanom, oni \u0107e krenuti da ruše postoje\u0107e ograde. <\/p>\n

Posle toga \u0107e politika morati da obezbedi odštetu za ono što je ve\u0107ini oduzeto prilikom prve raspodele: „opštem" \u0107e biti vra\u0107eno ono što su prvi privatni uzimaoci prisvojili. U osnovi svakog revolucionarnog nepoštovanja nalazi se uverenje da suštinski nema nikakvog zna\u010daja to što sadašnji "legitimni vlasnici" nisu isti oni od ju\u010de. Od nepoštovanja do oduzimanja ima samo jedan korak. Sve avangarde objavljuju da je neophodno iznova izvršiti preraspodelu sveta. <\/p>\n

Lopovi na vlasti<\/strong> <\/p>\n

Na osnovu ovoga je lako razumeti zašto su sve "kriti\u010dke" ekonomije posle Rusoa morale biti samo opšte teorije o kra\u0111i. Gde su lopovi na vlasti, makar oni ve\u0107 odavno postali upravlja\u010di, tu realisti\u010dka ekonomska nauka ne mo\u017ee biti drugo do u\u010denje o kleptokratiji dobrostoje\u0107ih. Teorijski gledano, ta nauka \u0107e objasniti kako to da su bogati oduvek i oni koji vladaju: ko je u po\u010detnom uzimanju zemlje zgrabio, taj \u0107e i u kasnijem uzimanju mo\u0107i biti me\u0111u prvima. <\/p>\n

Iz perspektive politike, nova nauka o "ruci koja uzima" objašnjava zašto realno postoje\u0107a oligarhija mo\u017ee da se prevazi\u0111e samo povratkom na po\u010detno uzimanje. Tako je na pozornicu stupila najmo\u0107nija politi\u010dko-ekonomska misao 19. veka, ona koja je, zahvalju\u0107i sovjetskom eksperimentu od 1917. do 1990, u\u010destvovala u definisanju prethodnog veka: ta misao artikuliše kvazi-homeopatsku ideju da u slu\u010daju izvorne kra\u0111e od strane nekolicine od pomo\u0107i mo\u017ee da bude samo moralno opravdana uzvratna kra\u0111a od strane mnogih. Kritiku aristokratske i gra\u0111anske kleptokratije, koju je za\u010dela Rusoova prete\u0107a teza, puna slutnje, preuzelo je radikalno krilo Francuske revolucije; preuzelo ju je sa ogor\u010denim oduševljenjem iz koga je proiznikla opasna veza idealizma i resantimana. <\/p>\n

Ve\u0107 kod ranih socijalista je va\u017eilo: svojina je kra\u0111a. Mladi Marks je u po\u010detku bio jako naklonjen anarhisti Pjer-\u017dozef Prudonu, koji je skovao ovu zloglasnu frazu i tra\u017eio, u spisu o svojini iz 1840. godine, da se ukine stari poredak i da se osnuju proizvo\u0111a\u010dki savezi u kojima ne\u0107e biti uprave. Dobro je poznato da je Marks, nekoliko godina kasnije, kada je okrenuo le\u0111a prudonisti\u010dkoj inspiraciji, izneo zahtev da se priroda problema svojine, i eo ipso fenomena kra\u0111e, ispita dubljim zala\u017eenjem u njene osnove.  <\/p>\n

Privreda kao kleptokratija<\/strong> <\/p>\n

Marks je i kasnije u klasi\u010dnom tonalitetu nepoštovanja iznosio parolu "eksproprijacija eksproprijatora", ali to se tada više nije svodilo na ispravljanje nepravde koja je u\u010dinjena u pradavno doba. Štaviše, taj marksisti\u010dki postulat, oslonjen na mudro konfuznu teoriju vrednosti, cilja na ukidanje plja\u010dkaških odnosa koji se svakodnoveno obnavljaju u sistemu kapitala. Ti odnosi navodno odre\u0111uju da se "vrednost" svih industrijskih proizvoda neprekidno nepravedno raspodeljuje: za radnike samo egzistencijalni minimum, za vlasnike kapitala višak vrednosti. <\/p>\n

Iz Marksove teorije viška vrednosti proizašla je plodna teza koja je formulisana na polju kritike vlasništva. Kada ona sve obasja, onda vidimo kako je bur\u017eoazija, iako je de facto proizvo\u0111a\u010dka klasa, zapravo iz osnova kleptokratski kolektiv \u010diji modus viviendi zaslu\u017euje prezir, i utoliko više što se zvani\u010dno poziva na opštu jednakost i slobodu – izme\u0111u ostalog i na slobodu sklapanja ugovora prilikom ulaska u proizvodne odnose. Ono što se utvr\u0111uje u pravnoj formi slobodno sklopljenog ugovora o razmenskim odnosima izme\u0111u preduzima\u010da i radnika nije ništa drugo do još jedan slu\u010daj onoga što je Prudon nazvao "opresivna svojina". <\/p>\n

Odatle put vodi pravo do one kra\u0111e viška vrednosti koja navodno postoji svuda gde postoji dobitak na strani kapitala. Pla\u0107anje nadnice je uzimanje pod izgovorom davanja; nadnica je kra\u0111a zaodevena slobodnom, pravno regulisanom razmenom. Samo zahvaljuju\u0107i ovakvom moralizatorskom tuma\u010denju osnovnih ekonomskih odnosa mogla je re\u010d "kapitalizam" da postane izraz kojim se u politici neko napada i izraz koji se sistematski shvata kao pogrdan. <\/p>\n

Kredit kao pokreta\u010d<\/strong> <\/p>\n

On danas ponovo na takav na\u010din nastupa. Kapitalizam se shvata kao nastavak feudalne eksplatacije robova i kmetova sredstivma moderne, odnosno bur\u017eoaske eksploatacije onih koji primaju nadnicu. To je ono što se ka\u017ee tezom da se "kapitalisti\u010dki" privredni poredak pokre\u0107e putem bazi\u010dnog antagonizma kapitala i rada – tezom koja u svom sugestivnom patosu, po\u010diva na pogrešno predstavljenim odnosima. Naime, pokreta\u010d modernog na\u010dina privre\u0111ivanja ne treba tra\u017eiti u igri u kojoj su kapital i rad suprotstavljeni. On se krije u antagonisti\u010dkom odnosu poverenika i du\u017enika. Modernu privredu pokre\u0107e briga kako vratiti kredit – i u pogledu te brige kapital i rad se nalaze na istoj strani. <\/p>\n

Ipak, u ovim danima finansijske krize, tabloidi pišu: kredit je duša svakog preduze\u0107a, zajmove treba otpla\u0107ivati pozajmljenim novcem – a samo u slu\u010daju uspeha, i iz zarade. Te\u017enja za profitom je epifenomen dugovanja, a faustovski nemir neprestano \u017eivog preduzetnika nije ništa drugo do psihi\u010dki refleks zbog pritiska kamate. <\/p>\n

Kapitalizam i dr\u017eava<\/strong>  <\/p>\n

Me\u0111utim, podmetanje da je "kapital" samo pseudonim za nezasitu plja\u010dkašku energiju \u017eivi sve do Brehtove sottise da plja\u010dka banke nije ništa u pore\u0111enju sa osnivanjem banke. Tu vidimo još nešto: u analizama klasi\u010dne levice ka\u017ee se da je onaj ko je na vlasti uvek lopov, i da nema maski koje \u0107e to prikriti i da nije va\u017eno koliko se preduzetnici trude da iza\u0111u u susret onima koji rade za njih. Što se ti\u010de "gra\u0111anske dr\u017eave", prema ovom tuma\u010denju ona ne mo\u017ee da bude ništa više od sindikata za odbranu dobro poznatih "vladaju\u0107ih interesa". <\/p>\n

Nema neke svrhe sada nabrajati razne zablude i greške u razumevanju koje su, na liniji od Rusoa preko Marksa do Lenjina, svojstvene avanturisti\u010dkim konstrukcijama u vezi principa vlasništva. Ovaj poslednji je pokazao šta se dešava kada se formulu "eksproprijacija eksproprijatora" prevede iz sfere sektaških traktata u sferu terora dr\u017eavne partije. Njemu treba zahvaliti za neprevazi\u0111eni uvid da sudbina kapitalizma, kao i njegovog navodnog protivnika, socijalizma, neminovno zavisi od toga kako je uobli\u010dena moderna dr\u017eava. <\/p>\n

Monstrum koji usisava novac<\/strong> <\/p>\n

I zaista, moramo pogledati kakva je današnja dr\u017eava ako nas zanima dokle je u svojoj veštini stigla "ruka koja uzima". Da bismo ta\u010dno razumeli razmere današnjeg ne\u010duvenog naduvavanja dr\u017eave potrebno je podsetiti se istorijskog srodstva izme\u0111u ranog liberalizma i za\u010detaka anarhizma. Oba pokreta je nadahnjivala varljiva vera da ulazimo u eru slabih dr\u017eava. Liberalizam je te\u017eio minimalnoj dr\u017eavi koja \u0107e svojim gra\u0111anima upravljati gotovo neosetno, i ostaviti ih na miru da rade svoje poslove, a anarhizam je na dnevni red stavio \u010dak i zahtev za potpunim odumiranjem dr\u017eave. <\/p>\n

U oba postulata je bilo \u017eivo o\u010dekivanje, tipi\u010dno za 19. vek i njegovo mišljenje koje je slepo za sistem, da \u0107e plja\u010dki u dogledno vreme do\u0107i kraj. Jedni su verovali da \u0107e se to dogoditi putem ve\u0107 zakasnelog razvlaš\u0107ivanja onih koji su neproduktivni i samo isisavaju novac od drugih, to jest razvlaš\u0107ivanja plemstva i klera; drugi su verovali da se plja\u010dka mo\u017ee zaustaviti razbijanjem poznatih društvenih klasa na male krugove u kojima ne\u0107e biti otu\u0111enja i koji \u0107e sami konzumirati ono što proizvedu. <\/p>\n

Iskustvo dvadesetog veka je pokazalo da logika sistema ide i protiv anarhizma i  protiv liberalizma. Koga zanima šta danas zaista radi "ruka koja uzima", taj bi trebalo da pre svega pogleda najve\u0107u uzimala\u010dku mo\u0107 modernog sveta, danas ostvarenu dr\u017eavu poreza, koja se sve više postaje du\u017eni\u010dka dr\u017eava. Preduslovi da to razumemo de facto se nalaze prete\u017eno u liberalnim tradicijama. U njima se na uznemiruju\u0107i na\u010din bri\u017eljivo notira kako se moderna dr\u017eava tokom stotina godina polako preobra\u0107ala u ogromnog monstruma koji guta i troši novac. <\/p>\n

Oduzimanje putem poreza na dohodak<\/strong> <\/p>\n

Taj preobra\u017eaj se doga\u0111a pre svega putem fantasti\u010dnog proširenja zone oporezivanja, pri \u010demu nije od najmanjeg zna\u010daja uvo\u0111enje progresivnog poreza na dohodak – poreza koji u stvari nije ništa manje do funkcionalni ekvivalent socijalisti\u010dkoj konfiskaciji, uz jednu zna\u010dajnu prednost što se postupak mo\u017ee ponavljati iz godine u godinu, barem u slu\u010daju onih koje ce\u0111enje od prethodne godine nije uništilo. Da bi na pravi na\u010din shvatili koliko su danas dobrostoje\u0107e klase tolerantne prema porezima mo\u017eda bi trebalo da se prisetimo da je kraljica Viktorija, kada je prvi put porez na dohodak u Engleskoj podigla na pet odsto razmišljala nije li time pre\u0111ena granica drskosti. U me\u0111uvremenu smo se odavno navikli na stanje u kome ša\u010dica uspešnih privrednika puni više od polovine nacionalnog bud\u017eeta. <\/p>\n

Zajedno sa šarenom listom postignu\u0107a i isisavanja, koji se uglavnom ti\u010du potrošnje, javlja se jedan potpuno fenomenalan ishod: potpuno izgra\u0111ene poreske dr\u017eave uzimaju polovinu ukupnog privrednog uspeha svojih produktivnih slojeva za fiskus, a oni koji su time pogo\u0111eni ne pribegavaju najplauzibilinijoj reakciji, antifiskalnom gra\u0111anskom ratu. To je rezultat politi\u010dke dresure u modernom društvu zbog koje bi svaki ministar finansija u apsolutizmu mogao da pukne od zavisti. <\/p>\n

Kleptokratija dr\u017eave<\/strong> <\/p>\n

U pogledu opisanih odnosa lako je videti zašto je na pogrešan na\u010din postavljeno pitanje da li "kapitalizam" ima budu\u0107nost. Mi danas ne \u017eivimo "u kapitalizmu", kako to stalno iznova sugeriše koliko nemisaona toliko histeri\u010dna retorika u poslednje vreme. Mi \u017eivimo u poretku stvari koji bi se cum grano salis morao definisati kao polu-socijalizam, podr\u017ean od strane mas-medija, koji po\u010diva na privredi sa privatnim vlasništvom i u kome poreska dr\u017eava samo grabi. Sramni zvani\u010dni naziv za to glasi "socijalna tr\u017eišna privreda". Što se ti\u010de aktivnosti "ruke koja uzima", od kada ju je monopolizovana u nacionalnom i regionalnom fuskusu, ona je uglavnom u slu\u017ebi zadataka zajednice. Posve\u0107uje se sizifovskim zadacima koji izviru iz zahteva za "socijalnom pravdom". Svi oni po\u010divaju na uvidu da onaj ko ho\u0107e da puno uzima, taj mora i da puno daje. <\/p>\n

Tako je od sebi\u010dnog i direktnog iskorištavanja u feudalno doba, u moderno doba nastala gotovo nesebi\u010dna, pravno zauzdana dr\u017eavna kleptokratija. Moderni ministar finansija je Robin Hud koji se zakleo da \u0107e poštovati ustav. Uzimanje sa \u010distom saveš\u0107u, koje odlikuje  "ruku javnosti", to jest javne dr\u017eavne slu\u017ebe, opravdava se, idealtipski kao i pragmati\u010dki, nepriznatnom koriš\u0107u u pogledu socijalnog mira – a da ni ne pominjemo druga postignu\u0107a dr\u017eave koja uzima i daje. Faktor korupcije se pri tom uglavnom dr\u017ei u umerenim granicama, iako iz Kelna i Minhena sti\u017eu neki signali koji nagoveštavaju da mo\u017eda i nije tako. Ko \u017eeli da pravilno oceni ovdašnje uslove, treba samo da se seti kakva je situacija u postkomunisti\u010dkoj Rusiji u kojoj \u010dovek bez ikakvog porekla, neko poput Vladimira Putina, za nekoliko godina slu\u017ebe na vrhu dr\u017eave mo\u017ee da skupi bogatstvo od više od dvadeset milijardi dolara. <\/p>\n

Obrnuto iskorištavanje<\/strong> <\/p>\n

Liberalnim posmatra\u010dima ovog današnjeg monstruma na \u010dijim le\u0111ima jaše sistem socijalne brige treba zahvaliti što su skrenuli pa\u017enju na skrivene opasnosti u takvom stanju stvari – na mogu\u0107nost preterane regulacije koja preduzetni\u010dkom elanu postavlja preuske granice, zatim na preterano oporezivanje koje ka\u017enjava uspeh, i na preterano zadu\u017eivanje zahvaljuju\u0107i kome je ozbiljnu doma\u0107insku brigu zamenila spekulativna frivolnost, i u javnoj i u privatnoj sferi. <\/p>\n

Autori liberalne tendencije prvi su ukazali da u današnjim uslovima postoji tendencija obrnute esploatacije: ako su u ranijim privrednim okolnostima bogati, bez ikakve sumnje \u017eiveli neposredno na ra\u010dun siromašnih, u ekonomskoj moderni mo\u017ee do\u0107i do toga da neproduktivni posredno \u017eive na ra\u010dun produktivnih – i to na na\u010din koji mo\u017ee biti pogrešno protuma\u010den, naime tako da dobijaju ono što im je re\u010deno, i \u010dak veruju da im se \u010dini nepravda jer im se zapravo još više duguje. <\/p>\n

Zadu\u017eena budu\u0107nost<\/strong> <\/p>\n

Danas polovinu svih stanovnika modernih dr\u017eava zaista \u010dine ljudi bez ikakvih prihoda ili sa niskim zaradama, dakle oni koji su oslobo\u0111eni bilo kakvih davanja i \u010diji opstanak u velikoj meri zavisi od rada one polovine koja je poreski aktivna. Ako bi se uvidi ove vrste proširili i radikalizovali, moglo bi tokom 21. veka do\u0107i do desolidarizacije u velikom stilu. Ta desolidarizacija bi bila posledica toga što bi gotovo previše plauzibilna liberalna teza o iskorištavanju produktivnih od strane neproduktivnih spustila na ni\u017ei rang mnogo manje plauzibilne leve teze o iskorištavanju rada od strane kapitala. To bi sa sobom povuklo postdemokratske konsekvence koje bi zasad bilo bolje ni da ne pokušavamo da ocrtamo. <\/p>\n

Velika opasnost za budu\u0107nost sistema trenutno dolazi od du\u017eni\u010dke politike kejnzijanizmom zatrovanih dr\u017eava. Ta du\u017eni\u010dka politika vodi, diskretno ali neminovno, do situacije u kojoj \u0107e du\u017enik još jednom oplja\u010dkati svog poverenika – onako kao što se to \u010desto dešavalo u istoriji plja\u010dke, od dana faraona pa sve do valutnih reformi u dvadesetom veku. Novina ovog aktuelnog fenomena ti\u010de se pre svega pantagruelske dimenzije javnog duga. Bio to otpis duga, insolvencija, valutna reforma ili inflacija – naredna velika konfiskacija je na putu. Ve\u0107 sada je jasno kako glasi radni naslov scenarija budu\u0107nosti: sadašnjost koja plja\u010dka budu\u0107nost. "Ruka koja uzima" pose\u017ee \u010dak i ka \u017eivotima narednih generacija – nepoštovanje obuhvata \u010dak i prirodu koja je osnova našeg \u017eivota, kao i nizove narednih generacija. <\/p>\n

Jedina mo\u0107 koja bi mogla da se suprotstavi plja\u010dkanju budu\u0107nosti morala bi da po\u010diva na jednom novom socijal-psihološkom izumu "društva". Taj izum ne bi bio ništa manje od revolucije u pogledu "ruke koja daje". On bi vodio ukidanju obaveznog oporezivanja i njegovom pretvaranju u poklon opštem – a da pri tom javni prostor zbog toga ne bi nu\u017eno bio osiromašen. Taj timoti\u010dki preokret bi pokazao da u ve\u010ditom sukobu izme\u0111u pohlepe i ponosa povremeno i ovo drugo mo\u017ee da prevlada.<\/p>\n

Katalasija<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Peter Sloterdajk Ako je za verovati klasicima, privredu su iznedrile samovolja i lakovernost. Ruso u \u010duvenoj uvodnoj re\u010denici drugog dela Rasprave o nejednakosti iz 1755. godine daje potrebno objašnjenje: "Onaj ko je prvi ogradio komad zemlje, kome je palo na pamet da ka\u017ee – ‘ovo pripada meni!’, i koji je našao ljude dovoljno prostodušne […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47216","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47216","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47216"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47216\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47216"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47216"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47216"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}