{"id":47210,"date":"2009-12-27T11:20:22","date_gmt":"2009-12-27T11:20:22","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47210"},"modified":"2009-12-27T11:20:22","modified_gmt":"2009-12-27T11:20:22","slug":"nin-i-tri-praseta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/12\/27\/nin-i-tri-praseta\/","title":{"rendered":"NIN i tri praseta"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Vladimir Arseni\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Ovaj tekst bih mogao po\u010deti, a i završiti, jednostavno: roman Doktor Aron Vuka Draškovi\u0107a (Srpska re\u010d, 2009) ništa ne valja, a mnogo me mrzi da vam objašnjavam zašto. Ipak, ne \u010dinim to, ne samo zato što sam du\u017ean da objašnjavam svoj estetski sud, ve\u0107 zato što knjiga koja je toliko loša nosi u sebi previše zlog semena i pregršt pogrešnih ideja za koje verujem da ih autor uopšte nije svestan, a o \u010ditaocima da ne govorimo. Stoga ose\u0107am moralnu obavezu prema onima koji \u0107e u nekom trenutku svog \u017eivota uzeti ovaj roman u ruke, smatram da je moja du\u017enost da ih upozorim, pa ukoliko me poslušaju uštede\u0107e sebi dragoceno vreme koje bi potrošili \u010ditaju\u0107i ovaj knji\u017eevni otpad, a ukoliko me ne poslušaju, sretan im put.<\/p>\n

Ipak, pre nego što se upustim u pokušaj \u010divijanja po raštimovanom\/pogrešno naštimovanom orkestru novog romana Vuka Draškovi\u0107a, moram re\u0107i re\u010d-dve o pakovanju. Treba biti sujetan do nebesa i tašt preko svake mere da bi se danas knjiga uvezala u ko\u017eu. Postoje neka izdanja Svetog pisma, mo\u017eda poneki primerak Geteovih Sabranih dela iz sredine devetnaestog veka, za izradu \u010dijih korica je moralo da strada neko nevino \u017eivin\u010de, nešto je, dakle, moralo biti odrano, da bi se umstvovanja sabrala i sabila u ko\u017eni povez, kao u Eolovu mešinu. \u010cak iako se radi o sinteti\u010dkom proizvodu, zlatotisk naslova i bareljef na hrptu i prednjoj korici isti\u010du ovu ambiciju da sve deluje impozantno, da se unapred stekne utisak da je ovo knjiga koja \u0107e vam promeniti \u017eivot i enterijer dnevne sobe. I kona\u010dno, kad odmorite o\u010di od zlata s korice, na forzacu, unutrašnjoj strani, do\u010deka\u0107e vas fotografija autora u sepiji. Na jednoj stranici je on, njegovo iskusno lice, izra\u017eajan nos i odlu\u010dan pogled, a na drugoj stranici otvaraju se nebesa. Sunce se pomalja iza oblaka i obasjava vas dragi \u010ditaoci, budite spremni, kona\u010dno se nalazite pred istinom, imajte hrabrosti te po\u010dnite sa \u010ditanjem, pošto ste se zadr\u017eali dostojanstvenih pet-deset minuta zadubljeni u misli, kontempliraju\u0107i o kjaroskuru, \u0110or\u0111oneu i Venecijanskoj školi, ili mo\u017eda o tome kako postoji svetlo na kraju tunela – on je tu, Vuk je tu, a vi ste voljni da budete jedno od tri praseta, jedno od sedam jagnjadi, samo da bi mogali da u\u017eivate, da udahnete, da se na\u0111ete u pri\u010di spasiteljskoj koju vam nudi ova knjiga, ve\u0107 na prvi pogled prepoznata kao remek-delo. Jer samo remek dela izgledaju ovako kad ih u ruku uzmeš, samo ona te\u017ee toliko, samo se na njima znoj vaših usplahirenih i uzbu\u0111enih ruku tako zadr\u017eava.<\/p>\n

Doktor Aron je roman \u017eivotopis istoimenog protagoniste, neuropsihijatra, medijuma, nau\u010dnika, profesora univerziteta, Titovog ispisnika, doma\u0107ina soarea i kru\u017eoka u kome se okuplja cvet, odnosno, crème de la crème beogradskog intelektualnog i umetni\u010dkog \u017eivota u presudnom \u010dasu po Jugoslaviju, odnosno neposredno pre i posle smrti Josipa Broza. \u010cinjenica da je Draškovi\u0107u kao uzor za stvaranje knji\u017eevnog lika poslu\u017eio Vesko Savi\u0107 ne iskupljuje slabost narativnog toka u kojem se ska\u010de s teme na temu, ali ostaju\u0107i na onome što je još neko od velikih mudraca i boraca za istinu nazvao \u010detiri stuba srpstva. (Oprostite mi što ne znam šta se u ovoj sintagmi piše velikim slovom, pravopis za ovakve stvari prestaje da va\u017ei – ovakve sintagme su u izuze\u0107u, nadrastaju pravila, vaspostavljaju\u0107i ih, amin.) Dakle, temena magijskog kvadrata Vukovih ideologema \u010dine hriš\u0107anstvo, antikomunizam, filosemitizam i ono što bih grubo nazvao vešti\u010darenje. Sve ove ideje krasile su dominantni misaoni tok srpskog nacionalisti\u010dkog ki\u010da razmahanog tokom devedesetih, posebno na televizijskim kanalima BKTV i Palma i ja sam bio ube\u0111en da su, ako ne u odumiranju, ono u recesiji i da su našle neku svoju mišju rupicu iz koje ne\u0107e nikada više na velika vrata u\u0107i u naše \u017eivote, ali avaj, evo ih uvezane u ko\u017eu, zlatotiskaju mi se pred o\u010dima i isti\u010du ozbiljnu kandidaturu da postanu Ninov roman godine.<\/p>\n

Doktor Aron u ulozi protagoniste objedinjava u svojoj raskalašnoj li\u010dnosti sve ove \u010detiri osobine i poput atomskog jezgra dr\u017ei na okupu ostale likove u knjizi, od kojih neki zaista nemaju nikakvu funkciju u romanu. Me\u0111utim, \u010dak je i autor poput Vuka Draškovi\u0107a shvatio da bez drame nema romana, odnosno da nije dovoljno što \u0107e se nizati epizode u stanu doktora Arona Todori\u0107a, ve\u0107 da mora da im doda neki zaplet da bi imalo smisla ispuniti tristotinjak stranica knjige. Zbog toga se, dakle, u romanu pojavljuje Amerikanac Nik Visper, tako lepo, prosta\u010dki u romanu pokršten u Nid\u017eo Sufler, a pominje se i doktorova velika ljubav Sara oko \u010dega se gradi mala biografska drama. Sve je, kao što vidite, lepo upakovano, a sve to u funkciji pomenuta \u010detiri ideologema kojima nas autor poji i doji. <\/p>\n

Antikomunizam je inherentan liku doktora Arona, mada mu nijedna ideološka matrica nije draga. Ipak, kada je re\u010d o Drugom svetskom ratu jezikom naracije govori se samo o stradanjima onih koji su bili u \u010detnicima, dok se partizani i ne pominju. Pored toga insistira se na epopeji iz Prvog svetskog rata, \u010dime se uvodi intertekstualna igra sa Vremenom smrti Dobrice \u0106osi\u0107a, što nikako nije slu\u010dajno. Ova aluzivnost Doktora Arona trebalo bi da pored \u0106osi\u0107a pokrije još i Dostojevskog, me\u0111utim, bez obzira na sli\u010dne ideološke matrice Fjodora i Vuka, Rus je nekako, uz du\u017ene ograde, veliki pisac. Insistiraju\u0107i, dakle, na herojskim pri\u010dama iz Velikog rata autor je \u017eeleo da zanemari pri\u010du o Drugom svetskom ratu koja je, u najmanju ruku, mogla da problematizuje ulogu dobrog dela srpskog naroda u njemu, odnosno voljno priklju\u010divanje partizanima, što je Vuku neshvatljivo. Kada je re\u010d o izboru likova iz naroda, o doma\u0107inima Raj\u010detu i Voj\u010detu, o Nikovoj budu\u0107oj porodici Kosari, Milošu, Vojinu, svi su oni \u010detni\u010dki potomoci ili ro\u0111aci. O partizanima i njihovom delovanju pri\u010da se isklju\u010divo i jedino sa nipodaštavanjem. To se najbolje vidi u basni o Košavi.<\/p>\n

Hriš\u0107anstvo je povezano za antikomunizmom, ali i sa \u010dinjenicom da predstavlja kop\u010du sa ruskom knji\u017eevnom tradicijom, a poglavito sa Dostojevskim, kojoj bi autor romana \u017eeleo da pripada. Veliki deo knjige, poput najva\u017enijih dela ruske knji\u017eevne tradicije, posve\u0107en je potrazi za bogom, odnosno pokušaju davanja plauzibilnog i uverljivog odgovora da Gospod zaista postoji. S druge strane, njegova hriš\u0107anska vizija je krajnje agresivna i zatvorena za druge religije. Hriš\u0107anstvo se \u010dini usavršenim i zbog toga treba svi da mu se priklonimo.Ovaj naizgled atipi\u010dni mesijanski stav, koji stole\u0107ima nije bio karakteristi\u010dan za isto\u010dno hriš\u0107anstvo, u Srbiji se povampirio devedestih sa masovnim krštenjima, slavama i badnjacima na branicima i polubranicima. Upravo taj duh, duh kraja osamdesetih i po\u010detka devedestih, trenutak histerije pred rat, pred bitku, nosi ova knjiga i zbog toga je toliko bitno izneti svoj sud o njoj. <\/p>\n

Moja omiljena retori\u010dka figura iz nacionalizma devedesetih je zvani\u010dni srpski filosemitizam. Kombinovan sa floskulama koje su lansirali neki ovdašnji Jevreji o Srbima kao nebeskom narodu i sa potpuno neutemeljenom paralelom o jednakom stradanju oba naroda, ova ljubav je porasla do neslu\u0107enih razmera i to je lepo, samo kad bi bilo istinske ljubavi \u010doveka prema \u010doveku. Naime, u svakom antisemitizmu postoje dva problema: prvi je spremnost na radikalno nasilje izra\u017eeno u prefiksu ove kovanice. Me\u0111utim, drugi deo je mnogo opasniji jer podrazumeva jednu teorijsku misao provedenu u praksi. To je misao o rasnoj podeli \u010dove\u010danstva koja, bez obzira na prefiks ljubavi ili mr\u017enje, vodi ne baš veselom kraju. Interesantno je da je ovo najbolje pokazao Sander Gilman, istori\u010dar medicine koji je istra\u017eivao "nau\u010dni", "medicinski" antisemitizam, a svoje demaskiranje pogubnog filosemitizma je dao na primeru istra\u017eivanja o tome ko su najpametniji stanovnici Sjedinjenih dr\u017eava. Svako predube\u0111enje o rasi, bilo ono pozitivno ili negativno, vodi u rasizam. Filosemitizam Doktora Arona, koji nosi izrazito jevrejsko ime, ime Mojsijevog brata, dobija zabrinjavaju\u0107u formu u sadisti\u010dkom u\u017eivanju u izraelskim vojnim pobedama. Ipak se, je l’ te, radi o muslimanima.<\/p>\n

Ono što sam nazvao vešti\u010darenjem odnosi se na sklonost ka okultnom, misticizmu, teozofiji i sli\u010dnim stvarima. Doktor Aron je medijum i njegova istra\u017eivanja iz oblasti parapsihologije su ga navodno dovela do odre\u0111enih saznanja koja potom koristi da bi spojio mladog ameri\u010dkog marinca sa devojkom koja iz prve, posle razmene tri replike, pristaje da se uda za Nika. Devedesetih su na svakom od televizijskih kanala vladali medijumi. Moj omiljeni bio je Ljubiša Trgov\u010devi\u0107 koji je imao svoju emisiju na TV Politika (u Draškovi\u0107evom romanu se ova medijska ku\u0107a zove Otad\u017ebina, nimalo \u010dudno). Kako god, spajaju\u0107i sve ono što se \u010dinilo retrogradnim i raspadaju\u0107im u društvu koje se "okrenulo Evropi", Draškovi\u0107 je na najplasti\u010dniji mogu\u0107i na\u010din uspeo da nam poka\u017ee gde se ta\u010dno nalazimo.<\/p>\n

Mo\u017eda \u0107e se nekom \u010diniti da je ovo eksces, da jedna ovakva knjiga predstavlja izuzetak, ali nemojmo potcenjivati uticaj kulture (nadgradnja) na društvo i proizvodnju (baza). Knjige mo\u017eda nemaju tu mo\u0107 da menjaju društvo, ali svakako formiraju pogled na svet istovremeno odra\u017eavaju\u0107i ono što je Gramši nazivao dominantom, odnosno dominantnim pogledom na svet. U ovim me\u0111udelovanjima krije se cezura u savremenosti u kojoj se nalazimo. To je rupa iz koje se teško vadi, a s ovakvim romanesknim pokušajima, mo\u0107i \u0107emo napolje samo sa bojnim pokli\u010dima. Jer, ukoliko se dobro se\u0107ate, posle uspešne indoktrinacije srpstvom tokom prvih pet godina vladavine Slobodana Miloševi\u0107a (1987-1992) usledili su plja\u010dkaški ratovi za "jugoslovensko nasle\u0111e". Ako je suditi po autoru Doktora Arona, na tom planu nije još sve kazano.<\/p>\n

e-novine<\/em><\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Vladimir Arseni\u0107 Ovaj tekst bih mogao po\u010deti, a i završiti, jednostavno: roman Doktor Aron Vuka Draškovi\u0107a (Srpska re\u010d, 2009) ništa ne valja, a mnogo me mrzi da vam objašnjavam zašto. Ipak, ne \u010dinim to, ne samo zato što sam du\u017ean da objašnjavam svoj estetski sud, ve\u0107 zato što knjiga koja je toliko loša nosi […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47210","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47210","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47210"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47210\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47210"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47210"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47210"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}