Širenje NATO i njegov uticaj na odnos Rusije i Zapada<\/p>\n
Pi\u0161e: Sergej Karaganov*<\/strong><\/em><\/p>\n Promene u globalnoj ekonomiji i na me\u0111unarodnoj politi\u010dkoj sceni koje se odigravaju munjevitom brzinom, ponovo pokre\u0107u ve\u010dno pitanje u Rusiji, koje se ti\u010de odnosa te dr\u017eave sa Evropom, kao i sa evroatlantskim regionom u celini. Nesumnjivo, Rusija delimi\u010dno pripada tom podru\u010dju, ali nije kadra, niti \u017eeli da se u potpunosti pridru\u017ei Zapadu, barem ne u ovom trenutku. Stoga, sti\u010de se utisak da je takav izbor veoma razli\u010dit u pore\u0111enju sa situacijom koja je vladala pre nekoliko godina.<\/p>\n Nesumnjivo, evroatlantski svet, \u010diji ekonomski i politi\u010dki model je bio uspešan pre dve decenije, po\u010dinje da kaska za Kinom i drugim azijskim zemljama. Ipak, kada je re\u010d o Rusiji, uprkos ohrabruju\u0107im signalima o razvoju zasnovanom na inovaciji, ekonomija do\u017eivljava stagnaciju, budu\u0107i da je korupciji omogu\u0107eno da „metastazira", i da se ta dr\u017eava sve više oslanja na bogatstvo ste\u010deno zahvaljuju\u0107i prirodnim resursima. Dakle, sti\u010de se utisak da je Azija istinski pobednik hladnog rata. <\/p>\n Kao posledica uspona koji su ostvarile dr\u017eave u razvoju, Rusija se suo\u010dava s problemima kada je re\u010d o geostrateškim izborima. Prvi put u proteklih nekoliko decenija, postoji sve ve\u0107i raskol izme\u0111u Rusije i Evropske unije. Evropa prevazilazi problem dr\u017eavnog nacionalizma, dok Rusija gradi nacionalnu dr\u017eavu. Pou\u010deni primerima iz istorije i \u017eeljom da spre\u010de izbijanje novih ratova, Evropljani su prihvatili vrednosti kompromisa i odbacili primenu direktne sile u spoljnoj politici. S druge strane, Rusi naglašavaju da koriste „tvrdu mo\u0107", što uklju\u010duje primenu vojne sile, jer su svesni \u010dinjenice da \u017eive u rizi\u010dnom svetu i da nemaju zaštitu. Budu\u0107i da ta dr\u017eava ne primenjuje „meku silu", koja se odnosi na društvenu, kulturnu i ekonomsku privla\u010dnost, sti\u010de se utisak da je spremna da upotrebi prednosti kao što su, na primer, prirodna bogatstva. <\/p>\n Raskorak sa Zapadom tako\u0111e je posledica unutrašnjih politi\u010dkih kretanja u Rusiji. Jednostavno govore\u0107i, ta dr\u017eava se udaljava od demokratije. Iako sve ve\u0107i jaz u sistemu vrednosti izme\u0111u Rusije i Zapada ne predstavlja nepremostivu prepreku za uspostavljanje ve\u0107eg stepena geostrateške saradnje, uzajamni bes, koji je naro\u010dito izra\u017een u Rusiji, dodatno zaoštrava situaciju. Mada ruska elita nikada nije sebe do\u017eivljavala kao pora\u017eenu stranu u hladnom ratu, Zapad se u suštini odnosio prema Rusiji kao prema gubitni\u010dkoj dr\u017eavi, ose\u0107anje izra\u017eeno širenjem NATO na istok, što je postavilo duboke temelje za rasplamsavanje postoje\u0107ih tenzija. Tek kada se Zapad suo\u010dio sa oru\u017eanim sukobima u Ju\u017enoj Osetiji, NATO je privremeno odustao od takve zamisli, ali Alijansa i dalje \u017eeli da proširi sferu uticaja, što se umnogome odnosi na vojno-politi\u010dki domen. <\/p>\n \u017delja Zapada da proširi zonu uticaja pra\u0107ena je upornim odbijanjem da se uva\u017ei pravo Rusije da ima sopstvenu zonu uticaja. Stoga, zbog širenja NATO hladni rat nije okon\u010dan. Mada više ne postoje ideološke i vojne razlike koje su \u010dinile osnovu sukoba, geopoliti\u010dko rivalstvo i dalje je izra\u017eeno. Dakle, stari mentalitet i dalje je odlika obeju strana. Debate o energetici predstavljaju argument za takvu tvrdnju. Iako bi Evropa trebalo da bude zahvalna bogu zbog \u010dinjenice što na svojim granicama ima Rusiju koja je bogata energentima, dok bi Rusija trebalo da bude zahvalna što za susede ima tako bogate potroša\u010de, prirodne razlike u interesima proizvo\u0111a\u010da i kupaca izazvale su teško\u0107e u politi\u010dkom i bezbednosnom domenu, koje su jasno izra\u017eene u diskusijama. <\/p>\n Suo\u010dena s nemogu\u0107noš\u0107u da se pridru\u017ei evroatlantskim institucijama, Rusija se ubrzano pribli\u017eava Kini, svom „mla\u0111em i poštovanom bratu". Ipak, „azijski izbor" Rusije razli\u010dit je od „slovenskog" i „evroazijskog" izbora iz prošlosti. Na prvi pogled, sti\u010de se utisak da taj korak predstavlja pribli\u017eavanje civilizaciji koja se razvija munjevitom brzinom. Ipak, aktuelno otu\u0111enje od Evrope, kolevke ruske civilizacije i modernizacije dovodi u opasnost identitet Rusije i otvara put za suo\u010davanje s geostrateškim rizicima u budu\u0107nosti. Istovremeno, Evropa nema koristi od takve situacije, budu\u0107i da nastavlja da srlja u propast. Metafori\u010dno govore\u0107i, tone kao Venecija. Štaviše, na gubitku su i Sjedinjene Dr\u017eave, budu\u0107i da bez saradnje s Rusijom, koja \u0107e u doglednoj budu\u0107nosti biti tre\u0107a najve\u0107a sila na svetu, nije mogu\u0107e rešiti klju\u010dne probleme koji se ti\u010du me\u0111unarodne bezbednosti. <\/p>\n Iako se sti\u010de utisak da postoje\u0107i evroatlantski sistem bezbednosti zadovoljava potrebe ve\u0107ine Amerikanaca i Evropljana, ta struktura postaje krhka i nedelotvorna. Dakle, Rusija \u0107e nastojati da pokrene sopstveni sistem bezbednosti, putem novog sporazuma o zajedni\u010dkoj evropskoj bezbednosti, ili, u krajnjoj liniji, pridru\u017eivanjem NATO. Takav scenario ne predstavlja samo politi\u010dki i civilizacijski interes Rusije, ve\u0107 i obavezu koju ruski narod ima prema evroatlantskoj zajednici, što je umnogome dovedeno u pitanje „nezavršenim hladnim ratom". Zamisao o uspostavljanju „evropskog saveza" izme\u0111u Rusije i EU trebalo bi da predstavlja dugoro\u010dni cilj, budu\u0107i da bi kombinacija novog bezbednosnog sporazuma za evroatlantsku zajednicu i osnivanje takve unije osna\u017eilo Zapad na me\u0111unarodnoj politi\u010dkoj sceni. <\/p>\n