{"id":47204,"date":"2009-12-22T09:22:55","date_gmt":"2009-12-22T09:22:55","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47204"},"modified":"2009-12-22T09:22:55","modified_gmt":"2009-12-22T09:22:55","slug":"eu-spremna-da-preuzme-ulogu-globalnog-lidera","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/12\/22\/eu-spremna-da-preuzme-ulogu-globalnog-lidera\/","title":{"rendered":"EU spremna da preuzme ulogu globalnog lidera"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: \u017doze Manuel Baroso*<\/strong><\/em><\/p>\n

Dve decenije nakon pada Berlinskog zida i okon\u010danja hladnog rata, proces formiranja kontura svetskog poretka još uvek je u toku. Me\u0111utim, sti\u010de se utisak da su dva „megatrenda" jasna: najve\u0107i talas globalizacije koji je svet ikada video i iznedrivanje novih igra\u010da na svetskoj sceni iz Azije i drugih delova planete. <\/p>\n

Sve su glasniji zahtevi za sprovo\u0111enje efikasnije globalne koordinacije u hvatanju u koštac sa ogromnim izazovima našeg doba. Nakon stupanja Lisabonskog ugovora na snagu, uveren sam da je Evropska unija spremna da preuzme na sebe liderska ovlaš\u0107enja. <\/p>\n

Ekonomska globalizacija dobro je poslu\u017eila svetu. Zahvaljuju\u0107i izuzetnom ekonomskom rastu u zemljama u razvoju milioni ljudi izdigli su se iz siromaštva i pojavile su se nove ogromne mogu\u0107nosti za investicije i prosperitet. To je pomoglo mnogoljudnim dr\u017eavama kao što su Kina i Indija da steknu samopouzdanje i da se afirmišu kao svetske sile. Brazil tako\u0111e kona\u010dno ostvaruje svoj ogromni potencijal. Na Zapadu SAD su i dalje globalna ekonomska snaga, a EU je tako\u0111e koristila globalizaciju da bi u\u010dvrstila svoju poziciju glavnog ekonomskog i trgovinskog partnera. <\/p>\n

Me\u0111utim, globalizacijom se tako\u0111e pobu\u0111uje konkurencija i otkrivaju slabosti. Radnici širom sveta se boje za svoja radna mesta jer shvataju da ih ekonomske promene zaobilaze. Ekonomska kriza još više je ukazala na ve\u0107 opa\u017eene negativne strane globalizacije. Kao rezultat toga, da bismo bili ekonomski nezavisni potrebna je pa\u017eljiva koordinacija, i to ne samo u okviru predstoje\u0107ih nekoliko nedelja, ve\u0107 gledano na du\u017ee staze. Potrebno je da ponovo razmotrimo strukture globalnog rukovodstva, da obezbedimo njihovu ve\u0107u produktivnost za narod, tako da to bude u interesu i sadašnjih i budu\u0107ih generacija. EU je vodila diskusije u okviru svojih struktura o tome i tu temu podigla na me\u0111unarodni nivo. Mi pozdravljamo zahtev dr\u017eava u razvoju da se izvrši reforma globalnih institucija.<\/p>\n

U interesu svih nas jeste da ne pokleknemo pred iskušenjima protekcionizma. Zbog ekonomske krize ostvarenje napretka u pregovorima o agendi sporazuma iz Dohe u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) još je va\u017enije. Okvir STO kojoj je EU uvek davala prednost sve se više smatra fundamentalnom za naš prosperitet. On poma\u017ee da se globalna ekonomija „usidri" u jednom otvorenom sistemu pravila koji po\u010diva na me\u0111unarodnom zakonu. Me\u0111utim, potrebno je ulo\u017eiti više napora. <\/p>\n

Svet se suo\u010dava s tradicionalnim i netradicionalnim strahovima u vezi sa bezbednoš\u0107u. Veliki broj naših zemalja meta je teroristi\u010dkih akcija koje su, mora se priznati, osam godina nakon napada 11. septembra re\u0111e, ali ni u kom slu\u010daju nisu iskorenjene. Tako\u0111e se treba uhvatiti u koštac s problemima slabih zemalja, kao i sa opasnostima od oru\u017eja za masovno uništenje, autoritarnog re\u017eima i opasnostima od ekstremizma. Globalizacija je tako\u0111e ukazala na netradicionalne bezbednosne izazove bez obzira na dr\u017eavne granice. Globalne pandemije mogu se širiti br\u017ee; zbog nedostatka sigurnih i odr\u017eivih izvora energije moglo bi do\u0107i do recesije širom sveta; a klimatske promene osim toga što ostavljaju posledice na \u017eivotnu okolinu, mogle bi da imaju ozbiljne geopoliti\u010dke i društvene negativne efekte. <\/p>\n

Multilateralni anga\u017eman od suštinske je va\u017enosti za borbu sa ovim opasnostima. EU u svojim korenima ima elemente multilateralizma. Ostali tako\u0111e mogu profitiraju od iskustva Unije. Evropljani su dugo šampioni UN i me\u0111unarodne saradnje i konstantno ula\u017eu napore da stabilnost, sloboda, demokratija i pravda preovla\u0111uju i budu kamen temeljac me\u0111unarodnih odnosa. EU tako\u0111e ima gotovo 100.000 mirovnjaka, pripadnika policije i vojske koji su raspore\u0111eni na svetskim \u017earištima i koji poma\u017eu da se tamo uspostavi mir. Tako\u0111e na politi\u010dkom nivou EU uzima na sebe sve ve\u0107i deo tereta. Primer za to jeste misija EU u Moskvi i Tbilisiju koju smo organizovali francuski predsednik Nikola Sarkozi i ja. To nam je omogu\u0107ilo da ostvarimo opipljivi napredak u primeni plana EU u šest ta\u010daka o okon\u010danju vatre izme\u0111u Rusije i Gruzije. <\/p>\n

Postizanje sporazuma o klimatskim promenama je u ovom trenutku prioritet za sve nas. To mo\u017eemo ostvariti samo ako udru\u017eimo snage. Svi smo u velikoj meri pogo\u0111eni posledicama klimatskih promena, uklju\u010duju\u0107i poja\u010dane suše, poplave i druge ekstremne vremenske prilike. EU preuzima na sebe svoje odgovornosti. Ona je sama sebi odredila ambiciozne ciljeve u budu\u0107nosti i preuzima vo\u0111stvo u nastojanju da se zaklju\u010di jedan me\u0111unarodni sveobuhvatni globalni sporazum, uklju\u010duju\u0107i veoma zna\u010dajne napore da se obezbede finansije. <\/p>\n

Klimatske promene tako\u0111e predstavljaju prikaz kako mo\u017eemo da izvu\u010demo korist od nu\u017enosti. Razvoj i primena zelenih tehnologija mogu biti nova sredstva za postizanje rasta. Izgradnja odr\u017eive evropske ekonomije pomo\u0107i \u0107e nam da obezbedimo prosperitet našem narodu. One tako\u0111e ukazuju na to kako Evropa svoje ciljeve kod ku\u0107e mo\u017ee da ostvari samo uz pomo\u0107 proaktivnog i globalnog pristupa. Upravo taj pristup podupire našu spoljnu politiku. Ne mo\u017eemo da se uhvatimo efikasno i uspešno u koštac sa izazovima pred kojima stoji EU ukoliko ne postoji jaka Evropa. Da bi se obezbedio prosperitet i rast, bezbednost i stabilnost i odr\u017eivost EU na duge staze neophodna je promocija naših interesa i vrednosti u inostranstvu i hvatanje u koštac sa spoljnim pretnjama i globalnim izazovima. <\/p>\n

Jasno je da je EU posve\u0107ena multilateralnom sistemu globalnog rukovodstva kroz UN i druga tela. Mi ve\u0107 govorimo o glavnim izazovima koje stoje pred nama s dozom jasno\u0107e i uverljivosti. Lisabonski ugovor nam omogu\u0107ava da uspostavimo ve\u0107u koherentnost i pru\u017ea nam ve\u0107e kapacitete za delovanje. To \u0107e nam omogu\u0107iti da diplomatiju, menad\u017ement za borbu protiv krize i evropski odbrambeni kapacitet u razvoju koristimo rame uz rame sa tradicionalnijom politikom kao što su trgovina i razvoj. <\/p>\n

Štaviše, \u010desto se ka\u017ee da komparativna prednost EU le\u017ei u njenom kodeksu mo\u0107i ili mo\u0107i njenih vrednosti. Mislim da je to ta\u010dno. U svetu nakon okon\u010danja krize, kada ljudi tra\u017ee nove na\u010dine da obezbede sebi blagostanje, mir, prosperitet , svet mo\u017ee imati velike koristi od evropskog iskustva. <\/p>\n

*Autor je predsednik Evropske komisije<\/em><\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: \u017doze Manuel Baroso* Dve decenije nakon pada Berlinskog zida i okon\u010danja hladnog rata, proces formiranja kontura svetskog poretka još uvek je u toku. Me\u0111utim, sti\u010de se utisak da su dva „megatrenda" jasna: najve\u0107i talas globalizacije koji je svet ikada video i iznedrivanje novih igra\u010da na svetskoj sceni iz Azije i drugih delova planete. Sve […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47204","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47204","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47204"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47204\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47204"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47204"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47204"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}