Zagovornici kosovske nezavisnosti tvrdili da njihove zemlje više nijednom narodu ne\u0107e priznati to pravo, dok su zastupnici interesa Srbije upozoravali da se "Pandorina kutija" više ne\u0107e mo\u0107i zatvoriti <\/p>\n
Pi\u0161e: Jelena Cerovina<\/strong><\/em><\/p>\n U 54 godine dugoj istoriji Me\u0111unarodnog suda pravde nije se desilo da jedan proces izazove toliku pa\u017enju svetske javnosti kao što je to bio slu\u010daj sa upravo završenim postupkom u kome sudije UN treba da donesu mišljenje da li je ju\u017ena pokrajina Srbije imala pravo na otcepljenje. Pred petnaesto\u010dlanim sudskim ve\u0107em pojavilo se svih pet stalnih \u010dlanica Saveta bezbednosti, SAD; Kina, Rusija, Velika Britanija i Francuska, a svoje pravno ume\u0107e pokazali su gotovo svi vode\u0107i stru\u010dnjaci za me\u0111unarodno pravo. <\/p>\n Tokom deset dana u Palati mira koplja su se lomila oko toga da li princip teritorijalnog integriteta na kome po\u010divaju UN i ceo svetski poredak još uvek ima takav zna\u010daj kakav je imao do 1. decembra ove godine. Naime, zagovornici kosovske nezavisnosti, a pre svega predstavnici velikih sila koje su podr\u017eale kosovske Albance i priznale im pravo na sopstvenu dr\u017eavu, pokušavali su da doka\u017eu da se u slu\u010daju ovog principa mora napraviti izuzetak i priznati jednom narodu da je imao pravo na secesiju od jedne suverene dr\u017eave i to isklju\u010divo zbog represije kojoj je dugo godina bio izlo\u017een. Zastupnici ovakvih stavova uporno su proteklih dana ponavljali da takav stav zastupaju samo u slu\u010daju Kosova i da to pravo njihove dr\u017eave ne\u0107e priznati nijednom drugom narodu u svetu.<\/p>\n Oponiraju\u0107i im, zemlje koje su branile pravo Srbije na suverenost na \u010ditavoj svojoj teritoriji iznosile su argumente da represija koliko god velika bila ne mo\u017ee biti razlog za secesiju, jer ako bi se takav stav usvojio u ovom trenutku u svetu bi moglo biti formirano još mnogo novih dr\u017eava.<\/p>\n Borba se vodila i oko toga da li je specijalni izaslanik UNza pregovore o Kosovu Marti Ahtisari mogao da sam donese rešenje kojim je prakti\u010dno stavio ta\u010dku na dalje razgovore o Kosovu \u010dime je „ozakonio" nezavisnost Kosova. I dok su se one dr\u017eave koje su priznale Kosovo \u010desto pozivale upravo na Ahtisarijevu odluku, branioci srpskih interesa su tvrdili da on nije imao pravo da to uradi ve\u0107 da je isklju\u010divo pravo Saveta bezbednosti da ka\u017ee kada je kraj pregovara\u010dkog procesa.<\/p>\n Mnogo sporenja izazvala je i Rezolucija 1244 jer su se \u010dula potpuno razli\u010dita tuma\u010denja ovog akta -od onoga da ona ne zabranjuje nigde izri\u010dito secesiju do toga da garantuje teritorijalni integritet SRJ, odnosno Srbije kao njene pravne sledbenice.<\/p>\n Prema re\u010dima Obrada Kesi\u0107a, politi\u010dkog analiti\u010dara iz Vašingtona, pojavljivanje Amerike u ovom procesu govori o njenoj nedoslednosti, jer u\u010destvuje isklju\u010divo u procesima u kojima nije tu\u017eena strana.<\/p>\n „Argumenti Amerike u ovom procesu direktno ugro\u017eavaju stavove koje je iznosila administracija Baraka Obame, ali i on sam. Kada je primao Nobelovu nagradu za mir rekao je da su klju\u010dne promene u ameri\u010dkoj spoljnoj politici to što \u0107e Amerika da poštuje me\u0111unarodno pravo, a sad glavni argument koji Amerika koristi za nezavisnost Kosova jeste da postoji izuzetaka u me\u0111unarodnom pravu što je isti stav koji je imao i predsednik Buš", ka\u017ee Kesi\u0107.<\/p>\n On smatra da \u0107e mišljenje suda biti jako zanimljivo, jer postoji mogu\u0107nost da otvori širu nestabilnost po ceo svet. Ako se pitanje koje je postavljeno sudijama tretira u tradicionalisti\u010dkom smislu zaklju\u010dak suda bi morao da bude pozitivan za Srbiju. Me\u0111utim, svi govore da je to nerealno o\u010dekivati tako da se, kako ka\u017ee, unosi novi elemenat u me\u0111unarodno pravo koji mo\u017ee biti opasan.<\/p>\n „Kakva god presuda bila to otvara mogu\u0107nost da se argumentacija koja je iznesena ve\u0107 sada mo\u017ee koristiti u raznim kriznim podru\u010djima i u raznim kontekstima. Videli smo da Palestinci i stanovnici Isto\u010dnog Timora ve\u0107 koriste paralele sa Kosovom. Kada bi se sad dobio i pravni temelj za takve zahteve to bi izazvalo još ve\u0107u opasnost za me\u0111unarodnu stabilnost", upozorava Kesi\u0107.<\/p>\n Princ branio kosovsku nezavisnost<\/strong><\/p>\n Me\u0111u mnogim uglednim stru\u010dnjacima za me\u0111unarodno pravo koji su proteklih deset dana branili stavove svojih zemalja ili pak istupali u ime zemalja koje su ih anga\u017eovale pred sudijamase pojavio i jedan princ. Stavove Jordana koji je priznao nezavisnost Kosova obrazlagao je li\u010dno njihov princ Zeid Rad Zeid al Husein, koji je ina\u010de i ambasador u Vašingtonu. On je istupao istog dana kada i predstavnici Francuske, ali je ostao upam\u0107en po tome što je u pru\u017eanju podrške Kosovu bio mnogo \u017eeš\u0107i od francuskih kolega.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n Za Dušana Relji\u0107a iz nema\u010dkog Instituta za me\u0111unarodnu politiku i bezbednost jasno je da bez obzira na to kakav bude ishod procesa Kosovo u dogledno vreme ne\u0107e postati \u010dlan UN. <\/p>\n „Nastanak novih dr\u017eava je politi\u010dki vrlo skupa stvar jer mo\u017ee da se pretvori u nasilje. Ako se sada stvara neka vrsta presedana svi su zainteresovani da vide kako \u0107e to izgledati jer bi to bila putanja odnosno konstrukcija za koju bi mogli da se uhvate kada se pojave budu\u0107i zahtevi za stvaranje novih dr\u017eava", isti\u010de Relji\u0107.<\/p>\n Mnoge zemlje \u0107e, kako ka\u017ee, svoje ponašanje u odnosu na Kosovo prilagoditi onome što sud bude saopštio. Za one koji podr\u017eavaju nezavisnost Kosova, kao što su SAD to bi zna\u010dilo da mogu da o\u010dekuju da jedan veliki broj zemalja, mo\u017eda nekoliko desetina, prizna Kosovo. S druge strane, ako odluka bude protiv pravne zasnovanosti nezavisnosti Kosova zemlje koje su na periferiji svih tih zbivanja ostale bi suzdr\u017eane i ne bi ga priznale. U svakom slu\u010daju neki politi\u010dki poeni bi se dobili, na jednoj ili drugoj strani. Zato sada sve strane lobiraju koliko god mogu svuda okolo da olakšaju put svojim politi\u010dkim argumentima.<\/p>\n On smatra da se ipak, ma kakvo mišljenje bilo doneto ne mo\u017ee o\u010dekivati da velike sile promene svoje stavove kao što se to ne mo\u017ee o\u010dekivati ni od Beograda i Prištine.<\/p>\n „Iluzorno je verovati da \u0107e se Albanci predomisliti i tra\u017eiti pregovore. Ne vidim nikakvu osnovu za to pri promenjenim globalnim odnosima izme\u0111u Rusije i Amerike. Kao što ni Srbija ne\u0107e promeniti svoje mišljenje ako sud presudi u korist Kosova. Isto tako niko ne\u0107e mo\u0107i da ubedi Kurde da zbog odluke me\u0111unarodnog suda oni ne treba da pokušaju jednog dana da stvore dr\u017eavu. Nacionalizam je ja\u010di od granica. Mnogi se nadaju da \u0107e se ipak neka vrsta pravila uspostaviti, da \u0107e imati priliku da se pozovu na nešto. Ja ovo ipak ne bih nazvao istorijom ve\u0107 jednom fusnotom u istoriji", ocenjuje Relji\u0107.<\/p>\n Prema njegovom mišljenju,politi\u010dki proces izme\u0111u Prištine i Beograda mora druga\u010dije da funkcioniše. Predsednik Boris Tadi\u0107 je, podse\u0107a, ve\u0107 nekoliko puta rekao da je potrebna ve\u0107a fleksibilnost u pregovorima što je, ka\u017ee, priprema javnosti za naredni deo politi\u010dkog procesa koji sledi posle presude u Hagu".<\/p>\n\n\n
\n \n