{"id":47182,"date":"2009-12-07T11:30:09","date_gmt":"2009-12-07T11:30:09","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47182"},"modified":"2009-12-07T11:30:09","modified_gmt":"2009-12-07T11:30:09","slug":"revizija-istorije-kriv-za-antifasizam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/12\/07\/revizija-istorije-kriv-za-antifasizam\/","title":{"rendered":"Revizija istorije: kriv za antifa\u0161izam"},"content":{"rendered":"

Slu\u010daj sovjetskog partizana Vasilija Kononova, koji je dospeo do Suda u Strazburu, mogao bi da poka\u017ee da iza antisovjetske histerije u Isto\u010dnoj Evropi stoji pokušaj rehabilitacije nacizma<\/em> <\/p>\n

Pi\u0161e: Zoran Tomi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Pokušaji revizije istorije iz vremena Drugog svetskog rata po prvi put su završili na Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Stav tog suda prema ovoj temi mogao da uti\u010de da se sa takvom praksom prekine ili, u suprotnom, da otvori ceo lanac revizionisti\u010dke politke, koja je u poslednje dve decenije veoma prisutna u zemljama Isto\u010dne Evrope. <\/p>\n

PO\u010cETAK SLU\u010cAJA KONONOV<\/strong> Re\u010d je o slu\u010daju hapšenja sovjetskog partizana Vasilija Kononova (86), prvog antifašisti\u010dkog borca u svetu koji je pred sudom odgovarao za ubistva pripadnika nacisti\u010dkih snaga. Naime, Kononova, gra\u0111anina Letonije, još 1998. godine tamošnje vlasti su u vreme eskalacije antiruske histerije uhapsile i osudile na šest godina robije, za, kako stoji u presudi, „genocid i zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti". Vrhovni sud Letonije oslobodio je Kononova te neutemeljene i ostraš\u0107ene presude, ali je dr\u017eavno tu\u017eilaštvo ulo\u017eilo \u017ealbu, pa ga je u aprilu 2004. godine Vrhovni sud osudio na godinu i osam meseci zatvora, ovaj put „samo" za ratni zlo\u010din. Na tu presudu se veteran iz Drugog svetskog rata \u017ealio Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, koji je 17. decembra prihvatio \u017ealbu. Tu odluku Kononov je, posle osmogodišnje odiseje, kako je rekao, do\u017eiveo kao svoju potpunu i bezuslovnu pobedu. Za to vreme, su\u0111eno mu je šest puta i u zatvoru je odle\u017eao ukupno oko dve godine.  <\/p>\n

„Nikada nisam posumnjao u to da sam ratovao za pravu stvar", rekao je Kononov. <\/p>\n

Pošto je 24. jula 2008. godine Strazburški sud odlu\u010dio da Letonija Kononovu isplati odštetu od 30 hiljada evra, dr\u017eavni tu\u017eilac iz Rige je po\u010detkom ove godine ulo\u017eio \u017ealbu i sada \u0107e se slu\u010daj u Strazburu razmatrati ponovo, ovog puta u Velikoj palati Evropskog suda za ljudska prava. <\/p>\n

POLITI\u010cKI ZNA\u010cAJ<\/strong> Slu\u010daj Kononova kao prvog antifašisti\u010dkog borca koji je pred sudom odgovarao za svoja dela u Drugom svetskom ratu izazvao je veliku pa\u017enju ne samo u Rusiji, koja je njegovo hapšenje i su\u0111enje do\u017eivela kao eklatantan primer istorijske revizije u re\u017eiji letonskih vlasti. Ali to nije bio kraj i \u010dini se da prava igra oko „Slu\u010daja Kononov" tek po\u010dinje.  <\/p>\n

Naime, u o\u010dekivanju druge odluke Suda u Strazburu na liniji izme\u0111u tog evropskog sudskog centra i letonske prestonioce zapo\u010dele su politi\u010dke igre koje bi mogle da bace senku ma evropsku pravdu. <\/p>\n

Zato su predsedniku tog suda Luciusu Vildhaberu apel uputila trojica istaknutih francuskih pravnika protestuju\u0107i što je ovaj švajcarski sudija dozvolio sebi da se na\u0111e pod pritiskom letonskih vlasti, koje su pokazale više nego \u017eiv polit\u010dki interes da Kononov na kraju bude osu\u0111en. <\/p>\n

PROTEST PRAVNIKA<\/strong> Ugledni francuski profesori prava Rober Šarvin, Mišel Klapi i Moris Bur\u017eol preko lista „Mond" uputili su predsedniku Suda u Strazburu otvoreno pismo u kome ga upozoravaju na va\u017enost „Slu\u010daja Kononov" i nastojanja letonskih vlasti da revidiraju istoriju Drugog svetskog rata. <\/p>\n

Opisuju\u0107i Kononova kao „bivšeg sovjetskog partizana koji je u redovima Crvene armije u\u010destvovao u borbi protiv fašista na letonskoj teritoriji", oni su ukazali da vlast u Rigi svojim stavom prema tom slu\u010daju \u017eeli da nekadašnji SSSR prika\u017ee „istim onakvim okupatorom kao što je bio i Tre\u0107i rajh".  <\/p>\n

Trojica pravnika posebno su se osvrnula na neregularnosti na liniji Strazbur-Riga i skorašnju posetu Vildhabera letonskoj prestonici, u koju je došao na poziv tamošnjih vlasti. U pismu se ka\u017ee da je „apsolutno o\u010digledno" da Vildhaberova poseta zemlji koja direktno u\u010destvuje u prili\u010dno bu\u010dnom procesu, o kome bi on uskoro trebalo da donesete odluku, „izgleda sumnjivom i mo\u017ee vam pri\u010diniti niz problema". <\/p>\n

U otvorenom pismu Šarvina, Klapija i Bur\u017eola stoji da su predsednika Suda u Strazburu primili i predsednik i premijer Letonije, kao i dr\u017eavni tu\u017eilac, o \u010demu je izvestio i lokalni list „Latvijas Avize".  <\/p>\n

„Jesu li umesni ti susreti i pregovori u kontekstu datog procesa, tim pre što ste svojom pa\u017enjom zaobišli drugu stranu i niste se sastali sa Kononovom niti sa njegovim advokatima", stoji u pismu. <\/p>\n

Trojica uglednih pravnika ukakazala su i na letonsku štampu, koja je pisala o poseti Vildhabera „Muzeju okupacije", osnovanom u Rigi 1991. godine, pošto je Letonija istupila iz sastava SSSR. „Zna\u010dajno mesto u izlo\u017ebi muzeja zauzimaju fotografije iz 1941. godine na kojima su zabele\u017eeni kadrovi kako lokalno stanovništvo pozdravlja nema\u010dku vojsku, koja ‘osloba\u0111a’ grad od sovjetskih ‘okupatora'".  <\/p>\n

Francuski pravnici nalaze da je veoma problemati\u010dno to što je predsednik suda u Strazburu posle posete muzeju rekao da je tamo „mnogo saznao" o doga\u0111ajima koji su se desili u Letiniji. Ali ima i gore: on je, govore\u0107i o „Slu\u010daju Kononov", rekao da se „verovatno odluka po datoj \u017ealbi mo\u017ee razlikovati od odluke koja je izre\u010dena ranije".  <\/p>\n

„Vi fakti\u010dki ozakonjujete argumente letonske vlade o datom predmetu", optu\u017euju francuski pravnici Vildhabera. <\/p>\n

Ni to nije bilo sve. U pismu letonskog ministra inostranih poslova Marisa Riekstinsa predsedniku suda u Strazburu 7. maja stoji skandalozan zahtev da se iz sastava sudija Velike palate za „Slu\u010daj Kononov" izuzme slovena\u010dki sudija Boštjan Zupan\u010di\u010d, za koga francuski pravnici tvrde da je „Srbin po nacionalnosti".  <\/p>\n

Oni su taj zahtev nazvali „\u010dudovišnim", i ukazali na to da, iako je Sud odbio zahtev, on je u istom pismu u kome je nazna\u010dio svoje odbijanje saopštio i to da se Zupan\u010di\u010d sam povukao iz sastava sudija.  <\/p>\n

Francuski pravnici zato su zahtevali od Vildhabera da \u0107e se, uprkos pritiscima kojima je izlo\u017een, „potruditi da rasprši sve negativne posledice gore navedenih \u010dinjenica". <\/p>\n

„Mi se tako\u0111e nadamo, gospodine predsedni\u010de, da \u0107ete se potruditi da u\u010dinite sve što je mogu\u0107e kako bi se sa\u010duvala reputacija suda u kome vi predsedavate", stoji u pismu Robera Šarvina, Mišela Klapija i Morisa Bur\u017eola. <\/p>\n

UBICA HITLEROVACA<\/strong> Šta je zapravo krivica Vasilija Makarovi\u010da Kononova, koji se kao 18-godišnjak, 1940. godine, po dolasku Crvene armije u Letoniju, borio kao najbolji diverzant Prve Letonske partizanske brigade. Tvrdi se da je na svom ratnom putu Kononov „uništio više hitlerovskih ešalona sa \u017eivom silom i tehnikom", za šta je bio nagra\u0111en i „Lenjinovim ordenom". <\/p>\n

Pri\u010da zbog kojeg se Kononovu sudilo u Rigi zapo\u010dela je 29. februara 1944. godine, kada je grupa od 12 obaveštajaca, koji su pratili jednogodišnjeg sina komandanta partizanskog odreda \u010cugunova, zastala na kra\u0107i odmor u selu Mali Bati u Latgaliji. Partizani su bili izdani, opkoljeni i pobijeni. Poginuo je i de\u010dak. Partizani su saznali za pogibiju grupe i osvetili su se tri meseca kasnije, 27. maja. Tada je odred sa Kononovim na \u010delu zauzeo Male Bate i za vreme borbi likvidirao grupu lokalnih policajaca. U jednu zapaljenu ku\u0107u uterali su jednu \u017eenu za koju su znali da je li\u010dno ubijala ranjene obaveštajce u februarskoj borbi. <\/p>\n

Posle rata Kononov je radio u miliciji, gde je dogurao do \u010dina pukovnika. Ceo \u017eivot proveo je u Letoniji da bi se u poznim godinama našao u ulozi optu\u017eenog. Sa druge strane, savremene letonske vlasti postale su neka vrsta pionira: ni u jednoj zemlji sveta još nisu sudili nekome zbog borbi protiv Hitlerovih sledbenika.<\/p>\n

Standard<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Slu\u010daj sovjetskog partizana Vasilija Kononova, koji je dospeo do Suda u Strazburu, mogao bi da poka\u017ee da iza antisovjetske histerije u Isto\u010dnoj Evropi stoji pokušaj rehabilitacije nacizma<\/em> <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47182","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47182","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47182"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47182\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47182"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47182"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47182"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}