\u010cim Brisel uspori dinamiku proširenja, Balkanom po\u010dnu da kru\u017ee aveti prošlosti. <\/p>\n
Pi\u0161e: Bo\u0161ko Jak\u0161i\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Posle godina letargije koja je poput gaze prekrivala rane rata, u Bosni je neizbe\u017eno otvoreno pitanje svih pitanja – rekonstrukcija ugovora iz Dejtona, a od odgovora zavisi ne samo budu\u0107nost jednog duboko podeljenog društva, ve\u0107 i stabilnost \u010ditavog regiona.<\/p>\n Mo\u017ee li Bosna da se izbori sa izazovima koji je pritiskaju? Pozicije su ušan\u010dene. Mediji su u funkciji raspirivanja patriotizma. Škole su podeljene. Me\u0111usobno nepoverenje je ogromno.<\/p>\n Boravio sam nedavno u Sarajevu. Na prvi pogled izgleda kao da je narod nau\u010dio da tavori s krizom. Ali, ne treba previše razgrtati po površini ispod koje andri\u0107evski, kao zla kob, puzi strah: ho\u0107e li biti „drugog poluvremena", nastavka krvavog ratnog pira? Da li \u0107e Sarajevo 2014. – kada bude obele\u017eavana 100. godišnjica izbijanja Prvog svetskog rata – biti glavni grad Bosne i Hercegovine?<\/p>\n Bosna je u haosu. Dok šetam ulicom Zelenih beretki, gde je smešten hotel „Evropa", pitam se kako je mogu\u0107e govoriti o multinacionalnosti i multikulturalnosti. Hrvati bi da oja\u010daju svoju poziciju. Srbi insistiraju na pravu na samoopredeljenje. Bošnjaci na to pobesne smatraju\u0107i da bosanski Srbi ne smeju dr\u017eavom da budu nagra\u0111eni za po\u010dinjene zlo\u010dine. Evropa tvrdi da ne\u0107e – Kosovo je izuzetak. Srbi ponavljaju da nije.<\/p>\n \u010cetrnaest godina od kraja rata, u kome su svi ratovali protiv svih, Bolesnik s Miljacke je i dalje na operacionom stolu oko koga se vrzmaju me\u0111unarodni doktori obezbe\u0111uju\u0107i transfuzije i bajpaseve, ali bez strategije le\u010denja.<\/p>\n Ose\u0107a se radijacija Dejtona, na brzinu iskovanog sporazuma o završetku rata kome nedostaju tone balkanske istorije i slo\u017eenih etni\u010dkih mapa. Ideja o podeli na dva entiteta bila je kratkoro\u010dno prakti\u010dna, ali dugoro\u010dno problemati\u010dna: ve\u0107i, muslimansko-hrvatska federacija, trebalo je da bude fokus nacionalnog ujedinjenja kome bi se Republika Srpska pridru\u017eila.<\/p>\n To se nije dogodilo. Sarajevo nije postalo glavni grad svih stanovnika Bosne, kako su dejtonski mirovnjaci mislili. Pretvoreno je u gotovo isklju\u010div muslimanski entitet. Sa ulicom Zelenih beretki šarm raje davno je zagubljen.<\/p>\n Pretpostaviti da ovakva Bosna sama mo\u017ee da izbori prosperitetnu budu\u0107nost opasna je iluzija. Zaista je teško zamisliti da Bosna kao samoodr\u017eiva zemlja sama ide ka EU. Ko onda, i kako, mo\u017ee da pomogne?<\/p>\n Me\u0111unarodna zajednica, kolonijalna sila BiH, ne \u017eeli da prizna da je projekat multieti\u010dnosti do\u017eiveo fijasko, ali je rešena da od Bosne napravi dr\u017eavu koju bi „šok integracijom" ubacila u EU i NATO – panaceje balkanskih omraza. Obe\u0107ava se ubrzanje puta u EU.<\/p>\n Kada govore o ustavnim promenama, na zapadu ne osporavaju klju\u010dne elemente Dejtona, poput nepovredivosti strukture dva entiteta, ali ka\u017eu da Dejton treba doterati kako bi Bosna mogla da ispuni obaveze \u010dlanstva u EU i NATO.<\/p>\n Pokazuje se, me\u0111utim, da je prekompozicija Dejtona, u okviru ustavnih reformi, vraški te\u017eak posao. Promene su mogu\u0107e samo ako dobiju konsenzus svih aktera. A oni, bosanski politi\u010dari, ne mogu da se dogovore ni oko menija za ru\u010dak na sastancima u Butmiru.<\/p>\n Više u nadi a manje s realnim o\u010dekivanjima, bosanskim liderima odre\u0111ivani su rokovi da prevladaju razlike. Poziv na reforme i dalje je blokiran. Bošnjaci tra\u017ee ja\u010danje centralne vlasti, Srbi i Hrvati su protiv.<\/p>\n Iz Banjaluke upozoravaju da ne\u0107e dozvoliti promene koje \u0107e ukinuti dejtonski identitet Republike Srpske. U Federaciji tvrde da RS svesno ignoriše Sarajevo okre\u0107u\u0107i se Beogradu. Milorad Dodik, podse\u0107aju, ne navija za fudbalsku reprezentaciju BiH, ve\u0107 Srbije. Fudbal je nedavno, u Širokom Brijegu, razotkrio kakvi su odnosi Bošnjaka i Hrvata. I tako ukrug.<\/p>\n Amerika i EU su do sada kontrolisale tenziju preko visokog predstavnika u Sarajevu, mo\u0107nog protektora koji mo\u017ee da poništi lokalne odluke. Svesni da je ukidanje protektorata jedini na\u010din da se Bosna pretvori u nezavisnu zemlju, u Briselu razmišljaju da gubernatoru ograni\u010de autoritet.<\/p>\n Amerikanci su protiv. Strahuju od radikalnih poteza, najviše od Dodika koji brani pravo na referendum – što zapad \u010dita kao pripremu za otcepljenje. „Pre samo godinu dana razgovarali smo o kretanju prema integraciji", izjavio je u septembru ameri\u010dki senator Bend\u017eamin Kardin. „Sada razgovaramo o pokušaju spasavanja nacije."<\/p>\n Tu\u017ena je \u010dinjenica da i posle 14 godina od završetka rata Bosni treba tolika podrška i pomo\u0107 spolja. Koliko je situacija zaista loša?<\/p>\n Bosna nesumnjivo ulazi u neizvesnu budu\u0107nost. Bošnjaci tra\u017ee da im zapad pomogne, da interveniše. Opasnost „strategije spasavanja" je u tome što \u0107e Bosna biti još zavisnija, što \u0107e postati protektorat u punom smislu te re\u010di, što \u0107e se \u010dekovi i dalje potpisivati napolju – a ne nezavisna BiH spremna za EU i NATO, kako se na zapadu nadaju. Briselu ne trebaju kolonije.<\/p>\n Unitarna Bosna je fikcija. Dva entiteta su realnost i Evropa bi bolje u\u010dinila da se mane maglovitih obe\u0107anja o „intervencijama" na strani Bošnjaka. Nema mesta strahu: nezavisnost Republike Srpske u ovom trenutku niko ne bi podr\u017eao. \u010cak ni Beograd.<\/p>\n Ote\u017eavaju\u0107u okolnost na putu dogovora predstavljaju sebi\u010dni lokalni politi\u010dari koji su svoj posao pretvorili u unosno zanimanje. Tim unosnije jer \u010dekovi sti\u017eu sa zapada. Nedavno istra\u017eivanje „Galupa" pokazuje da ve\u0107ina stanovnika u BiH \u010dak veruje da njihovi lideri i nisu zainteresovani za uvo\u0111enje zemlje u Evropsku uniju.<\/p>\n Demoralizacija Balkana mo\u017ee da bude veoma opasna. Odlaganje prijema kandidata u EU regrutuje snage prošlosti. \u010cim Brisel uspori dinamiku proširenja, Balkanom po\u010dnu da kru\u017ee aveti prošlosti. Kada Evropa zastane, Balkan proklizava u nacionalizam, vra\u0107a se neraš\u010diš\u0107enim ra\u010dunima prošlosti. Tako i Bosna.<\/p>\n Ratifikacija Lisabonskog ugovora otklonila je poslednje institucionalne prepreke budu\u0107em proširenju Unije. Ukidanje viza gra\u0111anima Srbije, Crne Gore i Makedonije je dobar znak. Kao i povratak na vlast Georgija Papandreua, velikog entuzijaste integracije Balkana u EU.<\/p>\n Sudbina Bosne direktno zadire u bezbednost Balkana i Evrope. Ne biva da se epicentar urušava a da okolina napreduje. Bosni je neophodan nov podsticaj da istraje na putu evroatlantskih integracija.<\/p>\n Sada ili nikada. Pokretanjem pregovora u Butmiru, bez obzira na to što rezultata nema, me\u0111unarodna zajednica je pokazala da je spremna za veliko spremanje Balkana kako bi ovaj kutak Evrope skinula s dnevnog reda, kako bi Balkan prestao ve\u010dito da se trese. Da bi prostor na kome se sre\u0107u istok i zapad i velike svetske religije kona\u010dno uspeo da savlada etni\u010dke, verske i me\u0111unacionalne tenzije.<\/p>\n U suprotnom, sa\u010duva\u0107e se status kvo. Stanje koje Bosni preti „drugim poluvremenom" a \u010ditavom Balkanu nestabilnoš\u0107u koja se neizbe\u017eno prenosi kontinentom. Kao i avgusta 1914.<\/p>\n