{"id":47167,"date":"2009-11-25T21:15:44","date_gmt":"2009-11-25T21:15:44","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47167"},"modified":"2009-11-25T21:15:44","modified_gmt":"2009-11-25T21:15:44","slug":"juzna-amerika-starosedeoci-se-bude","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/11\/25\/juzna-amerika-starosedeoci-se-bude\/","title":{"rendered":"Ju\u017ena Amerika: Starosedeoci se bude"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Beta<\/strong><\/em><\/p>\n

Širom Latinske Amerike, a posebno u dr\u017eavama pod Andima, domoroda\u010dki Indijanci koji još od španskog osvajanja uglavnom \u017eive kao gradjani drugog reda, do\u017eivljavaju politi\u010dko budjenje i bore se novom snagom za svoja prava. <\/p>\n

U Ekvadoru Šuar Indijanci blokiraju puteve u odbranu svojih tradicionalnih lovišta. U \u010cileu pripadnici plemena Mapu\u010de zauzimaju poljoprivredna gazdinstva tra\u017ee\u0107i svoju zemlju, škole i klinike. U Boliviji 36 starosedela\u010dkih naroda steklo je ustavno pravo na samoupravu. <\/p>\n

Umnogome je to rezultat boljeg obrazovanja i komunikacije, posebno od kada internet omogu\u0107ava vodjama starosedela\u010dkih naroda da iz udaljenih sela razmenjuju ideje i strategije preko medjunarodnih granica, ocenjuje agencija Ašošiejted pres (AP). <\/p>\n

Ali, deo tih akcija podstaknut je suštom potrebom koja se javila od kad su dr\u017eave Latinske Amerike krenule u do sada nevidjenu potragu za resursima. U tom pohodu zauzimaju se zemljista koja domoroda\u010dki Indijanci smatraju svojim i \u010dija netaknuta priroda je presudna za njihov opstanak. <\/p>\n

"Indijanski pokret nastao je zbog toga što vlada ne poštuje naše teritorije, naše resurse, naš Amazon", rekao je Romulo Aka\u010du, vodja naroda Šuar. <\/p>\n

Indijanci \u010dine jednu desetinu od pola milijarde stanovnika Latinske Amerike. U nekim delovima Anda i u Gvatemali oni su još brojniji. Generalno su mnogo siromašniji i manje obrazovani od ostale populacije – oko 80 odsto Indijanaca \u017eivi sa manje od dva dolara dnevno – što je prema proceni Svetske banke stopa siromaštva duplo ve\u0107a nego za opštu populaciju – dok oko 40 odsto nema pristup zdravstvu. <\/p>\n

U poslednjih nekoliko godina sve više se "baca oko" na indijansko zemljište. Kako u svetu opada nivo naftnih rezervi i raste potra\u017enja za mineralima i drvnom gradjom, naftne i rudarske kompanije zajedno sa kompanijama za se\u010du drva zauzimaju tradicionalnu indijansku teritoriju. <\/p>\n

Zbog toga se pobune domoroda\u010dkih indijanskih naroda šire du\u017e Anda. Pre mesec dana Šuar Indijanci podigli su blokade od bodljikave \u017eice na mostovima u jugoisto\u010dnoj d\u017eungli Ekvadora iz protesta zbog novog zakona koji dozvoljava otvaranje rudnika na indijanskom zemljištu bez njihove prethodne dozvole, i kojim se voda stavlja pod dr\u017eavnu kontrolu. <\/p>\n

U sukobima sa policijom 30. septembra ubijen je jedan indijanski u\u010ditelj. Nedelju dana posle ubistva, predsednik Rafael Korea primio je oko 100 indijanskih vodja u predsedni\u010dkoj palati i slo\u017eio se da preispita te zakone. <\/p>\n

Korea je ranije nazvao Indijance "infantilnim" zbog insistiranja da se konsultuju oko izdavanja koncesija za eksploataciju rude. Ali nije bilo potrebno da ga podsete da starosedela\u010dki narodi \u010dine tre\u0107inu stanovništva i da su postali neophodan \u010dinilac u zemlji i pomogli da se sruši vlada Ekvadora 2000. godine. <\/p>\n

U Peruu, ju\u017eno od teritorije gde \u017eive Šuar Indijanaci, vlada je na više od 70 odsto Amazona obele\u017eila blokove za naftnu eksploataciju i po\u010dela da prodaje koncesije. U strahu da \u0107e se ovim zagaditi njihova lovišta i reke, Indijanci su po\u010deli povremeno da organizuju blokade puteva i reka. <\/p>\n

Dalje ka jugu \u010dileanska policija štiti 34 poseda i ogradjenih mesta namenjenih za se\u010du šume kojima prete napadi od Mapu\u010de Indijanaca. Mapu\u010de Indijanci, koji su bili vode\u0107a populacija u \u010cileu pre španskih osvajanja, sada \u010dine manje od 10 odsto stanovništva i dr\u017ee pet odsto zemlje, i to manje plodne. Sada su poja\u010dali akcije tra\u017ee\u0107i pravo na više zemlje i ve\u0107i pristup obrazovanju i zdravstvu. <\/p>\n

Novonastala mo\u0107 starosedelaca najo\u010diglednija je u Boliviji, zemlji koja je decembra 2005. izabrala prvog predsednika iz redova domorodaca Evo Moralesa. Morales je raspustio Ministarstvo za domoroda\u010dka pitanja i starosedeoce ocenivši da je takvo ministarstvo rasisti\u010dko u zemlji gde su tri petine stanovništva starosedeoci. <\/p>\n

U februaru je izglasan ustav koji ka\u017ee da je Bolivija "višenacionalna" dr\u017eava i daje suvereni status starosedeocima. Stari modeli domoroda\u010dke vlade, \u010dak i tradicionalni metodi le\u010denja, sada su pravno izjedna\u010deni sa savremenim zakonima i naukom. <\/p>\n

Morales je osnovao tri univerziteta za domoroce, odredio kvote za Indijance u vojsci i osnovao specijalnu školu za budu\u0107e diplomate domoroda\u010dkog porekla. On je takodje pokrenuo kampanju u kojoj se tra\u017ei da svi javni slu\u017ebenici moraju da govore bar jedan domoroda\u010dki jezik. <\/p>\n

Pravna osnova za napore za emancipaciju Indijanaca u Latinskoj Americi ste\u010dena je u septembru 2007. deklaracijom UN koja domoroda\u010dkim narodima daje pravo da imaju svoje institucije i zemlju. <\/p>\n

Prihvatile su je gotovo sve latinoameri\u010dke dr\u017eave, ali su i pored tih pravnih odredbi, Indijanci i dalje gradjani drugog reda, a nejednakost se prenosi s generacije na generaciju. <\/p>\n

U Brazilu je samo jednom u nacionalni kongres izabran domorodac, u Gvatemali gde je skoro pola stanovnistva poreklom Maja, ni jedan Indijanac nikad nije imao dr\u017eavnu funkciju. <\/p>\n

U Gvatemali je, prema podacima UN, tri \u010detvrtine domoroda\u010dkog stanovništva nepismeno. U Meksiku, gde je stopa nepismenosti šest odsto, medju Indijancima iznosi oko 22 odsto. \u010cak u Boliviji samo 55 odsto domoroda\u010dke dece završi osnovnu školu u poredjenju sa 81 odsto medju drugom decom. <\/p>\n

A da ne\u0107e biti lako uspostaviti ravnote\u017eu ukazuju i podaci UN da u isto\u010dnoj Boliviji, gde je predsednik Morales obe\u0107ao domoroda\u010dkom narodu autonomiju, hiljade Guarani Indijanaca rade prakti\u010dno kao robovi na velikim gazdinstvima. Elita iz tog dela zemlje, Moralesovi naj\u017eeš\u0107i protivnici, ne\u0107e im dati autonomiju bez borbe. <\/p>\n

Beta<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Beta Širom Latinske Amerike, a posebno u dr\u017eavama pod Andima, domoroda\u010dki Indijanci koji još od španskog osvajanja uglavnom \u017eive kao gradjani drugog reda, do\u017eivljavaju politi\u010dko budjenje i bore se novom snagom za svoja prava. U Ekvadoru Šuar Indijanci blokiraju puteve u odbranu svojih tradicionalnih lovišta. U \u010cileu pripadnici plemena Mapu\u010de zauzimaju poljoprivredna gazdinstva tra\u017ee\u0107i […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47167","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47167","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47167"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47167\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47167"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47167"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47167"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}