{"id":47164,"date":"2009-11-24T09:59:34","date_gmt":"2009-11-24T09:59:34","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47164"},"modified":"2009-11-24T09:59:34","modified_gmt":"2009-11-24T09:59:34","slug":"deklarativna-religioznost-i-autenticna-duhovnost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/11\/24\/deklarativna-religioznost-i-autenticna-duhovnost\/","title":{"rendered":"Deklarativna religioznost i autenti\u010dna duhovnost"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Nikola Kne\u017eevi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Gotovo svakodnevno mo\u017eemo biti svedoci raznih društvenih pojava u kojima dolazi do izra\u017eaja odre\u0111ena forma ekstremnog ispoljavanja i propagiranja vrednosti verske i nacionalne sadr\u017eine. Osobe koje na ovakav na\u010din ispoljavaju svoja verska opredeljenja neretko su pripadnici raznih ekstremnih – ultradesni\u010darskih organizacija koje pod okriljem borbe za o\u010duvanje „tradicionalnih vrednosti" \u017eele da nametnu ve\u0107ini svoja krajnje fundamentalisti\u010dka – pogrešna shvatanja pojmova kao što su vera, nacija, identitet. <\/p>\n

Ovakva vrsta konsekventnog ponašanja paradigmati\u010dna je za osobe koje ovakvim pitanjima pristupaju veoma površno, bez dublje religiozne svesti i iskustva i kojima je religiozni identitet neretko nominalnog karaktera. Drugim re\u010dima, osobe koje na ovakav na\u010din ispoljavaju svoja verska ube\u0111enja naj\u010deš\u0107e su neupu\u0107ena u osnovne postulate vere koje tako zilotski i ekstremno zagovaraju. Na\u017ealost, posmatraju\u0107i društveni kontekst u Srbiji u celini situacija nije ništa bolja. Veliki broj pripadnika srpskog naroda poseduje isklju\u010divo nominalni karakter religioznosti, bez dubljeg iskustva i uopšte \u017eelje da ovo iskustvo prodube. <\/p>\n

Koliko su Srbi zaista religiozni a koliko je karakter njihove religioznosti samo deklarativan pokazala su odre\u0111ena empirijska istra\u017eivanja. <\/p>\n

Ako sagledavamo istorijski i društveni kontekst u celini, Srbija je tradicionalno hriš\u0107anska zemlja sa dugom verskom tradicijom ukorenjenom u isto\u010dnom modelu hriš\u0107anstva – pravoslavlju. Ipak, u bliskoj prošlosti, tokom vladavine komunisti\u010dkog re\u017eima došlo je do homogenizacije društva i stvaranja novog kolektivnog identiteta ujedinjenog u ideji antropocentri\u010dne ideologije i obo\u017eavanja kulta li\u010dnosti kojeg su predstavljali ideološki promoteri i agitatori re\u017eima. Na taj na\u010din, identitet pojedinca izgubio se kolektivnoj ideji koja je od svojih sledbenika stvorila usamljene monahe, bez li\u010dnosti, bez integriteta. Dogodilo se obezli\u010denje društva, kolektivna apostazija. „Sistematskim i sistemskim poništavanjem pravoslavnih sadr\u017eaja iz celine društvenog \u017eivota razarana je najdublja priroda, sama sr\u017e srpskog nacionalnog bi\u0107a – njegovog civilizacijsko-kulturnog nasle\u0111a, crkveno-verske pripadnosti, povesno gra\u0111enih i potvr\u0111ivanih vrednosti." <\/p>\n

Ovo je nakon urušavanja socijalizma uslovilo prelaskom nacionalne svesti iz freneti\u010dnog ateizma u ostraš\u0107eni nacionalizam u kojem je obnova verskog identiteta bila sporedna pojava, u kome su pomešani ose\u0107aji verskog i nacionalnog ali bez dubljeg duhovnog iskustva i promene svesti. Sociolozi na osnovu rezultata odre\u0111enih empirijskih istra\u017eivanja sprovedenih u prethodnim godinama smatraju da je „proces desekularizacije i revitalizacije religije je po\u010deo ali više u sferi religiozne svesti nego u konsekventom religijskom ponašanju". Ipak, neosporno je da po\u010detkom devedesetih godina prošlog veka konvencionalna religioznost i vezanost ljudi za religiju i crkvu opet do\u017eivljavaju bitne promene, ja\u010daju\u0107i i pove\u0107avaju\u0107i svoju društvenu relevantnost. „U tim uslovima se po\u010detkom procesa revitalizacije nije revitalizovala religija per se, nego religija i religioznost kao politi\u010dke i nacionalisti\u010dke pojave." <\/p>\n

Dakle, ovde se više radilo o konfesionalno identifikovanim nego zaista religioznim ljudima, kojima bi versko opredeljenje trebalo da predstavlja klju\u010dni segment njihovog identiteta. „Od deklarativnih nevernika došlo se do deklarativnih vernika." Prema popisu stanovništva iz 2002. godine, u Srbiji \u017eivi 83% stanovnika srpske nacionalnosti. Što se ti\u010de verske pripadnosti, skoro 85% stanovništva izjašnjava se da su pravoslavne vere. Me\u0111utim izvestan broj vernika izjašnjava se deklarativno, bez prisustva stvarnog religioznog iskustva i \u017eivota. To pokazuje i istra\u017eivanje da unutar pravoslavne veroispovesti 22% ispitanika ima kriti\u010dki odnos prema svojoj crkvi kao i to da vernici ne prihvataju sve što njihova vera u\u010di. Drugi po brojnosti su obredni vernici, koji svoju religioznost više iskazuju obredom, više u ponašanju nego u teoriji. Naravno, tu su i vernici skloni dogmatskom mišljenju i prihvatanju svega onog što vera propisuje, što ne isklju\u010duje deklarativni karakter ovog stava. <\/p>\n

Neretko mo\u017eemo do\u0107i u susret i sa osobama koje se deklarišu kao pravoslavni dok sa druge strane praktikuju i konzumiraju razne sadr\u017eaje koji pripadaju folklornoj formi religioznih obi\u010daja ili pribegavaju raznim ezoteri\u010dnim i astrološkim praksama i ritualima. \u010citava navala raznih proroka – proro\u010dica, vidovnjaka, astrologa koji se mogu videti na lokalnim televizijama samo potvr\u0111uje \u010dinjenicu da u Srbiji i regionu postoji ogroman broj ljudi koji odgovore na fundamentalna \u017eivotna pitanja i probleme tra\u017ee kod ovakvih ljudi. U tom kontekstu mo\u017ee se do\u0107i do zaklju\u010dka da oblik sinkreti\u010dke religiozne svesti kod našeg naroda i te kako raširen. Ovo je naro\u010dito rasprostranjeno u predelu vlaškog okruga i ju\u017ene srbije. <\/p>\n

Uobi\u010dajena religiozna praksa pripadnika srpskog naroda koji se deklariše kao pravoslavni vernik podrazumeva posetu pravoslavnom hranu u doba bo\u017ei\u0107a i uskrsa i proslavu porodi\u010dne slave. Koliko prose\u010dan vernik poznaje odgovaranja na liturgiji, odnosno svesno u\u010destvuje u njoj i shodno pravilima sebe priprema za svetu tajnu pri\u010deš\u0107a i koliko je uopšte upu\u0107en u osnovne postulate hriš\u0107anske vere to je sasvim drugo pitanje ali koje je u dobroj meri uslovljeno nivoom religiozne svesti koje vernik poseduje. U ovom kontekstu va\u017eno je napomenuti i ulogu crkve da motiviše i afirmiše i promoviše osnovne hriš\u0107anske vrednosti u društvu i samim tim broj deklarativnih vernika svede na što manji broj. <\/p>\n

Povratak tradicionalnim – hriš\u0107anskim vrednostima, prihvatanje eti\u010dkih i moralnih normi i jevan\u0111eoskog nauka kao i praktikovanje ovih vrednosti u svakodnevnom \u017eivotu predstavlja osnovu i polazište verskog aspekta kolektivnog preumljenja. Ono ne treba da bude deklarativnog karaktera, jednostavna identifikacija sa verskim opredeljenjem ili puko ispovedanje dogmata, ve\u0107 voljno i istinsko preobra\u017eavanje ljudske duše i formiranje novog karaktera – prelazak u istinsku egzistenciju i ontološku zajednicu sa Bogom – Hristom. Ova promena mora biti potpuna, unutrašnja na kognitivnom i afektivnom nivou. <\/p>\n

Ljudsko bi\u0107e postaje li\u010dnost tek onda kada iza\u0111e iz individualisti\u010dkog na\u010dina postojanja , kada po\u010dne da \u017eivi \u017eivot ljubavi i po\u017ertvovanja prema bli\u017enjem, a da bli\u017enji predstavlja svakog \u010doveka u potrebi. Tako, obo\u017eenje, preko bi\u0107a koje biva obo\u017eeno, deluje i na svet koji ga okru\u017euje šire\u0107i blagodat i oslikavaju\u0107i Hrista, nose\u0107i sa sobom neugasivi plamen spasonosne vere. Obo\u017eenje nema samo soteriološki karakter, ve\u0107 i psihofizi\u010dki jer definiše osobu u celosti, ono preobra\u017eava kompletnu li\u010dnost i menja duhovni i materijalni vid \u010doveka. <\/p>\n

Dinami\u010dka promena kolektivne svesti jedne grupe, zajednice, naroda i društva po\u010dinje u preobra\u017eaju li\u010dnosti pojedinca. U tom procesu duhovne katarze i preporoda on u potpunosti ostvaruje svoj identitet i postaje li\u010dnost u njegovom izvornom smislu, postaje prvolik i prevazilazi sopstvenu prirodu. Budu\u0107i da se njegova sloboda tada uzdi\u017ee ka Bogu kroz ljubav, u \u010doveku više nema ambivalentosti, njegova sloboda dejstvuje prirodno, i na taj na\u010din, on postaje bog po blagodati budu\u0107i da odbacuje nesavršenost svoje pale prirode na šta ukazuje njegova borba za sabranost uma. <\/p>\n

U takvoj formi religiozne svesti nema više mesta za ekstremnim i fundamentalisti\u010dkim izra\u017eajima. Duboka religiozno iskustvo utemeljeno u hriš\u0107anskoj veri isklju\u010duje svaki vid nasilja i nasilnog ponašanja kao i svaki pokušaj da se takvo iskustvo nametne drugome, jer ono prevashodno proizilazi iz slobode izbora pojedinca da sebe usmerava prema Bogu i samim tim da raste u ljubavi, trpljenju i ljubavi prema svome bli\u017enjem, jer to je i osnovna zapovest hriš\u0107anske vere.  <\/p>\n

Borba<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Nikola Kne\u017eevi\u0107 Gotovo svakodnevno mo\u017eemo biti svedoci raznih društvenih pojava u kojima dolazi do izra\u017eaja odre\u0111ena forma ekstremnog ispoljavanja i propagiranja vrednosti verske i nacionalne sadr\u017eine. Osobe koje na ovakav na\u010din ispoljavaju svoja verska opredeljenja neretko su pripadnici raznih ekstremnih – ultradesni\u010darskih organizacija koje pod okriljem borbe za o\u010duvanje „tradicionalnih vrednosti" \u017eele da nametnu […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47164","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47164","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47164"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47164\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47164"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47164"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47164"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}