{"id":47162,"date":"2009-11-22T16:49:36","date_gmt":"2009-11-22T16:49:36","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47162"},"modified":"2009-11-22T16:49:36","modified_gmt":"2009-11-22T16:49:36","slug":"fanaticna-potrosnja-i-nezdravo-drustvo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/11\/22\/fanaticna-potrosnja-i-nezdravo-drustvo\/","title":{"rendered":"Fanati\u010dna potro\u0161nja i nezdravo dru\u0161tvo"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Brus Levin*<\/strong><\/em><\/p>\n

U ogromnoj IKEA robnoj ku\u0107i, u Saudijskoj Arabiji, 2004. godine, prilikom stampeda kupaca, koji su se borili za ograni\u010den broj vau\u010dera u vrednosti od 150 dolara, poginula su tri \u010doveka. Nešto sli\u010dno dogodilo se u novembru 2008. godine, u njujorškom tr\u017enom centru Wall Mart, kada je radnik na smrt prega\u017een od strane kupaca koji su bili usredsre\u0111eni na kupovinu ograni\u010denog broja plazma televizora pre\u010dnika 50 in\u010da.<\/p>\n

Dinijataji Damor, privremeno zapošljen na odr\u017eavanju, ubijen je na "Crni Petak". Pred zoru, oko 2.000 kupaca nestrpljivo je \u010dekalo izvan Wall Marta, uzvikuju\u0107i da im se otvore vrata. Prema tvr\u0111enju Damorovog druga, radnika D\u017eimi Overbija: "Dve stotine ljudi oborilo ga je na zemlju. Izvalili su vrata iz šarki. Bio je prega\u017een i ubijen ispred mene". Po izjavama svedoka, Damor, trideset i \u010detiri godine star, pokušavao je da do\u0111e do vazduha, ali su kupci u talasima nastavili da gaze preko njega. Kada im je, posle Damorove smrti, policija naredila da napuste objekat, mnogi su odbili uz povike: "Ja \u010dekam u redu od ju\u010de ujutro".<\/p>\n

Mediji koji su izveštavali o Damorovoj smrti, fokusirali su se na rulju ludih kupaca, i nešto manje na neodgovornost uprave Wall Marta, na slabo obezbe\u0111enje i prostor. Me\u0111utim, u korporativnim medijima izostala je analiza potroša\u010dke kulture i nezdravog društva u kojem trgovci, oglašiva\u010di, i mediji promovišu obo\u017eavanje jeftine robe.<\/p>\n

Zajedno sa novinarima, moje kolege, stru\u010dnjaci za mentalno zdravlje, tako\u0111e su zataškale drustveno ludilo. Jedan od izuzetaka je demokratski socijalista, psihoanaliti\u010dar Erih From (1900-1980). From je u Zdravom društvu napisao: "Još uvek mnogi psihijatri i psiholozi odbijaju da razmotre ideju da društvu u celini nedostaje razboritost. Oni smatraju da se problem mentalnog zdravlja u nekom društvu ogleda u broju ‘neprilago\u0111enih’ pojedinaca, a ne u mogu\u0107oj neprilago\u0111enosti same kulture".<\/p>\n

Dok ljudi mogu da se odupru propagandi jeftine robe i mogu da ne obo\u017eavaju Wall Mart, Ikea-u, i druge ogromne katedrale – i ostanu izvan puta masi fanati\u010dnih potroša\u010da – teško \u0107e sebe zaštititi od sporog umiranja koje uzrokuje potroša\u010dka kultura. Ljudska bi\u0107a su svakog dana, na mnogobrojne na\u010dine, psihološki, socijalno i spiritualno, napadnuti kulturom koja:<\/p>\n

– pove\u0107ava materijalna o\u010dekivanja<\/p>\n

– obezvre\u0111uje ljudsku povezanost<\/p>\n

– promoviše sebi\u010dnost<\/p>\n

– uništava sposobnost oslanjanja na sopstvene snage<\/p>\n

– otu\u0111uje ljude od normalne ljudske, emocionalne reakcije<\/p>\n

– prodaje la\u017enu nadu koja stvara dodatnu patnju<\/p>\n

Porast materijalnih o\u010dekivanja. Neispunjenje ovakvih o\u010dekivanja pove\u0107ava patnju, koja izaziva emocionalne teško\u0107e i destruktivna ponašanja. U sada ve\u0107 klasi\u010dnim istra\u017eivanjima promena u mentalnom zdravlju meksi\u010dkih imigranata u SAD, ra\u0111enim 1998. godine, analiti\u010dar Vilijam Vega pronašao je da prilago\u0111avanje ameri\u010dkom društvu tri puta br\u017ee izaziva depresivna stanja. Vega je tako\u0111e otkrio porast zloupotrebe lekova i drugih štetnih ponašanja. Mnogi od ovih imigranata sami su ustanovili da pate zbog neispunjenih materijalnih iš\u010dekivanja, a svedo\u010de i o patnji nastaloj zbog smanjenja socijalne potpore.<\/p>\n

Obezvre\u0111ivanje ljudske povezanosti. Ameri\u010dki sociološki pregled je 2006. godine objavio podatak da je procenat Amerikanaca bez jednog jedinog prijatelja u kojeg mogu da se uzdaju, u zadnjih dvadeset godina, porastao sa 10% na gotovo 25%. Socijalna izolacija je u velikoj meri povezana sa depresijom i drugim emocionalnim problemima. Ali porast usamljenosti je dobra prilika za potroša\u010dku ekonomiju koja se bogati na pove\u0107anju broja potroša\u010da – što je ve\u0107a usamljenost, više se prodaju televizori, DVD ure\u0111aji, psihijatrijski lekovi, itd.<\/p>\n

Promovisanje sebi\u010dnosti. Zaokupljenost sobom, koju zahteva potroša\u010dka kultura, jedan je od glavnih razloga za vrtoglavi porast depresije i drugih emocionalnih teško\u0107a u SAD. Buda je, još pre 2.500 godina, prepoznao odnos izme\u0111u sebi\u010dne \u017eudnje i emocionalnih poteško\u0107a, a mnogi prou\u010davaoci ljudskih bi\u0107a, od Spinoze do Eriha Froma dolazili su do sli\u010dnih zaklju\u010daka.<\/p>\n

Uništavanje sposobnosti oslanjanja na sopstvene snage. Gubitak li\u010dne nezavisnosti mo\u017ee prouzrokovati bolni nemir i anksioznost koji raspiruju depresiju i druge psihi\u010dke probleme. U modernom društvu sve ve\u0107i broj ljudi, kako \u017eena tako i muškaraca, ne mogu pripremiti ni obi\u010dan ru\u010dak. Oni nikad ne\u0107e spoznati anti-anksiozne efekte koje stvara sposobnost pripremanja sopstvene hrane, gajenja sopstvenog povr\u0107a, lova, ribolova, ili sakupljanja hrane radi opstanka. U potroša\u010dkoj kulturi upravo su obesmišljeni li\u010dna nezavisnost i oslanjanje na sopstvene snage. Do odre\u0111ene mere ljudi su svesni da bi mogli ostati bez dohotka, a da nemaju sposobnost pre\u017eivljavanja.<\/p>\n

Otu\u0111enje. Sveštenici potroša\u010dke kulture – oglašiva\u010di i trgovci – znaju da \u0107e fanati\u010dni potroša\u010di više kupovati ako su otu\u0111eni od nekih normalnih reakcija na dosadu, frustraciju, brigu i anksioznost. Ako nas ovi "sveštenici" mogu uveriti da je dato emocionalno stanje sramno ili dokaz bolesti, onda je verovatnije da \u0107emo po\u010deti da kupujemo ne samo psihijatrijske lekove, nego i sve vrste proizvoda da bi se ose\u0107ali bolje. Kad postanemo uplašeni i otu\u0111eni od prirodne ljudske reakcije, ovaj "bol nad bolovima" poja\u010da\u0107e depresiju i druga samodestruktivna ponašanja.<\/p>\n

La\u017ena nadanja. La\u017ena nada fanati\u010dnog konzumerizma je da \u0107emo jednog dana otkriti proizvod kojim \u0107emo menjati svoja raspolo\u017eenja bez ikakvih štetnih posledica. Moderna psihijatrija je deo potroša\u010dke kulture. Njen "Sveti Gral" je potraga za antidepresivima koji mogu da odagnaju bolno o\u010dajanje, a da ne unište \u017eivot. Frojd je, krajem 19. veka, smatrao da je rešenje u kokainu. Krajem 20. veka, psihijatri su smatrali da \u0107e problem rešiti amfetaminima, a kasnije tricikli\u010dnim antidepresivima kao što su Tofranil i Elavil. Na kraju 20. veka, bili su to lekovi kao što su Prozak, Paksil i Zoloft, kod kojih je na kraju otkriveno da dovode do zavisnosti i bolnog povratka bolesti, i da nisu ništa korisniji od placeboa. Koji god antidepresivni lek bio u pitanju, predstavljen je kao spas od depresije koji ne uništava \u017eivot. Vremenom je otkriveno da se poigravanjem sa neurotransmiterima, na primer elektrošokovima i psiho-hirurgijom, nanose \u017eivotne posledice.<\/p>\n

Fanatici odbacuju i razlog i iskustvo. Oni su privr\u017eeni svojoj dogmi, a kada ona do\u017eivi neuspeh, ne napuštaju je, ve\u0107 poja\u010davaju svoju veru i sve ja\u010de je se dr\u017ee.<\/p>\n

Erih From je, pre 54 godina, zaklju\u010dio: "\u010covek je danas suo\u010den sa najosnovnijim izborom; ne izme\u0111u kapitalizma i komunizma, ve\u0107 izme\u0111u robotizma (bilo da se radi o kapitalisti\u010dkoj ili komunisti\u010dkoj verziji) i humanisti\u010dkog socijalizma zajednice. Ve\u0107ina \u010dinjenica ukazuje da je današnji \u010dovek izabrao robotizam, a to je, dugoro\u010dno gledano, izbor ludila i destrukcije. Ali sve ove \u010dinjenice nisu dovoljno sna\u017ene da bi uništile veru u ljudski razum, dobru volju i razboritost. Dokle god mo\u017eemo misliti o drugim alternativama, nismo izgubljeni".<\/p>\n

Osloba\u0111anje od fanati\u010dnog konzumerizma i potrošnje zna\u010di razmišljanje o alternativama i aktivni izazov: izbor da se iskuse razli\u010dite \u017eivotne dimenzije koje su dogmom odba\u010dene.<\/p>\n

*Brus Levin je klini\u010dki psiholog i autor knjige: Pre\u017eivljavanje ameri\u010dke epidemije depresije: kako prona\u0107i moral, energiju i zajednicu u poludelom svetu (2007).<\/em><\/p>\n

Pokret za slobodu<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Brus Levin* U ogromnoj IKEA robnoj ku\u0107i, u Saudijskoj Arabiji, 2004. godine, prilikom stampeda kupaca, koji su se borili za ograni\u010den broj vau\u010dera u vrednosti od 150 dolara, poginula su tri \u010doveka. Nešto sli\u010dno dogodilo se u novembru 2008. godine, u njujorškom tr\u017enom centru Wall Mart, kada je radnik na smrt prega\u017een od strane […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47162","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47162","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47162"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47162\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47162"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47162"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47162"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}