EU – hriš\u0107anski klub ili zajednica gra\u0111ana <\/p>\n
Pi\u0161e: Dragan Biseni\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Evropa je sve više sekularna, ali se time ne manje otvara pitanje da li \u0107e ona biti „hriš\u0107anski klub", pošto je posle prijema Rumunije i Bugarske u Evropsku uniju, otvoren put za širenje „spiritualnih granica" Unije. Debata o duhovnim korenima i osnovama Evropske unije još nije okon\u010dana. Tek što se mislio da je prevazi\u0111ena kontroverza prilikom stvaranje teksta „evropskog ustava" 2003. godine, prijem novih \u010dlanica u EU kao i izjašnjavanje o eventualnom \u010dlanstvu Turske u Evropskoj uniji, vratilo je nedoumice skoro na po\u010detak. <\/p>\n Grupacija Evropskih demohriš\u0107anskih partija svake godine odr\u017eava skup najviših predstavnika religijskih zajednica Evrope i evropskih parlamentaraca kako bi odr\u017eala dijalog politi\u010dkih predstavnika, crkava i religijskih institucija. Pre dve godine u Bratislavi je organizovana rasprava koja je u celini bila posve\u0107ena realizaciji agende Solunskog procesa koja je usvojena u vreme gr\u010dkog predsedavanja EU u 2003. Prisustvovao je i premijer Hrvatske Ivo Sanader, a u\u010desnici su bili podeljeni u tematske grupe. Prva je razmatrala izveštaj o napretku u odnosima Hrvatske i Srbije, a druga ispunjenje ciljeva Solunskog procesa i uklju\u010divanje naroda zapadnog Balkana u „evropski mozaik". <\/p>\n Identitet evropskih vrednosti<\/strong><\/p>\n Ove nedelje, ovaj skup je odr\u017ean na ostrvu San Servolo pored Venecije, uz u\u010deš\u0107e predstavnika katoli\u010dke i pravoslavne crkve kao i protestantske i jevrejske zajednice. Tema skupa bila je „Identitet evropskih vrednosti". Na njemu je ponovo pokrenuto pitanje „hriš\u0107anskog karaktera" Evrope, ali i brojnih zahteva za osavremenjavanjem i promenom odnosa unutar pojedinih crkava. Tako je poslanica iz Luksemburga Astrid Lilind postavila pitanje diskriminacije \u017eena unutar katoli\u010dke crkve kao i pitanje celibata, pošto takvi anahornizmi, po njenom mišljenju, onemogu\u0107avaju širi uticaj crkava u evropskim integracijama. <\/p>\n Teolozi i teoreti\u010dari društvenih procesa razlikuju se u oceni duhovnog karaktera Evropske unije. Me\u0111u njima se nalaze kako oni koji smatraju da se EU sve više pretvara u zajednicu gra\u0111ana, pa do onih da kolektivni identiteti kao što su religija i nacija ne mogu da budu ostavljeni po strani. Edvard Norman smatra da se Evropska unija duhovno mo\u017ee opisati kao „postkatoli\u010dka" i „postprotestantska". Ve\u0107ina stanovništva, naime, ve\u0107 je u starim zemljama \u010dlanicama, njih 15 sasvim labavo povezana sa svojim religioznim zajednicama. Broj\u010dano, to je ipak još uvek sna\u017ena katoli\u010dka zajednica. U Italiji ima 98 odsto katolika, Malti 99 odsto, Poljskoj 95, Irskoj 92 odsto, Luksemburgu 90 odsto, Francuskoj 90 odsto, Španiji i Portugalu 94 odsto, Litvaniji 80, Sloveniji 71, Belgiji i Austriji po 75 odsto, Ma\u0111arskoj 68 odsto, \u010ceškoj 40 odsto, Slova\u010dkoj 60 odsto, Nema\u010dkoj 34 odsto i Holandiji 31 odsto. Od 450 miliona Evropljana, skoro dve tre\u0107ine su katolici, odnosno njih 280 miliona. <\/p>\n Protestanata ima u Engleskoj 70 odsto, Švedskoj 87 odsto, Danskoj 91 odsto, Finskoj 89 odsto. Radikalnija luteranska Norveška sa 86 odsto protestanata odbila je pristupanje EU, a to je bio slu\u010daj sve do nedavno i sa Islandom na kojem \u017eivi 93 odsto protestanata. Sve skupa, protestanata u Evropskoj uniji ima oko 110 miliona, odnosno jedan \u010detvrtina. <\/p>\n Dok ovu sadašnju Evropu zove „postkatoli\u010dka" i „postprotestantska", Norman je naziva i „pretpravoslavnom" zbog toga što je iz njenog postojanja isklju\u010dena ve\u0107ina pravoslavnih hriš\u0107ana kojih sve skupa ima oko 250 miliona, a koji uklju\u010duju Ruse, Beloruse, Ukrajince, Moldavce, Srbe, Crnogorce i Makedonce. Zajedno sa Gr\u010dkom, Kiprom, Bugarskom i Rumunijom, broj nominalno pravoslavnih vernika je oko 40 miliona u sadašnjoj Evropskoj uniji. <\/p>\n Duhovno siromaštvo<\/strong><\/p>\n Patrijarh rumunske pravoslavne crkve Danilo u svojoj poruci naveo je da je sadašnja kriza duplirana rastu\u0107im duhovnim siromaštvom, navode\u0107i da je zadatak verskih lidera da naglase da Evropa nije samo ekonomski prostor sa zakonima i zajedni\u010dkim institucijama, nego iznad svega, da ona predstavlja „kulturnu i duhovnu realnost". Rumunski crkveni poglavar tra\u017ei da „hriš\u0107anske crkve kao i druge religije posebno doprinesu zaštiti osnovnih ljudskih prava i sloboda kao i ljudskog dostojanstva i pomognu afirmaciju odgovornosti i solidarnosti, ne samo na osnovama humanizma, nego zato što je svako ljudsko bi\u0107e kreirano prema ve\u010dnoj slici boga i njegovih vrednosti". <\/p>\n Polemika Delor – Havel<\/strong><\/p>\n Patrijatrh moskovski i cele Rusije Kiril u svojoj poruci vratio se pitanjima koja traju decenijama unutar Evropske unije. On je ocenio da „budu\u0107a egzistencija i plodan razvoj evropskog projekta zavise od jasnog odgovora na pitanje evropskog identiteta". Poglavar ruske pravoslavne crkve ne ostavlja mesta sumnji da je to hriš\u0107anstvo. „Hriš\u0107anstvo je formiralo osnovu evropskih vrednosti i ideja. Van hriš\u0107anske tradicije nemogu\u0107e je sti\u0107i do spoznaje o unutrašnjim pokreta\u010dkim mehanizmima društvenog i kulturnog razvoja ovog regiona kod naroda koji ga naseljavaju. Nijedan naredni stepen u gra\u0111enju naše zajedni\u010dke ku\u0107e ne mo\u017ee da bude dostignut bez oslonca na hriš\u0107anske vrednosti", poru\u010dio je Kiril. <\/p>\n Budu\u0107i da se narodi pravoslavne veroispovesti nalaze u ve\u0107oj ili manjoj meri pred vratima Evropske unije, stavovi ruskog patrijarha osna\u017eili su mišljenja koja se zala\u017eu za zvni\u010dno obele\u017eavanje hriš\u0107anskih korena Evropske unije. Pre pet godina vo\u0111ena je poznata polemika izme\u0111u nekadašnjeg predsednik Evropske komisije \u017daka Delora i \u010deškog predsednika Vaclava Havela o ovom pitanju. Pod sna\u017enim francuskim uticajem izba\u010den je predlog da se u preambuli „evropskog ustava" nevede hriš\u0107ansko nasle\u0111e Evrope. „Ja ne ka\u017eem da li \u0107e budu\u0107a Evropa biti hriš\u0107anska ili ne\u0107e, ja sam samo protiv da se zajedni\u010dka hriš\u0107anska sudbina potpuno pre\u0107uti u Povelji, iako je to istorijska \u010dinjenica", rekao je Delor, zameraju\u0107i da Evropska unija premalo istupa kao zajednica, i to upravo zbog nedostatka \u010dinilaca koji „organski povezuju Evropu". <\/p>\n Uloga verskih lidera<\/strong><\/p>\n Na skupu u Veneciji je zabele\u017eeno i to da je preminuo srpski patrijarh Pavle. Jeromonah Filip je istakao da je srpski patrijarh bio veoma cenjena i poštovana li\u010dnost u pravoslavnom svetu, istinski duhovni vo\u0111a koji je duboko posve\u0107en dobru svih ljudi. On objašnjava da ruski patrijarh Kiril nije li\u010dno prisustvovao sahrani srpskog patrijarha jer se razboleo i sve svoje aktivnosti sveo je na minimum. <\/p>\n Predsednik rabinskog saveta londonske Ujedinjene sinagoge rabin Jicak Šole ka\u017ee da su lideri ono što \u010dine. „To je ono što razlikuje vo\u0111u od menad\u017eera. Vo\u0111e zapo\u010dinju stvari, menad\u017eeri odr\u017eavaju stvari da funkcionišu. Vo\u0111e su u stanju da prepoznaju problem pre nego što on postane neodlo\u017ean. Ako pogledamo oko nas, mo\u017eemo da vidimo da je svet u vanrednom stanju budu\u0107i da se mnoga društva bore da opstanu, a to pokazuje da su verski lideri u prilici da daju pe\u010dat kretanjima u svetu", ka\u017ee rabin Šore. <\/p>\n Potpredsednik grupe demohriš\u0107askih partija u Evropskom parlamentu, austrijski poslanik Otmar Karas, smatra da je potreban ja\u010di uticaj crkvenog vo\u0111stva u procesu evropskog ujedinjenja.<\/p>\n – Crkve su va\u017ean faktor društvenog razvoja i svaka religija ima svoju društvenu ulogu. <\/p>\n Sre\u0107an sam što su nekadašnje dr\u017eave Jugoslavije na putu prema EU. Upravo Austrija i Narodna partija imaju va\u017ean zadatak da pomognu te zemlje u uklju\u010denju u EU. Religija u svakoj dr\u017eavi ima razli\u010ditu ulogu. Fundamentalizam, nacionalizam i populizam su protiv svake zajednice. Ja\u010danje individualnog principa i kolektivne solidarnosti su va\u017eni za zajednicu – ocenio je Karas.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n Vaclav Havel je odgovorio da sve vrednosti za koje se zala\u017ee hriš\u0107anstvo stoje u Povelji i da je nemogu\u0107e u jednom takvom dokumentu navoditi religiozne tradicije. Ova debata reflektovala se i na to kakvo bi ure\u0111enje trebalo da ima budu\u0107a Evropska unija, odnosno ho\u0107e li ona biti dr\u017eava ili ne\u0107e. <\/p>\n – Jedan evropski ustav ne treba da zna\u010di da \u0107e nestati nacionalne dr\u017eave. To bi bila istorijska greška. Nama je potrebna federacija nacionalnih dr\u017eava, tvrdio je Delor. <\/p>\n Havelu nacionalna dr\u017eava nije tako va\u017ena. „Ono što nastaje u Evropi nije nikakva federacija u klasi\u010dnom smislu. Politikolozi bi morali da na\u0111u novu re\u010d – rekao je Havel. <\/p>\n Pravoslavne crkve ose\u0107aju da nisu potpuno uklju\u010dene u proces kreiranja evropskog jedinstva. <\/p>\n – \u010cini mi se da je glavni problem da protestantska i katoli\u010dka Evropa nedovoljno poznaju tradiciju i samostalnost pravoslavnih naroda, ka\u017ee jeromonah Filip, zamenik predsednika Odeljenja za spoljne odnose Ruske pravoslavne crkve. „Mnogo je predrasuda i verovanja da je pravoslavlje zaostalo. Ima i onih koji znaju i oni nam poma\u017eu da se pribli\u017eimo i bolje razumemo. Koliko se u Evropi loše razume pravoslavlje mo\u017ee da se vidi po nasle\u0111u Kosova. Brojne pravoslavne crkve na Kosovu su porušene, ali i dalje postoji ravnodušnost prema tome. Niko ne postavlja pitanje i nikoga to ne uznemirava. Evropski sud za ljudska prava se meša u to ko treba da bude poglavar bugarske pravoslvne crkve. Sve to govori da je potrebno dublje razumevanje pravoslavnog sveta u sadašnjoj Evropi – ka\u017ee jeromonah Filip. <\/p>\n Uloga pravoslavlja<\/strong><\/p>\n Ruska pravoslavna crkva se i pored rezervi koje ima, dosta rano izjasnila za podršku evropskim integracijama. Sadašnji patrijarh Kiril je još pre više godina, kao arhijepiskop Smolenska i Kalinjingrada i predsednik Odeljenja za spoljne odnose podr\u017eao uklju\u010divanje novih \u010dlanica, a time i pravoslavnih dr\u017eava u Evropsku uniju. Njegov prethodnik Aleksej II podr\u017eao je referendum balti\u010dkih dr\u017eava za ulazak u Evropsku uniju. „Naša crkva ne treba da bude spoljni posmatra\u010d procesa evropske integracije. Mi smo ube\u0111eni da pravoslavna tradicija treba da da vlastiti doprinos razvoju prostora ujedinjene Evrope. Pravoslavni narodi o\u010dekuju da za svoju spremnost da u\u010destvuju u razvoju evropskih integracija, zapadni svet bude otvoren za prihvatanje vrednosti koje se nalaze u tradiciji isto\u010dnih hriš\u0107ana", rekao je Kiril. <\/p>\n Jeromonah Filip smatra da pravoslavne crkve, narodi i njihovi vernici ne treba da se zbog toga odri\u010du nastojanja da se uklju\u010de u proces evropskog ujedinjenja. <\/p>\n Niko od nas ne priziva novo neprijateljstvo. Kroz to smo prošli. U zapadnoj Evropi trebalo bi da razumeju pravoslavne narode kao ravnopravne koje bi trebalo poslušati šta govore o svojim brigama i problemima i da prihvate veliko kulturno nasle\u0111e pravoslavlja. Pravoslavni hriš\u0107ani, sa svoje strane, trebalo bi da te\u017ee dijalogu i da poka\u017eu da su zainteresovani da govore o svojoj tradiciji, da aktivno u\u010destvuju u evropskom ujedinjenju, da se ne izoluju, da daju predloge kako mogu da obogate evropsku tradiciju. Zbog svega ovoga, potrebno je da pravoslavni hriš\u0107ani budu otvoreni za dijalog i da ga se ne klone – zaklju\u010duje ruski jeromonah. <\/p>\n\n\n
\n \n