{"id":47158,"date":"2009-11-18T20:11:39","date_gmt":"2009-11-18T20:11:39","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47158"},"modified":"2009-11-18T20:11:39","modified_gmt":"2009-11-18T20:11:39","slug":"politika-saucesca","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/11\/18\/politika-saucesca\/","title":{"rendered":"Politika sau\u010de\u0161\u0107a"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Teofil Pan\u010di\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Ponedeljak je, u Srbiji je u toku prvi od tri dana \u017ealosti proglašena zbog smrti Gojka Stoj\u010devi\u0107a, monaško ime Pavle, patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Zvoni mi mobilni telefon, na drugoj strani virtuelne \u017eice je novinar jednog „manjinskog" medija iz Vojvodine. Pre nego što me pita ono što ga zapravo zanima, gospodin novinar – kojeg li\u010dno ne poznajem – koristi priliku da mi najpre, tronutim glasom, iskreno izjavi sau\u010deš\u0107e zbog smrti g. Stoj\u010devi\u0107a. Na trenutak se zbunjujem, ostajem bez teksta, a onda sagovorniku blago odvra\u0107am da mi taj simpati\u010dni i opšteomiljeni gospodin nije bio ro\u0111ak niti poznanik. I da, u tom smislu, mo\u017ee odmah da pre\u0111e na stvar. <\/p>\n

Posle razmišljam i o mom i o njegovom gestu. Zašto sam ja u tom razgovoru uopšte primalac, a on pošiljalac izra\u017eavanja sau\u010deš\u0107a, ako je razumno pretpostaviti da sa preminulim \u010dovekom nismo bili ni u kakvoj ro\u0111a\u010dkoj, prijateljskoj ili makar poslovnoj vezi? Ako je u pitanju to što je njegova smrt u 95. godini \u017eivota, posle dugog bolovanja, zvani\u010dno, s pe\u010datom vlasti, proglašena najtu\u017enijom opštedr\u017eavnom stvari nakon smrti Josipa Broza (koji je, sa sedam dana \u017ealosti, uzor nedosti\u017ean budu\u0107im pokolenjima, ali znate, to su bila „druga vremena"), onda to podjednako vredi za obojicu, jer i on i ja smo gra\u0111ani i dr\u017eavljani Srbije. Mogao sam, dakle, i ja njemu da izjavim sau\u010deš\u0107e, samo da sam se prvi setio. No, ako je u pitanju omiljena multikulturalisti\u010dka igra sa razmenama insignija kolektivnog identiteta, odnosno me\u0111usobnih ritualnih ispoštovavanja (kao da smo svi postali „Zemunci"), dakle, to što sam ja, za razliku od mog sagovornika, Srbin i kršteni pravoslavac, to ve\u0107 zvu\u010di naizgled „logi\u010dnije". No je li zaista tako? <\/p>\n

Pretpostavljam da je moj sagovornik bar „nasledno" rimokatolik. Mo\u017eda je i vernik. Da je, daleko bilo, umro papa, da li bih ja mom sagovorniku izjavio sau\u010deš\u0107e? Jok, osim mo\u017eda u slu\u010daju da pouzdano znam da su budu\u0107i papa i on zajedno \u010duvali ovce, što je zapravo veoma malo verovatno. <\/p>\n

Da li se uopšte mo\u017ee izjaviti sau\u010deš\u0107e nekome ko nije bio ni u kakvoj li\u010dnoj relaciji s preminulim? Pa, \u010dak i kad je Tito umro, kad su hiljade naprasne siro\u010dadi ridale i padale po ulici u \u010dazmatrans zbog tog iznenadnog i nenadoknadivog gubitka, ne se\u0107am se da su ljudi – pa makar bili i najlju\u0107i Titoisti – jedan drugome izjavljivali sau\u010deš\u0107e. Ili da su vas pozivali vaši prijatelji iz inostranstva, da vam poru\u010de kako dele vaš bol za vašim predsednikom, koji vam je svima nekako kao otac…<\/p>\n

Jasno vam je da sve ovo ne pri\u010dam zbog mog bezazlenog i dobronamernog sagovornika. Zapravo, sve što je on mogao da zaklju\u010di kada je video kakve su razmere kulta preminulog predvodnika klera SPC, jeste da se ovih dana svakome pripadniku ve\u0107inskog naroda ima preventivno izjavljivati su\u0107ut, kao da mu je umro otac. A šta \u010dovek drugo i da pomisli?<\/p>\n

Ovo nije ni mesto ni prilika za pomnije razmatranje lika i dela g. Stoj\u010devi\u0107a. Nesporno je da je svoju Crkvu vodio tako da ona mahom nije mnogo odstupala od raširenih tragi\u010dnih zabluda koje su nezamislivo unazadile Srbiju u ovih dvadesetak godina, ali je istina i to da bi mnogi drugi arhijereji na njegovom mestu bili mnogo radikalniji. \u010cinjenica je i da je, svojim stilom \u017eivota koji je nekako odgovarao popularnoj (to jest: idealizovanoj) predstavi o monasima, sasvim prirodno stekao masovno poštovanje „obi\u010dnog sveta", razumljivo zamorenog od toga što \u017eivi u razorenom društvu u kojem svaka baraba i zamlata – uklju\u010div i one u rizama – mlati krvave milione i vozika se okolo – paunišu\u0107i svoj banditizam – u najskupljim automobilima i d\u017eipovima. <\/p>\n

S obzirom na sve to, hajde i da za\u017emurimo na ina\u010de relevantne „legalisti\u010dke" argumente oko toga zašto bi cela jedna dr\u017eava oficijelno \u017ealila zbog prirodne smrti u vrlo dubokoj starosti jednog \u010doveka koji je, na kraju krajeva, bio predvodnik doduše ve\u0107inske, ali ipak samo jedne od bezbroj verskih zajednica u Srbiji. Dakle, recimo da je dan Patrijarhove sahrane mogao biti proglašen Danom \u017ealosti, manje zbog same njegove „funkcije" (koja, dakle, strogo pravno gledano, uopšte nije „javna") a više zbog ugleda i omiljenosti u „narodnim masama". Me\u0111utim, proglašavanje tri dana \u017ealosti naprosto je nešto što prelazi duboko na onu stranu elementarnog dobrog ukusa: radi se o jednoj pateti\u010dnoj, uliziva\u010dkoj, a iznad svega faraonskoj gesti, protiv koje bi se sam Stoj\u010devi\u0107 prvi pobunio. Velikih li hriš\u0107ana – ni toliko nisu mogli da nau\u010de od njega, a ovamo im je te duhovni otac, te ovo, te ono… <\/p>\n

Prostije re\u010deno, ova vrsta prenaglašenog javnog oplakivanja karakteristi\u010dnija je, recimo, za tiranske re\u017eime koji ostanu bez Vo\u0111e, gromoglasno ucveljeni (dok ne na\u0111u drugog, bacaju\u0107i se kamenjem na onomad tako zdušno o\u017ealjenog prethodnika). Ona, dakle, nipošto ne dolikuje sopstvenom povodu.<\/p>\n

I uopšte, mo\u017eete li zamisliti ikoga zbog \u010dije bi smrti (pa još prirodne i u dubokoj starosti; dakle, „slu\u010daj \u0110in\u0111i\u0107" u startu je nešto drugo, zbog okolnosti u kojima je okon\u010dao svoj \u017eivot) bila proglašena trodnevna \u017ealost? Ima li takvog dr\u017eavnika? Politi\u010dara? Pisca? Nau\u010dnika? Kotlokrpe? Nema šanse. U našem javnom i sekularnom svetu to ne dolazi u obzir: odmah bi vas sa svih strana razapeli na krst da ste, u najmanju ruku, megaloman. I bili bi savršeno u pravu. Ali, kada su najviši crkveni prelati u pitanju, tu se ve\u0107 lako poka\u017ee sva beda, neznanje i trule\u017e postkomunisti\u010dkih elita, mahom malogra\u0111anske provenijencije (ne, dakle, u „klasnom", nego u „duhovnom" smislu). Zato su tako skloni brljotinama, \u010dak i kada im ne nedostaje dobrih namera: zato što ništa ne znaju, i to im se baš dopada. <\/p>\n

Peš\u010danik.net<\/em><\/a> <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Teofil Pan\u010di\u0107 Ponedeljak je, u Srbiji je u toku prvi od tri dana \u017ealosti proglašena zbog smrti Gojka Stoj\u010devi\u0107a, monaško ime Pavle, patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Zvoni mi mobilni telefon, na drugoj strani virtuelne \u017eice je novinar jednog „manjinskog" medija iz Vojvodine. Pre nego što me pita ono što ga zapravo zanima, gospodin novinar […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47158","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47158","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47158"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47158\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47158"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47158"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47158"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}