{"id":47155,"date":"2009-11-17T09:53:49","date_gmt":"2009-11-17T09:53:49","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47155"},"modified":"2009-11-17T09:53:49","modified_gmt":"2009-11-17T09:53:49","slug":"plisana-demokratija-20-godisnjakinja-a-vec-umorna","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/11\/17\/plisana-demokratija-20-godisnjakinja-a-vec-umorna\/","title":{"rendered":"Pli\u0161ana demokratija – 20-godi\u0161njakinja, a ve\u0107 umorna"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Da\u0161a Pavlovi\u0107*<\/strong><\/em><\/p>\n

\u010ceška dr\u017eava prepustila je prvi put i to na jubilarnu 20. godišnjicu "plišane revolucije" da je 17. novembra gradjani slave sami, uz eventualne privatne proslave nekadašnjih njenih vojda. <\/p>\n

"Nismo mi Nemci da slavimo pompezno. Bolje je ovako skromno, kakvi smo mi i kakva je bila naša revolucija", objasnio je \u010deški predsednik Vaclav Klaus zašto na 20. godišnjicu \u010dehoslova\u010dke "plišane revolucije" dr\u017eava uopšte ne slavi, ve\u0107 obele\u017eavanje prvi put prepušta samim \u010cesima, njihovim gradjanskim inicijativama i nekadašnjim disidentima. <\/p>\n

"Nismo mi Poljaci. Mi stalno laviramo izmedju Švejka i Kafke", odbio je na izmaku totalitarnog doba kasniji vodja plišane revolucije Vaclav Havel da ga tada zarazi slobodarski optimizam njegovog poljskog prijatelja, disidenta Adama Mihnjika. <\/p>\n

A upravo tako, malo švejkovski malo kafkijanski, \u010cesi ovih dana i slave dve decenije otkako je 17. novembra 1989. godine komunisti\u010dka policija prebila studente na Narodnom bulevaru u Pragu. <\/p>\n

Taj dozvoljeni pa brutalno rasterani studentski pohod bio je detonator da nezadovoljstvo \u010ceha i Slovaka eksplodira na ulicama i da kao pretposlednji u sovjetskoj sferi, zveckanjem klju\u010deva, otera komuniste. <\/p>\n

\u010cesi danas priznaju samo jedno – ne\u017ena, plišana revolucija jeste bila najve\u0107i dogadjaj u savremenoj istoriji njihove domovine. \u010cak 69 odsto u najnovijoj anketi agencije STEM tvrdi da je vredelo iza\u0107i na ulice i promeniti sistem. <\/p>\n

Medjutim, njihova tek 20-godišnja demokratija toliko je umorna da se oko svega ostalog \u010cesi spore. Treba li da slave svoju hrabrost? Da li je totalitarni re\u017eim zaista oborilo njihovo zveckanje klju\u010devima kojim je dirigovala ša\u010dica disidenata? Ili se urušio sam a \u010dešku kockicu domina gurnule tudje – poljska i nema\u010dka? <\/p>\n

Da li je u prvim mesecima i godinama demokratije trebalo manje verovati ekonomistima i ne dozvoliti da se bez pravnog okvira uvede "tr\u017eišni fundamentalizam", kako danas Havel dopušta svoju naivnost. Ili je upravo "havelizam" sa moralnim i pravnim zahtevima, bio najve\u0107i balvan na putu tranzicije, kako tvrdi njen glavni arhitekt, Havelov naslednik na \u010delu dr\u017eave Klaus. <\/p>\n

Da li su se ispunile parole plišane revolucije? Jedna od glavnih, natrag u Evropu, po oceni 56 odsto \u010ceha jeste. Ali ni dva \u010deška Vaclava, ni sami \u010cesi, ni njihove politi\u010dke elite ne mogu da se dogovore u kakvu su to Evropu hteli. Da li dublje integrisanu ili samo slobodnu ekonomsku zonu po kojoj bez viza i granica mogu da se kre\u0107u roba i ljudi, kakvu bi \u017eeleo sadašnji predsednik Vaclav Klaus? <\/p>\n

"Danas ne bih mogao da vam ka\u017eem da naša zemlja ne cveta", podsetio je naciju uo\u010di 20. godišnjice Vaclav Havel na svoj istorijski, prvi predsedni\u010dki novogodišnji govor 1990. godine. I precizno formulisao ono što misle i \u010cesi, otre\u017enjeni davno od revolucionarne plišane euforije: "Naša zemlja cveta, ali povremeno nekako \u010dudno". <\/p>\n

Svega tre\u0107ina \u010ceha veruje da \u017eivi u razvijenoj demokratiji, 85 odsto je nezadovoljno svojim politi\u010darima. Današnji studenti na velikom koncertu u \u010dast plišane revolucije na koji ih je pozvao Havel najavili su da \u0107e 17. novembra u isto vreme pro\u0107i istom trasom do Narodnog bulevara. Ne toliko da slave, ve\u0107 da tra\u017ee da se napravi inventar demokratije u te prve dve decenije. <\/p>\n

"Sa promenom sistema kao maksimum što smo mogli, dobili smo slobodu. Da se realizujemo sami", poru\u010dio im je predsednik Klaus da mo\u017eda tra\u017ee suviše. <\/p>\n

"Mi nismo izvukli pouke i ponavljamo greške koje su drugi ve\u0107 ispravili. \u017delimo da igramo igru a plašimo se da joj damo pravila. Sve manje je pristojnosti. Krade se a kad neko ka\u017ee da se to ne \u010dini, smeju mu se. Ali, na sre\u0107u, i naše društvo se budi i stvari \u0107e se promeniti. Na sre\u0107u, za to više ne treba revolucija", podr\u017eao je današnje studente Havel. <\/p>\n

\u017dalopojke uo\u010di jubileja medju mladima da bi sve bilo bolje kada bi \u010cesi nekako dobili politi\u010dke elite koje mogu da cene a ne ove kojima bez rezervi veruje tek jedan odsto nacije, presekla je u subotu na Karlovom univerzitetu "\u010cehinja koja je najdalje dogurala", kako ovde zovu bivšu ameri\u010dku ministarku spoljnih poslova Madlen Olbrajt. <\/p>\n

"Demokratija nije poklon koji se daje upakovan sa mašnicom. Demokratija je te\u017eak posao. Prionite vi, mladi, na njega", kazala je Olbrajtova. <\/p>\n

*Dopisnica Bete iz Praga<\/em><\/p>\n

Beta<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Da\u0161a Pavlovi\u0107* \u010ceška dr\u017eava prepustila je prvi put i to na jubilarnu 20. godišnjicu "plišane revolucije" da je 17. novembra gradjani slave sami, uz eventualne privatne proslave nekadašnjih njenih vojda. "Nismo mi Nemci da slavimo pompezno. Bolje je ovako skromno, kakvi smo mi i kakva je bila naša revolucija", objasnio je \u010deški predsednik Vaclav […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47155","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47155","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47155"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47155\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47155"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47155"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47155"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}