Nenad Popovi\u0107, autor ogleda o gastarbajterima<\/p>\n
Pi\u0161e: Nade\u017eda Radovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Gastarbajteri, stotine tisu\u0107a, zapravo milijuni ljudi, su osu\u0111eni na nijemost. Oni nemaju nikakav prostor javne artikulacije svojih interesa niti ih neko poziva da artikuliraju svoje probleme. <\/p>\n S druge strane, svaki pojedina\u010dni gastarbajter je u ljudskom smislu elitan. On je otišao da se sam pobrine za sebe, da uzme egzistenciju u svoje ruke pod velikim rizikom. Sasvim je sigurno da su ti ljudi bili u momentu najodgovorniji dio srpskog, hrvatskog i ne znam sve kojeg društva. Mnogi od nas su se lakše utapali u kolektivni fatalizam ostajanja – da se ništa ne da, ništa ne mo\u017ee, da \u0107emo nekako pre\u017eivjeti svi skupa. Gastarbajter pak odlazi na \u010disti prostor, na praznu scenu, da se pobrine sam za sebe. <\/p>\n Oni koji su otišli su individue, oni su idealni tipski model \u010dovjeka o kojemu je govorila egzistencijalisti\u010dka filozofija, a to je da svako od njih odlu\u010duje sam o sebi. Cijena je sivilo melanholije u koju \u0107e nu\u017eno uroniti lišeni miljea iz kojeg potje\u010du, gde su njima drage osobe i predjeli. To sivilo i melanholija postaju jedno od osnovnih obilje\u017eja modernog doba. Oni su ih iskusili prije nas. Oni su prototip svijeta brisanih identiteta, anonimnosti – ka\u017ee u razgovoru za Danas istra\u017eiva\u010d Nenad Popovi\u0107 iz Zagreba, autor zapa\u017eene studije o gastarbajterima objavljene pod naslovom „Svjet u sjeni" (izdava\u010d Naklada Pelago 2008). Nenad Popovi\u0107 je ovih dana boravio u Beogradu i govorio o ovom pitanju na tribini u Centru za kulturnu dekontaminaciju \u010dije je odr\u017eavanje pomogla Fondacija Hajnrih Bel.<\/p>\n Vi ste podelili sa gastarbajterima deo njihovog usuda?<\/em><\/p>\n – Moji roditelji su kao \u010detrdesetogodišnjaci, otac je bio lije\u010dnik, a majka bibliotekarka, otišli raditi u Njema\u010dku. Gastarbajteri su jedan specijalni svijet koji ja volim. Kako mi je otac bio lije\u010dnik, u toj bolnici jedini koji je govorio hrvatsko srpski njemu su slali uvijek sve mogu\u0107e Balkance koje je nešto bolilo a oni nisu imali kome re\u0107i što ih boli. Otac bi u ku\u0107i prepri\u010davao njihove pri\u010de o psihosomatskim poreme\u0107ajima, slomu \u017eivaca \u010dovjeka koji je vozio ogroman bager… Morao sam zavoleti taj svijet. Bijesan sam da to postoji još uvijek. To je naša nacionalna sramota<\/p>\n Šta bi, po vašem mišljenju, valjalo \u010diniti?<\/em> <\/p>\n – U Austriji je pred par godina bila aktuelna debata zašto predsednik Austrije nije pozvao austrijske \u017didove koji \u017eive po svijetu ili u Izraelu da se vrate u Austriju. Ljudi smatraju da je to nacionalna sramota. Proteklo je šezdeset i pet godina od kraja Drugog svjetskog rata, a sedamdeset od njihovog izgona, ali taj gest još uvek ima smisla, ako ne za konkretne ljude onda kao akt pokajanja. U našim zemljama – Hrvatskoj, Srbiji, Makedoniji…nikome nije palo na pamet da se izvini gastarbajterima, da da dignitet njihovim naporima, odricanjima, emocionalnim gladima kroz koje su prošli. Niko tim ljudima ne ka\u017ee „vratite se". To je naša zajedni\u010dka civilizacijska sramota. Izgleda da su nam, nakon propasti Jugoslavije, zajedni\u010dke još samo nacionalne sramote.<\/p>\n Fenomen gastarbajtera traje dugo. Promenio se društveni sistem, vrednosni sistem, ali pozicija gastarbajtera i odnos zemlje-matice prema njima se ne menja.<\/em> <\/p>\n – Postoje naši dr\u017eavni vampirizmi koji se sastoje u tome da im šaljemo razli\u010dite vrste cjelova, a u stvari tra\u017eimo da oni za te cjelove šalju što više novaca. Gastarbajteri su dovoljno sentimentalni da na to nasjedaju i šalju taj novac. To što šalju je pozamašno. Samo u Hrvatskoj godišnje sti\u017eu doznake od jedne milijarde i dvjesto pedeset hiljada dolara u kešu. Mo\u017eete si zamisliti kako to izgleda kod Srbije. <\/p>\n Vaš ogled odiše utopijskim porivom. Šta ho\u0107ete da promenite?<\/em><\/p>\n – Postavljam, rekao bih, jedno pravo nacionalno pitanje. To su pitanja zajednice, solidarnosti unutar zajednice, šansi koje zajednica, \u010ditaj društvo, otvara pojedincu, vrednovanja napora pojedinca, odgovornosti zajednice za sudbinu vlastitih \u010dlanova. To su pitanja istinskog nacionalnog poštenja i digniteta. A mi pošaljemo ljude van da rade i onda \u010dekamo njihove doznake. Zatvaramo o\u010di pred razlozima njihova odlaska, sve eufemisti\u010dki imenujemo kao „ljudi na privremenom radu u inostranstvu", „dijaspora". Gastarbajteri ne \u017eive dobro vani. Oni na prvom mjestu moraju tamo zasnovati egzistenciju, zatim školovati djecu i pored toga šalju novac. Mislim da su gastarbajteri veliko srpsko nacionalno pitanje. Mislim da su gastarbajteri i veliko hrvatsko nacionalno pitanje. Srpski gastarbajteri su puno ve\u0107e nacionalno pitanje od Kosova i sli\u010dnih pitanja.<\/p>\n