{"id":47150,"date":"2009-11-13T14:17:36","date_gmt":"2009-11-13T14:17:36","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47150"},"modified":"2009-11-13T14:17:36","modified_gmt":"2009-11-13T14:17:36","slug":"vreme-rehabilitacija-na-precac","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/11\/13\/vreme-rehabilitacija-na-precac\/","title":{"rendered":"Vreme rehabilitacija na pre\u010dac"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Mirko \u0110or\u0111evi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Odavno nismo sigurni kako se zove ulica kojom hodamo. \u010cak i neki pravnici koji se oglašavaju u vezi s tim ne prave razliku izme\u0111u sudske rehabilitacije \u010doveka su\u0111enog i nevino postradalog, i ideološke rehabilitacije jedne totalitarne ideologije koja dobra donela nije nikom. Uistinu haos. Nema u Nišu više ulice Bo\u017eidara Ad\u017eije – koga su ustaše streljale 1941. kao antifašistu – i rehabilitovan je Dragoljub Cvetkovi\u0107. Njega je uhapsila kraljevska vlada i nikada nije bio su\u0111en, osim što su ga pod Nedi\u0107em saslušavali na zahtev okupatora. Na istori\u010darima je da utvr\u0111uju njegovu politi\u010dku krivicu. To je sve. <\/p>\n

Mnogo je \u017ertava na svim stranama koje imaju pravo na istinu – i pravo na pomen – ali se ovde sada \u010dini nešto drugo. I kao što se sudilo na pre\u010dac, tako se sada – na pre\u010dac – i rehabilituje.<\/p>\n

Ovogodišnji 20. oktobar baš pada u nezgodno vreme – nije jasno ko je i kada oslobodio Beograd.<\/p>\n

Haos je i u dr\u017eavnim i u crkvenim strukturama, i ne zna se gde je ve\u0107i. Nama je najtu\u017enije ono što se zbiva – oko toga – u Crkvi i njenim publikacijama. Pisac ovih redaka iz iskustva zna da su neka podse\u0107anja na istorijske \u010dinjenice uzaludan posao, pa ipak – od jednog ne odustaje : daleke 1944. godine SPC je oduševljeno pozdravila"orla slobode koji klik\u0107e s Avale plave" odakle su oslobodioci napredovali prema gradu. Na prvoj strani zvani\u010dnog organa SPC – Glasnik SPC – je stajalo u trobroju: "Ovaj 20. oktobar 1944. potpuno je novo poglavlje u istoriji cele naše zemlje, a ponaosob beloga nam stolnoga grada Beograda". Preko svog a\u0111utanta li\u010dno je general \u017ddanov pozvao mitropolita Josifa – on je vodio SPC – na sve\u010danost povodom oslobo\u0111enja grada. Tako je bilo – uz ostalo što je poznato i što se danas zaboravlja. Svi \u0107e ipak slaviti – pa i onaj gra\u0111anin koji je ovih dana osnovao politi\u010dku partiju Naša Rusija. Ho\u0107e li to biti – kako ka\u017eu – novo prisajedinjenje Srbije Rusiji ili pak – neko prisajedinjenje Rusije Srbiji, to još ne znamo.<\/p>\n

*<\/p>\n

Beogradske novine – Danas, 10-11. 10. 2009. i Press, 11. 10. 2009. – opširno izveštavaju o dr\u017eavnoj sve\u010danosti i crkvenom pomenu povodom godišnjice pogibije kralja Aleksandra I u Marselju 1934. godine. I tu je sve bilo u nekom haosu – barem na po\u010detku. Kada se pojavio unuk kraljev gra\u0111anin-princ Aleksandar bilo je nostalgi\u010dnih uzdaha za kraljevinom pa i povika i klicanja kralju Srbije. To nije nerazumljivo i svako je slobodan da izrazi svoja ose\u0107anja. Kada se pojavio ustavni poglavar Republike Boris Tadi\u0107 došlo je \u010dak do nekog"koškanja" izme\u0111u dr\u017eave i Crkve. Napokon su Tadi\u0107 i dr\u017eavni zvani\u010dnici i princ Aleksandar"odvojeno polo\u017eili vence" jer još smo dr\u017eava sa republikanskim ure\u0111enjem. Odli\u010dno su se snašli ljudi iz Protokola šefa dr\u017eave pa su rojalisti"zamoljenida polo\u017ee vence kao privatna lica i da napuste crkvu sv. \u0110or\u0111a pre ulaska dr\u017eavnih zvani\u010dnika". Nije bilo ugodno, a neugodno se ose\u0107ao i šumadijski episkop sa sveštenstvom koje je <\/p>\n

saslu\u017eivalo na pomenu. Zbunjeni su bili i brojni gra\u0111ani kojih je dosta bilo na Oplencu i koji su \u017eeleli da se poklone senima ubijenog kralja Jugoslavije. Sve bi to nekako prošlo da stvar nije iskomplikovao ministar spoljnih poslova Republike Vuk Jeremi\u0107. On se oglasio na Oplencu ali i potom i na komemoraciji u Marselju. Niko razuman ne spori pravo ministru da ka\u017ee svoj stav o pokojnom kralju, ali je on vidno zanemario neke \u010dinjenice oko kojih su se istori\u010dari odavno slo\u017eili: on je veli\u010dao pokojnog kralja i – blago re\u010deno – nije bio precizan u svojim ocenama vladavine kralja Aleksandra. Ako ništa drugo, dovoljno bi bilo da je makar prelistao Memoare patrijarha srpskog Gavrila Do\u017ei\u0107a kome niko osporio nije ne samo da je krunski svedok tog vremena, ve\u0107 i akter zbivanja koja su – uprkos njegovim upozorenjima – kraljevinu Jugoslaviju odvela u katastrofu. Istori\u010dari su na temelju dokumenata potvrdili bukvalno svaku re\u010d svedo\u010denja patrijarha Gavrila koji je bio ube\u0111eni antifašista i svaku ocenu Aleksandrove vladavine koju je on izrekao – poslednji put u razgovorima s kraljem 1934. pred kraljev polazak u Marselj. Sve je patrijarh Gavrilo kazao kralju Aleksandru u o\u010di: ko je general P. \u017divkovi\u0107 i kuda vodi zemlju, šta je šestojanuarska diktatura i famozna Obznana i zbog \u010dega Crnogorci treba da budu"pastor\u010dad u dr\u017eavi o kojima malo ko brine" i mnogo toga još.<\/p>\n

Da je ovaj patrijarh antifašista krunski svedok i akter još od     <\/p>\n

27. marta 1941. to je neosporno, ali nije jasno zbog \u010dega ga se danas i u dr\u017eavi i u Crkvi mnogi ne se\u0107aju. Govore \u010dak da njegovi Memoari nisu, navodno, autenti\u010dni. Oni pak koji dobro poznaju Hitlerovu crkvenu politiku – posebno nakon septembra 1943. – znaju da je SPC bila jedina pravoslavna crkva koju vo\u0111a rajha nije uspeo da razbije i da slomi ili razdeli, kao što znaju i to da je patrijarh Gavrilo bio jedini pravoslavni patrijarh koji je bukvalno sve vreme rata proveo u nacisti\u010dkom zatvoru, sve do 8. maja 1945. kada su ga saveznici oslobodili. On je ve\u0107 u no\u0107i nakon 27. marta javno govorio protiv"hitlerovske tiranije koja preti Evropi i vascelom \u010dove\u010danstvu". Na Oplencu se toga malo ko setio. Taj se patrijarh vratio u zemlju 1945. koja ipak nije bila okupirana od ruske vojske jer su se Rusi – u dnevnoj zapovesti generalisima Staljina objavljenoj u Politici oktobra 1944 – obavezali da \u0107e se njihova vojska nakon završetka operacija za Beograd povu\u0107i sa teritorije Jugoslavije. Tako je i bilo.<\/p>\n

Raspravljati danas o tome da li je 20. oktobar oslobo\u0111enje ili okupacija je sejanje ideološke magle koje ve\u0107 na pretek ima.*<\/p>\n

Nije to novo da je Crkva zbunjena i da se u javnosti ne snalazi najbolje, ali izgleda, ne radi se o zabludi ve\u0107 o jednoj neprecizno definisanoj politici. U publicistici naše Crkve forsiraju se junaci i heroji koji u o\u010dima ozbiljnih istori\u010dara nemaju baš oreol bez senke. Zanimljivo je da u nekim crkvenim krugovima ne mare mnogo ni za arhimandrita grgeteškog I. Ruvarca koji je priznati otac moderne srpske istoriografije. I \u010dega sve nema kod crkvenih publicista – od tropara i himni Ljoti\u0107u do veli\u010danja Nedi\u0107a i njegove politike kvislinškog slu\u017eenja Nemcima.<\/p>\n

Neki veseli ruski mislilac se raspisao u novinama – Pravoslavlje, 15. 09. 2009. – kako je"humanizam jedna vrsta duhovnog slepila". Nije trebalo i\u0107i u daleku Rusiju po ovakvu misao, imamo mi doma\u0107e oce-mislioce koji su ovu"misao" varirali u debelim tomovima svojih spisa. No, zanimljive ideje nudi teolog Radmila Vojinovi\u0107 – Borba, 7. 10. 2009. – koja pominje neku"liberalnu struju" u episkopatu SPC po \u010demu bi se o\u010dekivalo da objasni i to koja je, recimo, konzervativna struja. Umesto toga ugledni teolog nudi objašnjenje koje glasi ovako:"To je struja koja bi da pribli\u017ei našu Crkvu Vatikanu, koju predvodi vladika ba\u010dki Irinej pod jakim uticajem Svetskog saveza crkava". Nemamo poviše informacija o tim strujama, ali deluje verovatno da toga ima – normalno je da postoje struje koje neki nazivaju ru\u017enom re\u010di"klanovi", a o ishodu \u0107emo znati više nakon jesenjeg redovnog zasedanja arhijerejskog Sabora pred kojim se nalaze mnoga ozbiljna pitanja. I, naravno, i mnogi izazovi.<\/p>\n

U SPC odavno postoje grupe i grupice kao svojevrsne grupe za pritisak – to su vernici koji agresivnije nastupaju – i one vrše pritisak pa \u010dak napadaju i vladike tokom bogoslu\u017eenja i izazivaju nerede. Navodno oni imaju puniju svest o na\u010dinu vršenja bogoslu\u017eenja i bukvalno intervenišu u liturgiji, a to dovodi do nemilih scena jer \u010desto moraju da intervenišu organi reda. To je jedna – unutrašnja strana problema, a druga je šire prisutna: naime, postoje brojne i sve agresivnije grupe i grupice koje nazivaju desni\u010darima iako se o njihovim namerama mnogo ne zna. Njima su u poslednje vreme pridodali i navija\u010de na fudbalskim utakmicama, ali punijeg objašnjenja nema. Sve te grupe nisu iste, ni po programskim opredeljenjima ni po na\u010dinu ponašanja i nikako ih ne treba trpati u isti koš. To se jednako \u010dini. O onima koji imaju neku vrstu programa lako je govoriti i lako im je suprotstaviti druga\u010diji sistem vrednosti. Problem su grupe koje se kite crkvenim simbolima: tu nije lako re\u0107i šta je crkveno a šta su pak paracrkvene organizacije kojih naravno i kod nas ima. One su najbu\u010dnije. Kada je jedan vladika SPC pre nekoliko godina te grupe ozna\u010dio javno kao"paracrkvene formacije" to ne samo da je bilo ta\u010dno, ve\u0107 je imalo dobar rezultat. Po\u010delo se jasno razlikovati i dosta je toga poznato. Sada se izme\u0111u ostalog ne pravi razlika. Zanimljivo je da postoji dobro i lako rešenje: treba SPC da se ogradi sinodalnim aktom ili saborskim saopštenjem – ili prosto izjavom – iz kojeg bi se videlo da ona ne stoji iza svih, posebno ne iza onih koji su postali društveni problem.<\/p>\n

I tu smo – nekima i u dr\u017eavi i u Crkvi odgovara da se to ne u\u010dini i radije o svemu \u0107ute.<\/p>\n

Nekom se i u SPC ne svi\u0111a njena bogata antifašisti\u010dka tradicija.<\/p>\n

 Republika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Mirko \u0110or\u0111evi\u0107 Odavno nismo sigurni kako se zove ulica kojom hodamo. \u010cak i neki pravnici koji se oglašavaju u vezi s tim ne prave razliku izme\u0111u sudske rehabilitacije \u010doveka su\u0111enog i nevino postradalog, i ideološke rehabilitacije jedne totalitarne ideologije koja dobra donela nije nikom. Uistinu haos. Nema u Nišu više ulice Bo\u017eidara Ad\u017eije – […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47150","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47150","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47150"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47150\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47150"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47150"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47150"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}