{"id":47146,"date":"2009-11-09T09:23:24","date_gmt":"2009-11-09T09:23:24","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47146"},"modified":"2009-11-09T09:23:24","modified_gmt":"2009-11-09T09:23:24","slug":"pad-zida-najlepsi-dan-u-novoj-nemackoj-istorijii","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/11\/09\/pad-zida-najlepsi-dan-u-novoj-nemackoj-istorijii\/","title":{"rendered":"Pad zida – najlep\u0161i dan u novoj nema\u010dkoj istorijii"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Sne\u017eana Bogavac<\/strong><\/em><\/p>\n

Dan kada je pao Berlinski zid, nejsre\u0107niji je dan u novijoj nema\u010dkoj istoriji, rekla je za vikend u redovnoj video-poruci gradjanima nema\u010dka savezna kancelarka Angela Merkel. <\/p>\n

Dodala je da je taj dan promenio \u017eivote mnogih ljudi, uklju\u010duju\u0107i i njen \u017eivot. Nekadašnja fizi\u010darka Merkel, u vreme pada Zida saradnica Instituta za fizi\u010dku hemiju Akademije nauka Nema\u010dke Demokratske Republike, postala je 2005. prva \u017eena na mestu šefa nema\u010dke vlade. <\/p>\n

Zid je, do otvaranja u no\u0107i izmedju 8. i 9. novembra 1989. godine, 28 godine delio ne samo Berlin na isto\u010dni i zapadni, on je bio simbol podele posleratne Nema\u010dke, materijalizovana "gvozdena zavesa" izmedju Istoka i Zapada, simbol hladnoratovski podeljenog sveta na kapitalisti\u010dki i komunisti\u010dki, na dva vojna bloka – NATO i Varšavski ugovor. <\/p>\n

Vlasti su u avgustu 1961. godine po\u010dele da betonskim Zidom odvajaju isto\u010dni deo grada, posle rata definisan kao sovjetski sektor, od tri zapadna sektora koje su kontrolisale tri ostale okupacione sile SAD, Velika Britanija i Francuska. <\/p>\n

Berlinski zid je bio duga\u010dak oko 156 kilometara, od toga je 44 kilometara betonske gradjevine delilo isto\u010dni od zapadnog dela Berlina. Ostatak nekada najbolje \u010duvane granice na svetu bio je podignut izmedju Zapadnog Berlina i teritorije Nema\u010dke DR koja ga je okru\u017eavala. Isto\u010dnonema\u010dke vlasti su Zid godinama "dogradjivale" bodljikavom \u017eicom, tenkovskim preprekama, rovovima Minskih polja kojih u gradskom podru\u010dju nije bilo, a du\u017e Zida je po\u010detkom 1980-ih godina šetalo i 1.000 posebno obu\u010denih pasa. <\/p>\n

U vreme postojanja Zida zabele\u017eeno je preko 5.000 pokušaja bekstva. Muzej na \u010cekpoint \u010carliju, jednom od grani\u010dnih prelaza na Zidu, i danas nudi opse\u017enu dokumentaciju o tim, po \u017eivot opasnim poduhvatima isto\u010dnonema\u010dkih gradjana da se dokopaju slobode. Jer grani\u010dari na Zidu imali su dozvolu i da pucaju na one koji pokušaju da pobegnu na Zapad. Ta\u010dan broj poginulih na Zidu se ne zna, istra\u017eiva\u010di ocenjuju da ih je bilo izmedju 150 i 240. <\/p>\n

Posle dugotrajne akcije takozvanih "detli\u0107a sa Zida", prete\u017eno mladih ljudi koji su posle 9. novembra 1989. dletom i \u010deki\u0107em odvaljivali komade gradjevine koji se još i danas mogu kupiti u berlinskim radnjama za suvenire, od Zida nije ostalo mnogo. Njegovi ostaci nalaze se još na 14 mesta u gradu, uglavnom po nekoliko plo\u010da od kojih se sastojala betonska gradjevina, ali izuzev na tri mesta, oni se ne nalaze na mestima gde se Zid stvarno protezao, ve\u0107 su tu samo smešteni. Posetiocima Berlina najpoznatiji je onaj deo koji se danas naziva East Side Gallery koji su, prete\u017eno polititi\u010dkim motivima, oslikali umetnici iz \u010ditavog sveta. <\/p>\n

Padu Zida prethodile su višemese\u010dne demonstracije isto\u010dnonema\u010dkih gradjana, koje su predvodili aktivisti crkvenih mirovnih grupa i grupa za gradjanska i ljudska prava. U Isto\u010dnom Berlinu, Lajpcigu i Drezdenu, kasnije i u drugim ve\u0107im gradovima, na ulice je izlazilo nedeljama po više stotina hiljada ljudi koji su protestovali protiv komunisti\u010dkog re\u017eima Eriha Honekera. Istovremeno, preko Madjarske i \u010cehoslova\u010dke, koje su ve\u0107 bile otvorile svoje granice prema Austriji, na hiljade ljudi je svakodnevno be\u017ealo iz Isto\u010dne u Zapadnu Nema\u010dku. <\/p>\n

Godinu dana posle pada Zida, 3. oktobra 1990. Isto\u010dna Nema\u010dka je pristupila Saveznoj Republici Nema\u010dkoj i taj datum se slavi kao Dan ujedinjenja. Tome su prethodili sporazumi dve nema\u010dke dr\u017eeve i saglasnost \u010detiri sile saveznice, pobednice Drugog svetskog rata. Gradjani glavnog grada Nema\u010dke i dalje govore o "isto\u010dnom" i "zapadnom" Berlinu, ali deca i mladi \u010desto pitaju kad se nadju u nekoj nepoznatoj \u010detvrti "da li je to pre bio istok ili zapad?". <\/p>\n

Na mestu gde je nekada bio Zid, danas su na trotoarima i kolovozima utisnute plo\u010de posebnog oblika. <\/p>\n

Dvadeset godina posle pada Zida, 86 odsto Nemaca smatra da je ujedinjenje dve nema\u010dke dr\u017eave bilo ispravna odluka. No, uprkos na\u010delno pozitivnom stavu prema ujedinjenju, \u010dak 64 odsto isto\u010dnih Nemaca smatra da je društvo u poslednjih 20 godina postalo nepravednije. Na zapadu zemlje to misli 43 odsto gradjana. <\/p>\n

Dok 78 odsto Nemaca na zapadu smatra da je komunisti\u010dka NDR bila "sistem zasnovan na nepravdi", tog mišljenja je 51 odsto njihovih zemljaka na istoku. <\/p>\n

Savezna kancelarka Angela Merkel je u video poruci gradjanima istakla da \u0107e 9. novembar 2009. biti "uzbudljiv dan za mnoge ljude u Nema\u010dkoj", ali da \u0107e za sve posebno lepo biti to što \u0107e Nemci taj dan mo\u0107i da slave zajedno sa svojim evropskim susedima. <\/p>\n

"Nema\u010dko jedinstvo i evropsko jedinstvo su uvek bili dve strane medalje. To \u0107e tako ostati i u budu\u0107nosti. Mi Nemci nikada ne\u0107emo susedima i saveznicima zaboraviti da su omogu\u0107ili nema\u010dko jedinstvo", rekla je kancelarka. <\/p>\n

Beta<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Sne\u017eana Bogavac Dan kada je pao Berlinski zid, nejsre\u0107niji je dan u novijoj nema\u010dkoj istoriji, rekla je za vikend u redovnoj video-poruci gradjanima nema\u010dka savezna kancelarka Angela Merkel. Dodala je da je taj dan promenio \u017eivote mnogih ljudi, uklju\u010duju\u0107i i njen \u017eivot. Nekadašnja fizi\u010darka Merkel, u vreme pada Zida saradnica Instituta za fizi\u010dku hemiju […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47146","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47146","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47146"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47146\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47146"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47146"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47146"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}