\u017dan Arno Derens, francuski istori\u010dar i urednik sajta Balkanski kurir o srpsko-albanskom sporu na Kosovu <\/p>\n
Pi\u0161e: Jelena Tasi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Jedna od retkih politi\u010dki provokativnih tema na 54. me\u0111unarodnom beogradskom sajmu knjiga bilo je predstavljanje Kosovske zamke<\/em> \u017dan-Arnoa Derensa, francuskog istori\u010dara i urednika jedinog vebsajta o Balkanu na francuskom jeziku Balkanski kurir (Courrier des Balkans). Srpski prevod knjige koja je za tri godine u Francuskoj do\u017eivela dva izdanja, objavila je izdava\u010dka ku\u0107a Hesperia-edu. Boravak gospodina Derensa na Sajmu iskoristili smo za razgovor za naše novine.<\/p>\n U knjizi govorite o legalnosti stava Srbije da brani svoj teritorijalni integritet i suverenitet, ali i o legitimnosti jednostranih poteza Prištine. Da li je to sr\u017e spora unutar me\u0111unarodne zajednice izme\u0111u poštovanja me\u0111unarodnog prava i prava naroda na samoopredeljenje i šta se mo\u017ee o\u010dekivati od Me\u0111unarodnog suda pravde u Hagu?<\/em><\/p>\n – Ne bih prognozirao odluke Me\u0111unarodnog suda u Hagu. Me\u0111unarodno pravo je va\u017eno i Srbija ima solidne argumente, ali mislim da je va\u017enije pitanje politi\u010dkog i socijalnog legitimiteta. Problem je što na Kosovu ima više legitimiteta. Legitimno pravo da \u017eive na Kosovu imaju svi njegovi \u017eitelji. Albanci, koji sada \u010dine ogromnu ve\u0107inu stanovništva, \u017eeleli su da imaju svoju dr\u017eavu, mada ne bih rekao da su je ve\u0107 napravili. Oni su na putu ka tome, ali niko ne zna da li \u0107e ona postojati kao funkcionalna dr\u017eava. Proglašenje nezavisnosti nije ništa rešilo, procesi su još u toku. Pogrešno je slušati argumente samo jedne od strana, jer je \u010dvor Kosova kako sa\u010duvati sve te legitimne argumente i legitimitete.<\/p>\n Postoji li primer sli\u010dan kosovskom u svetskoj praksi?<\/em><\/p>\n – Pitanje je da li je Kosovo presedan bilo u \u010demu. Kad jedan narod proglasi nezavisnost i nastane nova dr\u017eava, to nije nikakav presedan. Koliko se dr\u017eava „rodilo" od kraja Drugog svetskog rata. Da dr\u017eava nastane bez dogovora, tako\u0111e, nije presedan, ve\u0107 nešto sasvim klasi\u010dno. Presedan bi mogao biti jedino ako se za Kosovo na\u0111e dobro rešenje u okviru procesa evropskih integracija. Gospodin Ahtisari nije uspeo, ne znam ni da li je hteo da na\u0111e kompromis. Njegovo rešenje, o\u010digledno, nije ništa rešilo, jer još postoje problemi koji su postojali i pre pregovora. S druge strane, mora se priznati da nema mogu\u0107eg dogovora ako se zahtevi Srba i Albanaca posmatraju u teritorijalnom smislu. Podela Kosova bi imala ogromne posledice za region. Kako ne postoji prostor ni za podelu ni za teritorijalni dogovor, treba i\u0107i ka politi\u010dkom sistemu rešenja u okviru procesa evropske integracije. Ako bi Kosovo bilo evropski region sa posebnim statusom, verovatno sa duplim dr\u017eavljanstvom, to bi bio presedan. I to dobar presedan da se u okviru evropskih integracija na\u0111e nova politi\u010dka formula koja bi omogu\u0107ila ispunjenje zahteva obe strane. <\/p>\n S druge strane treba imati svest da je to nije samo pitanje Kosova, ve\u0107 da je problem daleko ve\u0107i, jer se ti\u010de albanskog i srpskog nacionalnog pitanja. Ne plašim se velike Albanije i velike Srbije, iako su to opasne ideje, ali moramo priznati da ova nacionalna pitanja postoje i da postoje samo dva mogu\u0107a rešenja: ili nove podele, granice, dr\u017eave, što zna\u010di i nove sukobe i ratove ili novo rešenje u okviru evropskih integracije. Zaklju\u010dak je da probleme treba rešavati nekim drugim, a ne samo teritorijalnim logikama.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu iskustvo poslednjih decenija, \u010dije nacionalno pitanje, prema vašem mišljenju, me\u0111unarodna zajednica rešava na Balkanu – srpsko ili albansko?<\/em><\/p>\n – Ni jedno, ni drugo. Od po\u010detka procesa dezintegracije SFR Jugoslavije EU i me\u0111unarodni faktor nalazili su samo privremena rešenja. U BiH ništa nije rešeno i ona još nije funkcionalna dr\u017eava. Ova privremena rešenja ponekad su potrebna. Dejton je verovatno bio jedini mogu\u0107 kompromis da prestane rat, ali to, ipak, nije rešenje. Stanje u BiH i na Kosovu nije rat, ali nije ni mir. <\/p>\n SAD i EU zagovaraju izmenu Dejtonskog sporazuma, na Kosovu i Metohiji je, bez obzira na samoproglašenu nezavisnost, stanje „zamrznutog konflikta". <\/em>Mo\u017ee li to biti signal za uvod za nove granice na Balkanu?<\/em><\/p>\n – Nigde u svetu ne postoje dobre granice – to je mit. Sve granice su uvek rezultat ratova, konflikata i kompromisa. Granice na Balkanu su takve kakve jesu. Nove granice su uvek opasne, jer to bi zna\u010dilo otvaranje Pandorine kutije i direktno ula\u017eenje u nove sukobe. Jedino rešenje bilo bi Balkan bez granica. <\/p>\n Da li je realno?<\/em><\/p>\n – Nema drugog rešenja. <\/p>\n Paralelni svetovi<\/strong> <\/p>\n – Za mene Kosovo nije neutralno pitanje, jer sam tamo mnogo boravio, imam prijatelje Srbe, Albance, Gorance, Rome… Hteo sam da poka\u017eem da \u017eitelji Kosova \u017eive u svojim odvojenim paralelnim svetovima i da objasnim kako je to mogu\u0107e na tako maloj teritoriji. Knjiga je za sada objavljena samo na francuskom i sada i na srpskom, ali bih \u017eeleo da bude prevedena i na albanski i na druge jezike – ka\u017ee u razgovoru za Danas \u017dan-Arno Derens.<\/p>\n Derens od 1990. redovno dolazi na Balkan. Objašnjava da je rat u BiH pratio više kao aktivista za ljudska prava, nego kao novinar, za šta se kona\u010dno opredelio 1997. Iz prve ruke pratio je doga\u0111aje u Crnoj Gori i Srbiji, uklju\u010duju\u0107i i KiM na koje redovno odlazi od 1996. Pre 11 godina sa kolegama je osnovao nezavisni veb sajt Balkanski kurir.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n Prime\u0107uje se da se u diplomatskom smislu i Turska vra\u0107a na Balkan. Kako vidite ulogu Turske, njene aktivnosti u pojedinim delovima Srbije, u BiH, kao i strah pojedinih diplomatskih krugova da je ona eksponent ameri\u010dke politike na Balkanu? <\/em><\/p>\n – Turska je svakako jedan od najve\u0107ih faktora me\u0111unarodne politike, me\u0111unarodni most izme\u0111u Evrope, Azije i Rusije. Za mene je dobro i normalno da Turska ima ve\u0107u ulogu na Balkanu. Ono što je po meni jedan od najve\u0107ih problema jeste da bi sada odgovorost na Balkanu trebalo da ima EU, ali, na\u017ealost, ona nije odgovorna. Što se ti\u010de Amerike, nisu mi jasni ciljevi sadašnje administracije i koliko je za nju Balkan va\u017ean. Treba biti obazriv, ali \u010dinjenica je da je Turska, od Drugog svetskog rata, veoma vezana za SAD. Ona je, tako\u0111e, i na \u010dekanju za proces evropske integracije ve\u0107 decenijama. Turska, u tom kontekstu, \u017eeli da bude što više vezana za Ameriku, ali greška EU je što nema jasnu politiku prema Balkanu i Turskoj.<\/p>\n Gde u svemu tome vidite ulogu Rusije na Balkanu?<\/em><\/p>\n – U toku 90-ih godina 20. veka Balkan i Srbija bili su samo retori\u010dki argumenti za Rusiju. Sada se situacija promenila. Rusija je postala faktor na Balkanu, gde ima realne, va\u017ene ekonomske interese. Mislim na energiju i gas. \u010cini se da se vra\u0107amo na pozicije kakve su bile u 19. veku, kada su tadašnje velike sile: Francuska, Austrougarska, Rusija, koristile sve dr\u017eave i nacionalizme Balkana. Sada su velike sile Amerika i Rusija. Za sve narode Balkana veoma je opasno da se vrate u igru u kojoj se velike sile igraju s malim pionima. Na\u017ealost, gledano na drugoj ravni, \u017eitelji Kosova su pioni kojima se igraju lokalni faktori. Nisam siguran da se Beograd brine za Srbe koji \u017eive na Kosovu ili za Gorance, Rome i druge. Najve\u0107i problem Srba na Kosovu je što nikad nisu imali svoju politi\u010dku elitu nezavisnu od Beograda. To je velika i opasna greška. Na Kosovu i Albanci, ali i Srbi, Romi i ostali treba da uzmu sudbinu u svoje ruke. <\/p>\n Vi ste jedan od retkih autora sa Zapada koji je kriti\u010dan prema me\u0111unarodnoj misiji na KiM. Kolika je odgovornost Zapada za sadašnje stanje na KiM?<\/em><\/p>\n – Na Kosovu je isti problem kao i u Iraku i Avganistanu. Amerika zna dobro da vodi rat, ali nikada ne zna šta da radi posle rata. NATO je bombardovao Jugoslaviju, ali siguran sam da tada ni NATO i Amerika nisu imale nikakav plan za posle rata. Francuska i ostale dr\u017eave \u010dlanice EU 1999. nisu bile za nezavisnost Kosova. Za Ameriku ne znam, mo\u017eda je u nekim krugovima ameri\u010dke diplomatije bilo malo druga\u010dije, ali svakako to nije bio jasan i dogovoren cilj intervencije. Posle su stvari išle kako su išle. Unmik je došao bez jasnih ciljeva, bud\u017eeta i roka, tako je i to bilo neko privremeno rešenje. Misija bez ciljeva ne mo\u017ee dobro da radi posao. Kad je Unmik došao niko nije imao jasan plan o budu\u0107nosti Kosova, a Albanci su mislili da je misija UN priprema za nezavisnost. Nesporazumi izme\u0111u Albanaca i me\u0111unarodne zajednice su veoma va\u017ean faktor koji mo\u017ee da objasni i neuspeh Unmika i sadašnju situaciju. Ciljevi Unmika bili su multietni\u010dko Kosovo i pravna dr\u017eava, ali to su samo retori\u010dke formule i ništa više. Rezultati govore da je, što se ti\u010de pravosu\u0111a i multietniciteta na Kosovu, neuspeh ogroman. Velika hipokrizija je i Misija EU. Euleks se bavi pravosu\u0111em, policijom, carinama – granicama, što je \u010dvor dr\u017eave. To nisu tehni\u010dka pitanja, nego pitanja dr\u017eavnosti i suvereniteta. Tvrdnja da je Euleks tehni\u010dka misija je velika la\u017e, a uglavnom se njom la\u017eu Albanci. <\/p>\n Vaše prognoze su da na KiM ništa nije završeno, \u010dak predvi\u0111ate da \u0107e gra\u0111ani, prvenstveno Albanci uzeti stvar u svoje ruke i raš\u010distiti sa me\u0111unarodnom zajednicom. Koliko je to blizu, ako se zna da albanska zajednica politi\u010dki, ekonomski i na druge na\u010dine zavisi od Zapada?<\/em><\/p>\n – Najve\u0107i problemi su ekonomski i socijalni. Na Kosovu je 60 odsto stanovništva nezaposleno, otprilike isto toliko procenata ima manje od 25 godina. Najva\u017enija posledica proglašenja nezavisnosti je politika readmisije. Sad se masovno vra\u0107aju Albanci i Romi iz Nema\u010dke, Belgije, Švajcarske, Francuske malo, jer tamo nikada nije bilo mnogo ljudi sa Kosova. Taj povratak sve više povezuje albansko nacionalno pitanje sa socijalnim i ekonomskim problemima. Ne znam kako se to mo\u017ee rešiti. Mislim da \u0107e najverovatnije do\u0107i do jakih sukoba izme\u0111u stanovništva Kosova i me\u0111unarodne administracije. <\/p>\n <\/p>\n Diplomatska hipokrizija<\/p>\n Krajnje hipoteti\u010dko pitanje – kako bi me\u0111unarodna zajednica reagovala da je Srbija vojno reagovala štite\u0107i svoje granice posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova?<\/em><\/p>\n – I tada je vladala velika hipokrizija, jer su svi znali da Srbija to ne\u0107e uraditi. Istovremeno me\u0111unarodna zajednica je znala da nema rešenje za sever Kosova. To je bio neki kompromis, ne znam da li formalan ili de fakto, jer nisam u tajnim krugovima diplomatije, ali postoji taj status kvo. Pravo pitanje je kako su se zapadne zemlje odlu\u010dile da priznaju i podr\u017eavaju nezavisnost Kosova. Od 2004. me\u0111unarodna zajednica i sve zapadne dr\u017eave bojale su se novog 17. marta i bez entuzijazma su mislili da nema druge nego da ka\u017eu Albancima: „Mo\u017eete da proglasite nezavisnost, nemamo šta da ka\u017eemo Srbima, osim da \u0107e biti taj status kvo". To je hipokrizija, jer se od po\u010detka priznalo za ovu de fakto podelu. Svi su znali da Srbija ne\u0107e prihvatiti Ahtisarijev plan, ali su se ponašali kao da to nema veze, kao da niko u me\u0111unarodnoj zajednici nije hteo da na\u0111e kompromis. I ovo su privremena rešenjima. Ona su verovatno dobra za diplomate koji mogu da se vrate ku\u0107i i ka\u017eu: „Evo, nešto smo rešili". Ali, za stanovništvo Kosova koje pati, ova privremena rešenja nisu nikakav izlaz. <\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n\n\n
\n \n \n\n
\n \n