{"id":47136,"date":"2009-11-01T12:02:56","date_gmt":"2009-11-01T12:02:56","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47136"},"modified":"2009-11-01T12:02:56","modified_gmt":"2009-11-01T12:02:56","slug":"horizont-s-minaretima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/11\/01\/horizont-s-minaretima\/","title":{"rendered":"Horizont s minaretima"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Bo\u0161ko Jak\u0161i\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Od Turaka smo dobili kulturu spavanja. Jastuk, jorgan, \u010daršaf, sve su to turske re\u010di. Da smo imali naše, bile bi u upotrebi. Ovako je ostala samo slamarica<\/em><\/p>\n

Ukoliko Beograd dobije islamski centar, postoji \u010dovek koji \u0107e se tome više radovati i od ovdašnje islamske zajednice, i od predsednika Srbije i Turske koji su ideju podr\u017eali – Moamer el Gadafi.<\/p>\n

Sklon sasvim posebnim teorijama, libijski vo\u0111a dugo zastupa tezu o „prirodnom savezništvu" muslimana i pravoslavaca, kao odgovor na ono što on naziva dominacijom Jevreja i katoli\u010dko-protestantskog zapada.<\/p>\n

Ne mislim da su Boris Tadi\u0107 i Abdulah Gul ovako nešto imali u vidu kada su podr\u017eali projekat islamskog kulturnoobrazovnog centra koji bi podsticanjem dijaloga kultura i religija doprinosio razvitku regiona.<\/p>\n

Bajrakli d\u017eamija, izgra\u0111ena 1575. i jedina preostala u Beogradu od 273 koliko ih je nekada bilo, premala je za 200.000 beogradskih muslimana, posebno u vreme velikih praznika. Ne postoji groblje na kome bi se oni sahranjivali u skladu sa zakonima šerijata.<\/p>\n

Ukoliko se u Beogradu izgrade tri nove d\u017eamije, ukoliko nisu u funkciji rivalstva tri mešihata, ukoliko islamski kulturni centar ne bude koriš\u0107en u borbi za bira\u010de raške oblasti i ukoliko bude imao odgovaraju\u0107i sadr\u017eaj rada, zar to ne bi pomoglo boljem me\u0111usobnom upoznavanju i razumevanju?<\/p>\n

\u010citam internet forume. Komentare sa sajta StormfrontSrbija, postavljene u vremena paljenja Bajrakli d\u017eamije marta 2007, ne \u017eelim da citiram. Preporu\u010dujem ih tu\u017eilaštvu. Zadr\u017ea\u0107u se na komentarima sa sajta Serbiancafe. Kako su, na\u017ealost, i oni u ve\u0107ini negativni, još više me uveravaju da je Beogradu takav centar potreban.<\/p>\n

Jedan bloger se pita šta smo mi to pametno od tih Turaka nau\u010dili tokom 500 godina ropstva.<\/p>\n

Odgovori\u0107u – mo\u017eemo da budemo ponosni na zlatne viljuške i no\u017eeve donete s vizantijskog dvora, treba da se di\u010dimo srpskim fresknim slikarstvom, nekako nam je drago da je Srbin poreklom bio vezir na Porti, ali nemamo pravo da budemo nadmeni prema drugim civilizacijama, religijama i narodima.<\/p>\n

Od Turaka smo, izme\u0111u ostalog, dobili kulturu spavanja. Jastuk, jorgan, \u010daršaf, sve su to turske re\u010di. Da smo imali naše, bile bi u upotrebi. Ovako je ostala samo slamarica, jedina za koju smo znali dok nisu došli Turci.<\/p>\n

Drugi bloger piše: „Islam je opasna i agresivna religija. Zar takvoj religiji da pravimo obrazovne centre?" I njemu odgovaram: islam je religija mira. Islamski fundamentalizam ima mnogo više veze sa antiamerikanizmom nego s verom.<\/p>\n

„Samo bud… mo\u017ee predlo\u017eiti otvaranje islamskog centra u hriš\u0107anskoj zemlji", konstatuje novi bloger. Retko koja evropska metropola nema d\u017eamiju i islamski kulturni centar. Sagra\u0111en je u Rimu, srcu katoli\u010danstva. Španija, zemlja koja mnogo toga duguje mavarskoj kulturi, \u010duva svoje d\u017eamije poput Abu Bakrove usred Madrida.<\/p>\n

Velika d\u017eamija u Parizu, sagra\u0111ena u severnoafri\u010dkom stilu, jedna je od najlepših gra\u0111evina te vrste na zapadu. Po Londonu postoje islamski centri i d\u017eamije za sunite i šiite. U Berlinu i Be\u010du glas mujezina nije ništa neobi\u010dno. Moderna d\u017eamija podignuta je u Varšavi.<\/p>\n

I pravoslavni svet demantuje one koji misle da „islam nije deo evropske kulture". U Moskvi, gde \u017eivi oko dva miliona muslimana, postoji šest d\u017eamija, a ona najstarija, iz 1904, nije zatvarana ni u najgorim staljinisti\u010dkim vremenima. Minareti se uklapaju u horizonte Bukurešta i Sofije. Plava d\u017eamija persijskog stila ima svoje mesto u Jerevanu, prestonici Jermena, prvog naroda koji je prihvatio hriš\u0107anstvo.<\/p>\n

Nova vlada Gr\u010dke, zemlje u kojoj je pravoslavna vera izuzetno prisutna u svekolikom \u017eivotu, obe\u0107ala je finansiranje gradnje d\u017eamije, o \u010demu se raspravlja ve\u0107 tri decenije. Atina je jedini grad u Evropi u kome ne postoji d\u017eamija.<\/p>\n

Makedoniju, Bosnu i Crnu Goru da ne pominjem. Islamski centar otvoren je u Zagrebu, a nov je upravo po\u010deo da se gradi u Rijeci. Islamski centar i d\u017eamija podi\u017eu se i u Ljubljani, koja je dugo bila redak evropski grad bez ikakvog islamskog obele\u017eja.<\/p>\n

Ovo je promocija „otomanske Turske", zaklju\u010duje novi bloger. Ne bih rekao. Ovo treba da bude promocija ljudi s kojima \u017eivimo. Ljudi koje \u0107emo još \u010deš\u0107e sretati kada po\u010dnemo slobodno da putujemo po Evropi.<\/p>\n

Srbija ne mo\u017ee da zatvara o\u010di pred \u010dinjenicama. Posebno ne Srbija koja \u0107e uskoro pripadati velikoj evropskoj porodici naroda. Nije to samo pitanje ljudskih prava i principa tolerancije.<\/p>\n

Islamski centar mo\u017ee da pomogne da se suzbije islamofobija, da se sruše mnoge predrasude sadr\u017eane u navedenim reagovanjima. Ima ih svuda. I u medijima. \u010cesto \u010ditam da u EU dolaze „muslimani iz severne Afrike i s Bliskog istoka, kao i isto\u010dni Evropljani". Nisu svi migranti muslimani. Zašto „isto\u010dni Evropljani" nisu klasifikovani kao katolici ili pravoslavci?<\/p>\n

Istovremeno se širi mit da su muslimani u Evropi udaljeni od „evropske kulture". Pa zar islam nije još od osmog veka bogatio tu kulturu? Zar mnogi muslimani nemaju francuske, britanske ili nema\u010dke pasoše na koje su ponosni?<\/p>\n

Pritisnuta niskom stopom rasta i potrebom za jevtinom radnom snagom, Evropa je umnogome preokupirana strahom od muslimana kao „monolitne, otu\u0111ene zajednice jedinstvenog identiteta". Što je neta\u010dno. Postoje azijski, arapski, iranski, turski, sada i evropski muslimani. Belgijanci turskog i Belgijanci marokanskog porekla veoma se razlikuju.<\/p>\n

Evropa mora da nau\u010di da \u017eivi s muslimanima. Kao i oni sa Evropom. Demografske promene su dramati\u010dne. Muslimansko stanovništvo Evrope (oko 17 miliona) udvostru\u010dilo se tokom poslednje tri decenije i ponovo \u0107e se udvostru\u010diti 2015. Predvi\u0111anja ka\u017eu da \u0107e 2050. svaki peti stanovnik Evrope biti musliman.<\/p>\n

Muslimani \u010dine \u010detvrtinu gra\u0111ana Marseja i Roterdama, 20 odsto Malmea, 15 odsto Brisela i Birmingema, 10 Pariza, Londona i Kopenhagena. U Španiji su stranci 1998. predstavljali tek 3,2 odsto stanovništva, devet godina kasnije \u010dak 13,4 odsto. U Belgiji sedam najpopularnijih imena muških beba glase: Muhamed, Adam, Rajan, Ajub, Mehdi, Amin i Hamza.<\/p>\n

Stari kontinent odavno nije ekskluzivno hriš\u0107ansko društvo. Mnoge granice su ve\u0107 srušene. Mnoge \u0107e tek biti srušene. Treba se upoznavati. Posebno kada su muslimani svuda oko tebe: kao tvoji sunarodnici, bli\u017ei i dalji susedi.<\/p>\n

Politika<\/em><\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Bo\u0161ko Jak\u0161i\u0107 Od Turaka smo dobili kulturu spavanja. Jastuk, jorgan, \u010daršaf, sve su to turske re\u010di. Da smo imali naše, bile bi u upotrebi. Ovako je ostala samo slamarica Ukoliko Beograd dobije islamski centar, postoji \u010dovek koji \u0107e se tome više radovati i od ovdašnje islamske zajednice, i od predsednika Srbije i Turske koji […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47136","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47136","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47136"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47136\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47136"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47136"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47136"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}