Ne \u010dini li vam se da niko ne uspeva da definiše, da "uhvati" šta je ta\u010dno to što nas toliko nervira kod tabloida<\/p>\n
Pi\u0161e: Teofil Pan\u010di\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Eto, bi\u0107e da je primirje okon\u010dano. Najpre je najavilo da \u0107e zimzeleni ministar zdravlja Tomica Milosavljevi\u0107 tu\u017eiti tabloidnu štampanu stvar Qrir "po Zakonu o informisanju" što bi, koliko znam, bila premijera u njegovoj prakti\u010dnoj provedbi. Posle je, pred zaklju\u010denje Vremena, stigla i vest da je, po nalogu Okru\u017enog tu\u017eilaštva u Beogradu, izve\u010deri, u tajnosti, privelo i zadr\u017ealo Radisava Raju Rodi\u0107a, biznismena opšte prakse i vlasnika Qrira, Glasa javnosti i još nekoliko \u017eivopisnih publikacija. <\/p>\n Primirje o kojem govorim nastalo je nakon što je nare\u010deni Zakon o informisanju do\u017eiveo pravu kanonadu u medijskoj, pravnoj i svakoj drugoj javnosti, i nakon što je izglasan na miši\u0107e, uz bratsku pomo\u0107 LDP-a, ljubi ga majka. <\/p>\n Zakon je, dakle, tu, ali u formi mrtvog slova na papiru, što ga, doduše, po sebi ne bi izdvajalo od gomile drugih ovdašnjih zakona, da nije \u010dinjenice da je u ovu blama\u017eu bilo utrošeno malo previše energije da bi sada bila okon\u010dana jednim gotovo ne\u010dujnim pu\u0107. Ipak, Nekako kao da su se svi uplašili od fertutme, pa je prakti\u010dna primena Zakona obustavljena pre nego što je i po\u010dela – dobro, zvu\u010di nelogi\u010dno, but this is Serbia – i taman smo pomislili da je sve to na kraju ipak ostalo nedonoš\u010de, kad eto ti Tomice… Ili mo\u017eda ipak ne? Mo\u017eda je upravo hapšenje Rodi\u0107a znak da \u0107e se vlast druga\u010dije obra\u010dunati sa slikovitim poslovnim \u010dovekom i magnatom medijsko-politi\u010dkog treša, a da je ono Milosavljevi\u0107evo izletanje samo privatna stvar, loš dan, nervni slom \u017eivaca u lajt varijanti, ili tako ve\u0107 nešto?<\/p>\n Sve \u0107emo to valjda odgonetnuti narednih dana, no meni je ovde (po obi\u010daju) mnogo zanimljivije nešto drugo. Naime, politi\u010dki tabloidi postali su neka vrsta okupacione sile koja okiva Srbiju dampinškim cenama i isto takvim sadr\u017eajem, po principu: smuti, promešaj, prospi, pa Jovo nanovo. Pre neko ve\u010de u\u010destvovao sam u nekoj TV debati o medijima, pa je tokom emisije prikazalo i snimljeni razgovor s nekim gra\u0111aninom koji je navodno v.d. novinara u Qriru. Pa ka\u017ee taj omla\u0111i gospodin kako je to, bo\u017ee moj, narodni list, jer mnogi ljudi kupuju "hleb, mleko i Qrir", što i nije baš jako neta\u010dno. Ono što je gra\u0111anin slu\u010dajno zaboravio da doda jeste da bi mnogi od njih mo\u017eda radije od (samo) hleba i mleka kupovali pršutu i kavijar, ali nema se, šta \u0107eš. Ta vrsta narcisoidnog, prividno publici, ali pre svega sebi podilaze\u0107eg populizma, karakteristi\u010dna za tabloidaše koliko i za, šta znam, turbo-folk zeva\u010de ("narod to voli") i ide uz tabloide kao \u010ditulje uz Politiku. I tu pomo\u0107i nema. Uz to, ono što je taj gra\u0111anin rekao tipi\u010dno je tabloidna forma predostro\u017enog ekonomisanja istinom: ta\u010dno je da se mnogima \u017eivot sveo na ta tri elementa, ali ne nu\u017eno zato što ne bi mogli da smisle i da po\u017eele baš ništa bolje od toga.<\/p>\n Okej, svi se, pa i ja, na redovnoj bazi ljute na rodi\u0107evštinu, na primenjeni praziluk koji isijava sa tabloidnih naslovnica (i ne samo sa njih). Ali, ne \u010dini li vam se da niko ne uspeva da definiše, da uhvati šta je to ta\u010dno što nas zapravo toliko nervira kod tabloida, osim same njihove (ekstra)ordinarne prostote? Dumao sam, dumao, a onda su se nebesa nada mnom prolomila i otvorila su se Vrata Spoznaje, jer sam se setio da se neko toga ve\u0107 setio! Doduše, taj neko je pisao o jednom mnogo sverasprostranjenijem fenomenu, a ne specifi\u010dno o tabloidima, ali se njegova dijagnoza i na njih odnosi jedan-kroz-jedan. Radi se o uvrnutom ameri\u010dkom profesoru filozofije Hariju G. Frankfurtu, koji je svoju prevratni\u010dku teoriju objavio u knji\u017eici O proseravanju (On bullshit), prevedenu i kod nas, te blagovremeno recenziranu na ovim stranicama. Ono, dakle, što \u010doveka sa kakvim-takvim standardima i kriterijumima u\u017easava jeste što je klasi\u010dna politika tabloida zapravo baš to: proseravanje. Oh, nije li to malko vulgarno? Ma jok, \u010dista filozofija, visokog akademskog standarda. Profešur Frankfurt, naime, piše o proseravanju kao onom stepenu dekadencije jezika i smisla kada istina više uopšte nije va\u017ena, kada se ona ukida kao kategorija. \u010cak i patološki dosledni la\u017eov na neki na\u010din uva\u017eava istinu, makar tako što je uvek zaobilazi. Ako ti taj ka\u017ee da je napolju divan, sun\u010dan dan, ne izlazi bez kišobrana ni do prodavnice, "po hleb, mleko i Qrir"! Suština proseravanja je u ne\u010demu drugom: sve mo\u017ee da bidne, ama ne mora da zna\u010di. Zato je sasvim normalno, i milion puta vi\u0111eno, da nekakav tabloid "rodi\u0107evskog" kova (ali ne nu\u017eno Rodi\u0107ev) na istoj strani objavi tekst u kojem se manje ili više argumentovano i potkrepljeno raskrinkavaju nepo\u010dinstva ovih ili onih "korumpiranih skotova" (‘ajde da se poslu\u017eim vokabularom tabloidnog kolumnizma, tj. kolumnizma sa posebnim potrebama), i tekst koji vrvi od najnotornijih i najbesramnijih la\u017ei o nekome ili ne\u010demu, i to namerno plasiranih, s punom sveš\u0107u urednika da su u pitanju la\u017ei. Ili pak stave tekst koji barata doduše istinitim, ali javno irelevantnim informacijama koje slu\u017ee difamiranju nepo\u0107udnih i nepo\u017eeljnih (po sistemu: \u017dika vara \u017eenu s Lazinom \u017eenom, Laza vara \u017eenu s \u017divadinkinim mu\u017eem etc.). Ovo potonje je još gore jer još radikalnije devalvira pojam istine, njenu, ako ho\u0107ete, metafizi\u010dku nerazmenjivu i neusitnjivu vrednost: umesto istine dobijamo "\u010dinjenice", a one mogu biti vulgarne, bezvezne i nikome potrebne. <\/p>\n Razume se da za sve to ima još jedna, stara, dobra re\u010d: tra\u010d. Obratite pa\u017enju: tra\u010d nije isto što i la\u017e. Mnogi tra\u010devi su "istiniti". Ali, mnogi i nisu. I upravo se o tome radi: o potpunoj, sistemski zasnovanoj nemogu\u0107nosti da se pouzdaš u sistem objavljivanja tvrdnji-o-nekome-ili-ne\u010demu, jer se on, taj tabloidni sistem, ne zasniva ni na istini ni na la\u017ei, nego na njihovom planskom degradiranju i zatiranju – na bullshitu, dakle. E sad, da li se na bullshit udara represivnim Zakonima sumnjivih motiva, poreskim istragama ili pak "evolucijom društvene svesti", to je pitanje o kojem \u0107emo još dugo morati da mozgamo!<\/p>\n