Kako je to mogu\u0107e vratiti se onamo odakle nisi ni krenuo, e to zna i razume samo onaj ko prati uvrnutu logiku balkanskog ratnog amoka. <\/p>\n
Pi\u0161e: Teofil Pan\u010di\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Mnogi koji su otišli iz Beograda ne\u0107e se nikada vratiti. Mnogi koji bi mogli do\u0107i u Beograd, ne\u0107e nikada do\u0107i. Ali, zato \u0107e u Beograd do\u0107i, ili ako ho\u0107ete: vrati\u0107e se u njega, Plavši\u0107 Biljana, ka\u017enjenica kojoj je liberalno švedsko zakonodavstvo oprostilo poslednju tre\u0107inu kazne pred Me\u0111unarodnim tribunalom za ratne zlo\u010dine, jer se "dobro vladala". <\/p>\n Šta je to uopšte "dobro vladanje" u švedskom \u017eenskom zatvoru? Nije se tukla, nije se drogirala, ure\u0111ivala je zidne novine, ili šta? I kakvo se uopšte vladanje o\u010dekuje od jedne vremešne profesorke biologije?<\/p>\n Kako god bilo, vrati\u0107e se ta gospo\u0111a me\u0111u nas da li danas ili u utorak, kao da je va\u017eno – dan ovamo ili onamo, ne \u010dini razliku. U svakom slu\u010daju, znamenita je gra\u0111anka izabrala baš Beograd da se u njega vrati sa svog sada ve\u0107 skoro dvadesetogodišnjeg ratnog puta – kojeg je robijanje bilo sastavnim delom – iako je na taj put zapravo krenula iz Sarajeva. Kako je to mogu\u0107e vratiti se onamo odakle nisi ni krenuo, e to zna i razume samo onaj ko prati uvrnutu logiku balkanskog ratnog amoka. <\/p>\n A da \u0107e joj se u Beogradu, u kojem je poštenim ratnim i zaratnim radom uspela ste\u0107i nešto imovine, obradovati mnogi, u to nemajte sumnje. Dovde \u0107e je sprovesti otpravnik haških vozova Dodik Milorad, neka vrsta njenog politi\u010dkog posinka, a do\u010deka\u0107e je toplim me\u0111e\u0111im zagrljajem ko-zna-sve-ko, samo sedite pa gledajte. <\/p>\n Do\u0107i \u0107e ona me\u0111u nas ne kao osoba koja je pravdi, zakonu i ljudskosti nešto veliko i nepopravljivo skrivila, pa onda u svemu tome mašala dobro prošla, jer ljudska pravda \u010desto posti\u017ee ljudskom umu nedohvatljive kompromise zarad navodno višeg cilja, nego \u0107e do\u0107i kao samozatajna heroina, koja je sve vreme \u017ertvovala sebe naizgled \u017ertvuju\u0107i sve nas, sa ove i one strane izmaštane etni\u010dke distance: i kada je poletno u\u010destvovala u bosanskom ratnom kanibalizmu kao \u010dlan naju\u017ee paljanske klike, i kada je mantrala kako pet-šest miliona \u017ertvovanih Srba i nije neka neprihvatljiva cena za to da oni preostali \u017eive u nekakvoj Velesrpskoj Dr\u017eavetini \u010dije su granice Biljana i društvo iscrtavali topovima i no\u017eevima, i onda kada se pred Tribunalom gorko kajala za sve što je u\u010dinjeno, kao i onda kada je namigivala da od tog kajanja nema ništa, niti za njega – sa\u010duvaj Bo\u017ee – ima nekakvog razloga, nego je sve to bio samo show, samo dogovor sa Tu\u017eilaštvom, dogovor u kojem je svaki od aktera dobio nešto za sebe, jedino je sama ideja pravde me\u0111u ljudima bila pomalo poni\u017eena i pomalo silovana, ali ko je uopšte ona, ta pravda, pa da je ne bi smeo ritualno zapišavati svaki prolaznik kako mu ve\u0107 nai\u0111e?<\/p>\n Gospo\u0111a \u0107e, dakle, do\u0107i me\u0111u nas kao jedna od nas, legalno i legitimno gra\u0111ansko lice na slu\u017ebi pri virtuelnom, ali itekako deluju\u0107em Sveotad\u017ebinskom Aparatu, sudara\u0107ete se s njom po ulicama i parkovima, i sve je tu savršeno legalno i comme il faut, nemam tu nikakvog prigovora osim onog prigovora na koji nikada niko nema odgovora, pa ga onda ozbiljni ljudi valjda ni ne upu\u0107uju. Zapravo, jedino što me mu\u010di je pitanje: zašto? \u010demu sve to? da li je vredelo? <\/p>\n Da li je Plavši\u0107 Biljana sigurna, sedamnaest godina i sto hiljada leševa docnije, da je sve to od njenog odmetanja iz Sarajeva pa do "povratka" u Beograd, bilo vredno svega toga? <\/p>\n \u017drtve znaju pravi odgovor na to pitanje, pa se njih i ne pita. Zato je \u010dovek prokleto radoznao da to pita po\u010dinioca, ali retki su, sasvim retki, trenuci kada od po\u010dinioca dobiješ ozbiljan odgovor. I to te uvek porazi: iza Velikog Zla obi\u010dno nema ni\u010dega grandioznog, \u010dak ni nekog demonskog masterplana, iza je ponaj\u010deš\u0107e tek moralna tupost i misaona praznina, agresivna osrednjost i mesijansko bunilo. <\/p>\n I na koncu, lepa starost, ušuškana u diskretni respekt i kru\u017eenje po izvesnoj vrsti beogradskih salona. Pomalo glamurozno, zar ne? \u017drtve nemaju pravo ni na lepu, ni na bilo koju drugu starost, pih, kakvi gubitnici, \u017ertve su dostojne prezrenja, one nestaju u zaboravu, a ostaju i pre\u017eivljavaju plavši\u0107biljane, \u017eilave i samosvesne heroine našeg vremena.<\/p>\n