{"id":47122,"date":"2009-10-23T13:52:07","date_gmt":"2009-10-23T13:52:07","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47122"},"modified":"2009-10-23T13:52:07","modified_gmt":"2009-10-23T13:52:07","slug":"humano-lice-ekonomije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/10\/23\/humano-lice-ekonomije\/","title":{"rendered":"Humano lice ekonomije"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Nelly Rade<\/strong><\/em><\/p>\n

Da li se vaša teorija direktno suprotstavlja politici predsednika Baraka Obame o klju\u010dnoj ulozi vlade u upravljanju prirodnim dobrima", pitao je novinar Tajmonlajna (Timeonline) Elenoru Ostrom (Elinor Ostrom), prvu \u017eenu dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju.<\/p>\n

Sedamdesetšestogodišnja profesorka sa dr\u017eavnog univerziteta u ameri\u010dkog saveznoj dr\u017eavi Indijani je skromno odgovorila da ona nije merodavna da ocenjuje poteze vlade. Ipak, dodala je da su se sve va\u017ee\u0107e postavke funkcionisanja tr\u017eišta pokazale u najmanju ruku rizi\u010dnim, što su najnovija kriza i ponašanje Volstrita na najbolji na\u010din potvrdili.<\/p>\n

Profesorka Ostrom dobila je najviše svetsko priznanje iz ekonomije za dugogodišnji rad o – zadrugama! Iako ne koristi direktno re\u010d "zadruge", ona upravo o tome govori, koriste\u0107i izraze kao što su "kolektivno upravljanje", "kolektivna korist", "kolektivna briga". Ljudi – obi\u010dan narod koji koristi prirodne resurse kao što su, na primer, šume, ribnjaci, reke, delte – najoptimalnije upravljaju tim zajedni\u010dkim dobrima, klju\u010dna je postavka njene teorije. Njima niko nije potreban, ni regulativa, ni dr\u017eava, ni privatni vlasnik. Narodno upravljanje društvenim dobrima daje, ustvrdila je ameri\u010dka profesorka, izuzetne rezultate u o\u010duvanju tih dobara i pokazalo se ne samo idealnim u o\u010duvaju prirodnih resursa, ve\u0107 i u ostvarivanju visoke produktivnosti.<\/p>\n

U eri duboke ekonomske krize do koje su doveli neopisiva pohlepa špekulanata na uglavnom neregulisanom finansijskom i berzanskom tr\u017eištu gde vlada isklju\u010divo faktor privatnog vlasništva i ekstraprofita, njene re\u010di su do\u010dekane sa poprili\u010dnom dozom sumnji\u010davnosti, pa i etiketiranja da se, eto, radi o još jednom aspektu nerealnog "socijalisti\u010dkog" pristupa ekonomiji za šta Amerikanci imaju veoma malo sluha i do\u017eivljavaju ga duboko antagonisti\u010dnim.<\/p>\n

Teorija proverena na terenu<\/strong><\/p>\n

Prirodni resursi se najbr\u017ee uništavaju kada se stave pod dr\u017eavnu upravu ili se prodaju privatnicima, ukazala je Elenora i time izrekla oštru kritiku klju\u010dnom zakonu kapitalisti\u010dkog privrednog sistema u kojem je privatna svojina stavljena na pijadestal apsolutnog i neprikosnovenog pokreta\u010da proizvodnog ciklusa.<\/p>\n

Taj pijadestal, tvrdi nobelovka, o\u010digledno se ljulja pod nepobitnim dokazima njenog 30 godina dugog istra\u017eivanja koje nepobitno potvr\u0111uje da ose\u0107aj kolektiva i zajedništva u upravljanju resursima ima ja\u010du polugu nego što to zapadni teoreti\u010dari ekonomskih kretanja misle i \u017eele da priznaju.<\/p>\n

"Dugi niz godina pratili smo projekte u gotovo svim zemljama sveta, posebno u Indiji, i nepobitno potvrdili da ljudi najbolje upravljaju zajedni\u010dkim dobrima i prirodnim izvorima", rekla je ona. Profesorka je prakti\u010dno pobila raniju teoriju da lokalno stanovništvo brzo upropasti prirodne resurse, ako ne postoji regulativa od strane nekog autoriteta. Suprotno tome, kolektivno upravljanje sa zajedni\u010dkom odgovornoš\u0107u dovodi do progresa, jer svaki \u010dinilac u tom kolektivnom lancu zna da njegov udeo i korist zavisi od ulo\u017eenog rada i poštovanja me\u0111usobno uspostavljenih odnosa koristi i odr\u017eavanja resursa.<\/p>\n

U ameri\u010dkog saveznoj dr\u017eavi Mejn, navela je Elenora, pre više od 20 godina lokalni ribari su uspostavili kolektivnu organizaciju i plan uzgoja rakova u \u010demu su postigli ogroman uspeh pa i dan danas va\u017ee za najuspešnije uzgajiva\u010de rakova.<\/p>\n

Humana ekonomija<\/strong><\/p>\n

Naravno, malo ko veruje da \u0107e teorijske postavke Elenore Ostrom imati zna\u010dajniji uticaj na vladaju\u0107u koncepciju apstraktnih ekonomskih modela koji se baziraju uglavnom na matematici i algoritmima. Proteklih decenija Nobelovu nagradu za ekonomiju dobijali su teoreti\u010dari poput Miltona Fridmana i D\u017eozefa Stiglica koji su u centar uvek stavljali apstraktne formule ponašanja privatnog kapitala i ostalih faktora takozvanog slobodnog tr\u017eišta.<\/p>\n

Da nešto nije u redu sa takvim ekonomskim postavkama, najbolje je potvrdio slu\u010daj dodele Nobelove nagrade za ekonomiju iz 1997. godine. Tada su nagradu za formulu stabilnosti ulaganja na berzi dobila dvojica ameri\u010dkih ekonomista, Robert Mertoni i Miron Soles (Myron Scholes). Hed\u017e fond koji su oni vodili jedan je od prvih koji je prošle godine pao pod to\u010dkove ekonomske krize, pokazavši u praksi koliko je ta famozna "formula" o bezrizi\u010dnom ulaganju u akcije ne samo neta\u010dna, ve\u0107 i opasna.<\/p>\n

Ekonomska kriza koja je zahvatila svet, bez sumnje, uticala je na promenu raspolo\u017eenja Nobelovog komiteta. O\u010digledno ne slu\u010dajno, u objašnjenju dodele nagrade iz ekonomije ameri\u010dkoj profesorki Ostrom, isti\u010de se zna\u010daj posmatranja "velike slike" odnosno šireg sagledavanja univerzalnih ekonomskih i socioloških ponašanja. Tako\u0111e se izri\u010du pohvale za njen rad na terenu, u \u017eivotnoj sredini, me\u0111u ljudima, gde su teorijski postulati dokazani.<\/p>\n

Za Elenoru Ostrom, kao prvu \u017eenu kojoj je dodeljena Nobelova nagrada iz ekonomije, vezuje se još jedan presedan. Ona, naime, nije ekonomista, ve\u0107 politikolog. Sebe smatra "politi\u010dkim ekonomistom", dok je ovde pojedini komentatori nazivaju "humanim sociologom". Bilo kako da je zvali, Ostrom je otvorila vrata za nekonvencionalni pristup izu\u010davanju ekonomskih i socioloških realnosti u zapadnom svetu.<\/p>\n

Ona, ina\u010de, deli nagradu sa kolegom Oliverom Vilijamsom sa kalifornijskog univerziteta Berkli. U pokušaju da umanje zna\u010daj ovogodišnje nagrade, pojedini kriti\u010dari isti\u010du da nagrada za ekonomiju i nije "prava", jer je uspostavljena naknadno i to u znak se\u0107anja na Alfreda Nobela.<\/p>\n

Ovakva reagovanja ne obeshrabruju profesorku Ostrom koja se nada da \u0107e „svet krenuti boljim stazama". Nije njeno, rekla je, da komentariše sadašnju ekonomsku situaciju u Americi, ponašanje Volstrita i poteze koje vu\u010de predsednik Obama. Ipak, dodala je, \u017eeli da poru\u010di vladi u Vašingtonu da "ne mo\u017ee isklju\u010divo da se uva\u017eavaju samo oni na visokim pozicijama, ve\u0107 da mora da se poštuju i uva\u017eavaju sposobnosti svih ljudi, obi\u010dnog naroda, koji se bori za egzistenciju". Nobelova nagrada za ekonomiju dobila je, umesto apstraktne matemati\u010dke formule, realno, humano lice.<\/p>\n

Emporta<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Nelly Rade Da li se vaša teorija direktno suprotstavlja politici predsednika Baraka Obame o klju\u010dnoj ulozi vlade u upravljanju prirodnim dobrima", pitao je novinar Tajmonlajna (Timeonline) Elenoru Ostrom (Elinor Ostrom), prvu \u017eenu dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju. Sedamdesetšestogodišnja profesorka sa dr\u017eavnog univerziteta u ameri\u010dkog saveznoj dr\u017eavi Indijani je skromno odgovorila da ona nije merodavna […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47122","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47122","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47122"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47122\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47122"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47122"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47122"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}