{"id":47118,"date":"2009-10-19T18:05:32","date_gmt":"2009-10-19T18:05:32","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47118"},"modified":"2009-10-19T18:05:32","modified_gmt":"2009-10-19T18:05:32","slug":"podvorenje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/10\/19\/podvorenje\/","title":{"rendered":"Podvorenje"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Bo\u017eidar Andreji\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

U re\u010dniku srpsko-hrvatskoga jezika Matice srpske za prvu natuknicu kojom se objašnjava, neopravdano i prerano zaboravljeni, pojam podvorenje uzeta je jezgrovita beleška Slobodana Jovanovi\u0107a. Bele\u017ei \u010duveni pravnik i istori\u010dar, pri tom jezi\u010dki virtuoz: "Podvorenje koje naš knez \u010dini sultanu vre\u0111a naš narodni ponos."<\/p>\n

Upravo, na podvorenje, skrušeni odlazak na noge svom sizerenu radi potvr\u0111ivanja vazalskog odnosa, ali uzgred i pribavljanja neke li\u010dne ili narodne polze, li\u010di javna pompa podstaknuta izuzetnim medijsko-politi\u010dkim naporima da se "uveli\u010da" predstoje\u0107a radna poseta ruskog predsednika našoj zemlji. Od ideje da ga ovde do\u010dekaju brzopotezno preimenovane staro-nove ulice i trgovi, preko hitno formiranog ansambla od sto truba\u010da za seirenje koji su pohvalili sopstvenu hitru uve\u017ebanost, i time što "smo, brate, ve\u0107ina nepismeni za note", pa do po\u010detka potpisivanja u Šapcu pristupnica za novu partiju imenom "Moja Rusija".<\/p>\n

Sve to, pošteno gledano, pre mo\u017ee da umanji nego da istakne zna\u010daj posete jer u prvi plan isti\u010de saborsko-vašarske kerefeke \u010dija simbolika grebe po površini stvarnog stanja stvari. A iznu\u0111ena javna rasprava o "derusizaciji" plavih uli\u010dnih tabli i simbolika datuma posete koja pada na izgr\u0111eni i derogirani "bivši" Dan oslobo\u0111enja Beograda samo su vršci ledenih bregova koji pod mutnom vodom srpske spore, prokrvavljene i isprekidane tranzicije kriju gromade suštinskih lutanja i nesnala\u017eenja.<\/p>\n

I, na\u017ealost, pokazuje se po ko zna koji put da ako na vrhu nekog srpskog nose\u0107eg stuba sviraju na brzinu pokupljene draga\u010devske zvezde, nije isklju\u010deno da mu se pri dnu vidi labav i improvizovan temelj nacionalne strategije sa oskudnom i ideologizacijom nagrizenom armaturom dr\u017eavotvornosti.<\/p>\n

Na "slu\u010daju ulica sovjetskih oslobodilaca Beograda" kakav je odmah napravljen, taj se sindrom baš dobro mo\u017ee razjasniti. Samu ideju lansirao je, bolje re\u0107i obnovio, ruski ambasador Konuzin ali ne bez prizvuka sizerenske naredbodavnosti, kakvu ovde po Balkanu doduše imaju i veleposlanici zapadnih zemalja, i ne bez za\u010dina patronske ironije ("oni su br\u017ee oslobodili Beograd, nego što vi mo\u017eete da promenite nazive"). U svemu je, pri tom, bilo i onog šmeka koji je sugerisao \u010din podvorenja – podastrite predsedniku na taj veliki dan nova imena, jer nudimo nešto para. Mi bismo dodali – kad ne mo\u017eete nove ulice.<\/p>\n

Ovaj podstrek bio je dovoljan doma\u0107im kreatorima javnog mnjenja, politi\u010darima i slobodnim misliocima da gotovo zatrpaju medije raspravom koja je išla od slaganja uz stid što je na "oduzimanje naziva" baš on morao da nas podseti, do stavova koji i ispravno rusofilstvo glorifikuju do patriotizma, jednako kao i antievropejstvo i antiamerikanizam. A obratno – sve je izdaja.<\/p>\n

U takvom diskursu na pravu meru kompromisa zali\u010dio je stav beogradskog gradona\u010delnika \u0110ilasa, koji je "odobrio" \u010din što je, na primer, svojedobno generalu \u017ddanovu oduzeta ulica koju je on svojevremeno "oteo" od Resavske – on se zalo\u017eio da tako ostane, a da se \u017ddanovu "pokloni" neka budu\u0107a novoizgra\u0111ena ulica. Ovome bi se samo moglo dodati – da je sre\u0107e, ni onda kad su menjana, imena nije trebalo menjati, naprosto to je pitanje odnosa prema istoriji i bli\u017eoj i daljoj, civilizacijsko, a ne nacionalno i \u017eivotno pitanje.<\/p>\n

Da se iko ikad, pa i sada, ovde time rukovodio, bilo je hiljadu na\u010dina da se i takvo pitanje uredi – od pa\u017eljivog "krštavanja" novogradnji do seckanja du\u017eih ulica na kra\u0107a imena, što je tako\u0111e ovde više puta isprobano. Primera radi, na ulici kralja Milutina koji je bio dovoljno širok da uz sebe od prilike do prilike i od ideološkog hira do ideološkog hira primi i \u0110uru Salaja i cara Haila Selasija i napose Desanku Maksimovi\u0107, ali tek kad je siroti Salaj „dobio nogu". Što Desanka mo\u017eda ne bi u\u010dinila, ali Komisija za ulice jeste.<\/p>\n

Na\u017ealost, u Srbiji danas i ovde, kao i štošta drugo i va\u017enije, i preimenovanje ulica i institucija samo je nastavak politi\u010dke, partijske i ideološke borbe prepucavanjem uli\u010dnim tablicama. Ne isklju\u010duju se ni apliciranja modernih stavova o multieti\u010dnosti na surovo balkansko srednjovekovlje kad od nacija nije bilo ni pomena. Pa je tako istaknuti borac G17 plus \u017deljko Ivanji u \u017earu rasprave zamerio vlasti, koju i njegova stranka \u010dini, što neko soka\u010de nije kršteno po Janošu Hunjadiju, previdevši da ve\u0107 postoje dve ulice Sibinjanin Janka, (jer je to ista li\u010dnost) – jedna u Zemunu, jedna u srcu starog Beograda. Da budemo cini\u010dni, kakav nam je odnos prema istoriji, kad bi jedna bila preimenovana u Janoša Hunjadija, javnost ne bi znala da je to isti onaj Janko sa dve ulice.<\/p>\n

Ne treba pri svemu zaboraviti da su odlu\u010duju\u0107i potezi u ratu imenima ulica izvedeni u vreme kada su vladaju\u0107i socijalisti uspostavljali pluralizam u Srbiji, te su i ovakvi potezi, \u010desto samo takvi, bili neophodni da bi se pod maglom demokratije, sprovelo ono u \u010demu smo se više od decenije koprcali. U prilog tome, treba se podsetiti i da je baš za tog vakta, recimo, Jagodina povratila svoje staro ime od socijaliste Svetozara Markovi\u0107a, a nikom onda kao sad \u0110ilasu nije palo na pamet da mu se ustupi neka "novogradnja".<\/p>\n

Zbog takvih se poteza i sada pravi generalna zabuna izme\u0111u komunizma i antifašizma, zbog \u010dega su po centrima gradova stradale table sovjetskih (\u010ditaj ruskih, antifašisti\u010dkih) generala. I sve to je tek izraz šire ideološke konfuzije, zbog koje su filozofi izmislili pojam antiantifašizam u koji mo\u017ee da se strpa sve što je olajava\u010dki i neutemeljeno smišljano kao ideološka kontrate\u017ea "komunizmu" i "komunjarama" \u010dak i kad su oni podupirali dr\u017eavotvornost i širili zemlju Kralja Ujedinitelja.<\/p>\n

I kad su ve\u0107 "uli\u010dna pitanja" dobila dominantno mesto u simbolici predstoje\u0107e posete, podguravaju\u0107i u drugi plan nešto formalniji razlog – obele\u017eavanja 65. godišnjice oslobo\u0111enja Beograda da bi tek na tre\u0107e mesto postavila onaj najkonkretniji – famozni kredit od milijardu evra što jasno govori da su vodilja i u ovim odnosima interesi, a ne bratstvo, mora se primetiti još nešto.<\/p>\n

U opštem galimatijasu nejasnih strategija poslednjih nekoliko decenija ima jedna konstanta – da se ne zna šta se ho\u0107e, pa onda svako saopštavanje ciljeva lako sklizne ili u svesnu obmanu ili u jeftini politi\u010dki marketing. Kao da je samim ritualom povodom posla, obavljen i sam posao. To va\u017ei i za ovu temu, ali je jednako primenljivo i na druge odnose i "strateške" ciljeve. Zar, recimo, usvajanje proevropskih zakona makar u stopostotnoj koli\u010dini i neopstrukcionom brzinom nije puki ritual u odnosu na sve što uz to i posle toga valja uraditi.<\/p>\n

emportal.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Bo\u017eidar Andreji\u0107 U re\u010dniku srpsko-hrvatskoga jezika Matice srpske za prvu natuknicu kojom se objašnjava, neopravdano i prerano zaboravljeni, pojam podvorenje uzeta je jezgrovita beleška Slobodana Jovanovi\u0107a. Bele\u017ei \u010duveni pravnik i istori\u010dar, pri tom jezi\u010dki virtuoz: "Podvorenje koje naš knez \u010dini sultanu vre\u0111a naš narodni ponos." Upravo, na podvorenje, skrušeni odlazak na noge svom sizerenu […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47118","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47118","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47118"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47118\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47118"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47118"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47118"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}