Biljana Kosmogina nosi titulu balkanske queer kraljice, što je, kako sama ka\u017ee, uveseljava. <\/p>\n
Pi\u0161e: Darija \u017dili\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Knji\u017eevnost, performans, novinarstvo, samo su neka od podru\u010dja u kojima se Biljana Kosmogina o\u010dituje svojim radom i djelovanjem. Studirala je novinarstvo, ali svoju diplomu iz \u017eenskih studija smatra relevantnom. Pisala je za brojne \u010dasopise, a nedavno je objavljena njena prva knjiga pri\u010da F book. Više njenih biografskih podataka mo\u017eete pro\u010ditati na portalu Cunterview.net. <\/p>\n KP: Pišeš i objavljuješ pri\u010de još od 1989. godine, a prije nekoliko mjeseci kona\u010dno je objavljena tvoja prva knjiga pri\u010da F book. Zanimljivo je da je knjiga, \u010dini mi se, do\u017eivjela puno bolju recepciju u Hrvatskoj, nego u Srbiji. Gostovala si na festivalima, a neki su kriti\u010dari pisali o tvojim pri\u010dama kao o fantasti\u010dnim erotskim pri\u010dama u kojima se igraš rodnim identitetima, a ne bje\u017eiš niti od politi\u010dke satire.<\/em> <\/p>\n B. K.:<\/strong> F book je lepo prihva\u0107ena i u Hrvatskoj i u Srbiji, ali moj nespokoj je bio što knjige nema na hrvatskom tr\u017eištu, do nedavno, dok nije stigla na prodaju u Booksu te mi je sad lakše. Medijska podrška nije izostala, kritike su pozitivne, javljaju mi se \u010ditaoci i dosta sam zadovoljna. Predstavila sam F book na par festivala ovog leta. Tvoj opa\u017eaj stoji, jer su to hrvatski festivali: Queer Zagreb, Casanovafest u Vrsaru i 8. Festival fantasti\u010dne knji\u017eevnosti u Pazinu, pa i promocija u klubu Gjuro, što potvr\u0111uje da sam prisutnija na hrvatskoj sceni, nego kod ku\u0107e. No, to nije loša karma. <\/p>\n F book objedinjuje razli\u010dite \u017eanrove, jezi\u010dke stilove i senzibilitete, pošto je zbirka nastajala u dugom vremenskom rasponu. Ona je produkt li\u010dnog afiniteta, istra\u017eivanja i razvoja. Erotika i fantastika su uzbudljiva polazišta koja otvaraju neslu\u0107ene mogu\u0107nosti i privr\u017eena sam im, jer se na tom terenu ose\u0107am sve\u017ee i nesputano. Nisam optere\u0107ena \u017eanrom, ne be\u017eim ni od \u010dega, a okupiraju me i motivišu sve ljudske radosti i gadosti. Virginia Woolf je rekla da "knji\u017eevnost koja spušta zastore da bi sakrila intimu, nije knji\u017eevnost". Seks je odli\u010dno sredstvo, ili bar delikatan za\u010din moje proze, no nije cilj sam po sebi. On odstupa od heteronormativnih standarda, pošto mi oni nisu naro\u010dito inspirativni. Iskakanje iz okvira i poigravanje rodnim identitetima je stalni proces mog sazrevanja. \u017divimo u pervertiranom, osaka\u0107enom i usled zajebanih istorijskih i politi\u010dkih okolnosti – posrnulom društvu. Sna\u017eim svoj duh dok parodiram realnost, a opservacijom i kritikom, kroz uvrnutu prizmu, \u017eelim da je promenim – poboljšam. Društvo predstavljam lošijim nego što jeste da bi bar u izvesnoj meri ubla\u017eila dekadenciju u kojoj se nalazimo. Perspektiva "histopatološkinje današnjice" mi je bli\u017ea i dra\u017ea, nasuprot "prodava\u010dice helijumskih balona". Moja fantastika promišlja realnost tako što roni kroz socijalni, politi\u010dki i psihološki glib u kojem se (s)nalazimo. To je moje plodno tlo, i tu nema glamura i fenseraja. Nezadovoljstvo je dobar pokreta\u010d umetnosti, a u mnoštvu nametnutih konstrukcija i konvencija, dobro se ose\u0107am ako bar malo "mutim vodu" ili "talasam". Bolje korespondiram sa sirovim mesom i prosutim mozgovima, krvlju, spermom i urinom, u odnosu na slatki vonj vanilnih še\u0107erlema i krofnica. To je moj izbor, moj \u017eig, a mo\u017eda i prokletstvo. <\/p>\n KP: U tvojim pri\u010dama posebno mi je zanimljiva upravo politi\u010dka satira. Grad u kojem \u017eiviš nazivaš Brljogradom, a u odli\u010dnoj pri\u010di Hilandarska maja ismijavaš se društvenoj paranoji i praznovjerju, crkvi, patrijarhatu i nacionalnim vrijednostima.<\/em> <\/p>\n B. K.:<\/strong> Brljograd je glavni grad \u010dudne zemlje Švajnelend, u kojoj dominira "kult svete svinje", gde obitava moja junakinja Sanja, u pri\u010di Merkurci su šit. Moji likovi su antiheroji, puni mana, niskih pobuda i strasti, strahova, zavisti. Oni su luzeri, marginalci, prevaranti ili psihopate, ali njihova \u017eivotnost, uz sve mane, \u010dini ih komi\u010dnim, simpati\u010dnim i bliskim. Oni su \u017ertve svog vremena i sudbinskih okolnosti, bilo da je u pitanju prošlost ili budu\u0107nost. U Merkurcima sam iznedrila futuristi\u010dku comédie noir viziju srpskog društva. Pobeda obi\u010dne "zagorele" srpske cice nad vanzemaljskim oblikom inteligencije, bazirana na seksualnom aspektu – apetitu, je kompleksna socijalna orgija s višeslojnim presekom. Budu\u0107nost ne gledam uvek kroz ru\u017ei\u010dastu prizmu, i nije mi teško zamisliti degradirano, autisti\u010dno društvo, poljuljanog morala i sjebanog duha, koje odvajkada funkcioniše kroz degenerativnu tipološku formulu: narodnjaci, kafana, rakija prepe\u010denica, prasetina i sarma. \u010covek je \u010doveku svinja. To je pravi, zdravi, srpski hard-core. Mada bi se mogao uz izvesno premodeliranje izmestiti i upisati u bilo koje savremeno društvo. <\/p>\n Hilandarska maja je pri\u010da nagra\u0111ena 2000. godine, koja je potom 2003. upala i u italijansku antologiju srpske proze Casablanca serba izdava\u010dke ku\u0107e Fertrinelli iz Milana. Pri\u010da tretira bombardovanje Beograda od strane NATO snaga 1999. godine, kolektivno ludilo, paranoju i pojavu epifanije. Tu ismevam srpsku tradiciju da se u Boga ne veruje sve dok on ne pru\u017ei dobar povod za pijanku i \u017edranje, obi\u010dno u slu\u010daju krsne slave, krštenja, svadbe ili sahrane, ili dok ne po\u010dnu da pljušte bombe iznad naših glava, dok ne zazuje projektili s nebesa i ne po\u010dne razaranje. Kad ništa ne vidimo osim one slike koju pru\u017ea dr\u017eavna televizija i štampa, kad trpimo posledice prljavih politi\u010dkih igara i useravamo se u ga\u0107e od straha i nemo\u0107i, e tek onda Srbi zaista (po)veruju u Boga. I tek tad su najviše skloni sujeverju i paganizmu, ali nema veze, pro\u010dulo se da poma\u017ee, pa što da ne pokušamo. Bog sve vidi, pa \u0107e nas nagraditi prekidom rata, pošto smo pravili kola\u010de po njegovoj recepturi. Hilandarska maja je istiniti SF, ako bi se tako moglo re\u0107i, jer su tu prepleteni utopija i entropija, a istinski doga\u0111aji su nadgra\u0111eni fikcijom. \u010cesto su me posle pitali da li je pri\u010da istinita, što me je veselilo. Odgovarala sam filozofski: "Va\u017eno je da je prošlo. Vozi dalje!" <\/p>\n KP: Jednom si izjavila kako nisi queer otkad si preuzela alter ego Kosmogina, ve\u0107 od ro\u0111enja. Mo\u017eeš li pojasniti?<\/em> <\/p>\n B. K.:<\/strong> Queer karakteristike se kod nekoga sti\u010du ro\u0111enjem, kod nekog razvijaju odrastanjem, a nekad to postaje i samovoljni izbor u zrelom periodu. Queer nije fokusiran samo u jednom pravcu i nije fiksan kao betonski temelj. Kod mene je fluktuidan i fleksibilan. Kao malu devoj\u010dicu zanimale su me devoj\u010dice više od de\u010daka. Ja tada nisam znala da je to queer. Posle se stvar promenila u korist muškaraca, udala sam se i imam decu, ali \u017eenskost, \u017eenski polo\u017eaj u društvu, \u017eenski problemi i \u017eenska sloboda ostaju moja preokupacija. \u017denu stavljam na pijedestal \u017eivota i ponosim se time što sam ginocentri\u010dna. Zapravo, idem korak dalje i zagovaram \u017eensku dominaciju, da bih ispravila milenijumsku nepravdu po\u010dinjenu nad \u017eenama. To muškarce pali, uprkos tome što ih zastrašuje, ili iritira, a mene sve to vrlo zabavlja. To je moja igra. Moj queer senzibilitet me je pogurao u pravcu aktivizma, ali to nije bilo tendenciozno, niti iz ambicije, ve\u0107 više spontano. Queer ekipa je bila prva koja je prepoznala moj kvalitet, prihvatila ga i znala da ga ceni, odnosno da afirmiše moj rad. Me\u0111u njima sam potpuno komotna, jer me niko ne pritiska i ne gnjavi pokušajima da me "povali", kao što se ranije dešavalo. \u010cak sam oki\u0107ena virtualnom titulom balkanske queer kraljice, što me uveseljava. To mi ne poma\u017ee da bolje \u017eivim, ali se super ose\u0107am. Mojim statusom sre\u0107no udate \u017eene i majke koja pri tom "priznaje" da je lezbejka, a neretko i peder, ja sam tu opet kuriozitet – extra queer. Hendlujem sve svoje javne i privatne uloge, i do sada se dobro u njima snalazim (ako me utisak ne vara). Bitno je da me se do sada još niko nije odrekao zbog moje kreativne slobode. <\/p>\n KP: U pri\u010dama se igraš spolnoš\u0107u\/rodnoš\u0107u, nerijetko uvodiš androgina bi\u0107a iz \u010dije se perspektive promatra tzv. balkanski svagdan, a va\u017eno je naglasiti kako tvoji junaci i\/junakinje u\u017eivaju u tjelesnosti, u urbanim ritmovima. No va\u017eno je da ti i sama u\u017eivaš u performativnosti, u tome da tekst postaje dio izvedbenog \u010dina u kojem se poigravaš svojim identitetima.<\/em> <\/p>\n B: K.:<\/strong> Ne mo\u017eemo pisati o \u017eivotu ako ga ne \u017eivimo, ve\u0107 sedimo pod staklenim zvonom prezašti\u0107eni, i posmatramo ga na TV ekranu, Internetu i kino platnu. Iskustvo je suštinsko blago, a imaginacija koja ga prenosi – pogonsko gorivo. Nekad se prepustim stihiji urbanih ritmova, no \u010desto se izolujem ili distanciram, pošto me usisavaju. Moj omiljeni excape je kad pobegnem u sebe. Tu najbolje rezimiram znanja o svetu u kojem sam, kao i razo\u010darenja, koja me najpre motivišu da pišem. Svako mora sam iskusiti svoju \u010dašu \u017eu\u010di, da bi znao da vrednuje ljude i pojave oko sebe, ili bar da odvoji \u017eito od kukolja. Ipak, moja priroda diktira humor i smeh, kao lek protiv svih bolesti, a balkanski svagdan zagovara depru. Imam razna interesovanja, tako da su moji identiteti uvek u nekoj funkciji, ali nisu suprotstavljeni, niti se potiru. <\/p>\n Teatar, ples, zvuk, film ili fotografiju, koristim u širokom spektru za predstavljanje knji\u017eevnosti. Mislim da moja knji\u017eevnost nije stati\u010dna i nastojim da ona bude praznik za sva \u010dula. Tekstove o\u017eivljavam multimedijalno, odnosno konceptualno i u\u017eivam u javnim nastupima. To je provokacija, uz neophodnu dozu egzibicionizma i hrabrosti. \u017delim uvek da odem nov milimetar preko crte. Erotika je prisutna, ali nije najrelevantnija. Flertujem i s pornografijom tako što je parodiram. Ona ionako ima ogromni upliv u društvenu svest, na svim nivoima. Koristim audio snimke svojih tekstova, koje paralelno interpretiram kroz pokret tela, u direktnoj komunikaciji s publikom i to je uvek uspešno, jer kroz pozitivne reakcije dobijam trenutni feedback. Drago mi je kad moj performans izaziva smeh, ali isto tako i kad inicira gnušanje, teskobu ili osudu, pošto je i toga bilo. Zaklju\u010dujem da uspevam da ljude izbacim iz ravnodušnosti i dosade, da ih pomerim i pokrenem emocije, ma kakve bile. To je znak da sam na dobrom putu i da moj nastup dopire do cilja. Sve, sve, ali nema dremanja na mom performansu. <\/p>\n KP: Još otkako si dobila nagradu za najbolju pri\u010du na Queer festivalu u Zagrebu, redovito si u\u010desnica tog festivala, a u Beogradu tako\u0111er sura\u0111uješ s raznim LGBT udru\u017eenjima. Mo\u017eeš li usporediti, recimo tako, queer scenu u ta dva grada?<\/em> <\/p>\n B. K.:<\/strong> Zagreba\u010dku i beogradsku queer scenu poredim s dva aspekta: aktivisti\u010dkog – politi\u010dkog i klupskog – tzv. clubbing-a. Queer Zagreb festival svojom tradicijom donosi najzna\u010dajniji pomak u afirmaciji LGBT kulture i umetnosti na Balkanu, pošto je godinama prisutan uz podršku dr\u017eave i medija, i to ne samo u vreme festivala, ve\u0107 tokom cele godine pru\u017ea bogat sadr\u017eaj kroz projekcije filmova, performanse, izlo\u017ebe, publikacije… U Zagrebu se tako\u0111e Gay-Pride nesmetano odvija te je o\u010dito da je društvo prihvatilo razli\u010ditost, mada pojedinci i dalje škrgu\u0107u zubima. Daleko od toga da je homofobija nestala u Hrvatskoj, ali naspram Srbije, Hrvatska se izdi\u017ee na tom polju demokratije, pošto je u Beogradu queer scena na klimavim, a \u010desto i polomljenim nogama. U prilog tome govori i sve\u017ee iskustvo prisilnog otkazivanja Gay-Pride-a, uz veliku frku na dr\u017eavnom i me\u0111unarodnom nivou. Kad usled pritisaka dr\u017eava ne mo\u017ee da garantuje u\u010desnicima bezbednost skupa, jer nekolicina ekstremisti\u010dkih fašisti\u010dkih grupa navija\u010da i ostraš\u0107enih "patriota" prete lin\u010dom u\u010desnika, onda je to tragedija – poraz demokratije. Talasi nasilja i straha odneli su nadu za ovu godinu, ali skrenuta je pa\u017enja javnosti na potrebu da se toj temi slede\u0107i put pri\u0111e obazrivije i mudrije. Ho\u0107emo u Evropu, ali ne mo\u017eemo zbog ša\u010dice sumanutih varvara koji idu okolo, mlate strane dr\u017eavljane pre i posle me\u0111unarodnih utakmica, i prete smr\u0107u pederima. <\/p>\n Kad se donesu zakoni i kad društveno-politi\u010dka svest dostigne neophodni stepen razumevanja i tolerancije, onda \u0107emo svi biti sre\u0107niji i mirniji. Samo mi se \u010dini da je to na dugom štapu. Dotle, brija\u0107emo po gay \u017eurkama i clubbing-u koji je u Beogradu intenzivniji nego u Zagrebu. "Sviraj, sviraj, pa za pojas zadeni", ka\u017ee srpska poslovica. No, ova svirka nas ne pribli\u017eava Evropi, pošto zvu\u010di kao duvanje u šuplju tikvu. Tako vidim srpsku politiku i demokratiju koju ona zastupa, a to mi je baš tu\u017eno. <\/p>\n KP: Na kraju, kako ocjenjuješ knji\u017eevnu scenu u Srbiji, posebno me zanima što se doga\u0111a s SF knji\u017eevnoš\u0107u?<\/em> <\/p>\n B. K.:<\/strong> Pošto je knji\u017eevni mainstream u Srbiji na nivou komercijalnog haosa, izme\u0111u tabloidne revijalnosti, crne hronike i patetike, tr\u017eište je preplavljeno, iako je \u010ditala\u010dka publika malobrojna, a kupovna mo\u0107 slaba. Stoga \u0107u se zadr\u017eati na SF sceni. <\/p>\n SF je dugo bio na margini knji\u017eevnosti, me\u0111utim, zadnjih godina do\u017eivljava ekspanziju, što me raduje. Izdava\u010dke ku\u0107e sve više, uz strane prevode, objavljuju i renomirane doma\u0107e, kao i manje poznate autore. Me\u0111u zna\u010dajnim imenima su: Ilija Baki\u0107, Goran Skrobonja, Oto Oltvanji, Ivan Neši\u0107, Radmilo An\u0111elkovi\u0107, te najplodniji i najprevo\u0111eniji Zoran \u017divkovi\u0107, ali bitan doprinos daju i autorke poput Tamare Lujak. Osim samostalnih izdanja, sve više je dobrih koautorskih zbirki kao što je ovogodišnja Beli šum – antologija pri\u010da o televiziji, \u010diji je prire\u0111iva\u010d Goran Skrobonja, a izdava\u010d Paladin, gde je uvrš\u0107ena plejada odli\u010dnih autora. Tako\u0111e mi se vrlo dopala zbirka pri\u010da Fotofobija mladog pisca Marka Piševa, u izdanju Tre\u0107eg trga, mada je ona u domenu horror-a. <\/p>\n Interesantno je da su poklonici SF \u017eanra istrajni, vredni i da ga unapre\u0111uju višestruko, kroz razne forme, kao pisci pri\u010da i romana, ali i kao vrsni esejisti, urednici zbirki i \u010dasopisa, prire\u0111iva\u010di antologija, organizatori manifestacija ili izdava\u010di fanzina i stripova, tako da daju svestranu podršku SF-u, fantastici i hororu. Ovu \u017eanrovsku miksturu do\u017eivljavam kao produkt iste kuhinje i ne bave\u0107i se determinantama i kategorizacijom, sve podvodim pod fiction, odnosno spekulativnu fikciju, ma kako to blasfemi\u010dno zvu\u010dalo strogim \u017eanrovskim \u010distuncima. <\/p>\n Beogradski festival fantastike Beokon je dobio na ekskluzivnosti jer nudi ozbiljan filmski, teorijski, knji\u017eevni i zabavni pristup, kao i mnogobrojnu publiku. Web sajtovi kao što su: Art-anima, Znak sagite, Photon Tide i Lazar Komar\u010di\u0107, tako\u0111e verodostojno zastupaju fikciju i SF te ih toplo preporu\u010dujem. <\/p>\n Posve\u0107enost tom \u017eanru je adiktivna ideologija bazirana na kreativnoj imaginaciji, ali protiv te strasti, ili tog virusa – nema leka. \u017danrovske eksperte i fanove do\u017eivljavam kao veliku decu i vesele frikove, me\u0111u koje i sama spadam. <\/p>\n Prime\u0107ujem da bi u tom \u017eanru moglo biti više \u017eena – autorki i više seksualne tematike, ali evo, osim F book-a, u srpskim knji\u017earama se mo\u017ee na\u0107i i koautorska erotska SF zbirka pri\u010da Ugrizi strasti, tako da polako dolazi do ravnote\u017ee. Erotika i fantastika kre\u0107u u ofanzivni proboj na knji\u017eevnoj sceni, ruku pod ruku, ili zagrljeni. <\/p>\n