{"id":47112,"date":"2009-10-14T12:51:14","date_gmt":"2009-10-14T12:51:14","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47112"},"modified":"2009-10-14T12:51:14","modified_gmt":"2009-10-14T12:51:14","slug":"obamu-izbaciti-iz-bele-kuce","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/10\/14\/obamu-izbaciti-iz-bele-kuce\/","title":{"rendered":"Obamu izbaciti iz Bele ku\u0107e!"},"content":{"rendered":"

Pro\u010ditajte šta o teku\u0107oj svetskoj krizi, Obaminoj politici, Evropskoj Uniji,  ekonomskoj teoriji, razlikama i sli\u010dnostima izme\u0111u Fridmana i Hajeka, posledicama komunizma i ulozi generala Mihailovi\u0107a, misli najcitiraniji  svetski ekonomista na "i\u0107" i veliki teorijski kriti\u010dar komunizma i socijalizma, profesor Svetozar Pejovi\u0107.<\/em>  <\/p>\n

Pi\u0161e: Katalaksija<\/strong><\/em><\/p>\n

Ekonomska i finansijska kriza koja je zahvatila svet u proteklih više od dvanaest meseci dovela je do zna\u010dajnih promena ekonomskih politika u zapadnom svetu. Šta mislite o ovim promenama? Kako treba da razumemo \u010desto ponavljanu tezu da \u017eivimo u vremenu o\u017eivljavanja kejnzijanizma?<\/p>\n

Pejovi\u0107<\/strong>: Ova kriza nije trebala da proizvede promenu ekonomskih politika na Zapadu. Kao i svaka recesija, tako i ova ima svoj po\u010detak, svoj \u017eivot i svoj kraj. Me\u0111utim, ovu recesiju koriste Obama u Americi i socijal demokrate u Evropi da bi sproveli promene koje \u017eele. Te promene su pogubne, kako za individualnu slobodu tako i za slobodno tr\u017eište. Slabljenjem privatnih vlasni\u010dkih prava novi „socijal liberalizam", kako ga ja zovem, stvara jaz izme\u0111u stvarnih trzišnih i vešta\u010dki kontrolisanih cena, pogrešno alociraju\u0107i resurse na taj na\u010din. A što se ti\u010de kejnzijanizma i kejnzijanaca, njihova politika je uvek propadala, poput one socijalista, ali i kejnzijanizm i socijalizam odbijaju da umru. Melcer (Meltzer) i Bruner (Brunner) su još sedamdesetih godina ponudili alternativu kejnzijanskoj paradigmi dr\u017eavnog aktivizma i bahatog odnosa prema novcu. Oni su pokazali da transmisija monetarnih impulsa ne zavisi toliko od  osetljivosti tra\u017enje za novcem na promene kamatne stope koliko od kamatonosne elasti\u010dnosti tr\u017eišta faktora proizvodnje.<\/p>\n

Bili ste li\u010dni prijatelj Fridrihu Hajeku i Miltonu Fridmanu. Kako biste objasnili najzna\u010dajnije teorijske razlike izme\u0111u njih dvojice, i \u010dije je opšte stanovište u ekonomskoj teoriji, naro\u010dito u razumevanju finansijskih kriza i uloge monetarne politike, bli\u017ee vašem?<\/p>\n

Pejovi\u0107:<\/strong> Razlike izme\u0111u dva giganta prošlog veka su –  što je i za o\u010dekivanje kada se imaju u vidu ova dva velika nau\u010dnika, veoma zna\u010dajne i isuviše kompleksne da bih ih ovde elaborirao. A i ne mislim da su razlike izme\u0111u njih toliko va\u017ene koliko klju\u010dna sli\u010dnost: verovanje u individualnu slobodu i slobodno tr\u017eište. Ova sli\u010dnost nas upu\u0107uje na zaklju\u010dak da su i Fridman i Hajek tragali za odgovorima na isti set pitanja, ali da su pošli od razli\u010ditih na\u010dina u njihovoj analizi. Volim i jednog i drugog i uvek \u0107u ih (podjednako) poštovati. <\/p>\n

Kakvo je vaše mišljenje o ameri\u010dkoj politici u prošlom veku i sadašnjoj politici predsednika Obame? U kojoj meri smatrate da je bivši predsednik Buš odgovoran za oblikovanje pravca sadašnje ekonomske politike i ekonomskih rezultata u Americi? <\/p>\n

Pejovi\u0107:<\/strong> Prošli vek je vek dobrih i loših predsednika. Dva zaista loša su bili Ruzvelt i Karter. Regan je daleko najbolji predsednik prošlog veka. Tako je na primer la\u017e da se Obama suo\u010dio sa najve\u0107om recesijom od 1929. godine. Regan je od Kartera nasledio dvocifrenu inflaciju, dvocifrenu nezaposlenost, dvocifrene kamatne stope a o nula rastu i da ne pri\u010dam. Umesto „stimulusa" Regan je smanjio sve poreze ali su jako smanjene  marginalne poreske stope dale podsticaj preduzetništvu. A oslanjanje na preduzetništvo je mnogo bolji na\u010din o\u017eivljavanja ekonomije od politike dr\u017eavne potrošnje. Da li uopšte treba da ka\u017eem vašim \u010ditaocima zašto? Samo pogledajte šta se desilo u godini nakon smanjenja poreza. Uz to, Regan je sproveo još jednu va\u017enu izmenu u politici: svi naši predsednici su \u017eeleli da naprave kompromis sa SSSR-om. Jedino je Regan rekao do\u0111avola sa tim! \u017delim da SSSR završi na otpadu istorije. Primorao je Sovjete da troše mnogo na odbranu. To je bilo skupo i za nas ali nepodnošljivo za njih. Danas je SSSR zaista na otpadu istorije. Buš je vodio lošu ekonomsku politiku. A što se ti\u010de njegove spoljne politike sa\u010dekajmo na sud istorije. Pod Klintonom su nam bombardovali ambasade, vojne brodove i neuspešno pokušali da bombarduju Svetski trgovinski centar. Tako\u0111e, 11. septembar je koncipiran tokom Klintonovog mandata. Za vreme Buša nije bilo teroristi\u010dkih napada na našoj teritoriji.<\/p>\n

Koji su najve\u0107i izazovi sa kojima se danas Amerika susre\u0107e? <\/p>\n

Pejovi\u0107:<\/strong> Da se ovaj socijalista istera iz Bele ku\u0107e. <\/p>\n

Srbija je na putu pridru\u017eivnja EU. Kako bi ste poredili osnovne ustavne principe EU i USA, i koja je najviša cena koju Srbija treba da plati za \u010dlanstvo u EU?<\/p>\n

Pejovi\u0107:<\/strong> Ustav Sjedinjenih Dr\u017eava je pre\u017eiveo više od 200 godina. Štaviše, on je stvorio najja\u010du ekonomsku silu u svetu ikada poznatu. EU ve\u0107 ima probleme. Mora stalno da primorava zemlje \u010dlanice da uvek iznova glasaju oko osnovnih ugovora. Za mene EU predstavlja lošu vest za individualne slobode i slobodno tr\u017eište. Ona je dobra vest za birokrate koji dobijaju više mo\u0107i i ljude sa univerziteta koji dobijaju grantove. Pogledajte sve te programe (koje finansiraju poreski obveznici EU) koje EU ima za mlade ljude. Od njih se ne tra\u017ei da objektivno analiziraju u\u010dinak EU na individualne slobode i slobodno tr\u017eište. Od njih se tra\u017ei da hvale EU. Kada sam upoznao jednu grupu tih „drugova" u Torinu (tri meseca sam proveo u istoj zgradi sa njima)  podsetio sam se na pesmu koju sam morao da pevam u mladosti: „Mi smo mlada vojska Titova". Samo što je to malo promenjeno u  „Mi smo mlada vojska Evropske Unije".<\/p>\n

Protivili ste se na\u010dinu na koji su politi\u010dari u Isto\u010dnoj Evropi razumeli i sprovodili tranziciju. Koji su vaše osnovne teorijske i prakti\u010dne primedbe sprovo\u0111enju tranzicije u Isto\u010dnoj Evropi? Koje bi ste slu\u010dajeve izdvojili kao uspešne pri\u010de a koje kao neuspešne?<\/p>\n

Pejovi\u0107<\/strong>: Ni jedna bivša komunisti\u010dka zemlja nije povešala \u010dlanove politbiroa. Zašto je bilo u redu vešati vode\u0107e naciste a ne i vode\u0107e komuniste? Ovi poslednji su pobili više ljudi. Tako\u0111e, danas ve\u0107inom, ako ne i svim bivšim komunisti\u010dkim zemaljama, upravljaju ljudi koji su bili komunisti ili koji bi bili komunisti da je partija zadr\u017eala mo\u0107. Mislim da su Vaclav Klaus i Mart Lar jedini pravi borci za slobodu u Isto\u010dnoj Evropi. Mislim tako\u0111e da su isto\u010dno evropske zemlje napravile grešku kada su dopustile da im „zapadni stru\u010dnjaci", MMF i Svetska banka upravljaju tranzicijom. Ti eksperti nisu snosili troškove svojih savetovanja, ve\u0107 su ih snosili gra\u0111ani Isto\u010dne Evrope. Štaviše, ve\u0107ina tih eksperata su kabinetski socijalisti puput Nutija (Nuti), Svejnara (Swejnar), Horvata, Vaneka i drugih.      <\/p>\n

U teoriji je  dobro poznata Pejovi\u0107-Furbotn teorema. Da li bi ste bili ljubazni da nam je objasnite. Kako treba interpretirati ekonomska iskustva bivše Jugoslavije imaju\u0107i u vidu ovaj teorijski okvir?<\/p>\n

Pejovi\u0107:<\/strong> Nije bila potrebna Furbotn-Pejovi\u0107 teorema da bi Titov gangsterski re\u017eim bio odba\u010den. Eirik i ja smo pokušali da poka\u017eemo da je radni\u010dko samoupravljanje (i kodeterminacija u Zapadnoj Evropi) ideja koja ima i koja je zaista imala pogubne posledice. Pitanje je jednostavno: ako je radni\u010dko samoupravljanje dobra ideja zašto je potrebno da ga vlada  primenjuje i zašto je potrebna vlada da ga štiti od konkurencije drugih tipova ekonomskih organizacija?<\/p>\n

Prošle godine je izašla vaša novu knjiga „Law, Informal Rules and Economic Performance". Koji su osnovni nalazi do kojih ste došli o relaciji izme\u0111u formalnih i neformalnih pravila i ekonomskih u\u010dinaka? I kako se ovi nalazi mogu primeniti na tranzicione ekonomije?<\/p>\n

Pejovi\u0107<\/strong>: Najbolji odgovor je da se knjiga pro\u010dita.<\/p>\n

Koje su po vašem mišljenju osnovne slabosti tranzicione politike u Srbiji? <\/p>\n

Pejovi\u0107<\/strong>: Ja ve\u0107 godinama pokušavam da prona\u0111em bar jednu prednost.<\/p>\n

Zvani\u010dnici u Srbiji pokušavaju da lociraju mesto na kome je posle egzekucije od strane komunista tajno sahranjen general Dra\u017ea Mihailovi\u0107. Kakva je vaša procena istorijske uloge generala Mihailovi\u0107a? <\/p>\n

Pejovi\u0107<\/strong>: Mihailovi\u0107 nije bio izdajnik. Izdajnik je bio Tito koji je obe\u0107ao Nemcima da \u0107e se njegova vojska boriti protiv Britanaca ako oni do\u0111u na Balkan. Tako\u0111e mislim da je Mihailovi\u0107 bio slab lider što je, kako se pokazalo, narod Balkana veoma skupo platio. Ono što su Tito i komunisti u\u010dinili u Jugoslaviji (a komunisti i drugde) prevazilazi zajedni\u010dke zlo\u010dine Nemaca, Italijana, Bugara, ustaša, \u010detnika, ljoti\u0107evaca, nedi\u0107evaca, plave garde, bele garde i svih ostalih formacija koje su postojale u bivšoj Jugoslaviji.<\/p>\n

Zajedno sa Jovanom D\u017eonom Plamencom i Ljubom Sircom vi ste najistaknutiji emigrant antikomunista iz bivše Jugoslavije koji je ostavio tragove u teoriji i politi\u010dkim tokovima zapadnog sveta. Mo\u017eete li našim \u010ditaocima preneti neke od vaših prise\u0107anja vezanih za vaš odnos sa Plamencom i Sircom?<\/p>\n

Pejovi\u0107<\/strong>: Radije bih ocenu svoje uloge prepustio sudu tr\u017eišta ideja. Plamenca li\u010dno ne poznajem. Ni jedan od nas se ne mo\u017ee porediti sa Sircom. Niko od nas nije morao da plati cenu koju je Ljubo platio. Uprkos svemu što su komunisti u\u010dinili njemu i njegovoj porodici, on nikada nije izgubio integritet i  ljubav prema slobodi. <\/p>\n

Intervju pripremili: Ivan Jankovi\u0107, Aleksandar Novakovi\u0107<\/em> <\/p>\n

Katalaksija <\/em><\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pro\u010ditajte šta o teku\u0107oj svetskoj krizi, Obaminoj politici, Evropskoj Uniji,  ekonomskoj teoriji, razlikama i sli\u010dnostima izme\u0111u Fridmana i Hajeka, posledicama komunizma i ulozi generala Mihailovi\u0107a, misli najcitiraniji  svetski ekonomista na "i\u0107" i veliki teorijski kriti\u010dar komunizma i socijalizma, profesor Svetozar Pejovi\u0107.<\/em>  <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47112","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47112","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47112"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47112\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47112"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47112"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47112"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}