Šta nam je bitnije dok posmatramo drugog: njegove karakteristike ili njegova društvena funkcija?<\/p>\n
Pi\u0161e: Marko Kosti\u0107*<\/strong><\/em><\/p>\n Dobi\u0107emo razli\u010dite odgovore od razli\u010ditih ispitanika, ali onda sledi drugo pitanje: ko su ljudi kojima je bitno ovo prvo, a ko su oni kojima je bitno ono drugo? <\/p>\n Kada dobijemo odgovore na ovo drugo pitanje shvati\u0107emo da je na\u010din na koji ljudi posmatraju ljude blizak na\u010dinu na koji bi ljudi voleli da budu posmatrani. <\/p>\n Dakle, neki ljudi bi voleli da budu posmatrani kao deo grupe, neki kao individualni karakteri. Razlika izme\u0111u ova dva stava nije karakterno razlu\u010diva. Sociološki gledano, funkcija ljudi u društvu odre\u0111uje njihov karakter, a opet, neki karakteri ne \u017eele ili ne smeju da priznaju da su deo grupe. Nasuprot tome, ljudi koji u\u017eivaju zaštitu grupe najviše isti\u010du svoju individualnost. Dalje, ljudi koji ne ose\u0107aju pripadnost grupi isti\u010du grupu kao svoj društveni cilj i \u017eele da u\u0111u u nju, a oni koji neosporno jesu deo grupe, tvrde, pak, da su grupe neva\u017ene ili da ne postoje. Ipak, odgovori i jednih i drugih odre\u0111eni su odnosima sa grupom, a ne pojedina\u010dnim karakteristikama junaka. <\/p>\n Da li je u pitanju logi\u010dka inverzija s obzirom na \u010dinjenicu da individuaulci u ovakvom dijalogu ispadaju kolektivci i obratno? Ili je re\u010d o društvenoj nepravdi? Jer, ako se društvo deli na one koji grupu \u017eele i one koji je ne \u017eele, prvi ne mogu da ostvare svoju \u017eelju, a drugima se \u017eelja ispunjava i bez prisustva prvih.<\/p>\n Slede\u0107e pitanje je zašto prvi ne u\u0111u u neke druge grupe, grupe istomišljenika? E, to je nemogu\u0107e, jer vrata svih grupa štite oni koji u grupe ne veruju! Upravo oni imaju ku\u0107e, stanove, vikendice, veze, poslove, i najbitnije, radiodifuznu frekvenciju! Ali, pošto se takvima mo\u017ee da u grupu ne veruju, oni se dru\u017ee i sa onima koji u grupu veruju, tj. Posednici, da ih tako nazovemo, participiraju i u posedovanju teritorije proleterski neimu\u0107nih Pripadnika, a samim tim dele i njihov karakter! U pitanju je, dakle, asimetri\u010dna, neravnopravna teritorija. <\/p>\n Pripadnici imaju i jedno i drugo: i karakter i društvenu svest, ali nemaju javnu re\u010d. Posednici nemaju ni jedno ni drugo, ni individualnost ni \u017eelju za pore\u0111enjem sa drugima, ali obele\u017eavaju javni govor i delo. U Srbiji, samo ovi drugi, Posednici, postoje kao javni primeri karaktera. Prvi, Pripadnici, koji su zapravo karakterniji, nevidljivi su. I kako u takvoj situaciji pojedinac mo\u017ee da otkrije postojanje drugog tela, ako je ono preobu\u010deno u njegovo sopstveno telo, a pripada grupi kojoj pojedinac ne pripada? Evo tog SF-detalja prevedenog na svakodnevni jezik i stanje: u Srbiji, ljudi koji su zašti\u0107eni novcem i polo\u017eajem (vezama, nekretninama, familijama, strankama), maskirani su u one koji sve to nemaju. To zna\u010di da i pored podele na one sa društvenom sveš\u0107u i one bez nje, u društvenim slikama ipak pobe\u0111uju la\u017eni karakteri onih koji imaju veze.<\/p>\n Sve dok se ne pojavi pogled sa strane.<\/p>\n Šta je pogled sa strane? Mo\u017ee biti neka šamanska magija ili psihijatrisjka dijagnoza. Mogla bi da bude i duhovna uteha. Moglo bi, teorijski gledano, da bude i pravno lice. Mo\u017ee lako da se shvati i kao špijuna\u017ea. Ali, a za nas najzanimljivije – mo\u017ee biti kamera!<\/p>\n Svi nabrojani pojmovi pripadaju ve\u0107 pomenutim konotacijama. I svaka od njih funkcioniše unutar sopstvenog sistema. Osim kamere. Ona se ne ti\u010de onog što je unutrašnjost sistema. Ti\u010de se svih sistema zajedno – ona komparativno obelodanjuje magijske, duhovne i obaveštajne informacije i to svima podjednako. To je njena ekskluzivna mogu\u0107nost, a tako\u0111e i njen zadatak.<\/p>\n Šta se desi kada kameru dr\u017ee la\u017eni ljubitelji individualne retorike?<\/p>\n Ništa! Jer oni koji imaju \u017eelju da budu upore\u0111eni sa drugima ne\u0107e se na\u0107i ni sa jedne, ni sa druge strane kamere. Iza kamere se ne\u0107e na\u0107i zato što \u0107e Posednici (sa vezama) sti\u0107i do kamere pre njih. Ne\u0107e biti ni ispred kamere, zato što ne isti\u010du svoj individualni karakter, a posednici, koji ga isti\u010du, ga nemaju.<\/p>\n Upravo stoga naše kamere nisu pogled sa strane. One su pogled za sebe onih koji imaju svoju kameru (cammera – soba, lat., sic!) i mogu\u0107nost da tu privilegiju prika\u017eu kao karakternu crtu. <\/p>\n Jer šta je mana srpske grupe, u odnosu na bilo koju bolju kulturu? Pa to što pripadnici srpskih grupa ne vole mesto na kojem se nalaze! Njihova grupa je skrivena mana njihovog postojanja, baš zato što je istovremeno i izvor njihovih privilegija. <\/p>\n Rešenje je, dakle, u svojevrsnoj dvostrukoj špijuna\u017ei. Trebalo bi pru\u017eiti legitimet grupama svih vrsta da bi se otkrilo – da je to u stvari jedna grupa! <\/p>\n Kada bi se izmenio individualni re\u010dnik \u010dlanova grupa, grupe bi se uzajamno priznale. Bez poziva na individualnost, a koji je pokraden od onih koji razmišljaju o kolektivnom moralu, srpske grupe postale bi vidljive. Ne znamo da li bi se time i uništile, ali bi se videle neke druge frekvencije, tj. postali bi vidljivi svi oni koji ne pripadaju grupama. Oni bi u tom slu\u010daju postali teritorijalno odvojeni od la\u017enih individualaca i time bi kona\u010dno postali grupa. Ali postali bi druga\u010dija grupa: bila bi to grupa onih koji \u017eele da budu grupa i ne libe se da to i poka\u017eu, pod punom odgovornoš\u0107u.<\/p>\n Dakle, da bi se prizvao pogled sa strane treba u\u010diniti legitimnim srpske jezi\u010dke institucije. Što zna\u010di da ne treba prihvatati opšti bes i agresivnost, niti retoriku bunta. Naprotiv, treba hvaliti funkcije ljudi i institucija. Ponajviše nikako ne priznavati samokritiku uspešnih „individualaca". Treba odbacivati i samu mogu\u0107nost da su privilegovani u problemu. <\/p>\n Dvostruka špijuna\u017ea jeste metafora najviše socijalne svesti. Naravno, obrnuto je propocionalna li\u010dnom moralu. Ali to ne zna\u010di da u njoj nema morala, kao višeg, kolektivnog cilja. <\/p>\n Teorija mikrozavere<\/strong><\/p>\n Spoznajom da je nepravedno ugro\u017een, \u010dovek ulazi u prvi stepen zrelosti. Saznanjem da ljudi oko mene nisu moji prijatelji ulazi se u prvi stepen koji razdavaja naivno detinjstvo od svesti u razvoju. Re\u010dnikom adolescencije, to je saznanje da roditelji nisu u pravu. Pitanje je samo da li je naša zrelost u tome da se navikavamo na takvu \u010dinjenicu ili u borbi protiv onih koji su se na nju navikli? O tome govore svi primeri ameri\u010dke B-produkcije, o tome govori engleska socijalna drama. Time se bavi Alfred Hi\u010dkok, o tome piše i Šekspir. To je i tema cele psihodeli\u010dne revolucije šezdesetih – sumnja u ono što su vrednosti sveta u kojem smo vaspitani.<\/p>\n Ali kad ve\u0107 govorimo o teorijama zavere, prvo moramo da postavimo filozofsko pitanje; da li je zavera njihova ili naša? Ili obostrana. Da bismo odgovorili na to pitanje, moramo da svedemo ovu temu na psihoanaliti\u010dku ravan – na odnos Nas i Njih. Ko smo Mi, a ko su Oni osnovna je paranoidna dilema, a kroz istoriju je imala razli\u010dit zna\u010daj. U\u0107i \u0107emo u kulturološku analizu ovog pojma da bismo dokazali da paranoici u zemljama kao što je Srbija nisu ismejani zbog svoje neuroze, ve\u0107 zbog toga što su suviše blizu umetnosti. <\/p>\n Paranoik se u umetnosti uvek nalazi na pravom mestu što neumesnoj kulturi nikako ne odgovara. Takva kultura refleksno se brani globalnim teorijima zavere, jer ta tema upravo neumesnima ide u prilog, štite\u0107i fiktivnim pri\u010dama o masonima, Jevrejima, Vatikanu ili Pentagonu njihovu sopstvenu lokalnu tiraniju, uzrokovanu nedostatkom talenta. U ugro\u017eenoj zemlji kakva je Srbija, paranoi\u010dno ose\u0107anje je neprijatelj opšte prihva\u0107enoj globalnoj – zavereni\u010dkoj teoriji. Jer paranoja, za razliku od teorije zavere, ne zna za granice. Ona, dakle, ne reaguje na dr\u017eavu, ve\u0107 na društvo.<\/p>\n Prate\u0107i cikli\u010dne teorije Špenglera i Fraja, vide\u0107emo da je priroda istorije talasasta. Prvo ide mali talas, pa sve ve\u0107i, da bi na kraju do obale došao u punoj veli\u010dini, a onda ponovo dolazi do opadanja i tako sve u krug. Ako kroz ovaj proces posmatramo razvoj paranoje (ljudske sumnje u svoju okolinu), mo\u017eemo je stepenovati kroz istoriju pojedinca i njegovog \u017eivota, ali i \u010ditavog \u010dove\u010danstva. Uzmimo na primer da postoje \u010detiri ciklusne faze, kao što su godišnja doba. Namera nam je da poka\u017eemo kako je sumnja u nametnutu stvarnost osnovni \u010dinilac ljudske umetnosti, kulture, istorije i duhovnosti, a da je popularna teorija zavere samo jedna od njenih faza. <\/p>\n a) Po\u010detak sumnje je slutnja da nešto nije u redu. To je grani\u010dna faza koja spaja prethodni sa novim svetom. Bez obzira da li je u pitanju Hamletov otac, vanzemaljci, Veliki prasak, Adamovo rebro, skepticizam ili prvobitni kompleks, ovu fazu obele\u017eava misti\u010dna mirno\u0107a \u017eeljna spoznaje. To je grani\u010dni trenutak izme\u0111u ni\u010dega i ne\u010dega, biljnog i \u017eivotinjskog, trenutak kada se talas budi i iz stanja mirovanja ulazi u stanje oscilatorne napetosti.<\/p>\n b) Slede\u0107i korak je ose\u0107anje sigurnosti u vezi sa tim da nešto nije u redu. Da li to nazivamo robovlasništvom, progonstvom iz raja, erama klasicizma, pesimizmom, evolucijom ili analnom fazom, svejedno je – sve su to samo reakcije razli\u010ditih istorijskih vokabulara na istu stvar. Teorija zavere tako\u0111e pripada ovoj fazi. Ta faza je stanje svesti, \u010dinjeni\u010dno stanje, vrhunac znanja, ali i morala. Naivne slike više nema, ali ima precizne granice izme\u0111u dobra i zla. <\/p>\n c) Tre\u0107a faza je stupanje u akciju. Nazivaju je i erama romantizma, militarizmom, falusnom fazom, nadahnu\u0107em, revolucijom, svetim ratom. Ovde je moral izjedna\u010den sa idealom, ideja pobede zamenjuje strah, a cilj iako još uvek nedosti\u017ean, ose\u0107a se u vazduhu i opravdava sredstva. <\/p>\n d) \u010cetvrta faza je špijuna\u017ea. Ovde spadaju privatni detektivi, Galilej, „Dama koja nestaje", Savle. Re\u010d je o poslednjoj fazi svake sumnje, a ona ozna\u010dava i kraj ciklusa. Tu nema mnogo dobra, ali ova faza ima jednu prednost: samo ona prolazi kroz cilj – dato joj je da uništi protivnika.<\/p>\n U kojem se dobu od ova \u010detiri danas nalazi srpsko društvo?<\/p>\n Ovde se ne\u0107emo baviti imenovanjem svih srpskih talasa kroz istoriju, ve\u0107 \u0107emo, prate\u0107i savremeni talas srpske medijske prošlosti, u njega u\u010ditati pomenuti talasasti obrazac.<\/p>\n – Kraj osamdesetih i po\u010detak devedesetih po\u010detak je boje mraka. Iako je dr\u017eava rasturena, ljudi veruju da je sve u redu, glasaju za Miloševi\u0107a. Srednja klasa još uvek ne razmišlja puno. Pojavljuje se nacionalizam, koji ve\u0107ini deluje kao prirodni tok ulaska u ve\u0107u slobodu. Menja se svest, ali slast promene i dalje zasenjuje svest o mogu\u0107oj opasnosti.<\/p>\n – Sredina devesedesetih: more ratova i poraza, opšte nezadovoljstvo. Mnogo tribina, mnogo demonstracija. Konstatuje se pesimizam i problem. Ovu fazu odlikuju debate, oklugli stolovi, erudicija, retorika i televizija. Nikad nije bilo gore, ali gra\u0111anska klasa dignutog nosa i sa distance posmatra preovladavaju\u0107e zlo.<\/p>\n – Kraj XX veka i po\u010detak novog. Ruši se Miloševi\u0107, ra\u0111a se optimizam, kre\u0107e se u akciju, pa potom u lustraciju. Gra\u0111ani su pokrenuti, nemaju više ose\u0107anje distance, tu je i ose\u0107anje poleta i etike po sebi. Ose\u0107a se bolja budu\u0107nost, mada na dugom štapu.<\/p>\n – Druga polovina prve decenije XXI veka; ubijen je premijer, splasnula je budnost. Morala više nema, a pravdeni bunt sveden je na inertni govor niskog inteziteta. Sve je pro\u017eeto sna\u017enim ose\u0107anjem kraja. Kraj, ka kojem hrle i dobri i loši i gornji i donji, jer se granica izme\u0111u njih više ne prime\u0107uje. Ali kao i svaka od prethodnih faza i ova nosi svoje junake, kao i svoju unutrašnju dramu.<\/p>\n Junaci \u010detvrte faze postaju oni koji su „samo malo bolji"! Mo\u017eemo ih bli\u017ee opisati ako ka\u017eemo „nemoralni, ali sa višim ciljem". To su oni koji nemaju problem da šuruju sa \u0111avolom, jer znaju da \u0107e ga samo tako uništiti. U ovoj fazi dobrota je ta koja je u mimikriji, a ne zlo. To je faza koju mo\u017eemo nazvati i borbom izme\u0111u dva zla. Oni koji govore da borba izme\u0111u dva zla nema smisla, ili \u017eive u duhu prethodnog doba ili je re\u010d upravo o onima koje treba špijunirati.<\/p>\n Vratimo se sada na klasne odnose srpskog društva i mogu\u0107e rešenje društvene krize. Rešenje je u prihvatanju igre, ali ne i svesti. Rešenje je u prljavoj igri popularno definisanoj kao „jedno misli, drugo govori, tre\u0107e radi". Postupaju\u0107i na taj na\u010din, ne\u0107emo biti \u010disti, ali \u0107emo onima posle potopa omogu\u0107iti da to postanu. \u017dive\u0107i u \u010detvrtoj fazi mi mo\u017eemo da pobedimo zlo, upravo tako što \u0107emo se u zlo prerušiti. Poput Hemeta, Spigela, Agate Kristi, Bernarda Šoa, Flobera, ali i Makijavelija, Hi\u010dkoka i Šabrola. <\/p>\n Naši neprijatelji be\u017ee od svoje ko\u017ee. Pravi je trenutak da mi u\u0111emo u nju i tako je obelodanimo. Tada \u0107e shvatiti da je njihova \u017eelja za slobodom ignorisanje \u017eelja drugih. Bi\u0107e jasno da je njihov Kafka štit od našeg Šekpira. Da je njihov Orvel prepreka za našeg Jaspersa. Da je njihov Kopola izbegavanje našeg Hi\u010dkoka. Da je njihov Dostojevski gumica koja briše našeg Flobera. Da totalitarizam ne zna\u010di biti posmatran, ve\u0107 ignorisan. <\/p>\n *Autor je reditelj i filmski kriti\u010dar<\/p>\n