Ma jesmo li ikad bili orlovi, Pope, ili bejasmo tek kopci koje nijedan vlastelin nije hteo da metne na porodi\u010dni grb<\/p>\n
Pi\u0161e: Ljubomir \u017divkov<\/strong><\/em><\/p>\n Priterala orla zla godina da s kokošima zimuje, tešio bi nas Pop kad bismo svirali daleko ispod naše negdašnje cene, kad bi gosti bili nedovoljno muzi\u010dki odogojeni ili kad bismo svirali sa kolegama nedoraslim misiji, naj\u010deš\u0107e bi te tri nevolje išle ruku pod ruku, ma jesmo li ikad bili orlovi, Pope, ili smo bili tek kopci koje nijedan vlastelin nije hteo da metne na porodi\u010dni grb?<\/p>\n Priterala uglavnom zla godina orla da konkuriše za premiju koju ministarstvo financija dodeljuje poljoprivrednim gazdinstvima, prošle godine predao sam molbu u poslednji minut, kao da je tekst za neki medij, i dobio, gle, obe\u0107atu potporu, ove jeseni kasno sam se spomenuo svog paoršaga, pitao sam ministarstvo jesam li zakasnio za podsticaj, prvog radnog dana dobijem e-mailom dva ljubazna odgovora da je konkurs otvoren do 1. oktobra, bacim se u potragu za potvrdama o kupljenom dizelu, semenu te vešta\u010dkom \u0111ubrivu koje nije baš za podi\u010diti se ako je re\u010d o zdravoj hrani, ali koje je itekako korisno ako se ho\u0107e premija… <\/p>\n Pošaljem ne baš kompletnu application u zadnji \u010das, da, u Ustani\u010dkoj mi dobrozhelatel'no pre toga ka\u017eu da \u0107e biti povuci-potegni ukoliko nisam u penziji ili ako nisam \u010dist poljoprivrednik, nisam nijedno ni drugo (jedna javna li\u010dnost kojoj sam drag ali joj je istina dra\u017ea kazala mi: ta ku\u0107a u Farka\u017edinu, vinova loza i njive slu\u017ee ti samo da bi o njima pisao, nadam se da ministarstvo ne\u0107e zauzeti to sve u svemu ipak bizarno stanovište), ali sam ministarstvu pored uverenja o pla\u0107enom zdravstvenom i penzijskom osiguranju dostavio i potvrdu kolika mi je kao trudbeniku tiska plata, iz \u010dega se vidi da mi je poljoprivreda oli\u010dena u premiji na srcu barem kao i slobodna štampa. <\/p>\n Do\u0111em danas u Farka\u017edin po potvrde o preduzetim agrotehni\u010dkim merama, kad u sandu\u010detu, gde nikad ni\u010deg nema a koje sam punonade\u017eno oka\u010dio o kapid\u017eik, debelo pismo, Ministarstvo finansija, uh, na dobro ne sluti, da je moja molba za dodatno slanje dokaznog materijala tako brzo rešena, pa još povoljno po mene?!… Bez nao\u010dara, samo snagom volje a uz pomo\u0107 miholjskoga sunca, pro\u010ditam da je moje gazdinstvo zvani\u010dno zamrznuto, kao tela nekolicine prekomorskih bogatuna koji \u0107e kad nauka uznapreduje biti još jedared vra\u0107eni u svet gde ne\u0107e nikog poznavati i gde \u0107e mo\u017eda izazvati i izvesnu jezu, piše da ove godine nisam obnovio registraciju gazdinstva, ja mislio da sam to u\u010dinio jednom za svagda, a stvar stoji kao sa automobilima, samo što gazdinstvo ne ide na tehni\u010dki pregled. <\/p>\n Trezor mi piše, a ja mu verujem, da mi pismo poslato u Bulevar JNA nije uru\u010deno, ta mi je adresa istinabog donedavno bila u li\u010dnoj karti, a ja ve\u0107 neko vreme (24 g.) nisam tamo, ukratko, pošto nisam obnovio registraciju izgubio sam sva prava na podsticaje (koji kome nisu potrebni!) a gazdinstvo mi prevedeno u pasivni status. I izvješ\u0107e o pasivnom statusu vratilo se Trezoru kao neuru\u010divo, i sve to stoji u pismu koje sam našao danas, kad sam planirao da pišem o dr\u017eavinim tajnama! Sitnosopstveni\u010dki interes je kak vidimo nadvladao, pri \u010demu nemam \u010dinovništvu ništa ni da prigovorim, sve što su napisali ide na moju dušu, ali su me ipak našli, tu sam ja, tu su njive, tu je katastar, \u017eiv je Trezor, dr\u017eim da se sve još mo\u017ee okon\u010dati na obostrano zadovoljstvo, nema potrebe da zbog formalnosti koje su popravljive neko bude doveden u neravnopravan tj. posve pasivan polo\u017eaj. Ima film, sa Piterom Selersom, advokati ga nakon smrti vlasnika zamka gde su Selersovi roditelji bili posluga pitaju \u010dime on, pošto ga nema u testamentu i drugim spisima, dokazuje svoje postojanje, a on ka\u017ee prostodušno: "Pa ja sam tu!" <\/p>\n Tako sam tu ja, tu je moj obra\u0111eni \u010dernozem, tu je ministarstvo, sti\u017ee ruska milijarda, ako mo\u017eemo da preina\u010dimo presudu jugoslovenskog suda iz 1946. godine, mo\u017eemo vala da prevazi\u0111emo i ovo nedorazumenie izme\u0111u ministarstva i moje poljoprivredne malenkosti. <\/p>\n Znam da je "dokumenta net, cheloveka net" za \u010dinovnike svetinja, priznajem da sam bio nedostupan, raskora\u010den izme\u0111u nekolikih adresa i profesija, ali \u0107u se svejedno \u017ealiti, da vidim mo\u017ee li kod nas da se ispravi neka nepravda koja nije istorijska.<\/p>\n Bi li stopama poljoprivrednog gazdinstva koje ništa ne krije mogla da se zaputi Vlada i druge visoke ustanove?<\/p>\n Iako bih da gledam svoja posla (u \u010demu vide se koliko sam uspešan), ipak vidim da su se ministri uzvrpoljili uo\u010di dolaska Medvedeva. Kad su nama, seoskoj de\u010durliji dolazili krvni srodnici iz Novog Sada i Beograda i mi smo se otimali kod koga \u0107e tetke i te\u010de da spavaju, jer popiti komovicu mo\u017eeš svugdi, tek kona\u010de\u0107i kog nekoga pokazuješ i koliko koga voliš i šta misliš o higijeni u pojedinim rodbinskim stambenim jedinicama… <\/p>\n Tako su se ministri zabrinuli a po nekim glasinama umereno i pokarabasili koliko \u0107e ko dvoriti Medvedeva, te je ministar inostranih dela ukorio svakoga ko se izlane o bilo \u010demu iz Vladine intime, Vlada je ljubavno gnezdo gde se strasti imaju iskazati izme\u0111u \u010detiri zida, Vlada je porodica u kojoj ako ima pomalo i mobinga, bolesne ljubomore, zlostavljanja ili rodoskvrnu\u0107a, to se ne sme preneti ne\u010dlanovima porodice koji takve poslastice jedva baš i \u010dekaju. Tako besedi, samo lepše sro\u010denim, svojim re\u010dima ministar Jeremi\u0107, iako po moemu ništa što je iole va\u017eno ne mo\u017ee ostati utajeno: ako sa milion dolara oblepiš brljotinu diplomata (jer o konzularnoj brljotini je re\u010d, nipošto o studentu teške ruke), to se raš\u010duje, ako pozajmljuješ od procentshchika, i to se dozna, tajiti se niti mo\u017ee, niti se ima šta i rašta, jedino je armijeta osvetlala obraz: šta se pre pet godina desilo sa gardistima zaista je vojna tajna.<\/p>\n