{"id":47106,"date":"2009-10-09T10:47:33","date_gmt":"2009-10-09T10:47:33","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47106"},"modified":"2009-10-09T10:47:33","modified_gmt":"2009-10-09T10:47:33","slug":"branimir-stulic-filozofija-od-a-do-z","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/10\/09\/branimir-stulic-filozofija-od-a-do-z\/","title":{"rendered":"Branimir \u0160tuli\u0107: Filozofija od A do Z"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: \u017durnal.info<\/strong><\/em><\/p>\n

\u010cim je Branimir Štuli\u0107 objavio da sprema sabrana djela od 16 knjiga, ponovo je pozvao vraga na svoj prag. Iz Bosne ga zovu novinari Dnevnog Avaza, iz Srbije pokušavaju uvu\u0107i u reality show, u Hrvatskoj mu nude milione da nastupi u zagreba\u010dkoj Areni… <\/p>\n

Osvje\u017eenu medijsku pompu prati prigodna rasprodaja nostalgije, jer njegova najja\u010da ritam sekcija Leiner & Hrnjak najavljuje spektakularan povratak. Tridesetu obljetnicu singlice A šta da radim\/Balkan proslavi\u0107e velikim koncertom u beogradskom Domu omladine. Štuli\u0107evo mjesto ovaj put ne\u0107e zauzeti bronzana bista (koju Leiner na internetu prodaje za 12 hiljada eura), mikrofon \u0107e uzeti Davorin Bogovi\u0107, prvi pjeva\u010d Prljavog kazališta.<\/p>\n

Štuli\u0107 ostaje dosljedan, kao i uvijek do sada uostalom, odbija milione i \u010duva \u010dist obraz. Što i o\u010dekujemo od fantoma slobode, mada sumnjam da je njemu više stalo do tu\u0111ih o\u010dekivanja. <\/p>\n

\u017durnal objavljuje neke od najzanimljivijih izjava koje je davao tokom karijere. Tek toliko da se podsjetimo s kim imamo posla…<\/p>\n

Azra:<\/strong> Ja sam \u010ditav \u017eivot plazio po cesti i poznajem svako zagreba\u010dko dvorište, a Azru sam napravio po sebi. To je uli\u010dni bend, Azra je u stvari artisti\u010dki uli\u010dni bend i to je sve.<\/p>\n

( Polet, 1980.)<\/em><\/p>\n

Bajaga:<\/strong> Kao što se Markovi\u0107 oslanjao na Tita, tako se ovaj oslanjao na mene, i još bezo\u010dnije, razumiješ?<\/p>\n

( Arkzin, 1993.)<\/em><\/p>\n

Balkan:<\/strong> Balkan je moja fascinacija. Ja ga vidim kao Spartu. Ona je bila sastavljena Iz \u010detiri plemena, a mo\u017eda su i \u017didovi tu bili, jer se u sve nekako upetljaju; no, to nikada ne\u0107u saznati. Sparta, o kojoj ja pevam, to je Balkan sa \u010detiri svoja plemena: Albanlja, Bugarska, Rumunija i Jugoslavija. Gr\u010dka tu do\u0111e kao Hong-kong Kini. To \u010dudesno tlo je na mnoge na\u010dine zanimljivo. Voleo blh da ka\u017eem kako je za svaku dr\u017eavu, kao i za svakog \u010doveka, va\u017eno da je ro\u0111ena pod sre\u0107nom zvezdom. Zvezde ispod kojih je Balkan ro\u0111en još su velika tajna.<\/p>\n

(\u0106ao, 1990.)<\/em><\/p>\n

Balkanac:<\/strong> Eno, \u0106iro Bla\u017eevi\u0107, veli "ja sam Balkanac". Tre\u0107i je Balkanac Bajaga. Marš u pi\u010dku materinu, nisam više Balkanac.<\/p>\n

( Arkzin, 1993.)<\/em><\/p>\n

Balkanska partija rada:<\/strong> Uzgred bih voleo da osnujem Balkansku partiju rada. Ona bi, u svom programu, insistirala na trima stvarima: trideset posto Ijudi bi se bavilo naukom, trideset posto turizmom, trideset posto agrokulturom a deset posto i ovako svuda i uvek smeta, te na njih, ne treba ozbiljno ra\u010dunati. Mislim da je krajnje vreme da se ova zemlja okrene nauci, da ve\u017ee i motiviše umni kapital kojim još raspola\u017ee. \u010covek ne mo\u017ee da dobije atomsku bombu sa nekoliko hidrocentrala. Zna\u010di, valja stvarno stvoriti kompletnu infrastrukturu, uslove za zaokret ili povratak nau\u010dnoj misli. Kad ka\u017eem turizam ne mislim na menjanje jastu\u010dnica, i da se pri odlasku maše gostima uz apel: Do\u0111ite nam opet! To zna\u010di da se zemlja toga ozbiljno prihvatila, da se odr\u017eava u kondiciji. Da dihta. A ne da, kad padne kiša u Zagrebu, to odmah zna\u010di poplava. Tu podrazumevam i ekologiju, permanentno \u010duvanje prirode. Pod agrokulturom smatram ne samo proizvodnju hrane nego koriš\u0107enje svega što nam podneblje pru\u017ea; kvalitet, dopremanje, transport. Mislim da su to tri fundamentalne stvari kojima se moramo okrenuti u slede\u0107em periodu. Tako \u0107emo iza\u0107i i iz svoje zemlje. Prakti\u010dna stvar je to što bismo tako korisno zaposlili Ijude za opšti interes. Tako se dobija naslu\u0107ena snaga i mobilnost, a sa snagom ide mir. Mir je nu\u017ean ne radi mira samog, ili da bi neko plandovao, nego što bi se onda energija usmerila ka korisnom radu. <\/p>\n

(Vreme, 1998.)<\/em><\/p>\n

Beatlesi:<\/strong> Kod mene sve po\u010dinje sa Beatlesima, de facto. Ali, sje\u0107am se i Pola Enke, kojeg sam pjevao u Skoplju 1959. godine. "O Dajana, volim te, skini ga\u0107e molim te, da vidim bijelu picu, da ti turim kobasicu."<\/p>\n

( Vreme, 1998.)<\/em><\/p>\n

Bregovi\u0107 (1):<\/strong> Ali ono što je meni kod Bregovi\u0107a išlo na kurac je sljede\u0107e: ja sam tada ve\u0107 bio poznat, imao sam 32 godine, zna\u010di punoljetan, tada se ima i glasa\u010dko pravo, imao sam osje\u0107aj svih ovih stvari što \u0107e do\u0107i. I htio sam sve vrijeme da razgovaram o politici, a ovaj ne\u0107e pa ne\u0107e… Jedino što on ho\u0107e, to je kad je uhvatiš i zavr\u0107eš joj uši, zabiješ noge u plafon, a ona ski\u010di ko svinja. To je bilo jedino što je njega interesiralo. Ja popizdim! Idem da ga zguzim, a on pobjegne pod krevet, niti zguzit ga ne mogu. Pa, mislim se, šta da radim s tobom, ne mogu da pri\u010dam o politici, ne mogu da te jebem, šta da radim?<\/p>\n

( Vreme, 1998.)<\/em><\/p>\n

Bregovi\u0107 (2):<\/strong> Bregovi\u0107 je napravio nekoliko izvrsnih pesama, ali nije napravio tekst za te pesme. Takve su, recimo, "Loše vino" ili "Selma". Ali, samo mu je jedna kompletna – "Zaboravi ako mo\u017eeš". Ni ona mu nije loša, sve \u0107e to pokriti tralala… Kako se zove ta? Ja je zovem \u010cajkovski. Dan– danas ne razlikujem ko je Tompson, a ko Alka Vuica. To je, bre, sve sedam osmina.<\/p>\n

(Ve\u010dernje novosti, 2009.)<\/em><\/p>\n

Citati:<\/strong> Naravno da se pokazuje šta sam jeo, šta sam slušao, \u010ditao. Pa i Šekspir je bio na gr\u010dkim klasicima. Ja sam to svjesno radio.<\/p>\n

( Vreme, 1998.)<\/em><\/p>\n

Dugovanja:<\/strong> Ja sam u sporu sa "Croatia Recordsom". Zaklju\u010dno sa današnjim danom tu\u017eim ih za okruglo deset i po miliona maraka. Bezo\u010dno su ukradene moje stvari, moj materijal, moji snimci. Od "Komune" potra\u017eujem 720 hiljada maraka. <\/p>\n

(Rock Express, 1999.)<\/em><\/p>\n

Dr\u017eava i vlast:<\/strong> Bezna\u010dajan \u010dovjek te\u017ei da ima vlast, šta bi drugo. Jedina šansa mu je da ukrade, da zajebe, da nešto napravi da ima neku va\u017enost, ina\u010de je niko i ništa. <\/p>\n

( Vreme, 1998.)<\/em><\/p>\n

Ekologija:<\/em> Volim vrlo ekologiju… A boga ti, mi imamo više ljudi nego drve\u0107a na ovom svijetu! Ljudi nam ne trebaju jer samo dišu taj kisik, i sad ko je vrijedniji na ovom svijetu?<\/p>\n

( \u0106ao, 1991.)<\/em><\/p>\n

Fudbal (1):<\/strong> Obi\u010dno spavam do \u010detiri, onda radim cijele no\u0107i i jedino \u017eivim, ako uop\u0107e \u017eivim, kada igram fudbal. <\/p>\n

( Vreme zabave, 1994.)<\/em><\/p>\n

Fudbal (2):<\/strong> Ro\u0111eni sam fudbaler. Meni je to kao ribi voda. Ali, video sam da je linija manjeg otpora sadr\u017eana u svemu. I da \u017eivim milion godina, nikad ništa ne bih napravio sa fudbalom. Nisam ga takao ima tri godine. Poslednje tri godine sam samo knjige tipkao, tako da sam poludeo.<\/p>\n

(Ve\u010dernje novosti, 2009.)<\/em><\/p>\n

Generacija:<\/strong> Op\u0107enito, svi ljudi koje sam upoznao iz te generacije, ne samo u glazbi – devet od deset njih – bili su obi\u010dne male jajare i lopovi koji nisu znali ništa drugo nego ukrasti i zajebati. I zato se guraju da budu stupovi društva.<\/p>\n

(Ve\u010dernji list, 2002.)<\/em><\/p>\n

Gitarsko umije\u0107e:<\/strong> Šta misliš kada bi te ja sada pitao koliko dobro znaš \u010ditati.<\/p>\n

( Ilustrovana politika, 1991.)<\/em> <\/p>\n

Historija i religija:<\/strong> Naša je religija potekla od paganske, a vrhovni je paganski bog uvijek bio onaj koji je pucao gromovima, munjama i sasvim je prirodno da \u010dovjek gleda gore. Budisti tra\u017ee Boga u sebi, ali mi to ve\u0107 znamo, \u010dim imamo onaj termin "ubiju Boga u tebi". Historija je rije\u010d koja ozna\u010dava traganje, nešto kao Scherlok Holmes.<\/p>\n

( Dragan Todorovi\u0107 1993.)<\/em><\/p>\n

Holandija:<\/strong> Holandija je ispod nivoa mora, ali je to – za mene – zemlja dobrog pregleda. Suo\u010den sa svim, tamo imam ve\u0107i strah pa bolje mislim. Kod nas ne mo\u017ee puno da se misli. Mi smo vrlo pametni kad smo instinktivni, kad po\u010dnemo puno da mislimo nešto ne funkcionira. Tamo nema puno instikata, tamo sve imaju, sa puno promišljaja. Na ovim prostorima izgleda da nikada nismo imali vremena da dovoljno mislimo, i oduvek smo se oslanjali na instinkt.<\/p>\n

(\u0106ao, 1990.)<\/em><\/p>\n

Homer:<\/strong> Ja sam Homera napravio sigurno kakav je izgledao prije nego su ga po\u010deli prenositi hiljadama godina, pa su ga o\u010distili ko ri\u017eu, sve su mu vitamine izvukli… Neko mora da bude pjeva\u010d, pa da zna. <\/p>\n

( Vreme, 1998.)<\/em><\/p>\n

Humanizam:<\/strong> Jednom sam ispri\u010dao onu pri\u010du kad su Persijanci provalili u Gr\u010dku, pa ih je Leonida sa Spartancima do\u010dekao u Termopilskom klancu. Kad su vidjeli da su opkoljeni, onda je izdao dnevnu zapovijest koja je izgledala ovako:"Doru\u010dak ovdje, ve\u010dera u Hadu". To je bilo sve. I ako su takvi ljudi mogli da poginu, e, stvarno me zaboli kurac za sve na ovome svijetu. Toliko, da se razaumijemo.<\/p>\n

(\u0106ao, 1990.)<\/em><\/p>\n

Idoli:<\/strong> Kad bi ljudi znali kakvi su privatno njihovi idoli – ne bih ih više voleli. lli mo\u017eda bi, ali ja \u010disto sumnjam… Privatno, idoli su mediokriteti, guzi\u010dari i prevaranti. Mediokriteti nemaju pravo biti idoli, jer je to ogromna obaveza, odgovornost. Ovi naši \u0107e svakom slu\u017eiti i svima se udvarati – da bi spasli svoju guzicu! Zašto, kod nas, Ijudi idu u školu? Ne da nau\u010de – nego da dobiju diplomu. Da tako stignu do nekog polo\u017eaja i vrate onima, koji su ih nekad zlostavljali. Tako i muzi\u010dari. Ne radi muzike, ideje, nego radi slave. Da se do\u010depaju popularnosti i da se revanširaju svima… To je jedna velika peta kolona.<\/p>\n

(\u0106ao, 1990.)<\/em><\/p>\n

Inteligencija:<\/strong> Pametni ljudi ubiru profit a cijela klima je otišla u pizdu materinu. Previše nas je na sceni. Ja sam inteligentan, a ne pametan. Pametni rade za op\u0107u guzicu, a inteligentni samo za svoju.<\/p>\n

(Rock Express, 1999.)<\/em><\/p>\n

Iskreno:<\/strong> Ja sam ponešto Picasa, pomalo Dostojevskog i mo\u017eda malo Miro i Mao Ce Tung.<\/p>\n

( Dragan Todorovi\u0107 1993.)<\/em><\/p>\n

Jugoslavija (1):<\/strong> Pa, ja Jugoslaviju nikada nisam volio. Nije imala dobro ime, to ime mi je uvijek zna\u010dilo ju\u017ena robija. Ma dobro, to me nije smetalo, dizajn je bio izvrstan, ali ljudi nisu bilo OK. Ali sad je još gore.<\/p>\n

Jugoslavija (2):<\/strong> Šteta zapravo što više nema Jugoslavije, jer gdje \u0107e sada svi ti kreteni i lopovi?<\/p>\n

(Feral Tribune, 1993.)<\/em><\/p>\n

Komponiranje:<\/strong> Još davno, kao klinac pro\u010ditao sam da je Smetana danima pamtio melodiju sve dok mu ne bi došle rije\u010di. Tako i ja radim.<\/p>\n

(Polet, 1980.)<\/em><\/p>\n

Kompozitor:<\/strong> Šta mi vrijedi da se osje\u0107am kao kompozitor dok sjedim na zahodu?<\/p>\n

(Pop Rock, 1991.)<\/em><\/p>\n

Kusturica:<\/strong> Zato kod slikara imaš palac, pa onda znaš kako mu glava do\u0111e. Ako je normalan, do\u0111e mu 1:7, ako je Kusturica do\u0111e mu 1:6.<\/p>\n

(Ve\u010dernje novosti, 2009.)<\/em><\/p>\n

Mandi\u0107 Oliver:<\/strong> Nisam ga nokautirao kako se pri\u010da ali je bilo gadno. To je sramota za Srbiju da ima takve ljude. Ranije je u Kne\u017eevini Srbiji bio obi\u010daj da onoga ko sramoti Srbiju vani, mlate. On je sramotio Balkan, a nije mu se moglo zabraniti. <\/p>\n

( NON, 1990.)<\/em><\/p>\n

Makedonija:<\/strong> Da ti ka\u017eem, novu Makedoniju stvorili su Tito i Štuli\u0107!<\/p>\n

( Vreme zabave, 1994.)<\/em><\/p>\n

Neron:<\/strong> Imam nostalgiju za samim sobom. Ho\u0107u da ka\u017eem da se osje\u0107am kao Neron, stalno velim – jao kakva veli\u010dina propada sa mnom.<\/p>\n

( Vreme, 1998.)<\/em><\/p>\n

Nostalgija:<\/strong> Kad ka\u017eem zemlja, mislim miris. Svuda sam lutao i uvijek sam volio mirise. A ljudi mi nisu falili, jer više su bili loši nego dobri, mada se to ne smije re\u0107 generalno. Falili su mi mirisi, onaj tempo \u017eivota, moj posao…<\/p>\n

( Dragan Todorovi\u0107 1993.)<\/em><\/p>\n

Obrazovanje:<\/strong> Kada sam 1972. godine završio gimnaziju po\u010deo sam se muvati po Filozofskom fakultetu. Imao sam kasnije svoju "katedru" u podrumu Filozofskog faksa. Bilo je to svakog dana od dva do devet. Hektolitri vina su se tamo popili.<\/p>\n

(Polet, 1980.)<\/em><\/p>\n

Poezija:<\/strong> Treba tona ru\u017ea za jednu bo\u010dicu kolonjske vode.<\/p>\n

( Dragan Todorovi\u0107 1993., na pitanje kada \u0107e objaviti zbirku poezije)<\/em><\/p>\n

Porodica:<\/strong> Morao sam nešto raditi, meni je \u017eivot kod ku\u0107e uvijek bio pakao. U njoj sam se osje\u0107ao kao stranac. <\/p>\n

( Polet, 1980.)<\/em><\/p>\n

Popularnost:<\/strong> Što me manje ima, to se više volim. Što me više ima, to se više mrzim.<\/p>\n

(Novi list, 2005.)<\/em><\/p>\n

Prošlost:<\/strong> \u010cesto, kada se osvrnem na protekle godine, i to na svoje, moram da ka\u017eem da prezirem sam sebe, i gadim se samog sebe. Sada se gadim na sebe, ali onda kada nisam ništa znao, stvarno sam bio iskreno i naivno u svemu.<\/p>\n

( Vreme, 1998.)<\/em><\/p>\n

Reklama:<\/strong> Uvijek su mi govorili da ja moram, recimo, promovirati plo\u010du, da se moram slikati, davati intervjue… Pa sam ih pitao: "Jeste li \u010ditali Dostojevskog?" Vele "Jesmo"! "A jeste li ga kad vidjelio?"<\/p>\n

(Nin, 1991.)<\/em><\/p>\n

Retrospektiva:<\/strong> \u010cesto, kada se osvrnem na protekle godine, i na to svoje, moram da ka\u017eem da prezirem sam sebe, i gadim se samog sebe.<\/p>\n

(Vreme, 1998.)<\/em><\/p>\n

Revolucija:<\/strong> Svoju revoluciju sam finansirao sam, pokazao sam da mogu, izveo što je trebalo i – znao sam na vreme da odem. Šta bi još trebalo? Ono, što sam ja napravio, nije niko pre mene. Problemi, na koje sam nailazio, bili su vrlo korisni. Tako sam jedino i mogao da pobedim. Jer, kako je \u010dovek pobedio \u017eivotinju? Tako što je mislio a slabiji misli i pobedi.<\/p>\n

(\u0106ao, 1990.)<\/em><\/p>\n

Rimsko pravo<\/strong>: Ina\u010de vjerujem u rimsko pravo \u010dija je osnova, što niko ne zna, da otac mo\u017ee da ubije sina i sve u ku\u0107i, ako baš ho\u0107e.<\/p>\n

(Vreme, 1998.)<\/em><\/p>\n

Rije\u010di:<\/strong> "Kao i ju\u010der" sam snimio 1983. i jedino što pamtim je da sam u avionu i kratim vreme sa Borhesom, koji je imao tu jednu fazu metafizike. Uvek sam imao prvo muziku, a onda sam naknadno radio tekst. To niko ne veruje. A \u017eao mi je što sam mnogo tih melodija uništio zbog teksta. U principu, mo\u017eeš savršeno da pogodiš vreme i meru, ali re\u010di su kao šansona, vuku te u neke svoje prostore. Uvek mi je melodija bila dra\u017ea od re\u010di. Re\u010di ništa ne zna\u010de. One su nu\u017eno zlo.<\/p>\n

(Ve\u010dernje novosti, 2009.)<\/em><\/p>\n

Sevdah:<\/strong> Svirao sam sevdah. Imao sam ku\u0107i tridesetak albuma, sve sama narodna kola i sli\u010dno. Išlo je to po ofucanom sistemu: u gimnaziji sam \u010ditao isto\u010dnu filozofiju da bih bio pametniji no što jesam, pa sam preko posje\u0107ivanja nekih predavanja o ciganima stigao i do sevdaha. <\/p>\n

Sloboda:<\/strong> Još su Grci to tako definirali: slobodan \u010dovjek se bavi onim što najbolje zna. Ja se bavim umjetnoš\u0107u a privatno sam histori\u010dar.<\/p>\n

( Dragan Todorovi\u0107 1993.)<\/em><\/p>\n

Tanja & Tom:<\/strong> Pre dve godine sam provalio u stan Torbarini. \u017deleo sam da vidim ko je to, ko u mom dvorištu \u017eivi a da o njoj ne znam mnogo. U ameri\u010dkom slengu Ti Ti ima sasvim odre\u0111eno zna\u010denje. I ona, ništa više od toga. Ona je kao Bajaga ili Crvena Jabuka u muzici. Ni stida ni srama. Da se sa takvim pesmicama izlazilo sedamdesetih ili po\u010detkom osamdesetih – Ijudi bi ih lin\u010dovali. Druga osoba je Tom Gotovac. To je drugi par rukava. Jedan \u010dudan, pomalo off \u010dovek, zdrav mozak sa kojim se mo\u017ee komunicirati. Radi svoj paranoidni art i ostavlja utisak Volim Ijude koji misle svojom glavom… koji se trude, nisu pokondirene tikve. Koji imaju muda da sve izdr\u017ee, budu poslednji, pa na kraju do\u0111u na svoje. Volim fajtere koji se ne svete.<\/p>\n

(\u0106ao, 1990.)<\/em><\/p>\n

Tito:<\/strong> Danas Tita nema a on je bio najve\u0107i zapadni anarhist.<\/p>\n

( Vreme, 1998.)<\/em><\/p>\n

Trud:<\/strong> Apsolutno ne. Nije vredjelo truda.<\/p>\n

(Rock Express, 1999.)<\/em><\/p>\n

Turci (1):<\/strong> \u010cini mi se da \u0107emo opet morati da provedemo 500 godina pod Turcima. Oni su nam ostavili lepe pesme. Po meni najlepšu narodnu muziku imaju Turci. Ta muzika je nešto najbolje što je bilo u Jugoslaviji. Ostalo me nije zanimalo. Pogledajte kakva je današnja narodna muzika. Ljudi nisu prešli tu ravan.<\/p>\n

(Novosti, 2005.)<\/em><\/p>\n

Turci (2):<\/strong> Ma, zapravo mi se više svi\u0111a kartka kosa, samo, kad sam kratko ošišan li\u010dim na Tur\u010dina, a pošto je \u017eeni sa kojom jesam u Holandiji socijalni status zbog toga grozno pao, zamolila me je sa pustim kosu – ili da se selim. Onda sam pustio kosu kao bolje rješenje, malo da se civiliziram.<\/p>\n

( NON, 1990.)<\/em><\/p>\n

Zavjetrina:<\/strong> Nisam ni pobegao ni odustao ni potra\u017eio zavetrinu. Uradio sam ono i što je i Likung napravio:,napravio što sam hteo i sklonio se da ne smetam svom delu, da ono više do\u0111e do izra\u017eaja. Kad si tu – od tebe se, obi\u010dno, ne vidi šta si napravio. Dao sam što niko nije i – sklonio se. Morao sam zbog sebe. Obi\u010daj je da oni, koji naprave, zasednu i ne daju drugima. Ja to nisam hteo. Mene niko nije skinuo, i to je va\u017eno da se zna.<\/p>\n

(\u0106ao, 1990.)<\/em><\/p>\n

\u017dene:<\/strong> D\u017eoni je go kurac. To su bile gluposti za malu djecu Ljudi svašta pišu, moraju ne\u010dim da barataju, dosadan je \u017eivot. I onda uzmu nekog nesretnika, jednog idiota i od njega naprave šta oni ho\u0107e. A kad do\u0111e sljede\u0107e prolje\u0107e, \u017eenka ho\u0107e nešto novo, onda ga zamijeni neki \u010dovjek. Sve se radi samo da se \u017eene zadovolje. Ovaj bijeli svijet to više ne mo\u017ee da podnese. Samo \u017eene, \u017eene, \u017eene… <\/p>\n

( Vreme zabave, 1994., komentar na grafit D\u017eoni je bog)<\/em><\/p>\n

zurnal.info<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: \u017durnal.info \u010cim je Branimir Štuli\u0107 objavio da sprema sabrana djela od 16 knjiga, ponovo je pozvao vraga na svoj prag. Iz Bosne ga zovu novinari Dnevnog Avaza, iz Srbije pokušavaju uvu\u0107i u reality show, u Hrvatskoj mu nude milione da nastupi u zagreba\u010dkoj Areni… Osvje\u017eenu medijsku pompu prati prigodna rasprodaja nostalgije, jer njegova najja\u010da […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47106","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47106","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47106"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47106\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47106"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47106"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47106"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}