{"id":47103,"date":"2009-10-07T10:25:27","date_gmt":"2009-10-07T10:25:27","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47103"},"modified":"2009-10-07T10:25:27","modified_gmt":"2009-10-07T10:25:27","slug":"unutrasnja-politika-sad-i-njihove-vojne-intervencije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/10\/07\/unutrasnja-politika-sad-i-njihove-vojne-intervencije\/","title":{"rendered":"Unutra\u0161nja politika SAD i njihove vojne intervencije"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Imanuel Volerstin<\/strong><\/em><\/p>\n

Poslednjih nekoliko nedelja prime\u0107en je porast poziva, i od liberalnih demokrata i od konzervativnih republikanaca, za nekom vrstom »strategije izlaza« iz Avganistana. Ovo dolazi upravo u trenutku kada su general Stenli Mekkristal, komandant u Avganistanu, i sekretar odbrane Robert Gejts, spremni da formalno predlo\u017ee predsedniku Obami da tamo pove\u0107a vojne trupe.<\/p>\n

Ništa nije sigurno, ali je opšte o\u010dekivanje da \u0107e se Obama s ovim slo\u017eiti. Uostalom, za vreme izbora Obama je rekao da ameri\u010dku intervenciju u Iraku smatra greškom i da \u017eeli što skorije povla\u010denje. Jedan od razloga, po njemu, je da to spre\u010dava slanje dovoljno trupa u Avganistan. Ovo je bila verzija koncepta »lošeg rata, dobrog rata«. Irak je bio »loš rat«, Avganistan »dobar«.<\/p>\n

O\u010digledno je bilo mnogo debate u unutrašnjem krugu predsednika Obame o razlozima širenja vojnog prisustva u Avganistanu. Pri\u010da se da je glavni protivnik uve\u0107anja trupa u Avganistanu niko drugi do potpredsednik Bajden. Bajden je uvek bio smatran jastrebom demokrata. Pa kako se on sada suprotstavlja pove\u0107anju trupa? Pri\u010da se, dalje, da on sada smatra Avganistan beznade\u017enom baruštinom i da bi to uve\u0107anje trupa spre\u010dilo SAD da se koncentrišu na stvarno va\u017enu zonu, na Pakistan. Tako da imamo novu verziju doktrine »lošeg rata, dobrog rata«. Avganistan je postao »loš rat«, Pakistan je »dobar«.<\/p>\n

Zašto je toliko teško za SAD da se izvuku iz vojnih intervencija, koje tako o\u010digledno gube? Neki levi\u010darski analiti\u010dari, u SAD i drugde, ka\u017eu da je to zato što su SAD imperijalisti\u010dka sila i zbog toga se anga\u017euju u takvim vojnim intervencijama, da bi odr\u017eavale svoju politi\u010dku i ekonomsku silu u svetu. Ovo objašnjenje je sasvim nedovoljno iz prostog razloga jer SAD nisu pobedile ni u jednoj jedinoj velikoj vojnoj konfrontaciji, još od 1945. godine. <\/p>\n

Kao imperijalisti\u010dka sila, one su pokazale veliku nesposobnost da dostignu svoje ciljeve.<\/p>\n

Razmotrimo pet ratova u kojima su SAD upotrebile veliki broj vojnika, od 1945. godine. Najve\u0107i – prema broju vojnika, ekonomskim troškovima i politi\u010dkom uticaju – bio je Vijetnam. SAD su izgubile rat. Ostala \u010detiri su Korejski rat, prvi Zalivski rat, invazija Avganistana, druga invazija Iraka. Korejski rat i prvi Zalivski rat bili su politi\u010dki izabrani. Ratovi su se završili na ta\u010dno istoj ta\u010dki na kojoj su po\u010deli. SAD sada vidljivo gube rat u Avganistanu. Verujem da \u0107e istorija prosuditi da je druga invazija Iraka tako\u0111e politi\u010dki izbor. Kada se SAD kona\u010dno izvuku, one ne\u0107e biti politi\u010dki ja\u010de nego kada su tamo ušle – verovatno \u010dak suprotno.<\/p>\n

Pa šta to vodi SAD da se anga\u017euju u politi\u010dki tako samoporaznim akcijama, posebno ako razmišljamo o SAD kao o vode\u0107oj sili koja pokušava da kontroliše \u010ditav svet u svoju korist? Da bi se odgovorilo na ovo pitanje treba da pogledamo unutrašnju politiku SAD.<\/p>\n

Sve velike sile, a posebno one vode\u0107e, \u017eestoko su nacionalisti\u010dke. One veruju u sebe i u svoje moralno i politi\u010dko pravo da ostvare svoje takozvane nacionalne interese. Preovla\u0111uju\u0107a ve\u0107ina njihovih gra\u0111ana sebe smatra patriotskim i to uzima u obzir kada veruje da njihova vlada mora sebe da dokazuje vrlo energi\u010dno, a ako treba i vojno u svetskoj areni. U SAD, od 1945, procenat populacije koja je u principu antiimperijalisti\u010dka, politi\u010dki je bezna\u010dajan.<\/p>\n

Politika SAD nije podeljena izme\u0111u pristalica i oponenata imperijalizmu. Ona je podeljena izme\u0111u onih koji su sna\u017eno intervencionisti i onih koji veruju u »tvr\u0111avu Amerika«. Ove druge obi\u010dno nazivaju izolacionistima. Izolacionisti nisu antimilitaristi. Doista, oni nastoje da budu sna\u017ene pristalice finansijskih ulaganja u vojsku. Ali su skepti\u010dni u vezi s upotrebom vojnih snaga u dalekim zemljama.<\/p>\n

Naravno, postoji \u010ditava lestvica me\u0111upolo\u017eaja izme\u0111u ekstrema na ovom rascepu. Klju\u010dna stvar je da gotovo nijedan politi\u010dar nije spreman da pozove na ozbiljnu redukciju troškova za vojsku SAD. Upravo je to razlog zašto je toliko njih anga\u017eovano u razlikovanju »loših ratova, dobrih ratova«. Oni opravdavaju redukovanje upotrebe vojske u »lošim« ratovima, sugerišu\u0107i da postoje druge, bolje upotrebe vojske.<\/p>\n

U ovom trenutku moramo da analiziramo razlike izme\u0111u republikanske i demokratske partije u vezi s ovim pitanjima. Izolacionisti\u010dko krilo republikanske partije bilo je veoma jako pre Drugog svetskog rata, ali je, od 1945. postalo malo i slabo. Republikanci, od 1945, redovno pozivaju na pove\u0107avanje ulaganja u vojsku i obi\u010dno bi tvrdili da su demokrate suviše meke u pogledu vojnih pitanja.<\/p>\n

\u010cinjenica da su republikanci bili veoma lakomisleni u vezi s ovim ne izgleda da je štetno delovala na njihov ugled. Na primer, predsednik Klinton je \u017eeleo da pošalje trupe na Balkan. Republikanci su se tome suprotstavljali. Javno mnenje SAD izgleda da smatra republikance patriotskim jastrebovima, svejedno šta rade.<\/p>\n

Demokrate su imale suprotan problem. Ima mnogo knjiga koje pouzdano dokazuju da su administracije demokrata, u odnosu na administracije republikanaca, više bile za anga\u017eovanje u vojnim intervencijama napolju (na primer u Koreji i Vijetnamu). Uprkos tome, republikanci su konstantno optu\u017eivali demokrate da su po stavovima »golubovi«. Istina je da su velika manjina demokratskih bira\u010da bili, u stvari, »golubovi«, ali ne i veliki broj politi\u010dara demokrata. Politi\u010dari demokrate uvek su se brinuli da \u0107e bira\u010di smatrati da su »golubovi« i da \u0107e se, zbog toga, okrenuti protiv njih.<\/p>\n

Demokrate su zato uvek koristile liniju »loš rat, dobar rat«. Ta linija nije svima donela mnogo dobra. Demokrate izgledaju zaglavljene pod etiketom da su manje ma\u010do od republikanaca. I otud je to vrlo prosto. Kada Obama donosi svoje odluke u vezi s ovim pitanjima nije dovoljno da analizira da li pove\u0107avanje trupa u Avganistanu ili ne donosi bilo koji politi\u010dki ili vojni smisao. On brine, iznad svega, da on sam, i šire, demokratska partija, ne budu opet ozloglašeni kao partija »rasprodavaca«, »golubova«, partija koja »gubi« zemlje u korist neprijatelja – Sovjetskog Saveza nekada, »terorista« danas.<\/p>\n

Obama \u0107e, zbog toga, verovatno poslati više trupa. I avganistanski rat \u0107e krenuti putem vijetnamskog rata. Jedino \u0107e ishod za SAD biti gori jer nema vode\u0107eg, razumnog protivnika, pred kojim se gubi rat – takvog koji \u0107e dozvoliti ameri\u010dkim helikopterima da povla\u010de trupe, a da u njih ne pucaju. Bertold Breht je, cini\u010dan i ljut na komunisti\u010dke re\u017eime, rekao da \u0107e oni, ako narod ustane protiv njih, morati da »promene narod«. Mo\u017eda je to ono što je Obami potrebno – da promeni narod, svoj narod. Ili \u0107e, mo\u017eda, vremenom, narod promeniti sam sebe. Ako SAD gube toliko mnogo ratova, njihovi gra\u0111ani mogu da se probude i shvate da vojne intervencije SAD napolju, i neverovatno veliki vojni troškovi kod ku\u0107e, nisu rešenje njihovih problema ve\u0107 najve\u0107a smetnja nacionalnom pre\u017eivljavanju i dobrobiti SAD.<\/p>\n

Republika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Imanuel Volerstin Poslednjih nekoliko nedelja prime\u0107en je porast poziva, i od liberalnih demokrata i od konzervativnih republikanaca, za nekom vrstom »strategije izlaza« iz Avganistana. Ovo dolazi upravo u trenutku kada su general Stenli Mekkristal, komandant u Avganistanu, i sekretar odbrane Robert Gejts, spremni da formalno predlo\u017ee predsedniku Obami da tamo pove\u0107a vojne trupe. Ništa […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47103","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47103","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47103"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47103\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47103"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47103"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47103"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}