katalakti\u010dkih<\/a> institucija društva. Klasi\u010dni liberalizam, ka\u017ee se, ne mo\u017ee raspaliti ljudsku maštu, ne podsti\u010de \u017ear vere, ne pru\u017ea \u010doveku nikakav ideološki oslonac. Za liberalizam se ne gine. On je idološki i vrednosno neutralan, on pru\u017ea samo zakonski okvir koji „negativno" definiše slobodu. Sve ostalo je prepušteno legitimnim sklonostima, uverenjima i \u017eeljama svakog ponaosob. Liberalna dr\u017eava pru\u017ea „utopijski okvir" za najrazli\u010ditija utopijska stemljenja pojedinaca ili grupa. Da li je to baš tako?<\/p>\nNajpre, metafora o pesnici i nosu je zanimljiva, ali treba imati u vidu ko je njen autor i u kom kontekstu je formulisana i izre\u010dena. Autor je J.S. Mil, "liberal" – precizno bi bilo re\u0107i social-liberal ili social-demokrata – koji je svoju filozofiju formirao pod uticajem romanti\u010darskih pesnika i svoje \u017eene komunistkinje, i koji je ove romanti\u010darsko-revolucionarne fantazije naprosto nakalemio na jedan osiromašeni i deformisani koncept klasi\u010dnog liberalizma. Za njega je, naime, liberalizam više zna\u010dio ono što zna\u010di za današnje libertene, nego za stare, klasi\u010dne liberale – podrška i ohrabrenje raznim manjinskim, snobovskim \u017eivotnim stilovima, etos samoizra\u017eavanja i samospoznaje, privatni moral umesto tradicionalnog, podršku sindikatima, dr\u017eavi blagostanja i svakoj vrsti "socijalnih reformi", skoro do \u010distog socijalizma. Njegova filozofija je kombinacija snobisti\u010dkog uzdizanja aristokratije i nezavisnosti duha, za odabrane, naravno, i kolektivisti\u010dkog "sentimentalnog humanizma", oli\u010denog u paternalisti\u010dkoj socijalnoj dr\u017eavi, rukovo\u0111enoj od strane elite – za stoku.<\/p>\n
Nozikovo shvatanje o dr\u017eavi kao "okviru za razli\u010dite utopije", samo je modernizovana verzija i derivat milovskog libertenizma, prilago\u0111ena posthipijevskom weltanschauungu, koji još miriše na zagušljiva, nehigijenska kulturna isparenja 1960-ih. Nozik ho\u0107e da ubedi hipika da je laissez-faire idealno okru\u017eenje za njega, u kome slobodno mo\u017ee da izrazi svoju idiosinkraziju. On \u017eeli da liberalizam u\u010dini moralno po\u017eeljnim, da se liberalizam svima po malo dopadne, tako što ka\u017ee da minimalna dr\u017eava zna\u010di pravi mali rajski vrt u kojem cvetaju svi cvetovi. "Anything goes", to je klju\u010dni Nozikov argument za po\u017eeljnost liberalizma. On veruje da je \u017ertvovanje katalakti\u010dkih društvenih struktura i tradicionalnog morala, koje su afirmisali klasi\u010dni liberali kao kvintesecniju liberalnog u\u010denja, mala cena koja se treba platiti da bi svi progutali neku formu liberalizma. Smatrao je da u tom poslu ne\u0107e biti mnogo mrtvih. Ali, to ne biva. Nije \u010dudo da moderni socijalisti\u010dki mejnstrim kao liberalizam bio u stanju da shvati samo Mila i Nozika, jer se oni izra\u017eavaju jezikom koji taj establišment razume, i dele njegove vrednosti i najširi filozofski pogled na društvo i tradiciju – atomisti\u010dki kult nezavisnosti i individualizma. Kolektivisti su kanonizovali socijalisti\u010dku libertensku verziju liberalizma, zato što sa njom dele sve klju\u010dne kulturne pretpostavke.<\/p>\n
Ali, klasi\u010dni liberalizam nije isto što i libertarijanski socijalizam po Milovom modelu, niti \u010dak liberalna utopija nozikovskog tipa. Liberalizam ne raste u vakuumu; ogromna je iluzija verovanje da se moderna kultura smrti, amoralnosti, poslušnosti, neodgovornosti i parazitizma koju je inspirisala dr\u017eava blagostanja mo\u017ee prosto nakalemiti na minimalnu dr\u017eavu kao okvir za razne nihilisti\u010dke utopije. Kultura kapitalacije kulture i morala je kultura koja prihvata i slavi tiraniju i zlo. XX vek je bio vek takve kulture, vek neograni\u010denog divljanja "slobodnog duha", "emancipacije", "kolektivnog izbavljenja i samoispunjenja", pa ipak je to bio vek kukavi\u010dkog saginjanja "slobodnih duhova" pred apokalipti\u010dkim zlom i anihilacijom svega ljudskog i civilizacijskog, ili još \u0107eš\u0107e – miropomazanja tog zla i anihilacije kao znaka nevi\u0111enog, eshatološki vrednog napretka u odnosu na dekadentnu civilizaciju! Mao, Staljin, Hitler, Musolini, nisu bili za veliki broj intelektualaca oli\u010denje "\u0111avola u istoriji", kako bi rekao Kolakovski, ve\u0107 pronosioci ovozemljskog izbavljenja. Markuze je video novu revolucionarnu antropologiju u Maovoj kulturnoj revoluciji, Luka\u010d i Sartr eshatološki prelom u Staljinovom sistemu. Ameri\u010dki progresivci su obo\u017eavali Musolinija, a mnogi i Hitlera sve do rata. Dakle, to je put kojim vodi Milov slobodni duh, okrenut protiv civilizacije, i to nije put kojim vodi klasi\u010dni liberalizam.<\/p>\n
Sloboda klasi\u010dnog liberalizma nema nikakve veze sa tinejd\u017eerskim, romanti\u010darskim, velferisti\u010dkim, ili komunisti\u010dkim fantazijama o ospoljenju i ostvarenju ljudskog sopstva u zlom svetu. Ona nije povla\u0111ivanje infantilnim predstavama o oslobo\u0111enju kao o svemo\u0107i pojedinca koji ima sve što \u017eeli, i ne odgovara nikakvom višem zakonu i poretku, osim sopstvene naduvene „individualnosti". Liberalna sloboda je „sloboda pod zakonom", kako ka\u017ee klasi\u010dni liberal Hajek, i to u dvostrukom smislu. Sloboda je, s jedne strane, pod zakonom, jer predstavlja zaštitu pojedinca od dr\u017eave i nasilja drugih ljudi, ali, s druge, ona je i pod moralnim zakonom, tj pravilima ponašanja koja su se dugom istorijskom evolucijom osvedo\u010dila kao superiorna. Mi ne zagovaramo nikakvo „oslobo\u0111enje" pojedinca od „predrasuda", „diskriminacije" i „socijalnog terora". Mi naprotiv mislimo da su predrasude i diskriminacija va\u017ean deo slobodnog društva, i da je socijalni "teror" i zapt opštih pravila morala i du\u017enosti nezaobilazno oru\u0111e uzgajanja \u010doveka dostojnog slobode.<\/p>\n
Kako su samo stari klasi\u010dni liberali to dobro znali! Spinoza je podr\u017eavao slobodu govora, ali "ne iz besa i mr\u017enje, ili \u017eelje da se nametne neka promena samo na osnovu autoriteta govora". Lok je zagovarao slobodu, ali ne i za "gledišta protivna ljudskom društvu, ili onim moralnim pravilima koja su neophodna za osptanak slobodnog društva." Tokvil je govorio da "nema slobode bez moralnosti, ni moralnosti bez vere." Berk je govorio da "nema nikakvih otkri\u0107a u oblasti morala, a da ih ne mo\u017ee biti ni u oblasti dobre vladavine, koja je bila jednako dobro shva\u0107ena pre nego što smo se mi rodili, i da \u0107e ostati jednako dobro shva\u0107ena i kad tišina groba pot\u010dini svojim zakonima naše \u017eustro blebetanje". U kakvom je mra\u010dnom kolektivisti\u010dkom \u0107orsokaku završila evolucija kako opštih politi\u010dkih shvatanja tako i samog liberalizma u poslednjim decenijama najbolje svedo\u010di okolnost da gledišta sli\u010dna ovim citiranim koja su izrekli klasici liberalizma, njihovi današnji tobo\u017enji libertarijanski sledbenici opisuju samo kao mra\u010dnjaštvo i "konzervativizam".<\/p>\n
Navikli smo se mo\u017eda i suviše da kao liberale slavimo ljude koji se dodvoravaju pojedincu i njegovim „pravima". Ali, klasi\u010dni liberali su oduvek mislili da treba govoriti o du\u017enostima, najmanje koliko i o pravima, da je odgovornost nali\u010dje slobode, a posebno danas kada su „prava" postala samo izlizano retori\u010dko oru\u0111e kolektivizma, samo smokvin list prodaje ropstva po višoj ceni oslobo\u0111enja. Da bi slobodno društvo opstalo, mora da postoji \u010dvrsta moralna infrastruktura koja pojedince \u010dini nezavisnim, ali istovremeno i odgovornim. Nema slobode bez opšteg tradicionalnog okvira odgovornosti i samostalnosti. Olako obe\u0107anje razuzdanosti i svemo\u0107i koje kolektivizam daje modernom pojedincu, kroz uništenje ili labavljenje tradicionalnih "stega" samo je uvertira i ukras tiranije kojoj ga zakonito vodi. Humanizam i briga moderne dr\u017eave za pojedinca i njegova „prava" i „blagostanje", samo su politi\u010dki korektan izraz svo\u0111enja \u010doveka na ku\u0107nog ljubimca vlade i oru\u0111e njene ideologije. Kako je Tokvil još rekao, moderna dr\u017eava ho\u0107e u svojoj beskona\u010dnoj dobroti da liši pojedinca ne samo potrebe da radi, nego i da misli. Pojedinac bez uverenja, morala, poštovanja prema autoritetu, prema nasle\u0111enim pravilima i tradicionalnim ustanovama je lak plen totalitarizma. Moralni poredak je armatura slobode, kao što je moralna anarhija atomiziranih pojedinaca armatura tiranije.<\/p>\n
Zato svi totalitarci i kolektivisti ho\u0107e da unište društvo jer je društvo jedina zaštita pojedincu i njegovoj slobodi i jedina brana dr\u017eavi kao novom bo\u017eanstvu. Ona zato mora po svaku cenu da uništi, unizi, prokazi, sve alternativne izvore lojalnosti i vrednosti koji spre\u010davaju atomizaciju; „nemaj drugih bogova osim mene", ka\u017ee moderna dr\u017eava pojedincu. I zato totalitarci, u svim bojama, napadaju crkvu, porodicu, brak, privatnu svojinu, svetinju \u017eivota, tradicionalni moral, \u010dak tradionalne strandarde racionalnosti i znanja. Oni ho\u0107e svemo\u0107 dr\u017eave nad telom i nad intelektom jednako, i zato moraju da unište sve što jem\u010di autonomiju i integritet i jednog i drugog. Oni \u010diste sebi put uništenjem društvene, spontano nastale, katalakti\u010dke infastrukture civilizacije, a atomiziranom, ogoljenom pojedincu bacaju kosku kukavnog ose\u0107anja la\u017ene svemo\u0107i, razuzdanosti, i „prava" da bi svoju knutu lakše prihvatio, itd. Ta „prava" su paradoksalno samo šifre za odsustvo prava, za mogu\u0107nost dr\u017eave da ruši slobodu u ime slobode, orvelovska retori\u010dka maska koja sve oštrije zabrane i kontrolu prodaje kao „proširenje" same slobode.<\/p>\n
Kada moderna hakslijevska dr\u017eava ka\u017ee "pravo na zdravstvenu" zaštitu to prakti\u010dno zna\u010di zabranu da se le\u010dite kako ho\u0107ete, da imate lekara kojeg ho\u0107ete, da pla\u0107ate onoliko koliko ho\u0107ete tj smatrate da su vaše potrebe, zabranu da kupujete lekove kakve ho\u0107ete, i obavezu da \u010dekate u redovima po dr\u017eavnim bolnicama koje pla\u0107aju drugi – poreski obveznici. Kad se ka\u017ee "pravo na rad", to zna\u010di zabranu da radite van sindikata ili obavezu nekog drugog da vama obezbedi posao. Kad se ka\u017ee "pravo na slobodno informisanje", misli se na zabranu ili skup zabrana i ograni\u010denja u pokretanju i vo\u0111enju novina ili televizija, u skladu sa time kako je dr\u017eava zamislila da informisanje treba da izgleda (zavisno od toga kako je zakonski "regulisala" oblast informisanja). Kad se ka\u017ee "pravo na zdravu ishranu", misli se na to šta je zabranjeno da se jede, tj da se prodaje kao štetno po zdravlje, recimo pomfrit ili kajmak. Kad se ka\u017ee "pravo na zdravu \u017eivotnu sredinu", misli se koje sve konkretne vrste zabrana koriš\u0107enja i proizvodnje energije \u0107e biti uvedene, i koja sve ograni\u010denja li\u010dnih sloboda ozakonjena (recimo, kakva kola \u0107emo mo\u0107i da vozimo i kakve sijalice i fri\u017eidere da kupujemo).<\/p>\n
Potpuna i apsolutna orvelovska inverzija istine se ogleda u tome što pod "pravima" koja dr\u017eava mora da vam da, uvek se misli jedino i samo na zabrane koje dr\u017eava ima pravo da vam nametne. Dostojevski je u tom smislu fundamentalno pogrešio: umesto njegove krilatice „Ako nema Boga sve je dozvoljeno", prava istina danas glasi pre „Ako nema Boga sve je zabranjeno". „Prava i slobode" su postale mamac i kodna re\u010d. Razuzdanost i narcizam samo sluškinje i poltroni tiranije.<\/p>\n
Društvo bez moralne infrastrukture i u anomiiji ne mo\u017ee opstati. Zato je danas toliko sna\u017ena tiranija politi\u010dke korektnosti, pošto je ona dr\u017eavni supstitut za tradicionalne moralne standarde i vrednosti. Svojim propisima ispravnog ponašanja pod firmom "politi\u010dke korektnosti", dr\u017eava \u017eeli da zameni tradicionalnu ulogu katalakti\u010dkih društvenih struktura konkurišu\u0107i im, i pokušavaju\u0107i da odozgo nametne obrasce socijalizacije i unese predividivost u ljudsku komunikaciju. Totalitarci forisraju politi\u010dku korektnost jer ona omogu\u0107ava puki opstanak istog onog društva kojim oni ho\u0107e da vladaju – a to je slabo i institucionalno razoreno. Totalitarizam, to zna\u010di kona\u010dni trijumf dr\u017eave nad društvom, potpuno pro\u017eimanje svih pora društva totalitanom ideologijom i nestanak svih tradicionalnih institucija. Otuda rituali i tabui komunisti\u010dkog obo\u017eavanja vo\u0111a, poseban, vešta\u010dki ideološki jezik, posebna vrsta \u010distunstva i asketizma. Ali, ne zaboravimo – otuda i redefinicija morala po kojoj je odanost vo\u0111i i ideologiji najviša moralna du\u017enost, ve\u0107a od du\u017enosti prema istini, tradicionalnom moralu ili \u010dak bli\u017enjima.<\/p>\n
Otuda je, s druge strane, u današnjoj verziji plišanog totalitarizma toliko va\u017eno poštovati ekološke tabue, ne nazivati teroriste pravim imenom, govoriti uvek on-ona, gasiti sijalice kad vam ekološki talibani ka\u017eu da treba, ne kupovati u Wall Martu… Kad nema autenti\u010dnog moralnog gesta kao znaka raspoznavanja i socijalizacije, kad nema strogog zahteva individualnog moralnog integriteta kao izraza vrednosti osobe, kao nadomestak, kao štaka, dolazi politi\u010dka korektnost osobe, njena revnost u poštovanju zadatih ideoloških tabua i rituala. Kao što je dobar socijalisti\u010dki gra\u0111anin bio ne dobar \u010dovek u starinskom, pretpotopskom smislu, nego uzoran \u010dlan partije koji dobro sluša i ne pravi probleme, tako je i dobar gra\u0111anin Vrlog novog sveta, ne moralni pojedinac s integritetom, nego revnosni ekološki zombi koji kupuje u platnenim torbama, ne jede meso i spašava planetu helijumskim sijalicama.<\/p>\n
Redefinicija morala i individualne ljudske vrednosti koju je doneo politi\u010dki totalitarizam XX veka je mo\u017eda najdramati\u010dnija promena našeg vremena, i mo\u017eda jedini istorijski novum. Tradicionalno je crkva smatrana \u010duvarem moralnih vrednosti, i zaštitnikom poretka koji omogu\u0107ava civilizaciju. To su svi veliki liberali znali, a Hajek sjajno objasnio u nekoliko svojih knjiga, a najbolje u Kobnoj ideji. Ali, novina poznog XX i ranog XXI veka je to što moralno propadanje zapadne civilizacije pro\u017eima sve – od obrazovanja, preko nauke do same crkve. \u010cesto su razni pesimisti\u010dki pisci XX veka uzimali ateizam kao izraz moralne propasti i dezorijentacije, od Dostojevskog do Ortege i Gaseta. Ali, problem je što u današnjem vremenu nije ateizam najja\u010di izraz moralnog truljenja Zapada, nego nihilisti\u010dka i cini\u010dka transformacija same vere! Ako bli\u017ee pogledate tu transformaciju, vide\u0107ete dubinu te sekularizacije i ateizacije same religije. Religija, kao jedan od osnovnih bedema društva i zaštitnik duhovnosti u istoriji civilizacije, sada se odri\u010de svojih duhovnih i transcendentnih stremljenja i po\u010dinje da u svoje kanone uvodi moralne uzuse politi\u010dke korektnosti propagirane od savremene dr\u017eave. Nekada je bilo "Bogu Bo\u017eije, \u0107esaru \u0107esarevo" – i pod tom firmom je crkva (bar u zapadnom svetu) bila \u010duvar katalakti\u010dkog poretka od mešanja dr\u017eave – dok sada sama crkva propagira: "Bo\u017eije \u0107esaru". Kapitulacija je potpuna.<\/p>\n
Ako pogledate, recimo, katoli\u010dku crkvu danas, ona je do\u017eivela transformaciju koja potpuno odslikava epohalni prelom od hriš\u0107anskog morala ka besadr\u017eajnoj, postmodernoj politi\u010dkoj korektnosti. Pre više od 1500 godina Vatikan je sastavio listu sedam smrtnih grehova koja je je bila neka vrsta moralnog orijentira za sve vernike. Ta lista uglavnom sa\u017eima osnove tradicionalne moralnosti slobodnog društva koja omogu\u0107ava njegov opstanak: ne ubij, ne kradi, ne budi gord, ne vrši preljubu i takve staromodne, dosadne stvari. Ali, više nije tako. Katoli\u010dka crkva je zaklju\u010dila da mora krenuti ukorak s vremenom, i da se sa tom starinskom moralnom gnjava\u017eom ne mo\u017ee daleko sti\u0107i u o\u010duvanju ili vra\u0107anju mo\u0107i nad ljudskim dušama u XXI veku, pa je rešila da se posle 1500 godina "modernizuje". Prošle godine je Vatikan izdao listu novih "smrtnih grehova", i oni na potpuno komi\u010dan na\u010din odslikavaju praznoverice, neznanje i ideološku mr\u017enju marksisti\u010dkih i ekoloških fanatika današnjice: jedan od novih, pomodnih "smtrnih grehova" je preterano boga\u0107enje i "izazivanje siromaštva u svetu". Ovo kao da je smislio moveon.org ili Noam \u010comski a ne institucija koja traje dva milenijuma. To više nije starinsko "srebroljublje" koje je štetno jer predstavlja prekršaj protiv individualnog morala i li\u010dni moralni sunovrat vernika, ve\u0107 moderna, politi\u010dki korektna litanija da se "bori protiv siromaštva u svetu" i "poka\u017ee društvena odgovornost". Crkva ne osu\u0111uje srozavanje ljudske duše u preteranom materijalizmu i pohlepi, obra\u0107aju\u0107i se pojedincu, ve\u0107 pru\u017ea nadri-teoriju ekonomskog rasta i raspodele, prepisanu od antiglobalisti\u010dkih imbecila. Papa postaje politi\u010dki sledbenik Naomi Klajn i Majkla Mura, a ne duhovni u\u010ditelj Hristovog moralnog creda. Zatim, tu je genetsko modifikovanje, kao smrtni greh (vidimo da je i \u017doze Bove izvršio odre\u0111eni uticaj na novog pontifa), što je tako\u0111e vrlo humanisti\u010dka doktrina, jer treba objasniti ovima u Africi i delovima Azije da je bolje da pomru od gladi, jer superiorna genetski modifikovana soja i kukuruz nisu po "bo\u017ejoj volji". Ako ste mislili ste da je \u017eivotna sredina zaboravljena, pogrešili ste. Vatikan je jedan od ja\u010dih centara kampanje protiv globalnog zagrevanja. "Zaga\u0111ivanje \u017eivotne sredine" je još jedan pomodarski "smrtni greh". Objašnjenje je da \u010dovek ubrzano menja okolinu i kvari bo\u017eje delo. Divno, u tom slu\u010daju prokletstvo \u010dove\u010danstva je po\u010delo sa izumom to\u010dka i vatre, te kultivacije useva. Da bismo udovoljili "moralnoj" ljudo\u017ederskoj viziji katoli\u010dke crkve u 21 veku trebalo bi da se vratimo iza mla\u0111eg neolita kad je po\u010dinjen isto\u010dni greh protivu \u017eivotne sredine pronalaskom zemljoradnje (a mo\u017eda i pre, kad je prona\u0111ena vatra).<\/p>\n
Neobrazovanje, duhovna lenjost, odsustvo bilo kakvog rafinmana i stila, podleganje najprosta\u010dkijim i najgupljim klišeima sekularne radikalne levice, to je tu\u017ena slika "moderne", politi\u010dki korektne, "zelene" katoli\u010dke crkve. Umesto svoje litanije kroz "svedo\u010denje" bo\u017ejeg prisustva kojim \u0107e ohrabirti pojedinca da otelovi neprolazne moralne naredbe stare dve hiljade godina, Crkva usvaja najbesmislenije klišee i najizan\u0111alije litanije levi\u010darskog radikalizma: "bogati postaju sve bogatiji a siromašni sve siromašniji" i "\u017eivotna sredina je sve ugro\u017eenija". Rimski papa govori o "lošim posledicama globalizacije" protiv kojih \u0107e on da se bori svojim novim "smrtnim grehovima". Nedostaje samo neki napev o "socijalnoj odgovornosti" korporacija pa da zvu\u010di kao neka haranga na antiglobalisti\u010dkim skupovima. Grešni\u010de, uvedi samoupravljanje u firmu da te Sveti Petar ne prosledi u pakao… Umesto crkve moralnog bi\u010da, imamo crkvu koja "podi\u017ee svest o izazovima i društvenim problemima". Umesto da se odupre pomodarstvu, i da od vernika tra\u017ei da se pokore najstro\u017eim moralnim tabuima nasle\u0111enim kroz vekove ako \u017eele da pripadaju Crkvi, crkva se pretvara u levi\u010darski NGO koji povla\u0111uje politi\u010dkoj korektnosti i narcizmu modernog zelenog zombija, pokušavaju\u0107i da povrati mo\u0107 otvorenim politiziranjem i dodvoravanjem bezbo\u017eni\u010dkoj javnosti.<\/p>\n
Mogla bi nam se uputiti kritika da ovim nedopustivo klasi\u010dni liberalizam svodimo na "konzervativizam" i lišavamo ga njegove individualisti\u010dke i slobodarske supstance. Liberali koji ho\u0107e stro\u017eu crkvu! Ali, taj prigovor po\u010diva na nerazumevanju kako istorijskog konteksta, tako i teorijskih osnova liberalizma. Liberalno društvo mo\u017ee da opstane samo u vrlo "socijalno neliberalnom" okru\u017eenju. Pomama prava i sloboda i nadasve "emancipacije od društvenih stega" bili su bojni pokli\u010di moderne demokratije pod kojima je sloboda pojedinca dovedena u pitanje. Predvorje i ideološki arsenal totalitarizma! To je paradoks koji mnogi savremeni "libertarijanci" nisu u stanju da vide, u svojoj zaslepljenosti pateti\u010dnim, sentimentalnim milovskim libertinizmom, ali koga su klasi\u010dni liberali oduvek bili svesni. "Individualizam" je zastava pod kojom je socijalizam umarširao u zapadnu civilizaciju i razorio je velikim delom. XX vek li\u010di na jedno sablasno ispunjenje Berkove proro\u010dke vizije o onome što je nagovestila francuska revolucija – poplavu slugeranjstva, poslušnosti i uzidizanja tiranije i zla, koji idu ruku pod ruku sa najvišim filozofskim proklamacijama "oslobo\u0111enja" i "emancipacije". On je govorio o francuskoj revoluciji kao o jednom danu krvavih orgija gde puk dobija iluziju da je "slobodan" jer mo\u017ee da giljotinira kralja, iluziju koja se pla\u0107a ve\u010ditim ropstvom koje sledi narednog dana. Sloboda je uvek zvu\u010dala najsladunjavije u ustima tirana i totalitaraca.<\/p>\n
Najradikalniji i istovremeno misaono najsna\u017eniji savremeni "libertarijanci" vra\u0107aju se starom nauku klasi\u010dnog liberalizma, veri u moralnu tradiciju i socijalni konzervativizam starih liberala, ideju Loka i Smita, Hjuma i Berka, Tokvila i Lorda Ektona. Ameri\u010dki filozof i ekonomista nema\u010dkog porekla Hans Herman Hope objašnjava da je propast klasi\u010dnog liberalizma došla zbog njegovog ukrštanja sa demokratijom i da je "hijerarhijsko društvo, zasnovano na politi\u010dkom primatu nekolicine sa izuzetnim postignu\u0107ima" bolja osnova o\u010duvanju slobode nego demokratija, i \u010dak razjašnjava mnoge prednosti tradicionalne monarhije u odnosu na demokratiju u pogeldu o\u010duvanja slobode pojedinca. Valter Blok, ekonomista austrijske škole i anarhisti\u010dki libertarijanac zvu\u010di pre kao Tokvil ili Berk, nego Nozik: "Za mene sada religija predstavlja jednu od poslednjih velikih nada za društvo, pošto je to jedna od glavnih institucija koja se i dalje bori protiv prevelike i prenaduvane vlade".<\/p>\n
U sumiranju osnovne poente klasi\u010dnog liberalizma, ju\u010de, danas i sutra, mo\u017eemo se samo vratiti starom Berku, i parafrazirati ga – nema otkri\u0107a u oblasti morala, nema otkri\u0107a u oblasti dobre vlasti, nema slobode za neprijatelje slobode, nema demokratije, „prava", ni traganja za najboljim društvenim ure\u0111enjem, ako ho\u0107emo slobodnog pojedinca, razvijenu, sofisticiranu civilizaciju i trajne osnove za njen napredak. Sve su stvari u moralu i politici otkrivene. Ugla\u010dala ih je, kako je rekao stari klasi\u010dni liberal 17 veka, ser Edvard Kouk, "kroz sito pokušaja i pogreške, mudrost najobdarenijih ljudi u mnogim sledovima epoha". Nama je dato da \u010duvamo, i branimo, i mo\u017eda obnovimo što je oluja kolektivisti\u010dkog nihilizma porušila. Ne da "stvaramo", jer je sve što vredi opstanka ve\u0107 stvoreno. I to je klasi\u010dni liberalizam.<\/p>\n
Katalaksija<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Prilog obnovi tradicije klasi\u010dnog liberalizma<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47100","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47100","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47100"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47100\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47100"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47100"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47100"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}