{"id":47092,"date":"2009-09-26T21:27:20","date_gmt":"2009-09-26T21:27:20","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47092"},"modified":"2009-09-26T21:27:20","modified_gmt":"2009-09-26T21:27:20","slug":"deset-najupecatljivijih-govora-u-un","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/09\/26\/deset-najupecatljivijih-govora-u-un\/","title":{"rendered":"Deset najupe\u010datljivijih govora u UN"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Nevena An\u0111eli\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Na sastancima svetskih lidera koji pokušavaju da reše aktuelne probleme, \u010desto se mogu \u010duti govori koji ostaju upam\u0107eni za sva vremena, re\u010denice koje postaju obele\u017eje nekog vremena ili zaštitni znak nekog dr\u017eavnog vo\u0111e. Tokom šezdeset godina, u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija bilo je strasnih, provokativnih i vrlo neobi\u010dnih, nezaboravnih izjava, od kojih se narednih deset izdvajaju kao najupe\u010datljivije. <\/p>\n

Indijski diplomata Menon govorio skoro do smrti
1957. godina<\/strong> <\/p>\n

Citat: "Savet bezbednosti smatra ovo sporom. To nije borba za teritoriju. Postoji samo jedan problem pred vama…taj problem je problem agresije".<\/em> <\/p>\n

Izaslanik Indije u Ujedinjenim nacijama Krišna Menon je u toku rasprave o Kašmiru govorio ukupno više od osam sati, \u010dime je postigao rekord najdu\u017eeg govora u istoriji Saveta bazbednosti UN. Menon je bio toliko iscrpljen da je u jednom trenutku kolabirao, nakon \u010dega je morao da bude hospitalizovan. On se, me\u0111utim, kasnije vratio i još sat vremena dr\u017eao govor, dok mu je doktor sve vreme kontrolisao krvni pritisak. <\/p>\n

Kastrov govor najdu\u017ei u Generalnoj skupštini UN
1960. godina<\/strong> <\/p>\n

Citat: "Da Kenedi nije milioner, neobrazovan i neznalica, onda bi o\u010dito razumeo da se ne mo\u017eeš buniti protiv seljaka".<\/em> <\/p>\n

Govor predsednika Kube Fidela Kastra od \u010detiri i po sata ne mo\u017ee se meriti sa nastupom Menona, ali je to bio najdu\u017ei govor ikada odr\u017ean pred Generalnom skupštinom UN. Njegova prva poseta SAD 1959. godine imala je više prijateljsku notu, ali se naredne godine pribli\u017eio Sovjetima, a svoj govor iskoristio za \u017eestoke napade na ameri\u010dki imperijalizam. On je, tako\u0111e, ovom prilikom vre\u0111ao tadašnje ameri\u010dke predsedni\u010dke kandidate D\u017eona F. Kenedija i Ri\u010darda Niksona. Još jedan bizaran potez kubanskog predsednika obele\u017eio je zasedanje skupštine UN te godine. On je, naime, u svojoj hotelskoj sobi dr\u017eao \u017eive kokoške. <\/p>\n

Hruš\u010dov udario cipelom o sto
1960. godina<\/strong> <\/p>\n

Citat: "Gospodine predsedni\u010de, smirite tu marionetu ameri\u010dkog imperijalizma".<\/em> <\/p>\n

Trenutak kada je premijer Sovjetskog Saveza Nikita Hruš\u010dov uputio ovaj epitet "marionete i ulizice ameri\u010dkog imperijalizma" delegatu Filipina ostao je jedan od najupe\u010datljivijih momenata iz perioda Hladnog rata. Pokušavaju\u0107i da u\u0107utka filipinskog predstavnika Lorenca Sumulonga, koji je osu\u0111ivao sovjetski imerijalizam, izgovorio je ovu re\u010denicu, a zatim izuo jednu cipelu i po\u010deo njome da udara po govornici. Ovaj gest postao je klasi\u010dan primer pregrejane retorike, iako mo\u017eda ne bi trebalo da bude toliko iznena\u0111uju\u0107i, s obzirom da je delo \u010doveka koji je i autor fraze "sahrani\u0107emo te". Kada je ovo rekao, Hruš\u010dov je govorio o kapitalizmu, ali je ova izjava shvatana na razli\u010dite na\u010dine. <\/p>\n

Lod\u017e pronašao "bubu"
1960. godina<\/strong> <\/p>\n

Citat: "Danas ovde imam konkretan primer sovjetske špijuna\u017ee, tako da mo\u017eete i sami da se uverite".<\/em> <\/p>\n

\u010cuven je pokušaj Kolina Pauela kada je u svojim nastojanjima da pridobije podršku Saveta bezbednosti za vojnu akciju u Iraku upotrebio bo\u010dicu "antraksa", ali neki drugi "rekviziti" imali su još bolji efekat. Tokom debate o obaranju ameri\u010dkog špijunskog aviona U-2 iznad teritorije Sovjetskog Saveza, ameri\u010dki ambasador Henri Kejbot Lod\u017e odlu\u010dio je da, umesto da brani svoju dr\u017eavu, pre\u0111e u napad. Lod\u017e je izvadio drveni pe\u010dat koji je Društvo sovjetsko-ameri\u010dkog prijateljstva poklonilo ameri\u010dkoj ambasadi u Moskvi, a zatim pincetom po\u010deo da iz kljuna orla na pe\u010datu vadi mali mikrofon. Sovjetska rezolucija o zabrani ameri\u010dkih špijunskih letova je time pobe\u0111ena. <\/p>\n

Pripreme Arafata za bitku
1974. godina<\/strong> <\/p>\n

Citat: "Stari svetski poredak se ruši pred našim o\u010dima, kako imperijalizam, kolonijalizam, neokolonijalizam i rasizam, \u010dija je glavna forma cionizam, neizbe\u017eno nestaju".<\/em> <\/p>\n

Vo\u0111a Palestinske oslobodila\u010dke organizacije Jaser Arafat bio je pozvan da se obrati Generalnoj skupštini po prvi put, na zahtev nesvrstanog pokreta, koalicije zemalja u razvoju koje su se suprostavljale Izraelu. Arafat je izašao pred govornicu i napao cionizam, tvrde\u0107i da je "cionizam jednak rasizmu". Godinu dana kasnije, skupština UN usvojila je rezoluciju u kojoj se ka\u017ee da je "cionizam forma rasizma i rasne diskriminacije". Od tada su odnosi Izraela i UN bili, u najmanju ruku, zategnuti. <\/p>\n

Ortega upozorio Regana
1987. godina<\/strong> <\/p>\n

Citat: "Pre nego što se konsulutjete sa usijanim glavama koje \u0107e predstaviti razne vojne opcije, kao što je vojna invazija, setite se, predsedni\u010de Regan, da Rambo postoji samo u filmovima".<\/em><\/p>\n

Predsednik Nikaragve Danijel Ortega je svoj govor pred UN iskoristio za napad na politiku koju SAD sprovodi u Centralnoj Americi. Ortega je optu\u017eio SAD da finansiraju "kontraše", pobunjeni\u010dke grupe u Nikaragvi, kao i da pru\u017eaju podršku diktaturi porodice Somoza, za koju Ortega ka\u017ee da je "isisala svu krv narodu Nikaragve". Zbog njegovog govora delegacija SAD napustila je sednicu. "Narod Nikaragve mo\u017eda mora da sedi i da ga sluša, ali ja ne moram", rekao je ameri\u010dki ambasador Vernon Volters. <\/p>\n

\u010caves nanjušio grešnika
2006. godina<\/strong> <\/p>\n

Citat: "\u0110avo je došao ovde ju\u010de, i još uvek miriše na sumpor".<\/em> <\/p>\n

Predsednik Venecuele Ugo \u010caves uvek je voleo pa\u017enju koju je mogao da dobije na sednicama Generalne skupštine UN, a taj trenutak je na najupe\u010datljiviji na\u010din iskoristio pre tri godine, kada je predsednika SAD D\u017eord\u017ea Buša uporedio sa satanom. Iste godine \u010caves je predstavio knjigu amedi\u010dkog profesora Noama \u010comskog "Hegemonija ili opstanak", nakon \u010dega je redovno po\u010deo da koristi svoje govore da promoviše knjige istaknutih levi\u010darskih autora. U svom govoru ove godine \u010caves se osvrnuo na svoju \u010duvenu izjavu o predsedniku Bušu, dodaju\u0107i da "više ne miriše na sumpor" sada kada je Barak Obama predsednik. <\/p>\n

Bašir pori\u010de genocid
2006. godina<\/strong> <\/p>\n

Citat: "Slika koju volonterske organizacije pokušavaju da stvore u cilju dobijanja više podrške i pomo\u0107i, dovela je do negativnog ishoda".<\/em> <\/p>\n

Predsednik Sudana Omar al Bašir je na skupštinskom zasedanju tvrdio da je krvoproli\u0107e u Darfuru, koje je ameri\u010dki predsednik D\u017eord\u017e Buš nazvao "genocidom", u stvari plan koji su smislile zapadne humanitarne organizacije kako bi obezbedile finansijsku pomo\u0107. Bašir je, tako\u0111e, okrivio izraelske i cionisti\u010dke organizacije za širenje la\u017ei u cilju slabljenja sudanske vlade. Isto je tvrdio i predsednik Irana Mahmud Ahmadined\u017ead. <\/p>\n

Mr\u017enja Ahmadined\u017eada prema cionistima
2008. godina<\/strong> <\/p>\n

Citat: "Dostojanstvo, integritet i prava ameri\u010dkog i evropskog naroda postali su predmet igre malog broja ljudi zvanih cionisti. Iako oni predstavljaju manjinu, oni dominiraju zna\u010dajnim delom finansijskih i monetarnih centara, kao i centrima politi\u010dkog odlu\u010divanja u nekim evropskim zemljama i SAD, prikriveno, kroz obmanu i na kompleksan na\u010din".<\/em> <\/p>\n

Predsednik Irana Mahmud Ahmadined\u017ead redovno je koristio sednice skupštine UN za napade na zapadne sile, posebno na svog glavnog neprijatelja Izrael. U govoru prošle godine on je optu\u017eio cioniste za niz zlo\u010dina, izme\u0111u ostalog i za uzrokovanje rata u Ju\u017enoj Osetiji. Iranski predsednik poznat je i po koriš\u0107enju verske retorike i šiitskih verskih u\u010denja u svojim govorima. <\/p>\n

Šta to radi Gadafi?
2009. godina<\/strong> <\/p>\n

Citat: "To ne treba da se zove savet bezbednosti, nego bi ga trebalo nazvati savetom terora".<\/em> <\/p>\n

Nakon 40 godina na vlasti, predsednik Libije Moamer Gadafi je na ovogodišnjem zasedanju Generalne skupštine UN prvi put govorio pred ovom organizacijom. U stominutnom govoru Gadafi je nabrojao nepravde i teorije zavere tokom prethodnih pola veka, optu\u017eio SAD za izazivanje svinjskog gripa i doveo u pitanje njihov zvani\u010dni izveštaj o ubistvu Kenedija. Svoj bes uglavnom je usmerio na Savet bezbednosti UN, povezuju\u0107i ga sa Al Kaidom. Dodatan šou Gadafi je priredio pokušajima da podigne šator na nekoliko lokacija u Njujorku, pre nego što bi se kona\u010dno smestio u dvorištu Donalda Trampa. <\/p>\n

Borba<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Nevena An\u0111eli\u0107 Na sastancima svetskih lidera koji pokušavaju da reše aktuelne probleme, \u010desto se mogu \u010duti govori koji ostaju upam\u0107eni za sva vremena, re\u010denice koje postaju obele\u017eje nekog vremena ili zaštitni znak nekog dr\u017eavnog vo\u0111e. Tokom šezdeset godina, u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija bilo je strasnih, provokativnih i vrlo neobi\u010dnih, nezaboravnih izjava, od kojih […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47092","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47092","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47092"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47092\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47092"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47092"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47092"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}