{"id":47088,"date":"2009-09-21T22:55:26","date_gmt":"2009-09-21T22:55:26","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47088"},"modified":"2009-09-21T22:55:26","modified_gmt":"2009-09-21T22:55:26","slug":"internet-je-alat-demokratije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/09\/21\/internet-je-alat-demokratije\/","title":{"rendered":"Internet je alat demokratije"},"content":{"rendered":"

D\u017eimi Vejls, osniva\u010d Vikipedije, ekskluzivno za "Borbu" govori o najve\u0107oj enciklopediji u istoriji \u010dove\u010danstva<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Sveta Mati\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Osniva\u010d Vikipedije D\u017eimi Vejls (Jimmy Vales), me\u0111u vikipedijancima poznatiji kao D\u017eimbo, još 2006. godine proglašen je u magazinu „Time" za jednog od najuticajnijih ljudi današnjice u kategoriji mislilaca i nau\u010dnika. Od tada do danas njegov uticaj neprekidno raste. Mnogi su od njega o\u010dekivali ulazak u politiku, investicije u gra\u0111evinske ili energetske projekte, formiranje privatne filantropske fondacije za pomo\u0107 deci neke siromašne dr\u017eave… <\/p>\n

D\u017eimbo nije u\u010dinio ništa od onoga što se o\u010dekivalo. On je bio je i ostao skroman \u010dovek, posve\u0107en nauci, internetu i svom radu. I danas, kada za njega zna \u010ditava planeta i kada u Kaliforniji ima status poput holivudske zvezde, on je i dalje jednostavno dostupan milionima ljudi koji \u017eele da sa njim podele ideju kako da doprinesu širenju ljudskog znanja ili promociji i unapre\u0111enju nauke. <\/p>\n

Širom sveta, D\u017eimbo je jedan od najpoznatijih promotera jednakosti na internetu, naravno uz stroga i objektivna pravila, koja je velikim delom sam ustanovio i još ve\u0107im delom prilago\u0111avao i tra\u017eio nove primene. Vikipedija je izraz njegovog shvatanja i razumevanja \u017eivota, sveta i budu\u0107nosti. <\/p>\n

Iako je pre desetak dana imao sastanak sa potpredsednikom Vlade Srbije Bo\u017eidarom \u0110eli\u0107em, D\u017eimi Vejls nije \u017eeleo da komentariše taj sastanak. Ipak, imaju\u0107i u vidu njegove stavove, principe i na\u010din razmišljanja, nismo iznena\u0111eni time. D\u017eimbo verovatno i o tome razmišlja enciklopedijski, pa smatra \u0110eli\u0107a pouzdanijim i prvim izvorom, a sebe vidi kao \u010doveka koji \u0107e reagovati samo ukoliko se informacija neobjektivno predstavi, ukoliko sadr\u017ei govor mr\u017enje ili ukoliko nije plasirana pod slobodnom licencom. Takav je, eto, D\u017eimi Vejls! <\/p>\n

Bez mnogo komplikacija, uz jasna pravila, pod uslovima Creative Commons licence D\u017eimi Vejls je pristao da za "Borbu" odgovori na nekoliko pitanja. <\/p>\n

Kako je nastajala ideja Vikipedije i šta je to što je klju\u010dno uticalo da pokrenete taj projekat? <\/p>\n

Godinama sam gledao rast i razvoj „Free and open source software" pokreta i razmišljao o tome na koji na\u010din se ti ljudi okupljaju i zajedno rade. Licence su omogu\u0107ile da \u010ditava ideja pokreta u praksi funkcioniše. One dozvoljavaju na primer programerima, da dele svoj rad sa drugim kolegama, da kopiraju, distribuiraju ili vrše izmene na programerskim projektima. Ovakav metod licenciranja je umanjio brigu ljudi koji svoj rad dele sa drugima na mre\u017ei. Mnogima nije smetalo to što drugi uzimaju njihov rad i koriste ga, ali im je smetalo zaklju\u010davanje koda, proglašavanje tog rada privatnim vlasništvom ili nemogu\u0107nost uvida u promene koje su napravljene. Videvši to, shvatio sam da ovakav vid saradnje ne mora biti ograni\u010den samo na softver. Po\u010deo sam razmišljati o tome kako bi ljudi, pod ovakvim uslovima, još mogli da sara\u0111uju. Tada mi je pala na pamet ideja o on-line enciklopediji. <\/p>\n

Kako biste ukratko opisali šta je Vikipedija?<\/em> <\/p>\n

Vikipedija je pokušaj da se razvije besplatna enciklopedija najvišeg mogu\u0107eg kvaliteta koja bi bila dostupna svakom pojedincu na planeti na njegovom maternjem jeziku. <\/p>\n

Gospodine Vejls, da li ste pre osam godina, kada ste osnovali Vikipediju, verovali da \u0107e ona postati ono što je danas?<\/em> <\/p>\n

I tada sam bio veoma optimisti\u010dan. Shvatao sam da je Vikipedija inspirativna i va\u017ena i da predstavlja globalni pokušaj da se dobrovoljnim radom izgradi neutralna enciklopedija za svakog, koja je pri tom vrhunskog kvaliteta. Jasno se se\u0107am dana kada sam gledao listu 100 najpose\u0107enijih stranica na internetu u to vreme. Pitao sam se tada koliko veliki mi mo\u017eemo biti jednog dana. Na osnovu tadašnjih analiza zaklju\u010dio sam da mo\u017eemo, ukoliko uradimo posao kako treba, i mi biti me\u0111u prvih 100 ili \u010dak me\u0111u prvih 50 najpose\u0107enijih stranica na internetu. Danas je Vikipedija na petom mestu po broju poseta. Blagoslovljen sam što sam bio dovoljno sre\u0107an da budem deo te uzbudljive zajednice. <\/p>\n

Da li imate planove za neke druge internet projekte?<\/em> <\/p>\n

Da, trenutno se bavim stranicom Vikia.com. Ta stanica se od nedavno nalazi me\u0111u 100 najpose\u0107enijih stranica na svetu po Quantcastu… I ima veoma uzbudljiv razvoj. Osnovna ideja Vikije jeste da ljudima pru\u017ei platformu za izgradnju "ostatka biblioteke" i za svaki rad ili projekat na kome \u017eele da rade. Do sada najpopularnije stvari su kompjuterske igre i zabava ali sa poboljšanjima, koja smo uveli u programe, po\u010dinjemo da uo\u010davamo nove vikije koje su izvan "neozbiljne kulture ". <\/p>\n

U kojoj meri je Vikipedija doprinela popularizaciji nauke?<\/em> <\/p>\n

Vikipedija je omogu\u0107ila da ljudi na jednostavan na\u010din nau\u010de mnogo, prikupljaju\u0107i informacije o interesantnim nau\u010dnim otkri\u0107ima našeg vremena. Ukoliko \u010dujem za neko novo dostignu\u0107e u fizici, a nemam dovoljno predznanja da ga razumem ili stavim u ispravan kontekst uvek se nadam da Vikipedija mo\u017ee da mi pomogne. Nadam se da je Vikipedija jedna mo\u0107na sila stabilizacije koja pru\u017ea ljudima mir, kroz neutralne informacije. Osnovno znanje je preduslov za promišljenu akciju. <\/p>\n

Zašto toliko ljudi svakodnevno pose\u0107uje stranice Vikipedije?<\/em> <\/p>\n

Pa, zato što je to odli\u010dno, pretpostavljam! Ozbiljno, me\u0111utim, bolji odgovor bi bio jer zajednica na Vikipediji razume da vrlo \u010desto kada ljudi tra\u017ee koncept na Internetu, oni zapravo \u017eele jedinicu iz enciklopedije – osnovni opis koji omogu\u0107ava dublje razumevanje teme. <\/p>\n

Šta ste u me\u0111uvremenu otkrili kao slabu stranu Vikipedije i da li Vikipedija ima i negativnih efekata?<\/em> <\/p>\n

Pa, naravno da postoje problem i ti problemi predstavljaju svakodnevni izazov za našu zajednicu. \u017delimo da Vikipedija bude visokog kvaliteta i uglavnom se to i ostvari – ali ponekad i ne. Tada moramo da analiziramo pitaju\u0107i se: kako je ova loša informacija dospela tu, kako mo\u017eemo u\u010diniti Vikipediju boljom, kako \u0107emo menjati naš softver i politiku da bi stvari bile bolje. <\/p>\n

Da li jednostavna mogu\u0107nost postavljanja \u010dlanaka na Vikipediji ponekad stvara probleme? Da li ste u po\u010detku ra\u010dunali na mogu\u0107e zloupotrebe?<\/em> <\/p>\n

Pa, da, naravno, postoji vandalizam i doga\u0111a se svaki dan, mada mi generalno ne gledamo na to kao na veliki problem, jer imamo alate i mehanizme da se nosimo sa tim, i zajednica se dr\u017ei prili\u010dno dobro. Pretpostavljam da je te\u017ei problem onaj koji se odnosi na slo\u017eenije protivre\u010dnosti u ure\u0111iva\u010dkoj politici – to mo\u017ee biti veoma teško da se reši na razumno zadovoljstvo svih. <\/p>\n

Koji je realno uticaj Vikipedije danas?<\/em> <\/p>\n

Za mene se pravi uticaj mo\u017ee videti tek kada posetite neku siromašnu zemlju ili oblast u svetu i istra\u017eite kako se tamo sti\u010de znanje i šta se sa tim znanjem \u010dini.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

D\u017eimi Vejls, osniva\u010d Vikipedije, ekskluzivno za "Borbu" govori o najve\u0107oj enciklopediji u istoriji \u010dove\u010danstva<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47088","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47088","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47088"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47088\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47088"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47088"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47088"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}