{"id":47084,"date":"2009-09-18T09:34:48","date_gmt":"2009-09-18T09:34:48","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47084"},"modified":"2009-09-18T09:34:48","modified_gmt":"2009-09-18T09:34:48","slug":"zivimo-u-kulturi-laznih-potreba","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/09\/18\/zivimo-u-kulturi-laznih-potreba\/","title":{"rendered":"\u017divimo u kulturi la\u017enih potreba"},"content":{"rendered":"

Ljudi izbegavaju konflikte sa vlaš\u0107u, sa javnim ustanovama i smatraju da pre\u0107utkuju\u0107i i sara\u0111uju\u0107i sa sistemom, mogu da izvuku li\u010dnu korist, ka\u017ee Trivo In\u0111i\u0107, sociolog i savjetnik predsjednika Srbije<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Manuela Graf<\/strong><\/em><\/p>\n

– Svako moderno društvo je u biti postindustrijsko i u osnovi njegovih produktivnih snaga je tehnologija kao glavni znak savremenosti. Srbija, na\u017ealost, kasno postaje moderno društvo (industrijalizacija se završava tek 50-ih godina prošlog veka), a dominacija tradicionalne kulture koja ve\u010dito gleda u prošlost i jaka doza autoritarne vlasti zatvorene prema društvu znanja ose\u0107a se i danas. Kultura i nauka moraju postati predmet ozbiljne brige politi\u010dkih vlasti ako ne mislimo da ve\u010dito zaostajemo, ka\u017ee u razgovoru za Blic<\/em> Trivo In\u0111i\u0107, sociolog i savetnik predsednika Srbije, \u010dija se knjiga Tehnologija i kulturni identitet<\/em> upravo pojavila u izdanju Slu\u017ebenog glasnika<\/em>. <\/p>\n

– Re\u010dnik srpskog jezika SANU pravimo decenijama, zatvorena nam je Narodna biblioteka, Narodni muzej i gomila drugih kulturnih ustanova. Pomenuo sam u knjizi primer nacionalnog nehata na primeru Prirodnja\u010dkog muzeja, ustanove koja je osnovana 1895. godine, a ni do danas nema zgradu, odgovaraju\u0107e radionice i prostor za \u010duvanje eksponata… Naše komšije su ve\u0107 shvatile da osnovu savremenog društva \u010dine nauka, obrazovanje i kultura, i ula\u017eu mnogo više u te oblasti nego mi. O\u010dekujem da \u0107e javna uprava biti primorana da razmišlja u tom smislu i po\u010deti da sara\u0111uje sa kulturnim i nau\u010dnim radnicima. <\/p>\n

Mislite li da \u0107e nedavno doneti Zakon o kulturi nešto bitno promeniti?<\/em> <\/p>\n\n<\/table>\n
\n<\/table>\n
\n\n\n
\n

Kultura budu\u0107nosti je u kosmosu<\/strong> <\/p>\n

– Kultura budu\u0107nosti bi\u0107e visokodigitalizovana kultura umre\u017eenih pojedinaca i institucija. Ona \u0107e biti globalna. Za dve-tri decenije \u0107emo po\u010deti kolonizaciju drugih planeta jer smo Zemlju istrošili do maksimuma i upropastili je i 21. vek je poslednji vek u kome se \u017eivi u prirodi. Slede\u0107i vek bi\u0107e vek tehnosvere i vešta\u010dkih digitalizovanih medija, predstava, komunikacija… Internet je samo po\u010detak toga. Moramo se pripremiti.<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

– Dobro je imati zakone, ali nije sve u njima. Ako nemate dobru fiskalnu politiku koja bi stimulisala izdava\u010de, stvaraoce programa, osloba\u0111ala od poreza kulturne ustanove, olakšavala uvoz instrumenata ili boja za slikare, ništa vam ne poma\u017ee zakon. Tarife, polupismeni poslanici, mediji bez ljudi specijalizovanih da prate kulturni \u017eivot guše kulturu. Naša kultura je paralizovana i nije ni\u010diji prioritet, a politi\u010dka elita nedovoljno obrazovana, rezistentna prema reformama. S obzirom na ekonomske uslove u kojima \u017eivimo, na privredu u velikoj krizi, svaka izdvajanja za nauku, obrazovanje i kulturu se \u010dak tuma\u010de kao teret, štedimo na njima. <\/p>\n

Je li to zaista ušteda u odnosu na budu\u0107nost?<\/em> <\/p>\n

– Naravno da nije. Ako ho\u0107ete osiguranu budu\u0107nost, efikasnu i racionalnu ekonomiju, morate da ula\u017eete. Znanje se danas proizvodi u ogromnim koli\u010dinama i za razumevanje i asimilaciju morate biti u stanju permanentnog školovanja. Sa postoje\u0107im kadrovima ne mo\u017eemo da prihvatimo niz modernih tehnologija, na\u010dine poslovanja i komuniciranja sa svetom. I dalje školujemo ljude za jedan uzak profil, oni koji završe fakultet smatraju da više ne treba da u\u010de. <\/p>\n

Ka\u017eete da vlast na ovim prostorima nikada nije bila zainteresovana za progres nauke i kulture. Kako to objašnjavate?<\/em> <\/p>\n

– Knez Miloš, koji je vladao Srbijom do 1859. godine, bio je nepismen i neki ljudi njemu bliski smatrali su da u Srbiji treba pobiti sve pismene ljude. Patrijarhalna kultura teško se uklapala u zahteve moderne civilizacije. Prve industrije kod nas se vezuju za ratove, prva ozbiljna fabrika je topolivnica u Kragujevcu. Li\u010dna despotija, kakve su uglavnom bile dinastije u Srbiji, ne trpi obrazovane ljude sa sposobnoš\u0107u kriti\u010dkog uvida u javne poslove. Naše vlasti ni kasnije, kada su slale ljude u inostranstvo da se obrazuju, nisu znale da ih iskoriste. Intelektualci su se zapošljavali u ministarstvu unutrašnjih poslova, policiji ili kao arhivari. Nikola Paši\u0107 kao školovani geodeta nije mogao da na\u0111e posao u Srbiji. <\/p>\n

To pomalo li\u010di i na naše vreme…<\/em> <\/p>\n

– To je naš usud. <\/p>\n

Ne \u010dini li vam se da imamo zatvoren um i da teško prihvatamo svaku vrstu progresa?<\/em> <\/p>\n

– Ne bih to tuma\u010dio psihologijom i mentalitetom naroda kao što je radio Jovan Cviji\u0107, ali ako u zemlji imate malo obrazovanih, srednjoškolci u velikom broju napuštaju školu, mali deo populacije odlazi na univerzitet, prosvetni radnici su slabo pla\u0107eni, a o nau\u010dnicima da i ne govorim, zna\u010di da vladaju\u0107e elite kreiraju zatvoreni um. Njima treba neobavešteni i poslušni gra\u0111anin. Ako \u017eelimo u Evropsku uniju, mora\u0107emo da imamo vlast koja \u0107e mnogo više da ula\u017ee u kulturu, prosvetu i nauku. Ta ulaganja kod nas su ispod vitalnog minimuma – 0,36 u nauci, u obrazovanju ne više od 2,5 odsto, dok skandinavske zemlje ula\u017eu osam odsto nacionalnog dohotka u obrazovanje, recimo. \u010cini mi se da više ula\u017eemo u profesionalni sport i masovnu zabavu. Kada tr\u017eište i profit uzmete kao glavni parametar i indikator ponašanja, onda \u0107ete imati masovnu kulturu koja je \u010desto kultura la\u017enih potreba jer nema odgovaraju\u0107i kvalitet, ali se lakše prodaje. Time uspavljujete intelektualne sposobnosti pre svega dece i omladine, stvarate nezainteresovanog, apati\u010dnog gra\u0111anina, ljude koji nisu u situaciji da procenjuju kvalitet društva u kome \u017eive. U pitanju je \u010desto svesna manipulacija od vlasti. <\/p>\n

U toj situaciji trebalo bi da ima više kriti\u010dke kulture?<\/em> <\/p>\n

– Kriti\u010dka kultura je vrlo tanka, a kriti\u010dke inteligencije u poslednjih 50 godina kao da nema. Grupa „Praksis", kojoj sam i sam pripadao, udru\u017eenja knji\u017eevnika, filozofa, sociologa, jedino je nasle\u0111e koje imamo u oblasti kriti\u010dke inteligencije. Imali smo preko 280 doktorskih disertacija na temu udru\u017eenog rada i još toliko o društvenoj svojini, politici nesvrstanih. Kada je jednopartijski sistem nestao, gomila doktora je ostala bez stru\u010dne legitimacije, ali ne i bez radnog mesta na univerzitetu, neki su još aktivni. Mentalitet inertne podani\u010dke inteligencije ose\u0107a se u ve\u0107ini institucija. To je poja\u010dano godinama izolacije i akademskim konformizmom. Ljudi izbegavaju konflikte sa vlaš\u0107u, sa javnim ustanovama i smatraju da pre\u0107utkuju\u0107i i sara\u0111uju\u0107i sa sistemom, mogu da izvuku li\u010dnu korist.<\/p>\n

Blic<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ljudi izbegavaju konflikte sa vlaš\u0107u, sa javnim ustanovama i smatraju da pre\u0107utkuju\u0107i i sara\u0111uju\u0107i sa sistemom, mogu da izvuku li\u010dnu korist, ka\u017ee Trivo In\u0111i\u0107, sociolog i savjetnik predsjednika Srbije<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47084","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47084","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47084"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47084\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47084"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47084"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47084"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}