Da li vas je bar malo sramota, predsedni\u010de Tadi\u0107u?<\/p>\n
Pi\u0161e: Petar Lukovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Šta je slede\u0107e, predsedni\u010de? Da spalimo sve nepodobne knjige pred Tijani\u0107evom kancelarijom i tako obnovimo se\u0107anje na slavnu 1933. koju polako ali brzo preuzimate kao model li\u010dnog obra\u010duna? Da nam zabranite da se setimo šta ste izgovarali prošle, pretprošle ili ve\u0107 neke godine u kojoj ste obe\u0107avali sve i svašta samo da glasamo za vas, onako, jer vas je neko ubedio da znate šta pri\u010date i da ste, povrh svega, duhoviti? Zna\u010di li ova odluka vašeg Vrhovnog suda da je zabranjeno citirati \u0111enerala Mladi\u0107a („Udri u \u017eivo meso! Pali! Tamo nema Srba") jer nam isti zlo\u010dinac nije dao suglasnost da mu izjavu prenesemo?<\/p>\n Nakon urnebesnog Zakona o informisanju po kojem je o Borisu Tadi\u0107u, Vuku Jeremi\u0107u a posebice Mla\u0111anu Dinki\u0107u dozvoljeno pisati samo u lakim oralno-spermalnim formama obo\u017eavanja (prepošteni Mla\u0111an, premudri Boris, erotizmom nabildovani Jeremi\u0107), dr\u017eava Srbija pod upravom ovakvih bolidskih, sudskih paramentalnih jedinica logi\u010dno je stigla tamo gde joj je odavno bilo mesto, negde tik uz Pjongjang, budu\u0107i šesti stub vaskoliko poreme\u0107enog srpstva.<\/p>\n Odluka Vrhovnog suda Srbije da zabrani knjigu „Slu\u010daj slu\u017ebenika Aleksandra Tijani\u0107a" (uz gebelsovsku preporuku „zabranjeno je njeno dalje umno\u017eavanje", dakle: slede\u0107i korak je loma\u010da ispred rezidencije Borisa Tadi\u0107a) tek je uvod u kimilsungovsku odluku da se medijima, budu\u0107im piscima knjiga ili nau\u010dnim radnicima ili ve\u0107 bilo kome (\u010ditaj: svima) zabrani „koriš\u0107enje tu\u0111ih citata" jer – ka\u017ee pomahnitali Tadi\u0107ev Vrh. Sud „autor ima isklju\u010divo pravo da objavi svoje autorsko delo i da odredi na\u010din na koji \u0107e se delo objaviti".<\/p>\n Ako Sud shvatamo bukvalno – a Sud se jedino mora shvatati bukvalno, sem ako se ne prezivaš Dinki\u0107 – to zna\u010di da je od danas 15. septembra 2009, zabranjeno citirati bilo koga, uklju\u010duju\u0107i Borisa Tadi\u0107a, jer omamljeni Sud ka\u017ee da „autor ima isklju\u010divo pravo da štiti integritet svog dela, a naro\u010dito da se suprotstavlja javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, vode\u0107i ra\u010duna o konkretnom tehni\u010dkom obliku saopštavanja dela i dobroj poslovnoj praksi". Prevedeno na jezik Demokratske stranke – ubudu\u0107e \u0107e svaki citat iz medija i svaka izjava morati da ima saglasnost autora da bi bila objavljena!<\/p>\n Hajde da zamislimo slede\u0107u sudsku situaciju. Zovemo Velimira Ili\u0107a da dobijemo njegovu saglasnost glede vlastite izjave koju bismo rado, ako nam g. Velja dozvoli, rado objavili u našem skromnom glasilu.<\/p>\n MI: Dobar dan, g. Ili\u0107u. Neobi\u010dno bismo bili sre\u0107ni kad biste nam dali saglasnost i potpisali autorski ugovor s nama glede vaše izjave koja glasi: „Mo\u017eete da nam popušite kurac".<\/p>\n VELJA ILI\u0106: Naravno da mo\u017eete da mi popušite kurac, ne vidim šta je tu sporno.<\/p>\n MI: Sa zadovoljstvom \u0107emo vas oralno obraditi, ali da li imamo vašu saglasnost? Imamo li vaš potpis na ugovor povodom izjave „Mo\u017eete da mi popušite kurac"?<\/p>\n VELJA ILI\u0106: Opet ponavljam, sa zadovoljstvom. Ali, nemate moju saglasnost da ovu izjavu objavite bez obzira što ste je \u010duli, snimili i kopirali. Kad je o pušenju re\u010d, podse\u0107am na odluku Vrhovnog suda kojom autor ima isklju\u010divo pravo da štiti puša\u010dki integritet svog dela, a naro\u010dito da se suprotstavlja javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj kur\u010devoj formi.<\/p>\n MI: Zna\u010di, ne dolazi u obzir ovo „Mo\u017eete da nam popušite kurac".<\/p>\n VELJA ILI\u0106: Zakonodavac je jasan. Mo\u017eete da mi popušite kurac, ali morate da popušite kurac i Vrhovnom sudu. Da ga vadim ili da \u010dekam odluku Suda?<\/p>\n +++<\/p>\n Kad se iz ove spermatizovane odluke Vrhovnog suda vratimo u prakti\u010dnu realnost slu\u010daja Tijani\u0107 – to zna\u010di da više nikad u srpskim medijima ne bismo smeli da pro\u010ditamo nijednu izjavu ama baš nikoga including Borisa Tadi\u0107a („„\u041a\u0430\u0434\u0430 \u043d\u0435\u043a\u0438 \u0459\u0443\u0434\u0438 \u0443 \u0412\u043e\u0458\u0432\u043e\u0434\u0438\u043d\u0438 \u0434\u0430\u043d\u0430\u0441 \u0436\u0435\u043b\u0435 \u0430\u0443\u0442\u043e\u043d\u043e\u043c\u0438\u0458\u0443 \u043a\u043e\u0458\u0430 \u0441\u0435 \u0433\u0440\u0430\u043d\u0438\u0447\u0438 \u0441 \u0434\u0440\u0436\u0430\u0432\u043e\u043c, \u043e\u043d\u0434\u0430 \u0437\u0430\u0431\u043e\u0440\u0430\u0432\u0459\u0430\u0458\u0443 \u0434\u0430 \u0458\u0435 \u0438\u0437\u043c\u0435\u0452\u0443 \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434\u0430 \u0438 \u041d\u043e\u0432\u043e\u0433 \u0421\u0430\u0434\u0430 \u0441\u0430\u043c\u043e \u0441\u0435\u0434\u0430\u043c \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430 \u0440\u0430\u0437\u043b\u0438\u043a\u0435 \u0443\u043a\u043e\u043b\u0438\u043a\u043e \u0441\u0435 \u0438\u0434\u0435 \u043d\u0430\u0458\u0441\u0430\u0432\u0440\u0435\u043c\u0435\u043d\u0438\u0458\u0438\u043c \u0442\u0435\u0445\u043d\u0438\u0447\u043a\u0438\u043c \u0441\u0440\u0435\u0434\u0441\u0442\u0432\u0438\u043c\u0430") jer nam herr Boki Taki nije dao dozvolu da njegovu izjavu prenesemo, o autorskom ugovoru da ne govorimo.<\/p>\n Šta \u0107e spram odluke Vrhovnog suda raditi nesre\u0107ne televizije \u010diji novinari neoprezno, ne razmišljaju\u0107i o posledicama, guraju mikrofon u usta Zvezdama Grand Politi\u010dke Scene? Šta \u0107e raditi budu\u0107i prire\u0111iva\u010di nekakvih „Greatest Shits" knjiga sastavljenih samo od izjava sumanutih pojedinaca? Ili je u pitanju samo politi\u010dki izuzetak koji se zove Aleksandar Tijani\u0107 – zna\u010di li to da je septembra 2009. zabranjeno citirati ono što je ova Moralna Gromada izgovarala pre deset, devet, osam, sedam ili šest godina jer je danas Aleksandar Tijani\u0107 najbolji prijatelj Demokratske stranke, preciznije najbolji poslovni prijatelj Sr\u0111ana Šapera i Dragana \u0110ilasa?<\/p>\n Odluka o zabrani knjige „Slu\u010daj slu\u017ebenika Aleksandra Tijani\u0107a" osta\u0107e u politi\u010dkim analima zabele\u017eena kao Doga\u0111aj za vreme apsolutne vladavine Borisa Tadi\u0107a; ovako nešto suludo kao što je zabrana citiranja – nije palo na pamet ni Slobodanu Miloševi\u0107u, Vojislavu Šešelju, Milovanu Boji\u0107u ili Aleksandru Vu\u010di\u0107u. Zato je palo na plitku pamet Vrhovnom sudu Srbije u zemlji \u010diji je predsednik Boris Tadi\u0107.<\/p>\n Šta je slede\u0107e, predsedni\u010de? Da spalimo sve nepodobne knjige pred Tijani\u0107evom kancelarijom i tako obnovimo se\u0107anje na slavnu 1933. koju polako ali brzo preuzimate kao model li\u010dnog obra\u010duna? Da nam zabranite da se setimo šta ste izgovarali prošle, pretprošle ili ve\u0107 neke godine u kojoj ste obe\u0107avali sve i svašta samo da glasamo za vas, onako, jer vas je neko ubedio da znate šta pri\u010date i da ste, povrh svega, duhoviti? Zna\u010di li ova odluka vašeg Vrhovnog suda da je zabranjeno citirati \u0111enerala Mladi\u0107a („Udri u \u017eivo meso! Pali! Tamo nema Srba") jer nam isti zlo\u010dinac nije dao suglasnost da mu izjavu prenesemo?<\/p>\n Kona\u010dno, predsedni\u010de: kako se ose\u0107ate danas kad saznate da je nekoj knjizi „zabranjeno umno\u017eavanje". I ne bilo kojoj knjizi, ve\u0107 dokumentu o vašem najnovijem i najboljem prijatelju Tijani\u0107u koji je godinama partiju kojom rukovodite nabijao na onu stvar iz arsenala Velimira Ili\u0107a, ismejavaju\u0107i ubijenog Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, optu\u017euju\u0107i ga direktno, indirektno, iz forhenda ili bekhenda, da je u pitanju Kriminalac Svih Kriminalaca?<\/p>\n Dr\u017eava u kojoj postoji ovakav Zakon o informisanju i ovakva odluka Vrhovnog suda – o\u010digledno je po vašoj meri, predsedni\u010de Tadi\u0107u. Preciznije: po meri Severne Koreje koju obavezno morate posetiti i sa svima nama podeliti njihova teška i bezbednosna iskustva, jer ako neko radi protiv Tijani\u0107a, jasno je – radi protiv Srbije. Razume se, i protiv vas.<\/p>\n Svaka vam \u010dast, predsedni\u010de: uspeli ste da nadmašite Koštunicu i Miloševi\u0107a!<\/p>\n I tek da vas pitam, onako: je li vas bar malo sramota?<\/p>\n +++<\/p>\n Ljubavna posveta Vrhovnom sudu Srbije: <\/strong><\/p>\n Najlepše izjave Aleksandra Tijani\u0107a<\/strong><\/p>\n Ljudi iz njene okoline ka\u017eu da nije dovoljno poznavati profesoricu Markovi\u0107, treba je razumeti. Iz te potrebe za razumevanjem nastala su dva preovla\u0111uju\u0107a mišljenja o njoj: prvo da joj nije lako u ulozi pratioca i bra\u010dnog druga "legende koja hoda", drugo, da "legendi koja hoda" nije lako sa profesoricom sociologije koja pravi sopstvenu javnu karijeru… <\/p>\n (Intervju sa Mirom Markovi\u0107, Start, 26.11.1988.)<\/em><\/p>\n Gospo\u0111u Markovi\u0107 smatram svojom prijateljicom I tako \u0107e zauvek ostati. Iz više razloga. Najpre znam da je protiv rata I profitera, te da u svom stavu ima civilizacijski paket koji je sli\u010dan mom.<\/p>\n (Ministar Aleksandar Tijani\u0107 o Miri Markovi\u0107, Beograd, 1996)<\/em><\/p>\n Moram vam re\u0107i da na ovim prostorima ona deluje kao evangelista nade i tolerancije. To je delovalo anahrono u vremenima horskog dranja vatrene bra\u0107e da joj nisam davao ni promil šansi da uspe u omasovljavanju podrške svom civilizacijskom paketu. Izgleda da sam pogrešio. (…) Znam šta je Mira Markovi\u0107 mislila o ratu, znam kad smo bili u situaciji da razgovaramo šapatom jer su i njene i moje ocene nekih stvari bile nepopularne u to vreme i se\u0107am se da tada nije bilo ovoliko ljudi oko nje.<\/p>\n (Ministar Aleksandar Tijani\u0107 o Miri Markovi\u0107, Intervju, 15. novembar 1996)<\/em><\/p>\n Ja sam to jutro došao da ga ubijem, jer je on o meni širio la\u017ene tvrdnje. Hteo je da me posva\u0111a sa Miloševi\u0107em, \u010dak je i nudio podatke. Sve je izmislio, i ja sam odlu\u010dio da ga ubijem, što on i zaslu\u017euje. Kada sam ušao u njegov stan po\u010deo sam da ga šutiram i da ga udaram, mada je Bundalo izvadio pištolj i uperio mi ga u rebra, ali se ja toga nisam plašio. Izudarao sam Brki\u0107a propisno, što je on i zaslu\u017eio…<\/p>\n (Izjava ministra Aleksandra Tijani\u0107a u Prvom opštinskom sudu o sukobu sa novinarom Milovanom Brki\u0107em, Beograd, 1996<\/em>)<\/p>\n Kada se krenulo sa razbijanjem, dok su one bile samo razbija\u010dke, trebalo je intervenisati petog dana. Intervenisati politi\u010dki, intervenisati, ako ho\u0107ete da upotrebim izraz komunalno, ili bilo kako tek intervenisati… Nismo reagovali onda kada je rušenje Beograda bilo u toku.<\/p>\n (Ministar Aleksandar Tijani\u0107 o zimskim demonstracijama 1996, na sednici Vlade kojom je predsedavao Mirko Marjanovi\u0107, 3. decembar 1996.)<\/em><\/p>\n Da se \u0110in\u0111i\u0107 sa svojom Ru\u017eicom potapao uz "Titanik" kao Di Kaprio i ona debela devojka, i da je ostalo jedno mesto na priru\u010dnom splavu, lider demokrata bi pokazao svu svoju nesebi\u010dnost: udavio bi Ru\u017eicu! Ali ne pre nego joj objasni da to \u010dini jer, i pored najbolje volje, nema snage da Srbiju liši sebe!<\/p>\n (Titanik \u0110in\u0111i\u0107, Dnevni telegraf, 1998)<\/em><\/p>\n Ako \u0110in\u0111i\u0107 uradi samo ono za šta je sposoban i samo ono na šta je spreman, Srbiji nema spasa!<\/p>\n (Koštunica protiv \u0110in\u0111i\u0107a: što pre to bolje, Nezavisne novine, 27. oktobar 2000)<\/em><\/p>\n „\u0110in\u0111i\u0107 je maestralno uspeo da sakrije takvu poentu, nametnuo druge teme i do statusa najmo\u0107nijeg \u010doveka Jugoslavije, kancelara Srbije i vlasnika privatne vlade došao sa pozicije nejneomiljenijeg politi\u010dara Jugoslavije.<\/p>\n (Zašto Koštunica ne\u0107e pre\u017eiveti \u0110in\u0111i\u0107a, Nezavisne novine, 24. novembar 2000)<\/em><\/p>\n \u0110in\u0111i\u0107eva olovka je vrednija nego Koštuni\u010din automobil.<\/p>\n (Izjava Aleksandra Tijani\u0107a za \u010cikago Tribjun, 14. januar 2001)<\/em><\/p>\n \u0110in\u0111i\u0107 je kao gas. On se širi… Gde god postoji pukotina, on u\u0111e u tu pukotinu. Gde god postoji neko ko nije otporan na gas on ga zadavi.<\/p>\n (Tribina DSS-a u Subotici, 31. avgust 2001<\/em>)<\/p>\n Kad bi ti, \u0110in\u0111i\u0107u, zbilja voleo Srbiju i Srbe, izabrao bi drugu zemlju da u njoj budeš premijer! Mogu li to da mu ka\u017eem – a da budem slobodan i da budem \u017eiv?<\/p>\n