Kain i Avelj postoje kao model ponašanja, ne samo izme\u0111u jedinki, ve\u0107 i izme\u0111u dr\u017eava: naroda Kaina i naroda Avelja, ka\u017ee Nikita Danilov, rumunski pesnik<\/p>\n
Pi\u0161e: Zoran Radisavljevi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Danilov (1952), ro\u0111en je u Su\u0107evi, u severnom delu Rumunije. Jedan je od najistaknutijih savremenih rumunskih pesnika, pripadnik etni\u010dke zajednice Rusa-Lipovena. Objavljuje od 1979. godine. Sara\u0111uje u mnogobrojnim listovima i \u010dasopisima širom sveta. Njegova poezija prevedena je na trinaest jezika. \u010cetiri knjige prevedene su na engleski, dve na ruski i jedna na španski jezik. Nikita Danilov ovogodišnji je dobitnik nagrade „Branko Radi\u010devi\u0107", koja se dodeljuje pesnicima iz sveta. Danilov, ka\u017ee se u obrazlo\u017eenju \u017eirija, nosi pe\u010dat savremenog senzibiliteta ukrašenog sa vekovnim krugovima univerzalnih pesni\u010dkih vrednosti. „Brankovo kolo", manifestacija na kojoj je Danilovu uru\u010dena nagrada, upravo je objavilo njegovu knjigu izabranih pesama „Sumrak vekova", u prevodu Miljurka Vukadinovi\u0107a.<\/p>\n Dobili ste nagradu „Branko Radi\u010devi\u0107". Koliko je ovaj naš romanti\u010dar poznat u Rumuniji?<\/em><\/p>\n Na\u017ealost, vrlo malo. Znamo da je re\u010d o jednom od najzna\u010dajnijih pesnika srpskog romantizma. Danas ra\u010dunamo sa njegovom vezom, ne samo sa srpskom i rumunskom kulturom, ve\u0107 sa balkanskom vrednoš\u0107u. Mi smo navikli da isuviše gledamo ka Zapadu, a ne ka onim o\u010diglednim i neporecivim knji\u017eevnim vrednostima koje su oko nas, zato je to tako.<\/p>\n Koji su naši pisci najprevo\u0111eniji u Rumuniji?<\/em><\/p>\n Ja sam osamdesetih godina \u010ditao knjigu Miodraga Bulatovi\u0107a „Crveni petao leti prema nebu", zatim Jovana Du\u010di\u0107a, vladiku Nikolaja Velimirovi\u0107a, Vaska Popu, Miodraga Pavlovi\u0107a, i druge zna\u010dajne pisce koje smo dobijali u prevodima Adama Pusloji\u0107a, Joana Flore, Miljurka Vukadinovi\u0107a… I pored toga što je Bulatovi\u0107ev roman izašao kod jednog malog izdava\u010da, imao je veliki uspeh i do\u017eiveo izuzetan odjek. To je jedna vrsta posebnog balkanskog miljea, kasnije vi\u0111enog u filmovima Emira Kusturice, što je jedna od mojih posebnih ljubavi. To je, gledano filmski, ukrštaj Tarkovskog i našeg najzna\u010dajnijeg komediografa Kara\u0111alea. U tom prepletu Bulatovi\u0107a i Kusturice mi se i danas prepoznajemo.<\/p>\n Srpski i rumunski pesnici uspešno sara\u0111uju ve\u0107 pola veka. Kulturne veze su bolje od politi\u010dkih?<\/em><\/p>\n U ovom smislu, sam od sebe govori naslov „Beograd u pet prijatelja", što je naslov Nikite Staneskua, to je knjiga koja \u0107e sa rumunskog biti prevedena i objavljena u Americi. Prevodilac je Šoan Koter, profesor Univerziteta u Dalasu. Smatram ovaj naslov simbolom tragedije Srbije u poslednje dve decenije, kao i klju\u010dem za razumevanje naših kulturnih odnosa. Uvek kultura popravlja one ruševine koje politika ostavlja za sobom.<\/p>\n Pri\u010da o Kainu i Avelju aktuelna je i danas?<\/em><\/p>\n Ljudsko bi\u0107e je raspolu\u0107eno nadvoje. U istom telu postoje i Kain i Avelj, kao što u istom telu postoji muški i \u017eenski princip. U mojoj poeziji je re\u010d o \u017ertvi, ponosu i krivici. Uvek kad smo u stanju da ne ubijamo bli\u017enjeg, i da ne patimo zbog njega – mi nebrojeno puta ubijamo one koje volimo. Ljubav je naše potonje pokajanje, to je krug koji zatvara ljudsku prirodu. Kain i Avelj postoje kao model ponašanja, ne samo izme\u0111u jedinki, ve\u0107 i izme\u0111u dr\u017eava: naroda Kaina i naroda Avelja. Tako\u0111e, poznajemo trenutke u istoriji kada su Kain i Avelj – isti narod, ali su odnosi izme\u0111u naroda sadomazohisti\u010dki.<\/p>\n Da bi se pre\u017eivelo na zemlji, ka\u017eete, potrebno je imati srce od kamena?<\/em><\/p>\n To zna\u010di da moraš pre\u0107i preko mnogo stvari, da bi umeo da nosiš dušu. \u017divot ne zna\u010di samo ljubav i patnju, ve\u0107 i patnju i razo\u010daranje. Zato mnogo puta treba pokriti srce kamenom ili prazninom… Samo zato da bi se srce zaštitilo i da bi samo moglo da ode u svet.<\/p>\n Jagnje je u vašoj poeziji simbol \u010distote i nevinosti. Zašto baš jagnje?<\/em><\/p>\n Jagnje je najzna\u010dajniji hriš\u0107anski simbol – to je Isus, to je simbol vaskrsenja. Ne slu\u010dajno, jagnje se pojavljuje u ciklusu o Kainu i Avelju. U Kainovim rukama pojavljuje se jedna crvena mrlja, to zna\u010di da je ovaj simbol prisutan u mojoj poeziji kao neka vrsta lajtmotiva. Vezuje nas i za Francusku revoluciju, gde vidimo impresivnu sliku: sat iznad glave Luja XVI napravljen od jagnje\u0107e glave.<\/p>\n U 20. veku završena je jedna epoha, stvoren je novi \u010dovek, ali njemu niko ne veruje. Šta nas \u010deka u 21. veku?<\/em><\/p>\n \u010cini se da 21. vek mora biti još dramati\u010dniji nego prethodni. To je vek u kojem ljudsko bi\u0107e gubi identitet, samo produ\u017eava vrstu, postaje mašina, ali vrlo inteligentna i opasna. Nju je sam \u010dovek izmislio. Ista stvar koja se pojavljuje u Apokalipsi. Mi pesnici nastojimo da budemo jednostavna slova – Re\u010d koja sledi da predstavi završno Slovo poezije i istorije. Nadam se da \u0107e naš kraj biti svetliji nego što se o\u010dekuje, jer je svaki kraj po\u010detak ne\u010deg novog.<\/p>\n