{"id":47071,"date":"2009-09-05T22:56:49","date_gmt":"2009-09-05T22:56:49","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47071"},"modified":"2009-09-05T22:56:49","modified_gmt":"2009-09-05T22:56:49","slug":"tajkuni","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/09\/05\/tajkuni\/","title":{"rendered":"Tajkuni"},"content":{"rendered":"

Kako je Insajder pokazao da protok vremena u Srbiji ne zna\u010di ništa: da ono što je bilo legitimno u prvoj godini tranzicije ostaje legitimno i u desetoj, i da zbog toga niti dr\u017eava mo\u017ee da postane sna\u017ena, niti tajkuni ugledni<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: \u017deljko Cvijanovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Hajde da vidimo šta bi ovdašnji bogataši, koji su u ponedeljak gledali Insajder i koji u desetoj godini tranzicije sa svojim društvenim ugledom gotovo jednako kubure kao i u prvoj, šta bi, dakle, oni uradili ako bi im neka viša sila kojoj se mo\u017ee verovati uprili\u010dila slede\u0107i dil: da, recimo, svaki od njih petinu svog bogatstva podeli narodu, a da im zauzvrat od tog dana više nikad niko ne pomene ni prvi milion, ni korupciju, ni nameštene tendere, ni odsustvo svake društvene solidarnosti, ni bilo šta što bi ih na bilo koji na\u010din izdvojilo iz elite društvenih uglednika \u010dija re\u010d se sluša i onda kada ne zve\u010di parama. Moj odgovor je: ne bi dali ni mnogo manje od toga.<\/p>\n

Istorija je, s druge strane, prepuna pou\u010dnih primera: recimo francuski industrijalci koji su se bogatili rade\u0107i za višijevsku vladu pristajali su, uvaljani u katran i perje, i davali mnogo više od petine, naravno, ako u prvom naletu narodne pravde nisu bili streljani. I onda ra\u010dunajte: deset godina kasnije, godina je 1955, ve\u0107ina njih bila je bogatija nego onog dana kada je De Gol ušao u Pariz. Njihov ugled, pretpostavljam, nije bio baš predratni, ali što su im uradili oni koji su imali šta da im zamere, uradili su im odmah; što su imali da im uzmu, uzeli su im odmah. I pustili da ostatak problema rešava vreme.<\/p>\n

Hajde da vidimo zašto naši ne bi dali. Manje su inteligentni od Francuza? Ne verujem. Alaviji su? Sumnjam, u gomili r\u0111avih osobina za koje se veruje da su ih izmislili Srbi ova se retko pominje. Poro\u010dniji su? Neta\u010dno, naši nisu sara\u0111ivali sa nacistima, mada, istini za volju, nije im se ni pru\u017eila prilika. Nisu bili dovoljno pritisnuti: bili su 2001. godine, poneki je i platio ekstraprofit, ali su se drali do neba i tra\u017eili da im se pare vrate, pa je jedan od njih na kraju, se\u0107ate se, na tom pravednom poslu sa uspehom anga\u017eovao i notornog Bo\u017eu \u0110eli\u0107a.<\/p>\n

Dakle, naši ne bi platili, i ta\u010dka. Doduše, za dvojicu pretpostavljam da bi: Bogoljub Kari\u0107 bi svojevremeno dao mnogo više od petine da mu ne uzmu onih šest petina koje su se zvale Mobtel; Stanko Suboti\u0107 bi, pretpostavljam, dao zaista mnogo ako bi mogao da zauzvrat dobije onoliko ugleda i nespornosti da bi ga zaštitili od srpskih poternica koje ga prate širom sveta. Naravno, oni nisu dobri primeri, ovde je re\u010d o ljudima kojima tra\u017eimo petinu da bi kupili nešto mnogo elementarnije od društvenog statusa, što \u0107e re\u0107i puku poziciju da slobodno šetaju zemljom.<\/p>\n

Ali Kari\u0107 i Suboti\u0107 su dobri primeri za nešto drugo: prvi je nestao 2005. godine, optu\u017een za krivicu koja datira od deset godina pre; drugi je 2007. optu\u017een za šverc cigareta koji se tako\u0111e doga\u0111ao više od decenije pre toga. Pokušajte, dakle, da zamislite da je 1955. De Golov tu\u017eilac po\u010deo da juri nekog industrijalca koji ne samo da je prodavao brašno nacistima nego ga je po još višim cenama prodavao i De Golu deset godina posle toga, pa se ovaj iznenada setio da ga stavi u zatvor kad mu jednom nije izdao fiskalni ra\u010dun.<\/p>\n

Vreme ja za prvi zaklju\u010dak: naši ne bi dali ništa više od onoga što danas, kada su povremeno pritisnuti, daju svojim kriznim piarovima iz vrlo prostog razloga. Oni ne veruju da je ovde vreme faktor, da le\u010di rane i da je vreme taj momenat koji \u0107e, kad odmakne, pomo\u0107i njihovoj statusnoj i moralnoj neupitnosti. Ovde vreme ne zna\u010di ništa: Suboti\u0107 je u Miloševi\u0107evo vreme bio društveno veoma sporan, u vreme Zorana \u0110in\u0111i\u0107a bio je uglednik i siva eminencija vlasti i, verovatno kad je pomislio da su njegovi gresi daleko iza njega, setio ga se Koštunica i zavalio mu optu\u017enicu. Kari\u0107 je \u010dak izašao na predsedni\u010dke izbore i, da njegovu rastu\u0107u politi\u010dku karijeru nije prekinula optu\u017enica, teško je i zamisliti da bi danas bio daleko od vlasti.<\/p>\n

Neko \u0107e re\u0107i da je to super: onima koji su na nelegalan i nemoralan na\u010din dolazili do dobara vreme i ne treba da poma\u017ee, ne treba im omogu\u0107iti da se uljuljkaju u protoku godina, neka ih da ceo \u017eivot ne budu mirni i da do kraja strepe da \u0107e ih sti\u0107i ruka pravde. Naravno, ovakva zluradost mo\u017ee na trenutak da zagreje srca tranzicione sirotinje, ali njena upotrebna vrednost nije ve\u0107a od toga. Ako vreme ne donosi lek, makar taj lek bio i zaborav, to zna\u010di da ne va\u017ei više ni ona crta koja je povu\u010dena 2001. godine, kada je re\u010deno do sada ste mogli onako, a od sada mora da bude ovako. <\/p>\n

Hajde da vidimo gde se izgubila ta crta. Pošteno gledaju\u0107i, boga\u0107enje u vreme Miloševi\u0107a nije bilo vrh legalizma i moralnog poretka, ali, pokazalo se, makar u nizu najkrupnijih tajkuna, da u proseku nije bila ništa \u010distija stvar obogatiti se na prljavim ozakonjenim plja\u010dkaškim privatizacijama u vreme \u0110in\u0111i\u0107a, Koštunice ili Tadi\u0107a. Re\u010dju, ako su dosovci posle Petog oktobra imali moralno pravo da porezom na ekstraprofit oderu tajkune, ne\u0107e biti ništa manje Slobino moralno pravo da ih barem isto toliko odere kada na dan apokalipse ustane iz groba u Po\u017earevcu i vrati se na vlast. A ako je to istina – uverite me ako nije – onda imamo ozbiljan problem.<\/p>\n

Re\u010dju, zašto bi tajkuni dali pare kada kod nas vreme ne le\u010di ništa: niti le\u010di zaboravom na njihove grehe, niti le\u010di njih da s gresima prestanu. Ako ste se u Slobino vreme bogatili na ivici zakona i preko ivice morala, vreme se kasnije promenilo utoliko što su se promenile tehnologije boga\u0107enja, ali su se zadr\u017eali svi mehanizmi i zbog toga na vrhu srpske poslovne scene nije došlo ni do ozbiljnih kretanja, ni do smene generacija, \u010dak ni do suštinske promene modela. I zato je danas srpski krupni biznis propustio priliku da bude dr\u017eavotvoran, zato on danas nije društveni motor i zato danas ovde re\u010d nekog krupnog poslovnog \u010doveka nije nešto što se s pa\u017enjom i poštovanjem citira i prenosi, što vredi i izvan granica njegove kompanije.<\/p>\n

Ne bih da nastupam iz pozicije moralnog \u010distunca, onaj ko je biznis izmislio kada je ulovio jednog mamuta više nego što je njegova porodica mogla da pojede, taj nije na vrh koplja nabio nikakvo moralno na\u010delo, ve\u0107 obi\u010dan nagon ubice i par veština koje ostali nisu imali. Re\u010dju, negde mogu da razumem: rešio si da se obogatiš, pru\u017eila ti se prilika koja se drugima ne pru\u017ea, nije najnenormalnije na svetu da je ne zgrabiš sa obe ruke, \u010dak ni da odbiješ da je podeliš s bilo kim, posebno ne s onim koji je to dobro godinama stvarao. <\/p>\n

Ali da je ovde, u ovoj bari u kojoj sve stoji, došlo do temeljnih strukturnih promena, ne bi isti ljudi u desetoj godini tranzicije jurišali da prisvoje javna dobra sa istim ubila\u010dkim \u017earom i sa istom rešenoš\u0107u na moralni i svaki drugi rizik kao onda kada su jurišali u prvoj ili \u010detvroj. Jer da su se stvari menjale, društveni zna\u010daj bogatog sveta bi rastao sa njegovim bogatstvom, taj zna\u010daj bi ga obavezivao da ne pravi sranja koja mu ne prili\u010de i, na kraju, njegov novac, gledan kao društvena vrednost, bio bi mnogo vredniji nego danas. Ali to što se stvari ne menjaju mo\u017eda je i najve\u0107i problem današnje Srbije.<\/p>\n

Ako konkretizujemo pri\u010du o zemljištu oko zgrade Uš\u0107e ili, još bolje, u Luci Beograd, rekao bih da je manje strašno to što su njihovi posednici u ozbiljnom, najmanje moralnom, prekršaju i što su one birokrate koje su im omogu\u0107ile tu vrstu dobra u ozbiljnom krivi\u010dnom prekršaju. Strašnije od toga sastoji se u \u010dinjenici da iza te stvari stoje mo\u017eda najbogatiji ljudi Srbije, koji bi 2009. godine morali da prepoznaju da njihova društvena uloga ne mo\u017ee da bude ista kao i 2001. godine, kada im je bilo dovoljno da pre\u017eive i uve\u0107aju bogatstvo. Ako u Srbiji koja završava svoju dugu tranziciju imate milijardu, dobro, niko od vas ne\u0107e o\u010dekivati da polovinu toga podelite sirotinji, ali \u0107e od vas s razlogom zahtevati da budete stub društva, neko ko treba da ga pokre\u0107e i da ima mnogo viši prag prema stvarima koje se ne rade nego što ga je imao pre deset godina.<\/p>\n

Ako se to ne dogodi, onda velika bogatstva mogu da imaju finansijsku ili ekonomsku vrednost, ali njih ne prati društvena vrednost. Jasnije: ako sa tajkunima radi dr\u017eava, koja ih tretira kao neku vrstu svog resursa, a oni dr\u017eavu kao svog zaštitnika, tada je njihov novac skuplji, a mo\u0107 dr\u017eave ve\u0107a. I tada \u0107e vreme koje proti\u010de biti zaista vreme, lekovito za sve kao banjsko blato. Ako dr\u017eava nema nikakvu ideju o tome, oni \u0107e ve\u0107 na\u0107i put do onih \u010dinovnika koji \u0107e im zatrebati, ali tada ne\u0107e biti konstruktivni društveni faktori, ve\u0107 rušioci sistema, svet kome nije strana ona vrsta neodgovornosti da zakolje (dr\u017eavnog) vola za kilo svog mesa.<\/p>\n

Zato su pri\u010de koje je otvorio Insajder veliki test koji se našao pred Borisom Tadi\u0107em. Ako na njih ne odgovori dr\u017eavni tu\u017eilac, koji ovaj put ne\u0107e re\u0107i kako spor oko Luke Beograd ve\u0107 stoji na sudu, bi\u0107e to kona\u010dna slabost dr\u017eave prema jednoj va\u017enoj stvari. Ako toga ne bude i ako ne usledi konkretna politi\u010dka akcija, koja bi bila povla\u010denje crte u tom odnosu dr\u017eave i tajkuna, ono isto što se nije dogodilo kad mu je bilo pravo vreme, bi\u0107e to pri\u010da u kojoj \u0107e svi izgubiti. Ne\u0107e u Srbiji postojati tajkun sa toliko novca koji \u0107e mu garantovati društveni ugled, \u010dak ni sa toliko da \u0107e mo\u0107i da zna kako se jednog dana ne\u0107e pojaviti neki novi politi\u010dari rešeni da ga strpaju u zatvor. Sa druge strane, dr\u017eava, koja je u tim stvarima izgubila najmanje deceniju, mo\u017ee da izvu\u010de precizan ra\u010dun šta je izgubila u novcu i mo\u017ee da sanja šta je za to vreme izgubila u mogu\u0107nostima.<\/p>\n

A ova pri\u010da u kojoj najva\u017eniji politi\u010dari, kao, dr\u017ee distancu prema tajkunima i, ako ih pitate nešto o tome, oni vam ka\u017eu da to nije pitanje za njih nego za tu\u017eioca, samo govori da ova dr\u017eava nema svest o tome ni koliko je izgubila ni šta mo\u017ee: zato nas \u010deka svet uticajnih i nemo\u0107nih politi\u010dara, prebogatih i kontroverznih tajkuna i bedne i nemo\u0107ne sirotinje, na \u010dija \u0107e le\u0111a spasti da \u010duva društvenu stabilnost utoliko što se uvek da prevariti.<\/p>\n

Standard<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kako je Insajder pokazao da protok vremena u Srbiji ne zna\u010di ništa: da ono što je bilo legitimno u prvoj godini tranzicije ostaje legitimno i u desetoj, i da zbog toga niti dr\u017eava mo\u017ee da postane sna\u017ena, niti tajkuni ugledni<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47071","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47071","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47071"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47071\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47071"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47071"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47071"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}