Osim što je na svet donela kapitalizam, Holandija mu je na \u010ditanje i razmišljanje uvalila i kvalitetnu filozofiju<\/p>\n
Pi\u0161e: Aleksej Ki\u0161juhas<\/strong><\/em><\/p>\n Pri\u010da po\u010dinje ovako. Kao što je obaveštenijim \u010ditaocima poznato, protestantska reformacija nije imala toliko veze sa verom, koliko sa novcem. U suštini, beše to borba za mo\u0107 i (pre)vlast izme\u0111u nove protestantske klase trgovaca i zanatlija i stare garde katoli\u010dkih aristokrata i zemljoposednika. Rezultat tog sukoba na prostoru današnje Holandije bilo je uspostavljanje nove, nezavisne republike. Bez cara i bez pape za vratom, Holandija je mogla da se slobodno pozabavi trgovinom i preduzetništvom, te da u 16. i 17. veku privredno, kulturno i socijalno procveta. Uspela je \u010dak i da stvori zemlju tamo gde je nije bilo: "Ako je bog napravio Zemlju, Holan\u0111ani su napravili Holandiju", ka\u017ee se.<\/p>\n Ve\u0107 u 17. veku holandski brodovi i multinacionalne korporacije (United East India Company i United West India Company) dominirali su svetskom trgovinom. Amsterdam je postao istinski kosmopolitski grad gde je, u odsustvu svepro\u017eimaju\u0107ih verskih i politi\u010dkih klika, novac i zarada istog bila na prvom mestu. Do sredine 17. veka Holandija je imala više brodova nego Engleska i Francuska zajedno, a polovina svih brodova na putu od Evrope ka Aziji imali su holandsku zastavu na jarbolu. Holandski moreplovci kontrolisali su današnji Tajland, imali monopol na trgovinu sa Japanom, isterali Portugalce sa Cejlona (Šri Lanke), zauzeli Rt Dobre Nade, istra\u017eivali Novi Zeland ("Zeeland" je pokrajina u Holandiji), a i Njujork se prvobitno zvao Novi Amsterdam. Holan\u0111ani su u Evropu doneli robu koja danas postoji u svakom doma\u0107instvu: kafu, \u010daj, za\u010dine, duvan, pamuk, svilu i porcelan.<\/p>\n Kakve veze sa tim ima filozofija? Ima, jer najve\u0107i evropski filozofi i društveni teoreti\u010dari ovog doba, kada su pisali nešto protiv dr\u017eave i crkve, svoja dela su objavljivali u Holandiji. Rene Dekart je najzna\u010dajniji deo svog radnog \u017eivota, oprezno razumno i razumno oprezno, proveo u Holandiji. Tomas Hobs je svoje knjige tako\u0111e objavljivao u Holandiji. D\u017eon Lok je u Holandiji našao skrovište tokom petogodišnje konzervativne reakcije u Engleskoj. Tomas Mor je, nešto ranije, svoju Utopiju pisao u domu Erazma Roterdamskog. Doduše, Baruhu Spinozi bilo je nešto te\u017ee, ali bi u drugim dr\u017eavama završio ili iza rešetaka ili pod zemljom. Holandija je bila društvo slobode filozofske misli, i društvo bez progona jeretika.<\/p>\n Zato ne treba da \u010dudi što i danas putnici-namernici \u017eeljni svakojake slobode, idu u Amsterdam da je prona\u0111u. I što se tamo relativno slobodno od osude i nasilja ose\u0107aju i homoseksualci, i konzumenti lakih i "pametnih"" droga, i dame koje svoju ljubav napla\u0107uju u gotovini i odmah. Tradicija individualnih sloboda u Holandiji nije neobi\u010dna kada se poznaje njena geneza. Holandsko društvo bilo je multikulturno i tolerantno mnogo pre nego što su teoreti\u010dari izmislili te pojmove. I bilo je dom i oaza za najve\u0107e filozofe slobode, kao što je to i danas za pojedince što slobodno filozofiraju kusaju\u0107i halucinogene pe\u010durke.<\/p>\n Me\u0111utim, 2. novembra 2004. godine, holandsko nasle\u0111e tolerancije i multikulturalizma zadobija te\u017eak udarac: ubijen je slobodoumni i kontroverzni re\u017eiser Teo Van Gog. Ovaj \u010dukun-unuk i imenjak Vinsentovog brata rodio se u Hagu 1957. godine. Kada se kao mladi\u0107 prijavio na filmsku akademiju, odbijen je uz savet da treba da porazgovara sa psihijatrom. Savet nije poslušao, ve\u0107 je po\u010deo da snima filmove. Njegov prvi film Lüger (1980) \u010dinile su, izme\u0111u ostalog, i slike pištolja u \u017eenskim genitalijama i ma\u010di\u0107i u veš mašini pod centrifugom. Nakon premijere, jedan gledalac mu je pljunuo u lice. Snimio je ukupno dvadesetak filmova, od kojih je najpoznatiji 06 (1994), a na temu seksa preko telefona. Te godine, ovo je bio najgledaniji film u Holandiji. Nezgodni i harizmati\u010dni provokator bio je i "uku\u0107anin" holandskog VIP Velikog brata, a na svom internet sajtu, Sre\u0107ni puša\u010d (jedna od njegovih strasti, uz alkohol i kokain, bile su i cigarete), svesno je objavljivao politi\u010dki nekorektne tekstove, koji su bili u prili\u010dnom neskladu sa popularnim mišljenjem. Tako je branio nuklearno naoru\u017eanje, ameri\u010dkog predsednika D\u017eord\u017ea Buša, rat u Iraku, i sli\u010dno. Bio je ateista, i vatreni branilac slobode govora i slobode štampe.<\/p>\n Najkriti\u010dniji, me\u0111utim, bio je prema islamu. U njegovom poslednjem filmu, Pot\u010dinjavanje: Prvi deo (2004), koji \u010dine \u010detiri scene u 11 minuta, nastojao je pokazati kako islam mo\u017ee biti upotrebljen za opravdavanje nasilja prema \u017eenama. Likovi u filmu su zlostavljane \u017eene, a na njihovom nagom telu re\u017eiser Van Gog je naslikao stihove iz Kurana. Film je napisala vatrena ateistkinja Ajan Hirsi Ali, koja je od ugovorenog braka pobegla iz Somalije u Holandiju i vremenom postala poslanica u holandskom parlamentu. Film je 2004. godine prikazan na holandskoj televiziji.<\/p>\n Ubrzo zatim, Teo Van Gog je brutalno ubijen na ulicama Amsterdama. Njegov 27-godišnji ubica, Muhamed Bujeri, marokanskog je porekla, ali se rodio i \u017eiveo u Amsterdamu. Ispalio je osam metaka u Van Goga, dok je ovaj po sun\u010danom danu vozio bicikl du\u017e prelepih amsterdamskih kanala. Zatim mu je no\u017eem prerezao grlo i dva no\u017ea ostavio zabodena u njegovim grudima. Na jednom je bila poruka u kojoj preti vladama zapadnih zemalja, Jevrejima, holandskim politi\u010darima i narodu. Na sudu je izjavio da je u\u010dinio šta je u\u010dinio brane\u0107i islam, te da bi isto to uradio opet. Jedan je od retkih koji je u Holandiji posle Drugog svetskog rata osu\u0111en na do\u017eivotno izdr\u017eavanje zatvorske kazne. Na Van Gogovoj sahrani slušana je Perfect Day od Lu Rida. Kako legenda ka\u017ee, njegove poslednje re\u010di upu\u0107ene ubici, bile su: "Mo\u017eemo još porazgovarati o tome".<\/p>\n Nakon ovog ubistva, na ulicama Amsterdama se sve \u010deš\u0107e mo\u017ee \u010duti misao da tolerancija i multikulturalizam i nisu baš najispravnije stvari, ili da bi ih barem valjalo iznova promisliti. Rezultat je ja\u010danje konzervativne politike u zemlji koja je evropski simbol individualne slobode. Gradske vlasti u Amsterdamu se sve \u010deš\u0107e i sve glasnije mršte na fenjere crvenih boja po ulicama gde je prolivena Van Gogova krv. Preispituje se i policijska tolerancija konzumiranja lakih droga. Centralne vlasti uvode sve sna\u017enije anti-imigracione zakone i od Holandije, kao simbola slobodnog protoka ljudi i kultura, polako stvaraju tvr\u0111avu. Od 2005. godine, od potencijalnih imigranata se zahteva da poznaju holandski jezik i kulturu. U njihove mati\u010dne zemlje šalju se informativne video kasete koje pokrivaju obi\u010daje poput homoseksualnih brakova i toples sun\u010danja. Iste godine, Holan\u0111ani na referendumu odbacuju evropski Ustav. "Mo\u017eemo li još malo porazgovarati o tome?", upitao bi Teo Van Gog.<\/p>\n Ovakav odgovor, koji dolazi iz prepona a ne iz glave, promašuje poentu i stvari ne naziva pravim imenom. Problem nije u holandskoj toleranciji i multikulturalizmu, problem je u verskom fundamentalizmu. Odnosno, problem nije u drugim, tu\u0111inskim religijama, problem je u religiji kao takvoj. Irelevantno je da li je Van Gogov ubica bio musliman ili katolik, protestant ili budista. Poenta je u na\u010dinu mišljenja koji zarad nekog drugog sveta na ovom svetu \u010dini zlo. Dostojevski je promašio: ako religije ima, sve je dozvoljeno. Hipoteza o nadgrobnom \u017eivotu, o paklu i raju, od ovog sveta i \u017eivota mo\u017ee u\u010diniti pakao. I to redovno \u010dini, kako istorija kazuje.<\/p>\n Van Gogov ubica, Muhamed Bujeri, u tome je bio nedvosmislen. Pesma koju je tako\u0111e zaka\u010dio na no\u017e u Van Gogovim grudima nosila je naslov U krv uronjen, i jasno govori o njegovoj \u017eelji da umre kao mu\u010denik za verske ideale. Na su\u0111enju, Bujeri je Van Gogovoj majci poru\u010dio da ne ose\u0107a nikakvo \u017ealjenje ili saose\u0107anje prema njoj, jer je nevernica, kao i da borbu izme\u0111u vernika i nevernika podr\u017eava prorok Muhamed. Nije multikulturalizam problem, problem je religija. Holandija i Evropa se, na\u017ealost, plaše da to priznaju. Neke druge institucije idu i korak dalje, i kao da podr\u017eavaju ideje koje su Muhameda Bujerija naterale da uzme pištolj i no\u017e. Naime, Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava je u martu ove godine usvojio rezoluciju koja "klevetu religije" naziva kršenjem ljudskih prava. Ovu rezoluciju, pod geslom "borbe protiv klevete religija" promoviše Organizacija islamske konferencije sa ciljem da kritiku religije podvede pod zlo\u010din koji ima zaslu\u017eiti sankciju. Klevetati ili kritikovati religiju proglašeno je nepo\u017eeljnim, nazadnim i za iskorenjivanje spremnim. Sve u ru\u017ei\u010dastom celofanu ljudskih prava. Da li to zna\u010di da je radikalni klevetnik religije Teo Van Gog zaslu\u017eio metak? Ili, civilizovanije, zatvorsku \u0107eliju? Društveno koristan rad? Milionsku nov\u010danu kaznu mo\u017eda? Prinudne \u010dasove veronauke barem? A da je Muhamed Bujeri, iako prekora\u010divši ovlaš\u0107enja, zapravo ustao u odbranu ljudskih prava?<\/p>\n Iz tih razloga, Holan\u0111ani i Evropljani sa njima, nalaze se u šizoidnoj situaciji. Zbog iskustva verskih ratova, kritiku religije radije ostavljaju po strani. Ali, izazvani Van Gogovom krvlju, ljude iz drugih kultura tako\u0111e radije guraju na marginu. Rezultat je uspon desnice, ekstremizma i fanatizma, kako me\u0111u doma\u0107ima, tako i me\u0111u pridošlima. A konzervativna reakcija poslednje je što preplašenoj Holandiji i Evropi treba.<\/p>\n Jer upravo je netolerancija prema kritici odre\u0111enog tipa mišljenja i ponašanja potegla pištolj i isukala no\u017e na Tea Van Goga. Potrebno je više, a ne manje sluha za ponašanje drugih ljudi, bilo da su u pitanju kontroverzni umetnici-provokatori, bilo pojedinci koji sa drugih kontinenata ve\u0107 vekovima dolaze u Holandiju tra\u017ee\u0107i šansu da zarade koji gulden ili evro. Me\u0111utim, sve dok ne odu na birališta i ne zaokru\u017ee najdesnijeg kandidata, Holan\u0111ani su u pravu kada navode da je tolerancija nešto što treba ozbiljnije promisliti. Jer vredno nasle\u0111e tolerancije prema razli\u010ditosti ne sme biti pomešano sa tolerancijom prema nerazumnim, agresivnim i isklju\u010divim sistemima mišljenja i ponašanja, a koji \u010dine poprili\u010dan komad teorije i prakse koju nazivamo religijskom. Umesto da odustane od tradicije tolerancije, Evropa bi trebalo da se seti svoje ponosne i sna\u017ene prosvetiteljske, slobodoumne, sekularne i antiklerikalne tradicije. Ne treba se plašiti kritike religije. I ne treba odustati od holandskog nasle\u0111a slobodoumlja, ve\u0107 mu se vratiti.<\/p>\n Lekcije iz Holandije su veoma va\u017ene. A ulog je puno ve\u0107i od duvanja po kofišopovima ili oralnog zadovoljstva iza crvene zavese. Najve\u0107i evropski filozofi liberalizma \u017eiveli su u Engleskoj i Francuskoj, ali je Holandija bila dom za njihove ideje. Istorija filozofije i socijalnih teorija bila bi posve druga\u010dija i posve siromašnija da nije bilo ove oaze slobode. Tolerancija kritike religije u jednom društvu \u010dove\u010danstvu je podarila dela Dekarta, Hobsa, Loka, Spinoze i drugih. A ova su dela ve\u010dno zadu\u017eila \u010dove\u010danstvo: od nau\u010dnog, materijalisti\u010dkog pogleda na svet, do liberalne demokratije. I zato se uvek valja zabrinuti kada Holan\u0111ani preispituju sopstveni prag tolerancije.<\/p>\n
Lekcija koja nedostaje ud\u017ebenicima iz istorije filozofije i socijalnih teorija je lekcija \u010diji bi naslov glasio: "Holandija". U boljim i sociološki svesnijim ud\u017ebenicima progovori se nešto o društvenoj strukturi polisa u staroj Gr\u010dkoj, o karakteru intelektualnih "salona" po Parizu, te o univerzitetskoj revoluciji u Nema\u010dkoj koja je filozofiji podarila Kanta i Hegela – ali pri\u010da o Holandiji upadljivo nedostaje. Jer, osim što je na svet donela kapitalizam, Holandija mu je na \u010ditanje i razmišljanje uvalila i kvalitetnu filozofiju<\/em><\/p>\n