U junu 2009. godine visokopostavljeni ameri\u010dki vojnik dao je izjavu koja je ostala skoro neprime\u0107ena, a koja upu\u0107uje pogled na novu stratešku koncepciju jedine vojne supersile sveta – koncepciju globalnog udara. Po njegovim re\u010dima, najni\u017ea granica potencijala globalnog udara „podrazumeva mogu\u0107nost da se dosegne svaka ta\u010dka Zemlje u roku od jednog sata", a gornja granica se meri veli\u010dinom od „otprilike 300 milisekundi". To je kibernetika, pojasnio je.<\/p>\n
MILISEKUNDE<\/strong> <\/p>\n Sve ovo je potpredsednik Zdru\u017eenog komiteta na\u010delnika štabova vojske SAD, general pomorske pešadije D\u017eejms Kartrajt izneo u toku izrade pregleda vojno-strateškog potencijala, koji se pravi jednom u \u010detiri godine, o tome kako treba da izgleda zadr\u017eavanje u XXI veku. Govore\u0107i o širenju balisti\u010dkih raketa, Kartrajt je istakao da novi napad, najverovatnije nuklearni, „mo\u017ee zauzeti tek nekoliko minuta, a to zna\u010di da su nam neophodna sredstva zadr\u017eavanja koja \u0107e omogu\u0107iti da se spre\u010di sli\u010dan konflikt", i dodao da se „ne mo\u017eemo ograni\u010davati samo na nuklearne snage". Po njegovom mišljenju, problem je delimi\u010dno skop\u010dan s time što su vojne baze SAD instalirane „tamo gde mi nikada nismo ratovali ni sa Indijcima, ni sa Japancima, niti sa Nemcima". On smatra da u naše vreme ovakav raspored baza ne odgovara potrebama zadr\u017eavanja i reagovanja na nove opasnosti.<\/p>\n Reakcija Sjedinjenih Dr\u017eava na nove opasnosti po bezbednost zasad se svodi na prebacivanje svojih, kao i do sada omanjih kontingenata i premeštanje vojnih baza iz Evrope na istok i jug, bli\u017ee problemskim ta\u010dkama na Bliskom istoku i Afri\u010dkom rogu. Godine 2004. SAD su odlu\u010dile da zatvore skoro polovinu od svojih 589 vojnih baza u Evropi. U ovom trenutku Amerika je više zainteresovana ne za klasi\u010dne vojne baze, ve\u0107 za „punktove zajedni\u010dke bezbednosti", koji bi trebalo da budu razmešteni u prvom redu u zemljama oko Crnog mora, pre svega u Rumuniji i Bugarskoj.<\/p>\n TAJNE OPERACIJE<\/strong> <\/p>\n Crnomorski region u planovima SAD (pa prema tome i NATO) sada igra posebnu ulogu i oni nameravaju da taj region koriste za suprotstavljanje – pored ostalog i metodama kibnerneti\u010dkog rata i s njim u vezi tajnih operacija i prikupljanja obaveštajnih informacija – postoje\u0107oj ili potencijalnoj nuklearnoj ili raketnoj opasnosti od strane zemalja Bliskog istoka. To tako\u0111e mo\u017ee uticati i na to kako \u0107e u budu\u0107nosti SAD formulisati svoje interese sara\u0111uju\u0107i sa zemljama regiona – Rusijom, Ukrajinom, Gruzijom (Abhazijom), Rumunijom, Bugarskom i Turskom.<\/p>\n Danas Kina, Rusija, SAD i neke zemlje iz Evrope redovno prire\u0111uju „kiberneti\u010dke napade" jedni na druge, proveravaju\u0107i \u010dvrstinu infrastrukture bezbednosti. Me\u0111utim, što se vremenom bude unapre\u0111ivala tehnologija, to \u0107e se br\u017ee širiti „mirni atom", pa \u0107e tako zemlje kao što su Kina i Rusija prestati da budu glavni rivali SAD i Evrope u kiberneti\u010dkom ratu. Oni \u0107e postati zna\u010dajni partneri, a mo\u017eda \u010dak postanu i aktivni saveznici.<\/p>\n NOVA DOKTRINA<\/strong> <\/p>\n Danas je re\u010d samo o 10-godišnjoj perspektivi, a kasnije to treba da se preto\u010di u dugoro\u010dnu tendenciju. U odnosima sa Rusijom jedan zna\u010dajan presedan ve\u0107 je zabele\u017een. Kako je primetio visokopostavljeni saradnik odbrambenog resora, na spoju vekova Rusija i SAD su odli\u010dno sara\u0111ivali u okvirima Centra za stratešku stabilnost i probleme 2000. u Kolorado Springsu. Kasnije su preduzimani pokušaji da se zajedno sa Rusijom stvori globalni sistem za upozoravanje o lansiranju balisti\u010dkih raketa, ali su oni bili unekoliko ograni\u010deni po dimenzijama i trajali su kratko. Izveštaj koji je u maju ove godine obelodanila administracija Baraka Obame o kiberneti\u010dkoj bezbednosti poziva SAD da „razrade strategiju koja formira me\u0111unarodnu klimu" u sferi kiberneti\u010dke bezbednosti. To zna\u010di da nam predstoji sklapanje novih saveza sa tehnološki razvijenim zemljama (uklju\u010duju\u0107i Rusiju i Kinu), radi suprotstavljanja budu\u0107im opasnostima od strane nedr\u017eavnih subjekata i neposlušnih zemalja. Treba o\u010dekivati da \u0107e se ta perspektiva do odre\u0111enog stepena odraziti i u novoj doktrini bezbednosti NATO, koja treba da bude obelodanjena ove godine. <\/p>\n